Туризам у Турској
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Pamukkale_30.jpg/290px-Pamukkale_30.jpg)
Туризам у Турској фокусиран је углавном на низ историјских места и на приморска одмаралишта дуж обала Егејског и Средоземног мора. Турска је такође постала популарна дестинација за културни, бањски и здравствени туризам.
2019. године, Турска је привукла око 51 милион страних туриста,[1] сврставши се у шесту најпопуларнију туристичку дестинацију на свету.[2] Укупан број се кретао између око 41 милион у 2015. и око 30 милиона у 2016.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref>
није исправно обликована или садржи неисправан назив Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref>
није исправно обликована или садржи неисправан назив Опоравак је започео 2017. године, тако што се број страних посетилаца повећао на 37,9 милиона, а 2018. године 46,1 милиона посетилаца.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref>
није исправно обликована или садржи неисправан назив Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref>
није исправно обликована или садржи неисправан назив [3]
Дестинације
[уреди | уреди извор]Истанбул
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/Dolmabahce_Tor-2008-31-07.jpg/220px-Dolmabahce_Tor-2008-31-07.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Istanbul_asv2020-02_img60_Ortak%C3%B6y_Mosque.jpg/220px-Istanbul_asv2020-02_img60_Ortak%C3%B6y_Mosque.jpg)
Истанбул је једно од најважнијих туристичких места не само у Турској већ и у свету. У граду постоје хиљаде хотела и других туристички оријентисаних индустрија. Највећи турски град Истанбул има низ главних атракција које потичу из његовог историјског статуса главног града Византијског и Османског царства. Ту спадају џамија султана Ахмеда („Плава џамија“), Аја Софија, палата Топкапи, Цистерна Базилика, палата Долмабахче, кула Галата, велика чаршија, базар зачина и хотел Пера Палас. Истанбул је такође недавно постао један од највећих тржних центара у европској регији угошћујући тржне центре и молове, као што су Метросити, Акмеркез и Чевахир Мол, који је највећи тржни центар у Европи и седми највећи тржни центар на свету. Остале атракције укључују спортске догађаје, музеје и културне догађаје.
У јануару 2013. турска влада је најавила да ће изградити највећи светски аеродром у Истанбулу. Уложено је 7 милијарди евра, а планирано је да први део четвороделног плана буде завршен до 2017.[4]
Као последица континуираног пада туризма у Турској последњих година, од октобра 2016. године у чувеној истанбулској чаршији некада препуне трговачке улице нису толико пуне као раније, „потоци туриста који су свакодневно посећивали пијацу пресушују“.[5] Број страних туриста који су посетили Истанбул смањио се на 9,2 милиона у 2016. години, смањење од 26 одсто у односу на 2015. годину.[6]
Остале дестинације
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/%C3%96l%C3%BCdeniz_on_the_Turquoise_Coast%2C_Turkey.jpg/220px-%C3%96l%C3%BCdeniz_on_the_Turquoise_Coast%2C_Turkey.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Kelebekler_Vadisi.jpg/220px-Kelebekler_Vadisi.jpg)
Одмор на плажи и плава крстарења дуж турске ривијере, посебно за посетиоце из западне Европе, такође су од кључне важности за турску туристичку индустрију. Већина одмаралишта на плажи налази се дуж југозападне и јужне обале, зване Турска ривијера, посебно дуж медитеранске обале у близини Анталије. Анталија је такође прихваћена као туристичка престоница Турске.[7] Велики одмаралишни градови укључују Бодрум, Фетије, Мармарис, Кушадаси, Чешме, Дидим и Алању. Такође је Турска 2015. године изабрана за другу на свету са својих 436 плажа са плавим заставицама, према Бродској комори.[8]
Атракције на другим местима у земљи укључују следеће локације: Ефес, Троја, Пергам, Кућа Девице Марије, Памукале, Хијераполис, Трабзон (где је један од најстаријих манастира манастир Сумела), Конија (где је песник Руми провео већи део свог живот), Дидима, Црква Антиоха, древни Понтијски капитал и краљевске камене гробнице са акропољима у Амасији, верска места у Мардину (као што је манастир Дејрулзафаран), као и уништене градове и пејзаже Кападокије.
Дијарбакир је такође важан историјски град, иако је туризам на релативно малом нивоу због повремених оружаних сукоба.
Анкара има историјски стари град, и иако није баш туристички град, обично је место заустављања путника на путу до Кападокије. Град такође ужива у изврсном културном животу и има неколико музеја. Маузолеј Аниткабир је такође у Анкари - то је маузолеј Ататурка, оснивача Републике Турске.
Галипоље и увала Анзак - мала увала на полуострву Галипоље, је постала позната као место искрцавања АНЗАК-а (аустралијског и новозеландског армијског корпуса) у Првом светском рату 25. априла 1915. Након слетања у увалу Анзак, плажа је постала главна база аустралијских и новозеландских трупа током осам месеци кампање за Галипоље.
