Пандемија ковида 19 у Европи

С Википедије, слободне енциклопедије

Пандемија коронавируса у Европи 2020. је преглед кретања епидемије коронавирусне болести (COVID-19) изазване новооткривеним вирусум SARS-CoV-2, по земљама у одређеном временском периоду.

Предуслови[уреди | уреди извор]

Европа, као једна од регија у оквиру Светске здравствене организације, изузетно је повезана са остатком света. Ванредне ситуације у једној земљи често погађају многе њене суседе. Хуманитарна криза у Сирији, као и епидемије еболе, болести Зика вируса и Блискоисточни респираторни синдром (МЕРС-КоВ), само су неки примери кризних ситуација насталих у другим деловима света које су имале одјека и у Европи.

Ванредне ситуације које директно погађају европску регију укључују све веће епидемије оспица и вируса Западног Нила, терористичке нападе, инфекције контаминираном храном или водом, хемијске изливе, здравствене последице поплава, и земљотреса и украјинску хуманитарну кризу. Овакви догађаји могу страшном брзином уништити или оштетити људски живот и изграђену околину и оставити преживеле пред пустошом у будућности.

Од почетка 2020. године изузетна повезаност Европе са остатком света, још једном је изазвала ванредну ситуацију у Европи овога пута, пандемију Ковида-19 која је у Европу, такорећи муњевито стигла са далеког истока.

Светска здравствена организација упозорила је да се пандемија Ковида-19 у задњој недељи марта убрзава са више од 300.000 потврђених случајева. Било је потребно:
  • 67 дана да се Ковидом-19 зарази 100.000 људи,
  • 11 дана за других 100.000,
  • 4 дана за трећих 100.000 случајева.

Ток пандемије[уреди | уреди извор]

Епидемија Ковида-19 започела је у кинеском граду Вухан у провинцији Хубеј и од тада се проширила у Европу. Прво, 24. фебруара 2020. у Француској у којој су јавила три случаја. Потом је мали број случајева евидентиран у различитим европским земљама током првог периода епидемије до краја фебруара. Са наглим порастом броја случајева у Италији, нагло се инфекција проширила не само унутар Италије већ и и на остале земље Европе, тако да су до 10. марта 2020. године у Европи све земље, пријавилe најмање један случај Ковида-19, изузев Црне Горе.

Председник Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебреисус рекао је

Број заражених дневно превазилази број пријављених у Кини на врхунцу епидемије, У Италији је средином марта за само 24 часа преминуло 250 људи.

Од 13. марта 2020. број оболелих у земљама широм Европе се удвостручио, уназад 3 до 4 дана, а неке земље (углавном оне у ранијим фазама откривања епидемије) показују удвостручење оболелих свака 2 дана. Поређења ради на глобалном нивоу за удвостручење оболелих било је потребно 27 дана, или по земљама Кина 33, Северна Кореја 13, Јапан 8, Србија 3 дана...[1]

Од 15. марта Италија, Француска и Шпанија које су најтеже погођене пандемијом коронавируса, спроводе драстичне мере на сузбијању заразе. Брисел је ограничио извоз медицинске опреме из Европске уније у државе ван европског блока, и тиме угрозио здравствени систем европских земаља које још нису постале чланице Европске уније. Десетине милиона Европљана су у карантину, а Црна Гора, где није забележен ниједан случај, од 15. марта затворила је границе и увела обавезну самоизолацију за путнике из иностранства.

Лабораторије Института за јавно здравље Црне Горе 17. марта 2020. су потврдиле прве случајеве инфекције новим коронавирусом у Црној Гори, код једна особа заражена вирусом из Улциња, а друге из Подгорице. Пацијенти су женског пола – рођени 1948. и 1973. године, и оба су током претходног периода боравила у подручјима погођеним епидемијом. Након ове информације од 17. марта 2020. године у Европи су све земље, пријавилe најмање један случај COVID-19.

