Списак финала Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампиона

С Википедије, слободне енциклопедије
Трофеј Купа европских шампиона / УЕФА Лиге шампиона.

УЕФА Лига шампиона је сезонско фудбалско такмичење основано 1955. године. До сезоне 1992/93, такмичење је било познато као Куп европских шампиона.[1] У Лиги шампиона се такмиче прваци домаћих лига свих чланица Уније европских фудбалских асоцијација (УЕФА) осим Лихтенштајна, који нема своје лигашко такмичење. У Лиги шампиона учествују и клубови који су завршили на другом, трећем и четвртом месту у најјачим европским лигама.[2]

Првобитно су једино шампиони домаћих лига и браниоци титула истих имали право да се такмиче. То се променило 1997. када је дозвољено учествовање и вицешампионима најјачих лига и опет 1999. када је дозвољено и трећепласираним и четвртопласираним клубовима истих лига учествовање.[3] До 2005, клуб који је претходне сезоне освојио Лигу шампиона није имао право на аутоматско квалификовање у наредно издање такмичења следеће сезоне. То се такође променило након поменуте године.[4]

До 2009, клуб који је освојио Лигу шампиона задржавао је трофеј Купа европских шампиона десет месеци, а био је дужан да врати трофеј УЕФА-и два месеца пре следећег финала. У знак сећања на победу, клуб је добијао умањену копију пехара. Такође до 2009, клубовима који су били прваци Лиге шампиона три пута заредом (или укупно пет пута) уручивао се исти трофеј на трајно чување, а УЕФА би наручила прављење новог трофеја за следећу сезону.[5] Пет тимова је успело то да оствари: Реал Мадрид, Ајакс, Бајерн Минхен, Милан и Ливерпул.[6] Међутим, од 2009, тим који освоји Лигу шампиона добија реплику трофеја у пуној величини, а оригинал задржава УЕФА. Према истом правилу из 2009, клуб који од сезоне 2009/10. постане првак Лиге шампиона трећи пут заредом (или укупно пети пут) не добија оригинални пехар, већ право на ношење посебне ознаке на дресу за поменуто постигнуће.[7]

Укупно је двадесет и три клуба освојило Куп шампиона, односно Лигу шампиона. Реал Мадрид држи рекорд по броју освојених титула будући да је био првак такмичења четрнаест пута. Реал је такође клуб који је освојио такмичење највише пута у низу, од 1956. до 1960. је био првак. Јувентус је највише пута био финалиста такмичења пошто је седам пута губио у финалима. Атлетико Мадрид је једини тим који је дошао до три финала, а ниједном није подигао пехар док су Ремс и Валенсија завршавали два пута као финалисти без победа. Највише шампиона је долазило из Шпаније (два клуба су освојила деветнаест титула).[8] Шест клубова из Енглеске су петнаест пута били прваци а три италијанска клуба су дванаест пута подигли пехар. Клубови из исте државе састајали су се осам пута у финалима: два пута Реал против Атлетика (2013/14. и 2015/16) и једном Реал против Валенсије (1999/00), Милан се састао с Јувентусом (2002/03), Манчестер јунајтед је играо са Челсијем (2007/08), Ливерпул против Тотенхема (2018/19), Бајерн против Борусије (2012/13) и Челси против Манчестер Ситија (2020/21).

Тренутни шампион је Манчестер Сити, који је победио Интер Милано с резултатом 1 : 0 у финалу из 2023.

Финала[уреди | уреди извор]

