Пређи на садржај

Списак побједника класификација на Ђиро д’Италији

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђино Бартали, освојио је брдску класификацију рекордних седам пута.

Списак побједника класификација Ђиро д’Италији представља списак возача који су освојили другостепене класификације на Ђиро д’Италији, друмској бициклистичкој трци, једној од три гранд тур трке која се углавном одржава у мају у Италији и земљама у окружењу, као што је Француска,[1] док је једном ишла и ван Европе, када су три етапе вожене у Израелу.[2] На трци постоје четири главне класификације за које се додјељују мајице као и друге мање; поред генералног пласмана који је главна класификација и одређује побједника трке, другостепене су: класификација по поенима, брдска класификација и класификација за најбољег младог возача. Класификације за које се не додјељују мајице али имају обиљежје у виду другачијих бројева на дресовима су тимска и класификација за најагресивнијег возача, док су мање класификације спринт, класификација за бијег и фер-плеј класификација за тимове. Кроз историју су постојале и друге класификације, као што су класификација комбинације и интерђиро класификација, али су укинуте.

Франческо Мозер и Ђузепе Сарони су рекордери у класификацији по поенима са по четири побједе; Ђино Бартали је рекордер брдске класификације, освојио ју је седам пута, док су рекордери у класификацији за најбољег младог возача Владимир Пулников, Павел Тонков, Боб Јунгелс и Мигел Анхел Лопез са по двије побједе. Масимо Страцер, Стефано Гарцели и Марк Кевендиш су по два пута освојили класификацију за најагресивнијег возача цијеле трке, док је тим Лењано освојио тимску класификацију 13 пута. Од укинутих, Фабрицио Гвиди је освојио интерђиро класификацију три пута, док класификацију комбинације ниједан возач није освојио више од једног пута.

Меркс је једини возач који је освојио Ђиро, брдску и класификацију по поенима исте године.

Брдска класификација је друга најстарија класификација на Ђиру, уведена је 1933. и први побједник је Алфредо Бинда. Током етапа на којима се возе успони, поени се додјељују првим возачима који прође преко обиљеженог брдског циља, а бодови се додјељују највише деветорици возача, у зависности од категорије успона.[3] Успони су категоризовани у зависности од процента нагиба, дужине успона и надморске висине, од најлакше четврте категорије, до најтеже прве категорије.[4] Нема успона екстра или специјалне категорије као на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи, али се успон са највећом надморском висином који се вози те године назива Чима Копи;[3] што је успон тежи то се додјељује више поена, а на успону Чима Копи додјељује се највише.[5]

Франческо Мозер, један од рекордера класификације по поенима са четири побједе.

Класификација по поенима је трећа најстарија класификација на Ђиру, уведена је 1966. и први побједник је Ђани Мота. Број поена који се додјељују и број возача којима се додјељују зависи од типа етапе; на равним етапама бодове добија првих 15 возача, на средње тешким и тешким етапама, као и на хронометрима поене добија првих десет возача, док на пролазним циљевима, којих има на свакој етапи изузев на хронометрима, поене добија осам возача без обзира на профил етапе.[3] Број поена који се добија зависи од типа етапе; на равним етапама додјељује се највише поена, док се на тешким брдским етапама и на хронометрима додјељује најмање поена.[6][4] Систем је направљен да фаворизује спринтере, док други возачи могу да буду конкурентни ако имају довољан број високих позиција на брдским етапама.[4] До 2013. број поена који се добија на свакој етапи био је исти, тако да су конкурентни били и возачи који се боре за генерални пласман.[7]

Класификација за најбољег младог возача је уведена 1976. године и први побједник је био Алфио Ванди.[8] Није била на Ђиру од 1995. до 2007. када је поново враћена.[8] Одређује се на исти начин као и генерални пласман, само што учествују возачи до 25 година;[9] времена возача се додају на крају сваке етапе и возач са најмањим укупним временом је лидер и носи бијелу мајицу.[3]

Класификација за најагресивнијег возача уведена је 2001. када је освојио Масимо Страцер. У почетку се рачунала на основу поена који су се добијали током етапе, а у поене су се рачунали позиција на којој се заврши етапа, позиција на пролазним и брдским циљевима.[4] Највећи број поена добијао се на крају етапе, док су поени који се добијају на брдским циљевима зависили од категорије брдског циља.[4] Од Ђира 2023. систем је промијењен и најагресивнијег возача бирају навијачи у анкети на страници трке на друштвеној мрежи Twitter, гдје гласају за најагресивнијег возача на свакој етапи, укључујући и хронометре, од четири понуђена, а најагресивнији возач носи црвени број на наредној етапи.[3]

Павел Тонков, један од рекордера класификације за најбољег младог возача са двије побједе.

