Пређи на садржај

Анархокапитализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Дио серије о
либертаријанизму
Коријени
Концепти
Школе
Људи
Аспекти
Организације
Повезане теме

Анархо-капитализам (такође познат као „слободарска анархија”[1][2] или „тржишни анархизам”[3] или „анархизам слободног тржишта”[4]) јесте либертаријанска[5][6] тј. (класично-либералска) и индивидуалистичка[7] политичка филозофија која заговара елиминацију државе у корист суверенитета индивидуе у слободном тржишту. Економиста Мари Н. Ротбард је творац термина.[8][9]

У анархо-капиталистичком друштву, чување јавног реда, судови, те све друге „јавне услуге” би пружали добровољно-основани конкуренти као приватне агенције за заштиту, итд., а не би биле финансиране кроз порез наметнут од стране институције монопола иницијације силе — државе; I новац би био приватан и конкурентан новац у отвореном тржишту. Према анархо-капиталистима, личне и економске активности биле би регулисане природним закон тржишта те кроз приватни закон и индивидуалне уговоре, а не кроз политику. Даље, „злочин без жртава” (тзв. бијели прекршаји) и злочини против државе не би постојали.

Анархо-капиталисти заговарају друштво засновано на добровољној размјени, трговини приватним власништвом и услугама (укључујући новац, потрошачке робе, земљу, и капитална добра), а да би се повећала лична слобода и просперитет. Они такође препознају милосрђе и групне, опште аранжмане као дио волунтарне етике.[10] Иако су анархо-капиталисти познати по томе да крећу од принципа приватног (индивидуалног или групног, не-„јавног”) власништва, често се говори да је могуће не-државно, јавно или заједничко власништво. За њих је битно да је власништво стечено и пренесено, односно размијењено без помоћи или чешће сметње државне принуде. Анархо-капиталисти, волунтаристи знају да је једини праведан, и/или економски најпродуктивнији, начин да се стекне власништво кроз добровољну трговину, поклон, или на раду заснованом првобитном апропријација, а не насиљем и преваром.[11]

Анархо-капиталисти виде слободно тржиште — капитализам као основу слободног и просперитетног друштва. Мари Ротбард је рекао да је разлика између капитализма слободног тржишта и „државног капитализма” разлика између „мирне, добровољне размјене” и тајног уговора између великог бизниса и државе која употребљава насиље да би поткопала слободно тржиште.[12] Капитализам, термин како га користе анархо-капиталисти, не треба замјенити са капитализмом државног монопола, тзв. енгл. crony capitalism, корпоратизмом, или савременим мијешаним економијама, при чему су природне тржишне иницијативе, стимулација као и дестимулација поремећене државним уплитањем.[13] Због тога они одбијају државу, на основу два сазнања, моралног и практичног - да је држава агресивни ентитет који по дефиницији мора да отима власништво (кроз порезе и експропријацију, инфлацију валуте, те бесконачно задуживање, чак још нерођене дјеце), иницира агресију (држава је монопол на иницијацију силе који користити своју моћ присиле у корист појединих послова и индивидуа, а на рачун већине), ствара монополе, ограничава трговину, те ограничава личне права и слободе (типа законским санкционисањем уживања дрога, принудним школовањем, регрутацијом, законима о лијековима, храни, води и ваздуху те моралу), и сличним. Прихватање неспутаног капитализма довело је до тензија између анархо-капиталиста и многих социјалистичких анархиста који виде капитализам и његово тржиште као само још један ауторитет. Анти-капиталистички анархисти уопштено сматрају анархо-капитализам као контрадикцију термина.[14]

Филозофија[уреди | уреди извор]

Врсте анархо-капитализма[уреди | уреди извор]

Кружно-А, симбол анархије са знаком долара
Кружно-А, симбол анархије са знаком долара

Различите теорије имају различите, иако сличне, правне филозофије које се сврставају под анархо-капитализам. Прву шире познату верзију анархо-капитализма је формулисао либертаријанац и економиста тзв. Аустријске економске школе Мари Ротбард средином двадесетог вијека, синтетишући елементе из Аустријске школе економије, класичног либерализма, и америчких анархоиндивидуалиста деветнаестог вијека: Лисандер Спунер и Бенџамин Такер (уз одбијање тзв. енгл. labor theory of value) коју су ови аутори подржавали и нормативне импликације које су они из тога добили).[15]

У Ротбардовом анархо-капитализму, прво би постојао пристанак на обострану имплементацију либертаријанског "правног кода који би био опште прихваћен и којега би се "судови" придржавали".[16] Овај правни код би препознавао суверенитет индивидуе и принцип не-иницијације силе. Међутим, у анархо-капитализму Дејвида D. Фридмана, "правни систем ће бити производ за профит, а на отвореном, слободном тржишту",[17] што би, по његовом вјеровању, водило свеобухватном, либертаријанском друштву.