Легенда

Победник утакмица је одређен након продужетака.
Победник утакмица је одређен након пенал серије.
Утакмица је поновљена.
Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион Посећеност[9]
1955/56. Реал Мадрид Шпанија 4 : 3 Француска Ремс Парк принчева, Париз 38.239
1956/57. Реал Мадрид Шпанија 2 : 0 Италија Фјорентина Стадион Сантијаго Бернабеу, Мадрид 124.000
1957/58. Реал Мадрид Шпанија 3 : 2 Италија Милан Хејсел стадион, Брисел 67.000
1958/59. Реал Мадрид Шпанија 2 : 0 Француска Ремс Стадион Некар, Штутгарт 72.000
1959/60. Реал Мадрид Шпанија 7 : 3 Западна Немачка Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк, Глазгов 127.621
1960/61. Бенфика Португалија 3 : 2 Шпанија Барселона Ванкдорф стадион, Берн 26.732
1961/62. Бенфика Португалија 5 : 3 Шпанија Реал Мадрид Олимпијски стадион, Амстердам 61.257
1962/63. Милан Италија 2 : 1 Португалија Бенфика Стадион Вембли, Лондон 45.715
1963/64. Интер Милано Италија 3 : 1 Шпанија Реал Мадрид Стадион Пратер, Беч 71.333
1964/65. Интер Милано Италија 1 : 0 Португалија Бенфика Сан Сиро, Милано 89.000
1965/66. Реал Мадрид Шпанија 2 : 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан Стадион Хејсел, Брисел 46.745
1966/67. Селтик Шкотска 2 : 1 Италија Интер Милано Национални стадион, Оеирас 45.000
1967/68. Манчестер јунајтед Енглеска 4 : 1 Португалија Бенфика Стадион Вембли, Лондон 92.225
1968/69. Милан Италија 4 : 1 Холандија Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу, Мадрид 31.782
1969/70. Фајенорд Холандија 2 : 1 Шкотска Селтик Сан Сиро, Милано, Италија 53.187
1970/71. Ајакс Холандија 2 : 0 Панатинаикос Стадион Вембли, Лондон 83.179
1971/72. Ајакс Холандија 2 : 0 Италија Интер Милано Де Кујп, Ротердам 61.354
1972/73. Ајакс Холандија 1 : 0 Италија Јувентус Стадион Црвена звезда, Београд 89.484
1973/74. Бајерн Минхен Западна Немачка 4 : 0[а] Шпанија Атлетико Мадрид Стадион Хејсел, Брисел 72.047[б]
1974/75. Бајерн Минхен Западна Немачка 2 : 0 Енглеска Лидс јунајтед Парк принчева, Париз 48.374
1975/76. Бајерн Минхен Западна Немачка 1 : 0 Француска Сент Етјен Хемпден парк, Глазгов 54.864
1976/77. Ливерпул Енглеска 3 : 1 Западна Немачка Борусија Менхенгладбах Олимпијски стадион, Рим 57.000
1977/78. Ливерпул Енглеска 1 : 0 Белгија Клуб Бриж Стадион Вембли, Лондон 92.500
1978/79. Нотингем форест Енглеска 1 : 0 Шведска Малме Олимпијски стадион, Минхен 57.500
1979/80. Нотингем форест Енглеска 1 : 0 Западна Немачка Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу, Мадрид 51.000
1980/81. Ливерпул Енглеска 1 : 0 Шпанија Реал Мадрид Парк принчева, Париз 48.360
1981/82. Астон Вила Енглеска 1 : 0 Западна Немачка Бајерн Минхен Де Кујп, Ротердам 46.000
1982/83. Хамбургер Западна Немачка 1:0 Италија Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис, Атина 73.500
1983/84. Ливерпул Енглеска 1 : 1*[в] Италија Рома Олимпијски стадион, Рим 69.693
1984/85. Јувентус Италија 1 : 0 Енглеска Ливерпул Стадион Хејсел, Брисел 58.000
1985/86. Стеауа Букурешт 0 : 0*[г] Шпанија Барселона Санчез Писхуан, Севиља 70.000
1986/87. Порто Португалија 2 : 1 Западна Немачка Бајерн Минхен Стадион Пратер, Беч 57.500
1987/88. ПСВ Ајндховен Холандија 0 : 0*[д] Португалија Бенфика Стадион Некар, Штутгарт 68.000