Тимска класификација се рачуна тако што се рачуна вријеме тројице најбоље пласираних возача из сваког тима на крају сваке етапе; времена су се додавала на претходна и сабирала се, а лидер је био тим са најмањим временом.[4] Од 1994. до 2017. носила је назив Трофеј брзи тим, пошто је у том периоду постојала и друга класификација — Трофеј супер тим, након чега је враћен назив тимска класификација.[7]

Једна од мањих класификација је спринт класификација. На свим друмским етапама постоје два пролазна циља, од којих је један за класификацију по поенима, као и за посебну, спринт класификацију, а други за секунде бонификације и интерђиро класификацију.[10] Број поена који се додјељује је исти без обзира на тип етапе, а поене добија првих пет возача (10, 6, 3, 2, 1).[4] Возач са највише освојених поена на пролазним циљевима је побједник класификације.[3] Друга мања класификација је класификација за бијег, у којој се додјељују поени сваком возачу који је провео барем 5 km у бијегу у коме је било мање од десет возача. Возачима се додјељује по један поен за сваки километар који проведу у таквом бијегу; возач са највише скупљених поена је побједник класификације, а возач са највише проведених километара у бијегу на свакој појединачној етапи добија новчану награду на крају етапе.[4][3] Једна од мањих класификација је и Интерђиро, која је постојала у периоду од 1989. до 2005. након чега је укинута. Рачунала се слично као и генерални пласман, на свакој етапи постоје пролазни циљеви, а вријеме које возачи остваре када прођу кроз тај циљ је вријеме које се рачунало за класификацију.[11] Како је трка текла, времена остварена на пролазним циљевима су се сабирала и возач са најмањим временом је био лидер и носио је плаву мајицу.[4] Године 2024. поново је покренута, додјељују се бодови на пролазном циљу за прву осморицу возача од 12 до 1 (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1), а побједник добија новчану награду и трофеј у облику цвијета.[12] Последња класификација је фер-плеј за тимове. Тимови су добијали казнене бодове за кршење било каквог правила: 0,5 поена за упозорење, 1 поен за новчану казну, 2 поена за временску казну, 100 поена за декласификацију возача или тимског аута, 1.000 поена за дисквалификацију возача и 2.000 поена за возача који је позитиван на допинг тесту.[3] Тим са најмање поена на крају трке је побједник класификације.[3] Ако су тимови изједначени, побједник је тим чији возач заузима највећу позицију у генералном пласману.[3]

Осим класификација, додјељују се и друге награде; Монтања Пантани је награда која се од 2004. године додјељује у част Марка Пантанија возачу који пређе први преко једног од највећих успона на трци.[3] Трофеј Винченцо Торијани додјељује се од 1996. возачу који побиједи на етапи на којој се вози успон Чима Копи.[13]

Године 1973. покренута је класификација комбинације, која је са прекидима одржавана до 2001. и за коју се повремено додјељивала плава мајица, а рачунале су се позиције возача у осталим класификацијама: генералном пласману, брдској и класификацији по поенима. За прво мјесто у некој класификацији додјељивао се бод, за друго мјесто два бода, за треће три итд. а возач са најмањим бројем бодова био је лидер у току трке и побједник на крају.[14] После паузе од пет година враћена је 2006. али је од 2007. потпуно укинута.[15] Године 1993. покренута је друга тимска класификација, Трофеј супер тим. Рачунала се тако што су првих 20 возача на свакој етапи добијали поене: првопласирани 20, другопласирани 19 и тако до позиције 20, која је носила један поен. Укинута је 2017. године.[3] Године 2001. покренута је мања класификација за коју се није додјељивала мајица, Азури д’Италија, у којој су се додјељивали поени само за прву тројицу возача на свакој етапи, 4, 2 и 1 поен, а побједник је обично добијао награду од 5.000 евра, а укинута је 2016.[16]