На глобалном нивоу од вируса короне заражено је 219 хиљада људи, приближно девет хиљада је умрло а 85 хиљада је излечено. У Европи је број смртних случајева превазишао Азију, а најтрагичније је у Италији, затим у Шпанији и Француској. До 19. марта најтрагичнији дневни биланс је у Италији у којој је умрло је 475 људи, а најтрагичније је у Ломбардији (319). То се догађа упркос карантину који је на снази већ две недеље а власти су га увеле да би се зауставило ширење вируса короне.

У Италији расте број преминулих од последица коронавируса. У последња 24 часа само у једном дану (19/20. 3. 2020) умрло је 627 особа.[2]

Дана 21. марта је тачно месец дана од када је у Италија почела епидемија коронавируса (када је било само троје заражених). Из дана у дан број се мењао вртоглавом брзином и до 21. марта достигао је цифру од 793 изгубљених живота, што је највећи број преминулих од Ковида-19 у једном дану. То је пораст броја умрлих за 19,66%.[3]

Коронавирус је однео је прву жртву и на Косову, пошто је 21. марта у Подујеву умро мушкарац стар 85 година, а потом и у Црној Гори, иако су међу последњим земљама Европи које забележиле први случај Ковида-19.

Од 22. марта готово у свим земљама Европе и света уведе су заштитне мере – затворени су кафићи, ресторани и тржни центри, а забрањени су већи јавни скупови.

Од 22. марта забележен је велики скок броја заражених у Хрватској – у 16 часова тога дана регистрована су нова 52 случаја, а укупно 306. Тамошње власти најавиле су затварање градова.

Друго жариште коронавируса после Италије је Шпанија у којој је 23. на 24. март 2020. умрло 435 људи,а укупан број преминулих је 2.220. Шпанска влада одлучила је да продужи ванредно стање за још 15 дана.[4]

Нови црни рекорд у Италији постигнут је 26/27. марта, када је за 24 часа умрло 969 оболелих, ргистровано 4.401 новозаражених.

Већ трећи дан заредом (последњ три дана марта), Француска пријављује драстичан раст броја оболелих и умрлих. Од првог марта умрле су 3.523 особе а 9.444 је излечено и изашло из болнице. Влада је наложила дезинфекцију улица и изградњу болница у спортским центрима.[5]

Шпанија је крајем марта 2020. пријавила најцрњи дан од почетка пандемије са 849 смртних случајева. Тако је та земља са скоро 8.200 умрлих постала највеће жариште у Европи.[5]

Последњег дана марта 2020. У Италији је регистровано 4.053 новозаражених што је за око 1.200 мање него претходних дана. Број умрлих остао је на око 800 дневно. Иако делује да се епидемија стишава одлучено је да мере забране кретања остају на снази бар до католочког Ускрса.[5]

Дистрибуција коронавирусне болести[уреди | уреди извор]