1988/89. Милан Италија 4 : 0 Стеауа Букурешт Камп ноу, Барселона 97.000
1989/90. Милан Италија 1 : 0 Португалија Бенфика Пратер стадион, Беч 57.558
1990/91. Црвена звезда Социјалистичка Федеративна Република Југославија 0 : 0*[ђ] Француска Олимпик Марсељ Стадион Свети Никола, Бари 56.000
1991/92. Барселона Шпанија 1 : 0 Италија Сампдорија Стадион Вембли, Лондон 70.827
1992/93. Олимпик Марсељ Француска 1 : 0 Италија Милан Олимпијски стадион, Минхен 64.400
1993/94. Милан Италија 4 : 0 Шпанија Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис, Атина 70.000
1994/95. Ајакс Холандија 1 : 0 Италија Милан Стадион Ернст Хапел, Беч 49.730
1995/96. Јувентус Италија 1 : 1*[е] Холандија Ајакс Олимпијски стадион, Рим 70.000
1996/97. Борусија Дортмунд Њемачка 3 : 1 Италија Јувентус Олимпијски стадион, Минхен 59.000
1997/98. Реал Мадрид Шпанија 1 : 0 Италија Јувентус Арена Амстердам, Амстердам 48.500
1998/99. Манчестер јунајтед Енглеска 2 : 1 Њемачка Бајерн Минхен Камп ноу, Барселона 90.245
1999/00. Реал Мадрид Шпанија 3 : 0 Шпанија Валенсија Стад де Франс, Париз 80.000
2000/01. Бајерн Минхен Њемачка 1 : 1*[ж] Шпанија Валенсија Сан Сиро, Милано 71.500
2001/02. Реал Мадрид Шпанија 2 : 1 Њемачка Бајер Леверкузен Парк Хемпден, Глазгов 50.499
2002/03. Милан Италија 0 : 0*[з] Италија Јувентус Олд Трафорд, Манчестер 62.315
2003/04. Порто Португалија 3 : 0 Француска Монако Арена Ауфшалке, Гелзенкирхен 53.053
2004/05. Ливерпул Енглеска 3 : 3*[и] Италија Милан Олимпијски стадион Ататурк, Истанбул 69.000
2005/06. Барселона Шпанија 2 : 1 Енглеска Арсенал Стад де Франс, Париз 79.610
2006/07. Милан Италија 2 : 1 Енглеска Ливерпул Олимпијски стадион Спиридон Луис, Атина 63.000
2007/08. Манчестер јунајтед Енглеска 1 : 1*[ј] Енглеска Челси Стадион Лужњики, Москва 67.310
2008/09. Барселона Шпанија 2 : 0 Енглеска Манчестер јунајтед Олимпијски стадион, Рим 62.467
2009/10. Интер Милано Италија 2 : 0 Њемачка Бајерн Минхен Стадион Сантијаго Бернабеу, Мадрид 73.490
2010/11. Барселона Шпанија 3 : 1 Енглеска Манчестер јунајтед Стадион Вембли, Лондон 87.695
2011/12. Челси Енглеска 1 : 1*[к] Њемачка Бајерн Минхен Алијанц арена, Минхен 62.500
2012/13. Бајерн Минхен Њемачка 2 : 1 Њемачка Борусија Дортмунд Стадион Вембли, Лондон 86.298
2013/14. Реал Мадрид Шпанија 4 : 1 Шпанија Атлетико Мадрид Стадион светлости, Лисабон 60.976
2014/15. Барселона Шпанија 3 : 1 Италија Јувентус Олимпијски стадион, Берлин 70.442
2015/16. Реал Мадрид Шпанија 1 : 1*[л] Шпанија Атлетико Мадрид Сан Сиро, Милано 71.942
2016/17. Реал Мадрид Шпанија 4 : 1 Италија Јувентус Миленијум, Кардиф 65.842
2017/18. Реал Мадрид Шпанија 3 : 1 Енглеска Ливерпул Олимпијски стадион, Кијев 61.561
2018/19. Ливерпул Енглеска 2 : 0 Енглеска Тотенхем хотспур Ванда Метрополитано, Мадрид 63.272
2019/20. Бајерн Минхен Њемачка 1 : 0 Француска Пари Сен Жермен Стадион Луж, Лисабон[љ] 0[м]
2020/21. Челси Енглеска 1 : 0 Енглеска Манчестер Сити Стадион Драгао, Порто[н] 14.110[њ]
2021/22. Реал Мадрид Шпанија 1 : 0 Енглеска Ливерпул Стад де Франс, Сен Дени[о] 75.000
2022/23. Манчестер Сити Енглеска 1 : 0 Италија Интер Милано Олимпијски стадион Ататурк, Истанбул[п] 71.412
Предстојећа финала
2023/24. - : - Стадион Вембли, Лондон
2024/25. - : - Алијанц арена, Минхен