Побједници

[уреди | уреди извор]
Побједник Ђиро д’Италије исте године
Година Брдска класификација Класификација по поенима Најбољи млади возач Најбољи тим Реф.
2024. Словенија Тадеј Погачар Италија Џонатан Милан Италија Антонио Тибери Француска Декатлон АГ2Р (2) [17]
2023. Француска Тибо Пино Италија Џонатан Милан Португалија Жоао Алмеида Бахреин Бахреин—викторијус (2) [18]
2022. Холандија Коен Боуман Француска Арно Демар Шпанија Хуан Педро Лопез Бахреин Бахреин—викторијус [19]
2021. Француска Жофри Бушар Словачка Петер Саган Колумбија Еган Бернал Уједињено Краљевство Инеос гренадирс (4) [20]
2020. Португалија Рубен Гереиро Француска Арно Демар Уједињено Краљевство Тео Гејган Харт Уједињено Краљевство Инеос гренадирс (3)[н 1] [23]
2019. Италија Ђулио Чиконе Њемачка Паскал Акерман Колумбија Мигел Анхел Лопез (2) Шпанија Мовистар (2) [24]
2018. Уједињено Краљевство Крис Фрум Италија Елија Вивијани Колумбија Мигел Анхел Лопез Уједињено Краљевство Скај (2) [25]
2017. Шпанија Микел Ланда Колумбија Фернандо Гавирија Луксембург Боб Јунгелс (2) Шпанија Мовистар [26]
2016. Шпанија Микел Ниеве Италија Ђакомо Ницоло (2) Луксембург Боб Јунгелс Казахстан Астана (4) [27]
2015. Италија Ђовани Висконти Италија Ђакомо Ницоло Италија Фабио Ару Казахстан Астана (3) [28]
2014. Колумбија Хулијан Аредондо Француска Насер Буани Колумбија Наиро Кинтана Француска АГ2Р Ла Мондијал [29]
2013. Италија Стефано Пираци Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Колумбија Карлос Бетанкур Уједињено Краљевство Скај [30]
2012. Италија Матео Работини Шпанија Хоаким Родригез Колумбија Ригоберто Уран Италија Лампре—ИСД (3) [31]
2011. Италија Стефано Гарцели (2) Шпанија Алберто Контадор
Италија Микеле Скарпони[н 2]
Чешка Роман Кројцигер Казахстан Астана (2) [33]
2010. Аустралија Метју Лојд Аустралија Кадел Еванс Аустралија Ричи Порт Италија Ликвигас—дојмо (2) [34]
2009. Италија Стефано Гарцели Италија Данило ди Лука
Русија Денис Мењшов[н 3]
Белгија Кевин Селдрајерс Казахстан Астана [36]
2008. Италија Емануеле Села Италија Данијеле Бенати Италија Рикардо Рико Италија ЦСФ груп—навигаре [37]
2007. Италија Леонардо Пјеполи Италија Алесандро Петаки
нико[н 4]
Луксембург Анди Шлек Шпанија Саунијер дувал—продир [39]
2006. Шпанија Хуан Мануел Гарате Италија Паоло Бетини (2) Није се додјељивала Швајцарска Фонак [40]
2005. Венецуела Хосе Рухано Италија Паоло Бетини Италија Ликвигас—бјанки [41]
2004. Њемачка Фабијан Вегман Италија Алесандро Петаки Италија Саеко [42]
2003. Колумбија Фреди Гонзалез (2) Италија Ђилберто Симони Италија Лампре (2) [43]
2002. Мексико Хулио Алберто Перез Њемачка Марио Чиполини (3) Италија Алесио (2) [44]
2001. Колумбија Фреди Гонзалез Италија Масимо Страцер Италија Алесио [45]
2000. Италија Франческо Касагранде Русија Дмитри Коњишев Италија Мапеј—Квик-степ (2) [46]
1999. Колумбија Чепе Гонзалес (2) Француска Лоран Жалабер Шпанија Виталисио сегурос [47]
1998. Италија Марко Пантани Италија Маријано Пиколи Италија Мапеј—брикоби [48]