Ротбард базира своју филозофију на апсолутистном природном закону, али такође даје економско објашњење зашто он сматра да је анархо-капитализам прагматично бољи. Фридман каже за себе да није теоретичар апсолутних права али исто тако није "утилитариста", мада вјерује да су то најбољи аргументи за одбрану либертаријанизма: практична корист ове идеје.[18] Питер Т. Лисон тврди да "аргумент анархије вуче своју снагу из емпиријских доказа, не теорија".[19] Док Ханс-Херман Хопе, употребљава "аргументациону етику" као основу "анархизма приватног власништва",[20] који је ближи Ротбардовом приступу природног закона.

У посљедње вријеме велику запаженост и дискусију је покренула и аргументација Стефана Молењуа, творца фреедомаинрадио, тренутно највеће и најпопуларније филозофске дискусије на интернету[21]. Његове идеје су по многима сличне Хопеовима и Ротбардовима. Он пружа аргументоване доказе у својим књигама Practical Anarchy и Everyday Anarchy да су одбрана, заштита, арбитража (правни систем), итд. изводиви и чак пожељни у приватним рукама. Дајући широку представу о томе како би слободно друштво, волунтаристичко друштво могло функционисати са тзв. DRO-овима (агенције за заштиту и арбитражу).

Аксиом неагресије[уреди | уреди извор]

Главни чланци: само-власништво и аксиом неагресије

"Ја дефинишем анархистичко друштво, као оно, у којем не постоји законска могућност за примјену агресије против личности или имовине било ког појединца. Анархисти се противе држави јер јој је сама суштина у таквој агресији, наиме, то је експропријација приватне имовине путем опорезивања, принудно искључивање других понуђача услуга одбране територије, као и све друге пљачке и застрашивања која су изграђена на ова два кршења индивидуалних права." —Мари Ротбард у Друштво и држава

Мари Ротбард је користио термин анархо-капитализам да би нагласио разлику између његове филозофије и анархизма који је против приватног власништва ,[22] као и да би ју разликовао од других видова индивидуалистичког анархизма.[23] Други термини који се користе за ову филозофију, укључују:

  • анти-државни капитализам
  • анти-државни систем тржишта
  • анархо-либерализам[24]
  • капиталистички анархизам
  • тржишни анархизам
  • анархизам слободног тржишта
  • индивидуалистички анархизам[25]
  • природни поредак[26]
  • уређена анархија[26]
  • полицентрични систем закона
  • друштво приватног закона[26]
  • анархизам приватног власништва[26]
  • чисти капитализам
  • радикални капитализам[26]
  • капитализам без државе
  • друштво без државе
  • волунтаризам

Анархо-капитализам, како су га формулисали Ротбард и други, држи се чврсто централног либертаријанистичког аксиома неагресије:

[...] Основни аксиом слободарске политичке теорије сматра да је сваки човјек само власник, да има апсолутну надлежност над сопственим тијелом. У суштини, то значи да нико не може оправдати инвазију, или агресију против, другог лица. Тада слиједи да свака особа посједује све што себи присвоји, а што раније нико није посједовао и оно са чим он "мијеша свој рад". Из ових близаначких аксиома - Само-власничких и " оригиналне, првобитне апропријације" - произлазе разлози за цијели систем имовинских права друштва слободног тржишта. Овај систем успоставља право сваког човјека на своју особу, право на донације, на завјештања (и, истовремено, право да прими заоставштину или наслијеђе), као и право на уговорне размјене имовине.[27]

Ротбардова одбрана само-власничког принципа произилази из онога што је он вјеровао да је негација свих других алтернатива, односно да или група људи може посједовати другу групу људи, или нити једна особа нема пуно власништво над собом. Ротбард одбацује ова два случаја на основу тога да они не могу довести до универзалне етике, односно, праведан природни закон, који може водити све људе, независно од мјеста и времена. Једина алтернатива која остаје према Ротбарду је само-власништво, за које он вјерује да је и аксиоматско и универзално.[28]

