Пређи на садржај

Тутин

Координате: 42° 59′ 21″ С; 20° 19′ 53″ И / 42.98913° С; 20.33135° И / 42.98913; 20.33135
С Википедије, слободне енциклопедије
Тутин
Тутин
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2022.Раст 11.169
 — густина15/km2
Географске карактеристике
Координате42° 59′ 21″ С; 20° 19′ 53″ И / 42.98913° С; 20.33135° И / 42.98913; 20.33135
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина867 m
Површина741 km2
Тутин на карти Србије
Тутин
Тутин
Тутин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36320
Позивни број020
Регистарска ознакаTT

Тутин је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 11.169 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Тутин се налази на 867 метара надморске висине у централном делу Рашке области, која се у том делу државе назива Санџак, у општини Тутин. Насеље се на северу граничи са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи.

Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.

Историја

[уреди | уреди извор]

Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред оних двадесетак насталих од друге половине 16. до краја 18. века. Сва села око њега имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен Штавица налази се у писму калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли овуда и извештај упутили папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те будући да је словенског порекла извесно је да означава неки симбол. За назив Тутин постоји неколико легенди. Једна од њих везана је за Хусеин-капетана Градашчевића, против Турака који је овуда протутњао у тутњу са војском 1831. године на путу од Босне ка Косову. Тутин је тада имао назив Доња Дмитрова (Доња Митрова). Први познати писани документ о називу Тутин, насељу са седам кућа, налази се у путопису Енглескиња Мјур Макензијеве и А. П. Ирбијеве из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће Хамзагића. То не значи да је тада Тутин настао и добио име.

До 1912. године, Тутин је био мало насеље са 20 кућа. Током 1920-их година, насеље се знатно развило, а у њему је било јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница. Средиште је Штавичког среза у Рашкој области 1922—1929. (средиште Чачак), затим у Зетској бановини (средиште Цетиње). Описан је као „најмања варошица” у земљи. Пред Други светски рат је имао око 400 становника, није било улица у месту, од зграда су се истицале среско начелство, основна школа и здраствена станица, а остало су биле „мале и ниске брвнаре”. Видрењак је био „необично богат пастрмком”.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011), а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 600
1953. 870
1961. 1.536
1971. 3.458
1981. 6.233
1991. 8.840 8.709
2002. 9.111 11.053
2011. 10.094
2022. 11.169
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Бошњаци
  
8.428 83,5%
Муслимани
  
609 6,03%
Срби
  
572 5,66%
Горанци
  
55 0,54%
Роми
  
25 0,24%
Албанци
  
22 0,21%
Црногорци
  
7 0,07%
Југословени
  
4 0,04%
Македонци
  
4 0,04%
Бугари
  
2 0,02%
Мађари
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
остали
  
7 0,07%
неизјашњени
  
3 0,03%
непознато
  
354 3,50%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Тутинци

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]