1997. Колумбија Чепе Гонзалес Италија Марио Чиполини (2) Шпанија Келме—коста бланка [49]
1996. Италија Маријано Пиколи (2) Италија Фабрицио Гвиди Италија Карера—џинс—тасони (4) [50]
1995. Италија Маријано Пиколи Швајцарска Тони Ромингер Италија Ђевис—балан [51]
1994. Швајцарска Паскал Ришар Узбекистан Џамолидин Абдужапаров Русија Евгениј Берзин Италија Карера—џинс—тасони (3) [52]
1993. Италија Клаудио Кјапучи (3) Италија Адријано Бафи Русија Павел Тонков (2) Италија Лампре—полти [53]
1992. Италија Клаудио Кјапучи (2) Италија Марио Чиполини Русија Павел Тонков Италија ГБ—МГ маљифисио [54]
1991. Шпанија Ињаки Гастон Италија Клаудио Кјапучи Италија Масимилијано Лели Италија Карера—џинс—тасони (2) [55]
1990. Италија Клаудио Кјапучи Италија Ђани Буњо Совјетски Савез Владимир Пулников (2) Шпанија Онце [56]
1989. Колумбија Луис Ерера Италија Ђовани Фиданца Совјетски Савез Владимир Пулников Француска Фагор—МБК [57]
1988. Сједињене Америчке Државе Ендрју Хемпсен Холандија Јохан ван дер Велде (3) Италија Стефано Томазини Италија Карера—џинс—вагабонд [58]
1987. Уједињено Краљевство Роберт Милар Холандија Јохан ван дер Велде (2) Италија Роберто Конти Холандија Панасоник—исостар [59]
1986. Шпанија Педро Муњоз Италија Гвидо Бонтемпи Италија Марко Ђованети Италија Супермеркати—брианцоли [60]
1985. Шпанија Хосе Луис Наваро Холандија Јохан ван дер Велде Италија Алберто Волпи Италија Алпилате—кјере [61]
1984. Француска Лоран Фињон Швајцарска Урз Фројлер Француска Шарли Моте Француска Рено—елф [62]
1983. Белгија Лусин ван Импе (2) Италија Ђузепе Сарони (4) Италија Франко Кјочоли Шпанија Хемеас кусин [63]
1982. Белгија Лусин ван Импе Италија Франческо Мозер (4) Италија Марко Гропо Италија Бјанки—пјађо (8) [64]
1981. Италија Клаудио Бортолото (3) Италија Ђузепе Сарони (3) Италија Ђузепе Фарака Италија Бјанки—пјађо (7) [65]
1980. Италија Клаудио Бортолото (2) Италија Ђузепе Сарони (2) Шведска Томи Прим Италија Бјанки—пјађо (6) [66]
1979. Италија Клаудио Бортолото Италија Ђузепе Сарони Италија Силвано Контини Италија Сансон—луксор [67]
1978. Швајцарска Или Сутер Италија Франческо Мозер (3) Италија Роберто Визентини Италија Бјанки—фаема (5) [68]
1977. Шпанија Фаустино Фернандез Италија Франческо Мозер (2) Италија Марио Беча Белгија Фландрија [69]
1976. Шпанија Андрес Олива (2) Италија Франческо Мозер Италија Алфио Ванди Италија Бруклин (2) [70]
1975. Шпанија Франсиско Галдос / Шпанија Андрес Олива[н 5] Белгија Рогер де Фламинк (3) Италија Бруклин [71]
1974. Шпанија Хосе Мануел Фуенте (4) Белгија Рогер де Фламинк (2) Шпанија Кас—каскол (2) [72]
1973. Шпанија Хосе Мануел Фуенте (3) Белгија Еди Меркс (2) Италија Молтени (5) [73]
1972. Шпанија Хосе Мануел Фуенте (2) Белгија Рогер де фламинк Италија Молтени (4) [74]
1971. Шпанија Хосе Мануел Фуенте Италија Марино Басо Италија Молтени (3) [75]
1970. Белгија Мартин Ван ден босхе Италија Франко Битоси (2) Белгија Фаемино—фаема (2) [76]
1969. Италија Клаудио Микелото Италија Франко Битоси Италија Молтени (2) [77]