Успеси[уреди | уреди извор]

По клубовима[уреди | уреди извор]

Клуб Победник Финалиста Година/е када је клуб био победник Година/е када је клуб био финалиста
Шпанија Реал Мадрид 14 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017, 2018, 2022. 1962, 1964, 1981.
Италија Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007. 1958, 1993, 1995, 2005.
Њемачка Бајерн Минхен 6 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013, 2020. 1982, 1987, 1999, 2010, 2012.
Енглеска Ливерпул 6 4 1977, 1978, 1981, 1984, 2005, 2019. 1985, 2007, 2018, 2022.
Шпанија Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015. 1961, 1986, 1994.
Холандија Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995. 1969, 1996.
Италија Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010. 1967, 1972.
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008. 2009, 2011.
Италија Јувентус 2 7 1985, 1996. 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017.
Португалија Бенфика 2 5 1961, 1962. 1963, 1965, 1968, 1988, 1990.
Енглеска Челси 2 1 2012, 2021. 2008.
Енглеска Нотингем форест 2 0 1979, 1980. —
Португалија Порто 2 0 1987, 2004. —
Енглеска Манчестер Сити 1 1 2023. 2021.
Шкотска Селтик 1 1 1967. 1970.
Њемачка Хамбургер 1 1 1983. 1980.
Румунија Стеауа Букурешт 1 1 1986. 1989.
Француска Олимпик Марсељ 1 1 1993. 1991.
Њемачка Борусија Дортмунд 1 1 1997. 2013.
Холандија Фајенорд 1 0 1970. —
Енглеска Астон Вила 1 0 1982. —
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1988. —
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда[р] 1 0 1991. —
Шпанија Атлетико Мадрид 0 3 — 1974, 2014, 2016.
Француска Ремс 0 2 — 1956, 1959.
Шпанија Валенсија 0 2 — 2000, 2001.
Италија Фјорентина 0 1 — 1957.
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 0 1 — 1960.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан[р] 0 1 — 1966.
Грчка Панатинаикос 0 1 — 1971.
Енглеска Лидс јунајтед 0 1 — 1975.
Француска Сент Етјен 0 1 — 1976.
Њемачка Борусија Менхенгладбах 0 1 — 1977.
Белгија Клуб Бриж 0 1 — 1978.
Шведска Малме 0 1 — 1979.
Италија Рома 0 1 — 1984.
Италија Сампдорија 0 1 — 1992.
Њемачка Бајер Леверкузен 0 1 — 2002.
Француска Монако 0 1 — 2004.
Енглеска Арсенал 0 1 — 2006.
Енглеска Тотенхем хотспур 0 1 — 2019.
Француска Пари Сен Жермен 0 1 — 2020.

По државама[уреди | уреди извор]