Развој туризма
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Visa_policy_of_Turkey.png/250px-Visa_policy_of_Turkey.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Uzung%C3%B6l_lake_and_town.jpg/250px-Uzung%C3%B6l_lake_and_town.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Turkey-3019_-_Hagia_Sophia_%282216460729%29.jpg/250px-Turkey-3019_-_Hagia_Sophia_%282216460729%29.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Ephesus_Celsus_Library_Fa%C3%A7ade.jpg/250px-Ephesus_Celsus_Library_Fa%C3%A7ade.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Termessos_Ancient_City_Theatre.jpg/250px-Termessos_Ancient_City_Theatre.jpg)
Доласци страних туриста знатно су порасли у Турској између 2000. и 2005. године, са 8 милиона на 25 милиона, што је Турску учинило топ-10 дестинацијом на свету за стране посетиоце. Приходи из 2005. износили су 20,3 милијарде америчких долара, што је такође учинило Турску једним од 10 највећих власника прихода на свету. У 2011. години, Турска је рангирана као 6. најпопуларнија туристичка дестинација у свету и 4. у Европи, према УНВТО Светском туристичком барометру.[10] На врхунцу 2014. године, Турска је привукла око 42 милиона страних туриста, и даље се рангирајући као 6. најпопуларнија туристичка дестинација на свету.[11] Од 2015. године туризам у Турској је нагло је опао.[12] [13] У 2016. години само је око 30 милиона људи посетило Турску. 2016. се описује као друга година огромних губитака и по броју посетилаца и по приходу, „година разорних губитака“, с тим што турска туристичка предузећа изјављују да се „не могу сетити горег времена у том сектору“.[5] Број страних посетилаца почео је да се опоравља у 2017. години са 37,9 милиона евидентираних посетилаца. Опоравак је делимично резултат интензивних безбедносних кампања и оглашавања. Број руских туриста повећао се за 444% након опоравка билатералних односа, што је резултирало тиме да је Русија поново постала главно туристичко тржиште Турске.[14] [15] Повећања су такође забележена на британском, холандском и белгијском тржишту.[16]
Почетком 2017. године турска влада позвала је турске грађане који живе у иностранству да проводе одморе у Турској, покушавајући да оживе сектор туризма који се бори.[17] у економији која је пала крајем 2016.[18] После уставног референдума у априлу 2017. забележен је још један нагли пад туристичких резервација из Немачке.[19] У 2018. години, међутим, Удружење немачке туристичке индустрије забележило је раст немачких туристичких резервација за Турску, при чему је само ТУИ туристичка компанија забележила раст од 70%.[20]
Доласци страних посетилаца
[уреди | уреди извор]Већина долазака туриста у Турску долази из следећих земаља.[21] [22] [3] [23] [24]
Број | Држава | 2019 | 2018 | 2017 | 2016 | 2015 |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
3,649,003 |
2 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
5,580,792 |
3 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
1,821,480 |
4 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2,512,139 |
5 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
1,700,385 |
6 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
1,911,832 |
7 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
706,551 |
8 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
1,094,144 |
9 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
1,232,487 |
10 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
602,488 |
11 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
550,779 |
12 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
847,259 |
13 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
755,414 |
14 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
441,097 |
15 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
798,787 |
16 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
224,568 |
17 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
450,674 |
18 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
617,406 |
19 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
162,866 |
20 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
423,744 |
21 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
624,649 |
22 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
313,704 |
23 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
486,044 |
24 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
507,897 |
25 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
197,552 |
26 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
174,486 |
27 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
408,841 |
28 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
212,464 |
29 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
380,338 |
30 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
174,330 |
31 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
171,873 |
32 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
178,997 |
33 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
246,245 |
34 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
234,762 |
35 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
204,355 |
36 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
236,063 |
37 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
143,331 |
38 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
109,775 |
39 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
131,869 |
40 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
112,654 |
Total | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
41,114,069 |
Питања имиџа турске владе у земљама порекла туриста
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/48710_Bozburun-Marmaris-Mu%C4%9Fla%2C_Turkey_-_panoramio_%288%29.jpg/280px-48710_Bozburun-Marmaris-Mu%C4%9Fla%2C_Turkey_-_panoramio_%288%29.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Bay_-_panoramio_%287%29.jpg/280px-Bay_-_panoramio_%287%29.jpg)
Разлог пада туризма приписује се општем порасту политичког насиља, политичкој напетости са Русијом и терористичким нападима,[25] [5] и лошој слици коју су све ауторитарније политике Реџепа Тајипа Ердогана дале Турској.[26] Према Фаруку Шену, шефу турске Европске фондације за образовање и научне студије: „Немачки туристи се не плаше бомби; ако сада у Турску долази мање немачких туриста, то је због имиџа земље. Ако у Немачкој кажете „идем у Турску, ово се сада схвата у значењу „идем у земљу диктатора.“[27]
Након вишемесечног притвора новинара и политичких активиста, укључујући странце у Турској, влада Немачке је у јулу 2017. издала упозорење за путовање својим грађанима.[28] Такође је објављено да је турски председник Реџеп Тајип Ердоган понудио да пусти притворене немачке држављане турског порекла у замену за испоруку Турака који су добили политички азил у Немачкој.[29]
Владина политика и прописи
[уреди | уреди извор]Влада АКП већ годинама промовише „халал туризам“,[30] политички потврђујући овај став током 2016.[31] У марту 2017, турски суд је забранио глобални сајт путовања Booking.com од пружања услуга турским туристима због недостатка националне дозволе,[32], док је Удружење хотелијера Турске водило кампање за укидање забране предузећа на која су се ослањали чланови на до 90 процената њиховог промета.[33] У априлу 2017. године, полицијска управа града одмаралишта Анталије издала је директиву о забрани конзумирања алкохола изван зграда.[34]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2021.
- ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Приступљено 6. 7. 2016.
- ^ а б „DISTRIBUTION OF ARRIVING FOREIGN VISITORS - TOP 5 COUNTRIES (2016-2018) JANUARY-DECEMBER”.
- ^ Maierbrugger, Arno (25. 1. 2013). „Turkey plans world's biggest airport”. Inside Investor. Архивирано из оригинала 21. 03. 2022. г. Приступљено 17. 5. 2013.
- ^ а б в „Turkey's tourism industry reels from a year to forget”. The Guardian. 5. 10. 2016.
- ^ „Number of foreign tourists visiting Istanbul plunges for first time in 16 years”. Hürriyet Daily News. 6. 1. 2017.
- ^ Tilic, L. Dogan (5. 4. 2010). „Antalya: The Tourism Capital of Turkey”. European Business Review. Приступљено 28. 1. 2011.
- ^ „Turkey rich in 'blue flags' – TRAVEL”. Hürriyet Daily News. 13. 9. 2011. Приступљено 15. 10. 2016.
- ^ „Capadocia” (PDF).
- ^ „2012 Tourism Highlights” (PDF). UNWTO. јун 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012.
- ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Приступљено 6. 7. 2016.
- ^ Kafanov, Lucy (19. 8. 2015). „Violence costing Turkey precious tourism, even far from the fighting”. The Christian Science Monitor.
- ^ „4.9 pct less tourists in Turkey in June”. DailySabah. Приступљено 15. 11. 2015.
- ^ „32.4 mln foreigners visit Turkey in 2017: Tourism Ministry”. Hürriyet Daily News. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „Tourism in Turkey starts recovery”. ITIJ. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „It is now time for Turkey's tourism sector to raise revenue”. Hürriyet Daily News. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ „Erdoğan calls on citizens abroad: 'Come to Turkey for vacation'”. Hürriyet Daily News. 2. 2. 2017. Приступљено 2. 2. 2017.
- ^ „Turkey's Economy Contracts for First Time Since 2009”. The Wall Street Journal. 12. 12. 2016. Приступљено 2. 2. 2017.
- ^ „German travelers booking in Spain, Greece instead of Turkey: Association”. Hürriyet Daily News. 21. 4. 2017.
- ^ „Turkey hopes for German comeback”. FVW. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ Ministry of Culture and Tourism, Republic of Turkey. „Number of Arriving-Departing Foreigners and Citizens, December 2016”. Приступљено 16. 5. 2017.
- ^ NUMBER OF ARRIVING-DEPARTING VISITORS, FOREIGNERS AND CITIZENS December 2017
- ^ „Tourism Receipts-Expenditures (2003-2019)”.
- ^ https://www.ktb.gov.tr/EN-249306/2019.html
- ^ „Turkish 2015 tourism revenues fall 8.3 pct to $31.46 bln: Data”. Hürriyet Daily News. Приступљено 6. 7. 2016.
- ^ „Ahead of referendum, Europeans boycott Turkey and tourism suffers”. USA Today. 15. 4. 2017.
- ^ „Turkish–German ties at historic low, says scholar Faruk Şen”. Hürriyet Daily News. 21. 11. 2016. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г.
- ^ „Bundesregierung verschärft Reisehinweise für Türkei” (на језику: немачки). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017.
- ^ „Erdogan soll Austausch von Yücel gegen Ex-Generäle angeboten haben” (на језику: немачки). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017.
- ^ „Turkey sees rise in halal tourism”. BBC. 25. 8. 2014.
- ^ „How Turkey plans to boost halal tourism”. Al Monitor. 9. 5. 2016. Архивирано из оригинала 17. 1. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2017.
- ^ „Turkey has banned Booking.com but the website isn't backing down”. The Independent. 30. 3. 2017.
- ^ „Turkish hotelier association asks court to lift ban on Booking.com”. Hürriyet Daily News. 6. 4. 2017.
- ^ „Statement on alcohol ban in outdoor locations in Turkey's Antalya sparks debate”. Hürriyet Daily News. 28. 4. 2017.