1968. Белгија Еди Меркс Белгија Еди Меркс Белгија Фаема [н 6] [79]
1967. Шпанија Аурелио Гонзалес Италија Дино Цандегу Шпанија Кас—каскол [80]
1966. Италија Франко Битоси (3) Италија Ђани Мота Италија Молтени [81]
1965. Италија Франко Битоси (2) Италија Салварани [82]
1964. Италија Франко Битоси Француска Сен Рафаел [83]
1963. Италија Вито Таконе Италија Карпано (2) [84]
1962. Шпанија Анхелино Солер Белгија Фаема (2) [85]
1961. Италија Вито Таконе Белгија Фаема [86]
1960. Белгија Рик ван Лој Италија Ињис [87]
1959. Луксембург Шарли Гол (2) Италија Атала—пирели—лиђи (6) [88]
1958. Белгија Жан Бранкар Италија Карпано [89]
1957. Француска Рафаел Жеминијани (2) Италија Лењано (13) [90]
1956. Шпанија Федерико Бамонтес / Луксембург Шарли Гол[н 7] Италија Атала (5) [92]
1955. Италија Гастоне Ненчини Италија Атала (4) [93]
1954. Италија Фаусто Копи (3) Белгија Ђирарденго—елдорадо [94]
1953. Италија Пасквале Форнара Италија Гана—урсус [95]
1952. Француска Рафаел Жеминијани Италија Бјанки—пирели (4) [96]
1951. Француска Луизон Бобе Италија Тауреа [97]
1950. Швајцарска Хуго Коблет Италија Фрејус—суперга (4) [98]
1949. Италија Фаусто Копи (2) Италија Вилер Тријестина (2) [99]
1948. Италија Фаусто Копи Италија Вилер Тријестина [100]
1947. Италија Ђино Бартали (7) Италија Велтер [101]
1946. Италија Ђино Бартали (6) Италија Лењано—пирели (12) [102]
1941—1945. Други свјетски рат
1940. Краљевина Италија Ђино Бартали (5) Краљевина Италија Глорија (3) [103]
1939. Краљевина Италија Ђино Бартали (4) Краљевина Италија Фрејус (3) [104]
1938. Краљевина Италија Ђовани Валети Краљевина Италија Глорија—амброзијана (2) [105]
1937. Краљевина Италија Ђино Бартали (3) Краљевина Италија Фрејус (2) [106]
1936. Краљевина Италија Ђино Бартали (2) Краљевина Италија Лењано—волсит (11) [107]
1935. Краљевина Италија Ђино Бартали Краљевина Италија Фрејус [108]
1934. Краљевина Италија Ремо Бартони Краљевина Италија Глорија [109]
1933. Краљевина Италија Алфредо Бинда Краљевина Италија Лењано—клемент (10) [110]
1932. Краљевина Италија Лењано—иткинсон (9) [111]
1931. Краљевина Италија Лењано—иткинсон (8) [112]
1930. Краљевина Италија Бјанки—пирели (3) [113]
1929. Краљевина Италија Лењано—торпедо (7) [114]
1928. Краљевина Италија Лењано—торпедо (6) [115]
1927. Краљевина Италија Лењано—пирели (5) [116]
1926. Краљевина Италија Лењано—пирели (4) [117]
1925. Краљевина Италија Лењано—пирели (3) [118]
1924. Није додијељена [119]
1923. Краљевина Италија Лењано—пирели (2) [120]
1922. Краљевина Италија Лењано—пирели [121]
1921. Краљевина Италија Бјанки—данлоп (3) [122]
1920. Краљевина Италија Бјанки—пирели (2) [123]
1919. Краљевина Италија Стуки—данлоп (2) [124]
1915—1918. Први свјетски рат
1914. Краљевина Италија Стуки—данлоп [125]
1913. Краљевина Италија Маино [126]
1912. Краљевина Италија Атала—данлоп (3) [127]
1911. Краљевина Италија Бјанки [128]
1910. Краљевина Италија Атала континентал (2) [129]
1909. Краљевина Италија Атала—данлоп [130]