У принципу, за аксиом неагресије може се рећи да је забрана покретања силе или пријетње силом, против лица (тј. директно насиље, напад, убиство) или имовине (тј. превара, провала, крађа, опорезивање).[29] Иницијација силе се обично назива агресија или принуда. Разлика између анархо-капиталиста и других либертаријанца углавном је степен у којем је узет овај аксиом. Минаркисти-либертаријанци, попут већине људи укључених у либертаријанске политичке странке, би задржали државу у неким мањим и мање инвазивним облицима, задржавајући у најмању руку државну полицију, судове, а и војску. Насупрот томе, анархо-капиталисти одбацују сваки ниво државне интервенције, дефинишу државу као принудни монопол и као једини ентитет у људском друштву чији приход потиче искључиво од "легалне" агресије, ентитет који инхерентно крши централни аксиом либертаријанизам.[28] Овакви ставови, монархистички, сматрају се нелогичнима, недосљеднима и у супротности са аксиомом неагресије.

Неки анархо-капиталисти, као што је Ротбард, прихватају аксиом неагресије суштински на моралној основи или основи природног закона. Ротбард анархизам дефинише на основама принципа не-агресије; он је дефинисао анархизам "као систем који не пружа правну санкцију за такву агресију ['против лица и имовине']" и рекао је да "оно што анархизам предлаже да се уради, јесте да се укине држава, односно да се укине регулисана институција агресивне принуде".[30] У интервјуу, Ротбард је рекао да је "капитализам најпотпунији израз анархизма, и анархизам је најпотпунији израз капитализма".[31]