Приказ броја оболелих, умрлих и излечених од Ковида-19 у Европи (на дан 6. април 2020[6]
Земља Потврђено случајева Умрло Излечено Извори
 Русија 654.405 9,536 422.931
 Уједињено Краљевство 272.826 38.376 no data [7]
 Шпанија 239.228 27.125 150.376 [8]
 Италија 232.664 33.340 155.633 [9]
 Немачка 181.482 8.500 165.200 [10]
 Турска 163.103 4.515 126.984 [11]
 Француска 151.496 28.771 68.268 [12][13]
 Белгија 61,509 9,754 17,021 [14]
 Холандија 46,422 5,956 no data [15]
 Белорусија 62,424 398 47,553 [16]
 Шведска 37,542 4,395 4,971 [17][18]
 Португалија 32,203 1,396 19,186 [19]
  Швајцарска 31,851 1,963 29,200 [20][21]
 Ирска 24,929 1,651 22,089 [22][23]
 Пољска 34,775 1,477 21,791 [24]
 Украјина 44.998 1,173 19,548 [25]
 Румунија 27,296 1,667 19,314 [26]
 Аустрија 16,685 668 15,520 [27]
 Данска 11,633 571 10,327 [28]
 Србија 11,354 242 6,524 [29]
 Чешка 9,226 319 6,532 [30]
 Норвешка 8,435 236 7,727 [31][32]
 Молдавија 8,098 291 4,455 [33]
 Финска 6,826 316 5,500 [34]
 Луксембург 4,016 110 3,815 [35]
 Мађарска 3,841 517 2,024 [36]
 Грчка 2,892 173 1,374 [37]
 Бугарска 2,513 140 1,074 [38]
 Босна и Херцеговина 4,606 188 2,432 [39]
 Хрватска 2,245 103 2,059 [40]
 Северна Македонија 2,129 126 1,516 [41]
 Естонија 1,859 67 1,610 [42][43]
 Исланд 1,805 10 1,794 [44]
 Литванија 1,670 70 1,229 [45]
 Словачка 1,520 28 1,338 [46]
 Словенија 1,473 108 1,357 [47]
 Албанија 1,122 33 857 [48]
 Косово 1,070 30 841 [49]
 Литванија 1,064 24 745 [50]
 Кипар 942 17 784 [51]
 Андора 764 51 684 [52]
 Сан Марино 671 42 344 [53]
 Малта 618 9 534 [54]
 Острво Мен 336 24 309 [55]
 Црна Гора 324 9 315 [56]
 Монако 98 4 90 [57]
 Лихтенштајн 82 1 55 [58]
 Исланд 12 0 0
  Ватикан 12 0 2 [59]
Укупно 1.913.406 170.063 890.691

Кретање пандемије по данима у најугроженијим земљама Европе[уреди | уреди извор]


Дистрибуција коронавирусне болести на карти Европе[уреди | уреди извор]

Дистрибуција по земљама и број случајева Ковида-19 у Европи:[60]
  од 1-20 потврђених случајева
  20-99 потврђених случајева
  100-999 потврђених случајева
  1.000-9.999 потврђених случајева
  више од 10,000 потврђених случајева

Критике и одговори на пандемију коронавирусне болести у Европи 2020[уреди | уреди извор]

Иако су до 7. марта неки европски политичари позвали на привремено затварање унутрашњих граница Европе,[61] Европска унија је до краја фебруара одлучила да одустане од идеје о суспензији шенгенског простора за слободна путовања и увођења граничне контроле са Италијом.[62][63][64]Заменик лидера швајцарске Тицино лиге, Лорензо Куадри, ову одлуки критиковао је 29. фебруара:

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је 12. марта:

Дана 9. марта чешки премијер Андреј Бабиш изјавио је да

Након што су Чешка, Словачка, Пољска и Данска најавиле потпуно затварање својих државних граница, председница Европске комисије Урсула фон дер Леиен је 12. марта изјавила да

Лидери Европске уније осудили су одлуку Сједињених Америчких Држава да ограничавају путовање из Европе у Сједињене Државе. Председник Европског већа Шарл Мишел и Урсула вон дер Леиен рекли су у заједничкој изјави:

И док су неки критиковали недостатак солидарности Европске уније са Италијом.[70][71][72][73] Политико је 7. марта 2020. известио да су званичници и дипломате

Стотине хрватских радника због коронавируса неће моћи да иду на посао у Словенију. Словеначка покрајина Долењска, где раде многи хрватски радници, од 16. 3. 2020. је подручје изразито високог ризика ширења Ковид-19, тако да ће они од 17. 3. на повратку с посла у Хрватску бити стављени под епидемиолошки надзор са двонедељним карантином, саопштио је карловачки Жупанијски штаб Цивилне заштите.