Мање класификације

[уреди | уреди извор]
Побједник Ђиро д’Италије исте године
Година Најагресивнији возач Спринт класификација Класификација за бијег Фер-плеј Реф.
2024. Француска Жилијен Алафилип Италија Андреа Пјетробон Италија Андреа Пјетробон [17]
2023. Канада Дерек Џи Летонија Томс Скујинш Француска Томас Шампион Француска Групама—ФДЈ (2) [18]
2022. Холандија Метју ван дер Пул Италија Филипо Таљијани Италија Матија Баис Бахреин Бахреин—викторијус (3) [19]
2021. Белгија Дрис де Бонт Белгија Дрис де Бонт Швајцарска Симон Пело Бахреин Бахреин—викторијус (2) [20]
2020. Белгија Томас де Гент Швајцарска Симон Пело Италија Матија Баис Француска Групама—ФДЈ [23]
2019. Италија Фаусто Маснада Италија Фаусто Маснада Италија Фаусто Маснада Бахреин Бахреин—мерида [24]
2018. Италија Давиде Балерини Италија Давиде Балерини Италија Марко Фрапорти [25]
2017. Шпанија Микел Ланда Еритреја Данијел Теклехајманот Русија Павел Брут [26]
2016. Италија Матео Трентин Италија Данијел Ос Италија Данијел Ос [27]
2015. Белгија Филип Жилбер Шпанија Микел Ланда Италија Марко Бандијера [28]
2014. Колумбија Хулијан Аредондо Француска Насер Буани Италија Андреа Феди [29]
2013. Уједињено Краљевство Марк Кевендиш (2) Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Бразил Рафаел Андријато [30]
2012. Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Белгија Оливије Кезен [31]
2011. Шпанија Алберто Контадор
Италија Стефано Гарцели (2)[н 2]
Колумбија Хосе Рухано Украјина Јарослав Попович [33]
2010. Аустралија Метју Лојд Аустралија Кадел Еванс Француска Жером Пино [34]
2009. Италија Стефано Гарцели Италија Ђовани Висконти Италија Мауро Фачи [36]
2008. Италија Емануеле Села Италија Данијеле Бенати Италија Фортунато Балијани [37]
2007. Италија Алесандро Петаки
нико[н 4]
Италија Алесандро Петаки
нико[н 4]
Русија Михаил Игнатјев [39]
2006. Италија Паоло Бетини Италија Иван Басо Француска Кристоф Едален [40]
2005. Колумбија Хосе Рухано Италија Алесандро Петаки Њемачка Свен Краус [41]
2004. Италија Алесандро Петаки Италија Алесандро Петаки Италија Данијеле Риги [42]
2003. Колумбија Фреди Гонзалес Италија Ђилберто Симони Италија Константино Цабала [43]
2002. Италија Масимо Страцер (2) Италија Марио Чиполини Италија Маријано Пиколи [44]
2001. Италија Масимо Страцер Италија Марио Чиполини [45]