Држава Победник Финалиста Клубови који су били победници Клубови који су били финалисти
Шпанија Шпанија 19 11 Реал Мадрид (14), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
Енглеска Енглеска 15 11 Ливерпул (6), Манчестер јунајтед (3), Челси (2), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Манчестер Сити (1) Ливерпул (4), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1), Тотенхем хотспур (1), Манчестер Сити (1)
Италија Италија 12 17 Милан (7), Интер Милано (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер Милано (3), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
Њемачка Немачка[с] 8 10 Бајерн Минхен (6), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
Холандија Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фајенорд (1) Ајакс (2)
Португалија Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
Француска Француска 1 6 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1), Пари Сен Жермен (1)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија[т] 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
Румунија Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
Шкотска Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
Шведска Шведска 0 1 Малме (1)
Грчка Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
Белгија Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Прва утакмица финала, која је одиграна два дана раније, завршена је резултатом 1 : 1 након продужетака.[10]
  2. ^ Посећеност на првој утакмици: 48.722
    Посећеност на другој утакмици: 23.325.
  3. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Ливерпул је добио утакмицу резултатом 4 : 2 након извођења једанаестераца.[11]
  4. ^ Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Стеауа Букурешт је добила утакмицу резултатом 2 : 0 након извођења једанаестераца.[12]
  5. ^ Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. ПСВ Ајндховен је добио утакмицу резултатом 6 : 5 након извођења једанаестераца.[13]
  6. ^ Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Црвена звезда је добила утакмицу резултатом 5 : 3 након извођења једанаестераца.[14]
  7. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Бајерн Минхен је добио утакмицу резултатом 4 : 2 након извођења једанаестераца.[15]
  8. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Бајерн Минхен је добио утакмицу резултатом 5 : 4 након извођења једанаестераца.[16]
  9. ^ Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Милан је добио утакмицу резултатом 3 : 2 након извођења једанаестераца.[17]
  10. ^ Резултат је био 3 : 3 након првих 90 минута и продужетака. Ливерпул је добио утакмицу резултатом 3 : 2 након извођења једанаестераца.[18]
  11. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Манчестер јунајтед је добио утакмицу резултатом 6 : 5 након извођења једанаестераца.[19]
  12. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Челси је добио утакмицу резултатом 4 : 3 након извођења једанаестераца.[20]
  13. ^ Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Реал Мадрид је добио утакмицу резултатом 5 : 3 након извођења једанаестераца.[21]
  14. ^ Финале је првобитно требало да се одигра на Олимпијском стадиону Ататурк у Истанбулу, али је УЕФА место одигравања истог преместила из Турске због последица пандемије ковида 19 у тој земљи.[22]
  15. ^ Финале је одиграно без присуства публике због пандемије ковида 19.[23]
  16. ^ Финале је првобитно требало да се одигра на Олимпијском стадиону Ататурк у Истанбулу, али је УЕФА место одигравања истог преместила из Турске због последица пандемије ковида 19 у тој земљи.[24] Финале је претходно било пресељено из Санкт Петербурга (Стадион Крестовски).[25]
  17. ^ Број посетилаца на стадиону током финала био је ограничен због пандемије ковида 19.
  18. ^ Финале је првобитно требало да се одигра на Стадиону Крестовски у Санкт Петербургу, али је УЕФА место одигравања истог преместила у Сен Дени. због почетка инвазије Русије на Украјину 2022.[26] Финале је претходно било пресељено из Истанбула (Олимпијски стадион Ататурк).[27]
  19. ^ Финале је првобитно требало да се одигра на Алијанц арени у Минхену, али је УЕФА место одигравања истог преместила у Истанбул. Одлучено је да ће Минхен бити домаћин финала у сезони 2024/25.[27]
  20. ^ а б Клуб долази из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
  21. ^ Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.
  22. ^ Клубови долазе из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Competition history”. UEFA. Приступљено 13. 5. 2020. 
  2. ^ „Access list” (PDF). UEFA.com. 30. 7. 2020. 
  3. ^ „1997/98: Seventh heaven for Madrid”. UEFA. 30. 4. 2010. Приступљено 8. 7. 2010. 
  4. ^ „Liverpool get in Champions League”. BBC Sport. 10. 6. 2005. Приступљено 8. 7. 2010. 
  5. ^ „Regulations of the UEFA Champions League 2007/08” (PDF). UEFA. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 3. 2007. г. Приступљено 7. 7. 2010. 
  6. ^ Vieli, André, ур. (октобар 2005). „A brand-new trophy” (PDF). UEFA Direct. UEFA (42): 8. Приступљено 7. 7. 2010. 
  7. ^ „Regulations of the UEFA Champions' League 2009/10” (PDF). UEFA. Приступљено 20. 10. 2012. 
  8. ^ Haslam, Andrew (27. 5. 2009). „Spain savour European pre-eminence”. UEFA. Приступљено 7. 7. 2010. 
  9. ^ „UEFA Champions League – Statistics Handbook 2012/13” (PDF). UEFA. стр. 141. Приступљено 22. 9. 2013. 
  10. ^ „1973/74 Season”. UEFA. 15. 5. 1974. Приступљено 13. 5. 2020. 
  11. ^ „1983/84: Kennedy spot on for Liverpool”. UEFA. 30. 5. 1984. Приступљено 28. 2. 2012. 
  12. ^ „1985/86: Steaua stun Barcelona”. UEFA. 7. 5. 1986. Приступљено 13. 5. 2020. 
  13. ^ „1987/88: PSV prosper from Oranje boom”. UEFA. 25. 5. 1988. Приступљено 28. 2. 2012. 
  14. ^ „1990/91: Crvena Zvezda spot on”. UEFA. 29. 5. 1991. Приступљено 28. 2. 2012. 
  15. ^ „1995/96: Juve hold their nerve”. UEFA. 22. 5. 1996. Приступљено 28. 2. 2012. 
  16. ^ „2000/01: Kahn saves day for Bayern”. UEFA. 23. 5. 2001. Приступљено 28. 2. 2012. 
  17. ^ „2002/03: Shevchenko spot on for Milan”. UEFA. 28. 5. 2003. Приступљено 28. 2. 2012. 
  18. ^ „2004/05: Liverpool belief defies Milan”. UEFA. 25. 5. 2005. Приступљено 28. 2. 2012. 
  19. ^ „2007/08: Fate favours triumphant United”. UEFA. 21. 5. 2008. Приступљено 28. 2. 2012. 
  20. ^ „Shoot-out win ends Chelsea's long wait for glory”. UEFA. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012. 
  21. ^ „Spot-on Real Madrid defeat Atlético in final again”. UEFA. 28. 5. 2016. Приступљено 29. 5. 2016. 
  22. ^ Sport, Sky. „Uefa, Final Eight di Champions a Lisbona”. sport.sky.it. Приступљено 25. 4. 2022. 
  23. ^ „Venues for Round of 16 matches confirmed”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 7. 2020. Приступљено 25. 4. 2022. 
  24. ^ „UEFA Champions League final to move to Portugal to allow 6,000 fans of each team to attend”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 13. 5. 2021. Приступљено 25. 4. 2022. 
  25. ^ „UEFA competitions to resume in August”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 6. 2020. Приступљено 17. 6. 2020. 
  26. ^ „Decisions from today’s extraordinary UEFA Executive Committee meeting”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 25. 2. 2022. Приступљено 25. 4. 2022. 
  27. ^ а б „Venues appointed for club competition finals”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 16. 7. 2021. Приступљено 25. 4. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_финала_Купа_европских_шампиона_и_УЕФА_Лиге_шампиона&oldid=27492738”