Као и у случају са Кином,[75] ситуације у Италији је катаклизмична, јер се пре него што је цела Италија стављена у карантин: здравствени систем обрушио под бројем пацијената, доктори и сестре, већином и сами заражени и болесни, раде по неколико недеља без престанка, недостају респиратора и кревета за пацијенте. Где је Италија погрешила? Иако ово питање тражи отворену дебату, неколико чињеница стоји:

  • Италија је у јануару повећала број авиопутника са Кином,
  • први случајеви коронавируса тестирани су тек крајем фебруара, аепидемија је почела 21. фебруара, * политика изолације је донедавно важила само за северни део Италије. Укратко, Италија је реаговала неколико недеља прекасно.

Директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус 27. марта позвао је земље да се суздрже од употребе лекова за које није доказано да су ефикасни против Ковида-19, болести коју узрокује коронавирус.

Хронични глобални недостатак личне заштитне опреме је сада једна од највећих претњи нашој колективној способности да сачувамо животе", упозорио је Гебрејесус на конференцији за новинаре у Женеви.

Генерални секретар Организације уједињених нација Антонио Гутерес упозорио је крајем марта 2020. да се свет суочава са највећом кризом од Другог светског рата, са пандемијском претњом грађанима свих земаља, која ће донети рецесију која се неће моћи поредити са блиском прошлошћу.[5]

У Италији je од 21 до 31. марта изграђена болница интензивне неге. На изградњи болнице радило је 500 људи, 24 сата дневно и у изградњу се укључило 100 фирми. У овој болници ће бити запослено 200 лекара, реаниматора и анестезиолога, 500 медицинских сестара и 200 осталих запослених.[5]

Белгијске власти почеле су да од 8. априла ангажују хладњаче за одлагање тела преминулих због преоптрећености погребних установа, јављају белгијски медији. Последњих дана Белгија бележи трицифрен број жртава. Само у последња 24 сата, од последица инфекције корнавирусом умрло је 283 људи, а укупни број жртва пандемије на дан 8. април је 2.523.[76]

Позитивни примери[уреди | уреди извор]

Као један од позитивних примера истиче се масовно тестирања на вирус корона на Исланду, чији резултати су наведени у овом цитату...

Исландска истраживачка медицинска компанија Декод џенетикс понудила се да спроводе масовна тестирања на корона вирус како би се стекао увид у процентуалну заступљеност оболелих у популацији. Тестирање је почело 13. марта 2020. Рана фаза тестирања показала је да је мали број људи на Исланду заражен и да половина њих не показује никакве симптоме, а да друга половина показује симптоме налик благом грипу. Од 3.787 особа тестираних на Исланду 218 је позитивно на вирус. Најмање половина заражених била је ван земље, најчешће у подручјима високог ризика на Алпима (најмање 90 особа). Мало је вероватно да би масовна тестирања на националном нивоу могла да постану уобичајена пракса у земљама широм света.[77]