Укинуте класификације

[уреди | уреди извор]
Побједник Ђиро д’Италије исте године
Година Класификација комбинације Интерђиро класификација Азури д’Италија Трофеј супер тим Реф.
2017. Белгија Квик-степ флорс (3) [26]
2016. Италија Микеле Скарпони Белгија Етикс—Квик-степ (2) [27]
2015. Шпанија Микел Ланда Казахстан Астана [28]
2014. Француска Насер Буани Белгија Омега фарма—Квик-степ [29]
2013. Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Сједињене Америчке Државе Гармин—баракуда [31]
2011. Колумбија Хосе Рухано Италија Лампре—ИСД (2) [33]
2010. Аустралија Кадел Еванс Италија Ликвигас—дојмо (2) [34]
2009. Италија Данило ди Лука
нико[н 8]
Сједињене Америчке Државе ХТЦ—хајроад [36]
2008. Италија Данијеле Бенати Италија Ликвигас [37]
2007. Није додијељена Италија Лампре—фондитал [39]
2006. Италија Паоло Саволдели Италија Иван Басо Швајцарска Фонак [40]
2005. Није се додјељивала Италија Стефано Цанини Италија Алесандро Петаки (2) Белгија Девитамон—лото [41]
2004. Италија Рафаеле Илијано Италија Алесандро Петаки Италија Алесио—бјанки (2) [42]
2003. Шведска Магнус Бекстед Италија Ђилберто Симони Италија Фаса бортоло (3) [43]
2002. Италија Масимо Страцер Италија Марио Чиполини (2) Италија Алесио [44]
2001. Италија Ђилберто Симони Италија Масимо Страцер Италија Марио Чиполини Италија Фаса бортоло (2) [45]
2000. Није се додјељивала Италија Фабрицио Гвиди Италија Фаса бортоло [46]
1999. Италија Фабрицио Гвиди Италија Полти (3) [47]
1998. Италија Ђан Матео Фањини Италија Полти (2) [48]
1997. Русија Дмитри Коњишев Италија Саеко—естро [49]
1996. Италија Фабрицио Гвиди Италија Панарија—винавил [50]
1995. Швајцарска Тони Ромингер Италија Ђевис—Балан [51]
1994. Узбекистан Џамолидин Абдужапаров Италија Полти—вапорето [52]
1993. Чешка Јан Сворада Италија Аристотеа [53]
1992. Шпанија Мигел Индураин [54]
1991. Шпанија Алберто Леанизбарутија [55]
1990. Аустралија Фил Андерсон [56]
1989. Југославија Јуре Павлич [57]
1988. Сједињене Америчке Државе Ендрју Хемпсен [58]
1987. Ирска Стивен Роуч [59]
1986. Италија Гвидо Бонтемпи [60]
1985. Швајцарска Урз Фројлер [61]
1984. Није се додјељивала
1983.
1982.
1981.
1980. Француска Бернар Ино [66]
1979. Није се додјељивала [67]
1978. Италија Ђузепе Сарони [68]
1977. Италија Вилмо Франчони [69]
1976. Италија Франческо Мозер [70]
1975. Није се додјељивала
1974.
1973. Белгија Еди Меркс [73]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тим Скај је 2019. године због промјене спонзора промијенио име у Инеос,[21] а 2020. у Инеос гренадирс.[22]
  2. ^ а б Алберто Контадор је освојио Тур де Франс 2010. али је био позитиван на кленбутерол на допинг тесту који је урађен током дана одмора. Првобитно је био суспендован на годину дана 25. јануара 2011. године, али се жалио на одлуку и дозвољено му је да се такмичи до окончања поступка, након чега је освојио и Ђиро д’Италију 2011. као и класификацију по поенима и класификацију за најагресивнијег возача. Суд за спортску арбитражу га је прогласио кривим 6. фебруара 2012. године и поништени су му сви резултати, а побједе у класификацијама су додијељене возачима који су били на другом мјесту.[32]
  3. ^ Данило ди Лука је 2009. освојио класификацију по поенима, али му је побједа накнадно одузета због допинга и додијељена је Денису Мењшову.[35]
  4. ^ а б в Алесандро Петаки је 2007. освојио класификацију по поенима, класификацију за најагресивнијег возача и спринт класификацију. Суд за спортску арбитражу га је прогласио кривим 6. маја 2008. године и поништени су му сви резултати, а побједе у класификацијама нису додијељене никоме.[38][35]
  5. ^ Године 1975. Франсиско Галдос и Андрес Олива су освојили по 300 поена у брдској класификацији и побједа је додијељена обојици.[71]
  6. ^ Тим Фаема је постојао од 1955. до 1962. након чега је 1968. основан нови тим чији је спонзор такође био италијански произвођач кафе Faema, чији је назив тим носио током двије сезоне, а затим је примијењен у Фаемино—фаема.[78]
  7. ^ На Ђиру 1956. постојала су два такмичења у брдској класификацији: Трофеј Доломити и Трофеј Апенини. Шарли Гол је освојио прво, Федерико Бамонтес друго, док је Аурелио дел Рио освојио класификацију Стелвио.[91]
  8. ^ Данило ди Лука је освојио Азури д’Италија класификацију 2009. али му је побједа накнадно одузета због допинга и није додијељена никоме.[131]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Maloney, Tim (11. 5. 2007). „Stage 12 – Thursday, May 24: Scalenghe - Briançon (Francia), 163 km”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 28. 9. 2023. 
  2. ^ „Big start 2018”. giroditalia.it. Приступљено 28. 9. 2023. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Ostanek, Daniel (5. 5. 2023). „Giro d'Italia classifications, jerseys and rules explained”. cyclingnews.com. Приступљено 28. 9. 2023. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з „100th Giro d'Italia classifications demystified”. cyclingnews.com. 2. 5. 2017. Приступљено 28. 9. 2023. 
  5. ^ Becket, Adam (29. 5. 2022). „Giro d'Italia 2022 standings: Final results from the 105th edition after stage 21”. cyclingweekly.com. Приступљено 28. 9. 2023. 
  6. ^ Il Garibaldi 2023, стр. 16.
  7. ^ а б Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 28. 9. 2023. 
  8. ^ а б Brown, Gregor (4. 12. 2006). „First Edition Cycling News for December 4, 2006”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 28. 9. 2023. 
  9. ^ Nicholas, Riley. „Ultimate Giro D’Italia Jersey Guide: The Maglia Rosa And More”. biketips.com. Приступљено 28. 9. 2023. 
  10. ^ Becket, Adam (26. 4. 2024). „What do all the Giro d'Italia jerseys mean? Pink, purple, blue and white explained”. cyclingweekly.com. Приступљено 26. 5. 2024. 
  11. ^ „Giro jersey guide”. Приступљено 28. 9. 2023. 
  12. ^ Shrubsall, James (2. 5. 2024). „What is the Giro d'Italia's Intergiro competition, and will we even care?”. cyclingweekly.com. Приступљено 26. 5. 2024. 
  13. ^ „Giro prizes: More than just the pink jersey”. velo.outsideonline.com. 23. 5. 2016. Приступљено 28. 9. 2023. 
  14. ^ „Clasificaciones oficiales” (PDF) (на језику: шпански). El Mundo Deportivo. 10. 6. 1973. стр. 19. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 3. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2023. 
  15. ^ Tan, Anthony (28. 5. 2006). „"Seven key moments"; Mission 1 of 2 complete”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 2. 10. 2023. 
  16. ^ „Giro d'Italia classifications demystified”. autobus.cyclingnews.com. 18. 5. 2007. Приступљено 28. 9. 2023. 
  17. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2024 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 5. 2024. 
  18. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  19. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  20. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  21. ^ „Team Sky to become Team Ineos”. teamsky.com. Приступљено 2. 10. 2023. 
  22. ^ „Team Ineos has today confirmed they will switch to become the Ineos Grenadiers, effective from the start of the Tour de France on august 29th 2020.”. ineosgrenadiers.com. 22. 7. 2020. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 2. 10. 2023. 
  23. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2020 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  24. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  25. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2018 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  26. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2017 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  27. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2016 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  28. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2015 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  29. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2014 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  30. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2013 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  31. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2012 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  32. ^ „CAS sanctions Contador with two year ban in clenbutorol case”. cyclingnews.com. 6. 2. 2012. Приступљено 2. 10. 2023. 
  33. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2011 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  34. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2010 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  35. ^ а б Collis, Simon (14. 6. 2018). „Every Grand Tour win of the last 12 years”. cyclingweekly.com. Приступљено 2. 10. 2023. 
  36. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2009 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  37. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  38. ^ „CAS upholds ban on Petacchi, strips his Giro stage wins”. espn.co.uk. 6. 5. 2008. Приступљено 2. 10. 2023. 
