Рошчино
| Рошчино Рощино, Raivola | |
|---|---|
 Рошчинско језеро на чијим обалама је варошица Рошчино | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Виборшки рејон |
| Основан | први помен током XVI века |
| Варошица од | 1959. |
| Стара имена | Рајвола (до 1948) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 14.315 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 60° 14′ 50″ С; 29° 36′ 40″ И / 60.247222° С; 29.611111° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Рошчино Рошчино на карти Русије | |
 Рошчино Рошчино на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 188820 |
| Позивни број | +7 81378 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 215 558 |
| ОКТМО код | 41 615 158 051 |
| Веб-сајт | |
| рощино.рф/ | |
Рошчино (рус. Рощино), до 1948. Рајвола (рус. Ра́йвола; фин. Raivola) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Виборшком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 14.315 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1959. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Варошица Рошчино налази се у јужном делу Карелијске превлаке, на свега око 7 километара северније од обале Финског залива, на југоистоку Виборшког рејона. Насеље се налази на око 70 километара северозападно од Санкт Петербурга. Кроз северни део насеља протиче речица Рошчинка.
Значајна је железничка станица на међународној линији која повезује Санкт Петербург са Хелсинкијем.
Историја[уреди | уреди извор]
Насељено место Рајвола се у писаним изворима први пут помиње током XVI века, и то на мапама Финске из тог периода. У границама Руске Империје налази се од 1812. године. До инзензивнијег развоја овог, некада претежно пољопривредног насеља, долази почетком XVIII века, а његов значај је још више порастао након градње железнице од Санкт Петербурга до Хелсинкија. До краја века број становника је порастао на преко 2.000, отворени су многи мањи привредни објекти, а са радом је почела и локална хидроелектрана.
У близини насеља су по налогу императора Петра Великог у периоду 1738–1750. пошумљена знатнија пространства европским аришем (лат. Larix decidua) чије саднице су допремане из Архангелске области. Дрво из парка по којем је насеље добило садашње име (рус. Линдуловская роща) кориштено је за градњу бродова руске ратне морнарице. Парк је с временом све више растао и достигао садашњу површину од око 55,9 хектара (од тога 23,5 хектара чини изворни део шуме засађен пре 1851. године). Линдуловска шума се сматра једним од највећих култивисаних шумских простора на тлу Европе.
Након Октобарске револуције у Русији 1917. године, Рајвола поново прелази у границе финске државе, а већина рускојезичног становништва напушта варош. У саставу Совјетског Савеза (касније Русије) је од окончања Другог светског рата.
Насеље 1948. добија садашње име, а садашњи административни статус има од 1959. године.
Почетком прошлог века у Рајволи је лета проводила чувена финска песникиња Едит Седергран која је ту и преминула 1923. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 13.439 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 14.315 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 5,612 | 7,496 | 8,209 | 8,436[2] | 9,393[3] | 13,439[4] | 14,315 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