Ови резултати подстакли су масовнија тестирања широм света, па и особа које претходно нису биле под сумњом да су заражене, чиме су спасени многи животи.[77]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Росер, Макс. „Koronavirusna bolest (COVID-19) - Statistika i istraživanje”. ourworldindata.org. Приступљено 15. 3. 2020. 
  2. ^ „Рекордан број преминулих у Италији у једном дану”. РТС 20. 3. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ „Најгори дан у Италији од избијања епидемије, умрло скоро 800 људи за дан”. РТС Београд, 21. 3. 2020. Приступљено 22. 3. 2020. 
  4. ^ „Пребукиране болнице у Шпанији, расте страх код грађана”. www.rts.rs. РТС Београд, 24. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020. 
  5. ^ а б в г д „САД покушавају да обуздају ширење заразе, Француска и Британија бележе највећи број умрлих за 24 часа”. РТС Београд 1. 4. 2020. Приступљено 1. 4. 2020. 
  6. ^ News, B. N. O. (18. 2. 2020). „Tracking coronavirus: Map, data and timeline”. BNO News. Приступљено 4. 3. 2020. 
  7. ^ „Number of coronavirus (COVID-19) cases and risk in the UK”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 11. 3. 2020. 
  8. ^ RTVE.es (11. 3. 2020). „Coronavirus - El mapa del coronavirus en España: más de 2.200 casos, casi la mitad en la Comunidad de Madrid”. RTVE.es (на језику: шпански). Приступљено 11. 3. 2020. 
  9. ^ Salute, Ministero della. „Covid-19 - Situazione in Italia”. www.salute.gov.it (на језику: италијански). Приступљено 11. 3. 2020. 
  10. ^ „Infection au nouveau Coronavirus (SARS-CoV-2), COVID-19, France et Monde”. www.santepubliquefrance.fr (на језику: француски). Приступљено 11. 3. 2020. 
  11. ^ „Turkey confirms first coronavirus patient, recently returned from Europe”. Daily Sabah. 11. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  12. ^ „Infection au nouveau Coronavirus (SARS-CoV-2), COVID-19, France et Monde”. www.santepubliquefrance.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  13. ^ „info coronavirus covid-19”. Gouvernment.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2020. Приступљено 28. 4. 2020. 
  14. ^ „Coronavirus COVID-19”. www.info-coronavirus.be (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  15. ^ „Actuele informatie over het nieuwe coronavirus (COVID-19) | RIVM”. www.rivm.nl. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  16. ^ „Aktualitātes – Slimību profilakses un kontroles centrs”. spkc.gov.lv. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  17. ^ „Totalt antal laboratoriebekräftade” (на језику: Swedish). Experience.arcgis.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2020. Приступљено 31. 3. 2020. 
  18. ^ „Coronavirus COVID-19 Global Cases by the Center for Systems Science and Engineering (CSSE) at Johns Hopkins University (JHU)”. arcgis.com (на језику: енглески). Johns Hopkins University. Приступљено 19. 3. 2020. 
  19. ^ „Ponto de Situação Atual em Portugal”. Direcção Geral de Saúde. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020. 
  20. ^ „Current situation in Switzerland”. Federal Office of Public Health. Приступљено 28. 4. 2020. 
  21. ^ „Cas d'infection au Sars-CoV-2 en Suisse”. tdg.ch (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2020. Приступљено 10. 4. 2020. 
  22. ^ „Latest updates on COVID-19 (Coronavirus)”. Department of Health (Ireland). 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Covid-19: 49 more deaths, 631 additional cases”. RTÉ News and Current Affairs. 23. 4. 2020. 
  24. ^ „(Tweet)”. Twitter. 28. 5. 2020. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2020. Приступљено 28. 5. 2020. »[22 825/1 038 (total lab-confirmed/total deaths)]« 
  25. ^ „МОЗ повідомляє про два нових підтверджених випадки коронавірусу в Україні”. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  26. ^ „Informare COVID -19, Grupul de Comunicare Strategică, 27 Aprilie 2020, ora 13.00 – MINISTERUL AFACERILOR INTERNE”. www.mai.gov.ro. Приступљено 27. 4. 2020. 