  39. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2007 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  40. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2006 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  41. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2005 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  42. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2004 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  43. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2003 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  44. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2002 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  45. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „2001 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  46. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „2000 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  47. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1999 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  48. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1998 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  49. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1997 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  50. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1996 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  51. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1995 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  52. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1994 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  53. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1993 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  54. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1992 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  55. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1991 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  56. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1990 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  57. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1989 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  58. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1988 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  59. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1987 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  60. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1986 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  61. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1985 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  62. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1984 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  63. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1983 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  64. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1982 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  65. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1981 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  66. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1980 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  67. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1979 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  68. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1978 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  69. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1977 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  70. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1976 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  71. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1975 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  72. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1974 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  73. ^ а б McGann, Bill; McGann, Carol. „1973 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  74. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1972 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  75. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1971 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  76. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1970 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  77. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1969 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  78. ^ Ralph, Hayley (19. 7. 2022). „Faema explains its return as a sponsor of Giro d’Italia”. beanscenemag.com.au. Приступљено 2. 10. 2023. 
  79. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1968 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  80. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1967 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  81. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1966 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  82. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1965 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  83. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1964 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  84. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1960 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  85. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1962 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  86. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1961 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  87. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1960 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  88. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1959 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  89. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1958 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  90. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1957 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  91. ^ van der Linden, Mark (8. 8. 2023). „Federico Bahamontes, Eagle of Toledo, best climber in Tour history, dies at 95.”. procyclingstats.com. Приступљено 2. 10. 2023. 
  92. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1956 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  93. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1955 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  94. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1954 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  95. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1953 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  96. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1952 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  97. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1951 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  98. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1950 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  99. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1949 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  100. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1948 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  101. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1947 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  102. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1946 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  103. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1940 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  104. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1939 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  105. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1938 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  106. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1937 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  107. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1936 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  108. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1935 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  109. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1934 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  110. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1933 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  111. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1932 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  112. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1931 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  113. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1930 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  114. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1929 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  115. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1928 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  116. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1927 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  117. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1926 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  118. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1925 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  119. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1924 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  120. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1923 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  121. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1922 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  122. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1921 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  123. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1920 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  124. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1919 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  125. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1914 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  126. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1913 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  127. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1912 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  128. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1911 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  129. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1910 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  130. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1909 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  131. ^ „92nd Giro d'Italia - Stage 21 Final Classification & Photos”. dailypeloton.com. 31. 5. 2009. Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г. Приступљено 2. 10. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]