"Постоји тона начина да се филозофски оправда држава, као што постоји и исто толико "научних" начина да се оправда креацинизам, ствар је у томе да су ти начини погрешни. То једноставно није добра филозофија, иако је најзаступљенија филозофија данас. Владајуће класе су бирале (кроз историју) филозофе, плаћале и објављивале оне који су им били највише наклоњени и гле чуда,...све од Ајн Ренд па до Сократа. Не постоји начин да се оправда (држава) са моралног становништва. Са моралног становишта иницијација силе је увијек погрешна... да ли сам то рекао довољно пута, иницијација силе је погрешна. Држава је по самој својој природи иницијација силе, то је мала група индивидуа у датом географском подручју, са легалном обавезом и "правом" да иницира силу, практично произвољно, против свих осталих. То је апсолутно погрешно. То је апсолутно криминално. I то је апсолутно тешко да се схвати... јер то је "како смо одувијек живјели"... то је немало као десет хиљада година ропства, прије но смо са њим раскрстили." —Стефан Молењу, Freedom for Beginners[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Edward Stringham, Anarchy and the law: the political economy of choice, Transaction Publishers, 2007, p. 268, ISBN 978-1-4128-0579-7, 9781412805797
  2. ^ David D. Friedman, The machinery of freedom: guide to a radical capitalism, Edition 2, Open Court, 1995, p. 19 ISBN 978-0-8126-9069-9, 9780812690699
  3. ^ Roderick T. Long, Tibor R. Machan, Anarchism/minarchism: is a government part of a free country?, Ashgate Publishing, Ltd., 2008, Preface, ISBN 978-0-7546-6066-8, 9780754660668
  4. ^ Edward Stringham, Anarchy and the law: the political economy of choice, p. 504
  5. ^ Ronald Hamowy, Editor, The encyclopedia of libertarianism, SAGE, 2008, p 10-12, p 195, ISBN 978-1-4129-6580-4, 9781412965804
  6. ^ Edward Stringham, Anarchy and the law: the political economy of choice, p 51
  7. ^ Adams, Ian. 2002. Political Ideology Today. p. 135. Manchester University Press; Ostergaard, Geoffrey. 2003. Anarchism. In W. Outwaite (Ed.), The Blackwell Dictionary of Modern Social Thought. p. 14. Blackwell Publishing
  8. ^ Roberta Modugno Crocetta, Murray Rothbard's anarcho-capitalism in the contemporary debate. A critical defense Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2013), Ludwig Von Mises Institute.
  9. ^ Michael Oliver, 'Exclusive Interview With Murray Rothbard Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2007), originally published in "The New Banner: A Fortnightly Libertarian Journal", February 25, 1972.
  10. ^ Hess, Karl. The Death of Politics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. avgust 2019). Interview in Playboy Magazine, March 1969
  11. ^ Avrich, Paul. Anarchist Voices: An Oral History of Anarchism in America, Abridged Paperback Edition (1996), p. 282
  12. ^ Rothbard, Murray N., A Future of Peace and Capitalism Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2008); Murray N. Rothbard, Left and Right: The Prospects for Liberty Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2008).
  13. ^ Adams, Ian. Political Ideology Today. Manchester University Press 2001. p. 33
  14. ^ David Weick, Anarchist Justice, pp. 223-224; Peter Sabatini, Libertarianism: Bogus Anarchy; Kropotkin, Anarchism;
  15. ^ "A student and disciple of the Austrian economist Ludwig von Mises, rothbard combined the laissez-faire economics of his teacher with the absolutist views of human rights and rejection of the state he had absorbed from studying the individualist American anarchists of the nineteenth century such as Lysander Spooner and Benjamin Tucker." Blackwell Encyclopaedia of Political Thought, 1987, ISBN 978-0-631-17944-3, p. 290
  16. ^ Rothbard, Murray. For A New Liberty. 12 The Public Sector, III: Police, Law, and the Courts
  17. ^ Friedman, David. The Machinery of Freedom. Second edition. La Salle, Ill, Open Court, pp. 116–117.
  18. ^ Friedman, David D. The Machinery of Freedom. Chapter 42
  19. ^ Leeson, Peter. "Anarchy Unbound; Or, Why Self-Governance Works Better Than You Think." Cato Institute, August 6, 2007. Cato-Unbound.org
  20. ^ Hans-Hermann Hoppe "Argumentation Ethics" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2008)., Pristupljeno 6. 2. 2007.. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2006)
  21. ^ „Овер 80,000 ФДР видео виеwс он Јул 27 2012”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2012. г. Приступљено 15. 08. 2012. 
  22. ^ libertarianism. (2007). In Encyclopædia Britannica., Pristupljeno 30. 7. 2007, from Encyclopædia Britannica Online
  23. ^ Murray Newton Rothbard Egalitarianism As A Revolt Against Nature And Other Essays: and other essays. Ludwig von Mises Institute, 2000. p.207
  24. ^ Andrew Rutten. "Can Anarchy Save Us from Leviathan?" in The Independent Review vol. 3 nr. 4 p. 581. Scholar.Google.com, Independent.org "He claims that the only consistent liberal is an anarcho-liberal."
  25. ^ "Murray N. Rothbard (1926–1995), American economist, historian, and individualist anarchist." Avrich, Paul. Anarchist Voices: An Oral History of Anarchism in America, Abridged Paperback Edition (1996), p. 282 "Although there are many honorable exceptions who still embrace the "socialist" label, most people who call themselves individualist anarchists today are followers of Murray Rothbard's Austrian economics, and have abandoned the labor theory of value." Carson, Kevin. Mutualist Political Economy, Preface Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2016) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. oktobar 2016).
  26. ^ а б в г д Hoppe, Hans-Hermann (2001)"Anarcho-Capitalism: An Annotated Bibliography" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2013), Pristupljeno 23. 5. 2005.
  27. ^ Rothbard, Murray N. (1982) "Law, Property Rights, and Air Pollution" Cato Journal 2, No. 1 (Spring 1982): pp. 55–99., Pristupljeno 20. 5. 2005.
  28. ^ а б Rothbard, Murray N. (1982) The Ethics of Liberty Humanities Press ISBN 978-0-8147-7506-6:p162, Pristupljeno 20. 5. 2005.
  29. ^ Rothbard, Murray N. (1973) For a new Liberty Collier Books, A Division of Macmillan Publishing Co., Inc., New York: pp.24–25., Pristupljeno 20. 5. 2005.
  30. ^ Rothbard, Murray N. (1975) Society Without A State (pdf) Libertarian Forum newsletter (January 1975)
  31. ^ Exclusive Interview With Murray Rothbard Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2007) The New Banner: A Fortnightly Libertarian Journal (25 February 1972)
  32. ^ "Freedom for Beginners", Stefan Molyneux the host of Freedomain Radio, the largest and most popular philosophy show on the web - хттп://www.фреедомаинрадио.цом}-

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Анархокапитализам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anarhokapitalizam&oldid=27690093”