  27. ^ „Neuartiges Coronavirus (2019-nCov)”. www.sozialministerium.at. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  28. ^ „Tal og overvågning af COVID-19”. Coronavirus/COVID-19 (на језику: Danish). Sundhedsstyrelsen (Danish Health Authority). 17. 5. 2020. Приступљено 17. 5. 2020. 
  29. ^ World Health Organization. „Coronavirus disease 2019 (COVID-19)Situation Report –63” (PDF). www.who.int (на језику: енглески). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 23. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020. 
  30. ^ „Přehled situace v ČR: COVID-19”. mzcr.cz (на језику: чешки). 27. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2020. Приступљено 27. 3. 2020. 
  31. ^ Nilsen, Av Sondre; Skjetne, Oda Leraan; Sfrintzeris, Yasmin; Røset, Hanna Haug; breaking-avdeling, Carina Hunshamar og VGs. „Live-oppdatering: coronavirusets spredning i Norge og verden”. VG Nett. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  32. ^ „Corona-viruset: Slik spres viruset i Norge og verden. Kart og statistikk”. Vg.no. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020. 
  33. ^ „COVID-19 în Republica Moldova: situaţia la zi”. gismoldova.maps.arcgis.com. Приступљено 28. 4. 2020. 
  34. ^ „Tilannekatsaus koronaviruksesta – Infektiotaudit ja rokotukset THL”. Terveyden ja hyvinvoinnin laitos (на језику: фински). Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2020. Приступљено 3. 4. 2020. 
  35. ^ „Coronavirus: COVID-19”. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  36. ^ „Tájékoztató oldal a koronavírusról” (на језику: мађарски). Cabinet Office of the Prime Minister. 25. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2020. Приступљено 25. 3. 2020. 
  37. ^ „Ενημέρωση διαπιστευμένων συντακτών υγείας από τον Υφυπουργό Πολιτικής Προστασίας και Διαχείρισης Κρίσεων Νίκο Χαρδαλιά και τον Υποπτέραρχο Δημήτρη Χατζηγεωργίου Παθολόγο - Λοιμωξιολόγο – Μέλος της Επιτροπής Εμπειρογνωμόνων του Υπουργείου Υγείας (03/05/2020)”. Εθνικός Οργανισμός Δημόσιας Υγείας (на језику: грчки). 3. 5. 2020. Приступљено 10. 5. 2020. 
  38. ^ „Потвърдени случаи на коронавирус COVID-19 в България” [Confirmed COVID-19 cases in Bulgaria]. mh.government.bg (на језику: Bulgarian). 1. 4. 2020. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2020. Приступљено 1. 4. 2020. 
  39. ^ „COVID-19 in Bosnia and Herzegovina”. Ministry of Civil Affairs of Bosnia and Herzegovina. Приступљено 17. 5. 2020. 
  40. ^ „Official government website for accurate and verified information on Coronavirus”. Government of the Republic of Croatia. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2020. Приступљено 27. 3. 2020. 
  41. ^ „Уште шест лица позитивни на коронавирус, вкупно 18”. Makfax (на језику: македонски). 14. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  42. ^ „Koroonaviirusesse on Eestis nakatunud 135 inimest” [135 people have already been diagnosed with coronavirus in Estonia] (на језику: Estonian). ERR. 15. 3. 2020. Приступљено 15. 3. 2020. 
  43. ^ „Koroonaviiruse haigus COVID-19 | Terviseamet” (на језику: естонски). Terviseamet.ee. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2020. Приступљено 31. 3. 2020. 
  44. ^ Ss (2. 4. 2020). „covid.is/data”. Mbl (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2020. Приступљено 3. 4. 2020. 
  45. ^ Svarbiausia informacija apie koronavirusą (COVID-19) lrv.ltaccessed 14 April 2020
  46. ^ „Koronavírus | Info”. www.korona.gov.sk. 
  47. ^ Koronavirus COVID-19 Архивирано 2020-03-13 на сајту Wayback Machine www.gov.si, accessed 12 March 2020
  48. ^ „Coronavirus Albania | Statistika” (на језику: албански). Agjencia Kombëtare e Shoqerisë së Informacionit. Приступљено 18. 5. 2020. 
  49. ^ „2020 coronavirus pandemic in Kosovo”, Wikipedia (на језику: енглески), 25. 3. 2020, Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2020, Приступљено 25. 3. 2020 
  50. ^ SPKC.gov.lvVerified account. „SPKC.gov.lv (@SPKCentrs)”. Twitter. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2020. Приступљено 13. 4. 2020. 
  51. ^ „Coronavirus: No new cases, first time since March 9 (Update 2)”. Cyprus Mail (на језику: енглески). 23. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020. 
  52. ^ „Actualitat coronavirus”. www.govern.ad (на језику: каталонски). Govern d'Andorra. Приступљено 17. 5. 2020. 
  53. ^ „Gruppo coordinamento emergenze – aggiornamento 27 marzo”. Istituto per la Sicurezza Sociale (на језику: италијански). 27. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2020. Приступљено 27. 3. 2020. 
  54. ^ „Nine new coronavirus cases detected from 1,727 tests”. Times of Malta. 23. 5. 2020. 
  55. ^ „Latest updates”. Isle of Man Government. Приступљено 16. 5. 2020. 
  56. ^ „Virus korona COVID 19” (на језику: Montenegrin). Government of Montenegro. Приступљено 19. 5. 2020. 
  57. ^ GvtMonaco (9. 4. 2020). „Quatre nouveaux cas positifs révélés à Monaco.” (твит) (на језику: French) — преко Твитер-а. 
  58. ^ „Aktuelle Nachrichten aus Liechtenstein – volksblatt.li”. Liechtensteiner Volksblatt (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2020. Приступљено 11. 3. 2020. 
  59. ^ „Covid-19: 2 new cases in the Vatican, another 170 people tested – Vatican News”. Vaticannews.va. 26. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020. 
  60. ^ Dong E, Du H, Gardner L. An interactive web-based dashboard to track COVID-19 in real time. Lancet Infect Dis; published online Feb 19. https://doi.org/10.1016/S1473-3099(20)30120-1.
  61. ^ „Coronavirus: European borders likely to remain open despite crisis in Italy, observers say”. South China Morning Post. 7. 3. 2020. 
  62. ^ „Coronavirus: EU rules out Schengen border closures amid Italy outbreak”. Deutsche Welle. 24. 2. 2020. 
  63. ^ „Salvini and Le Pen Don't Have a Coronavirus Cure”. Bloomberg. 25. 2. 2020. 
  64. ^ „Coronavirus: Europe's open borders threatened by spread of disease”. The Independent. 28. 2. 2020. 
  65. ^ „Coronavirus Nightmare Could Be the End for Europe's Borderless Dream”. The New York Times. 26. 2. 2020. 
  66. ^ „In dramatic step, Trump restricts travel from Europe to US to fight coronavirus”. Reuters. 12. 3. 2020. 
  67. ^ „Czech PM: Italians Should Be Banned From Travelling Due to Coronavirus”. SchengenVisaInfo.com. 9. 3. 2020. 
  68. ^ „Denmark, Poland and Czechs seal borders over coronavirus”. Financial Times. 12. 3. 2020. 
  69. ^ „EU condemns Trump travel ban from Europe as virus spreads”. Associated Press (AP). 12. 3. 2020. 
  70. ^ „The EU Is Abandoning Italy in Its Hour of Need”. Foreign Policy. 14. 3. 2020. 
  71. ^ „Italy criticises EU for being slow to help over coronavirus epidemic”. The Guardian. 11. 3. 2020. 
  72. ^ „Italy wonders where Europe's solidarity is as coronavirus strains show”. Financial Times. 13. 3. 2020. 
  73. ^ „Italy criticizes EU for not responding its call for help, 'only China responded bilaterally'. CGTN. 12. 3. 2020. 
  74. ^ „Europe fails to help Italy in coronavirus fight”. Politico. 7. 3. 2020. 
  75. ^ Wu Z, McGoogan JM. Characteristics of and Important Lessons from the Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Outbreak in China: Summary of a Report of 72 314 Cases From the Chinese Center for Disease Control and Prevention. JAMA. Published online February 24, 2020. doi:10.1001/jama.2020.2648.
  76. ^ „ИЗ ЧАСА У ЧАС Више од 15.000 мртвих у Шпанији, најсмртоноснији дан у Њујорку”. РТС 9. 4. 2020. Приступљено 9. 4. 2020. 
  77. ^ а б „Исланд спроводи масовна тестирања на корона вирус”. www.politika.rs. Поилитика онлајн 18. 3. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).