Атосибан

С Википедије, слободне енциклопедије
Атосибан
IUPAC име
1-(3-Меркаптопропаноинска киселина)-
2-(О-етил-D-тирозин)-4-L-треонин-
8-L-орнитин-окситоцин
Клинички подаци
Продајно имеТрацтоциле, Антоцин
Drugs.comИнтернационално име лека
Начин применеIV
Правни статус
Правни статус
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
Идентификатори
CAS број90779-69-4 ДаY
ATC кодG02CX01 (WHO)
PubChemCID 5311010
IUPHAR/BPS2213
ChemSpider4470550 ДаY
UNII081D12SI0Z ДаY
KEGGD03008 ДаY
ChEMBLCHEMBL378642 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC43H67N11O12S2
Моларна маса994.199 г/мол
  • O=C(N)CNC(=O)[C@@H](NC(=O)[C@H]3N(C(=O)[C@H]1NC(=O)[C@@H](NC(=O)[C@@H](NC(=O)[C@@H](NC(=O)[C@H](NC(=O)CCSSC1)Cc2ccc(OCC)cc2)[C@@H](C)CC)[C@H](O)C)CC(=O)N)CCC3)CCCN
  • InChI=1S/C43H67N11O12S2/c1-5-23(3)35-41(63)53-36(24(4)55)42(64)50-29(20-32(45)56)38(60)51-30(43(65)54-17-8-10-31(54)40(62)49-27(9-7-16-44)37(59)47-21-33(46)57)22-68-67-18-15-34(58)48-28(39(61)52-35)19-25-11-13-26(14-12-25)66-6-2/h11-14,23-24,27-31,35-36,55H,5-10,15-22,44H2,1-4H3,(H2,45,56)(H2,46,57)(H,47,59)(H,48,58)(H,49,62)(H,50,64)(H,51,60)(H,52,61)(H,53,63)/t23-,24+,27-,28+,29-,30-,31-,35-,36-/m0/s1 ДаY
  • Key:VWXRQYYUEIYXCZ-OBIMUBPZSA-N ДаY

Атосибан (Трактоцил, Антоцин) је инхибитор хормона окситоцина и вазопресина. Он се користи као интравенозни лек за спречавање прераног порођаја (токолитик). Мада су иницијална испитивања показала да може да се користи као назални спреј, и да стога болничко лечење није неопходно, он се не користи у тој форми. Атосибан је развила шведска компанија Феринг Фармацеутикалс, и први извештаји су објављени 1985.[1]

Атосибан је модификована форма окситоцина која инхибира дејство тог хормона у материци, што доводи до престанка порођајних контракција.

Један систематски преглед из 2005. је показао да мада атосибан има мање нуспојава него алтернативни лекови (као што је ритодрин), он није бољи од пласиба, и у једној студији је имао горе неонаталне исходе. Аутори сугеришу да је нифедипин можда делотворнији.[2]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Акерлунд M, Царлссон АМ, Мелин П, Тројнар Ј (1985). „Тхе еффецт он тхе хуман утерус оф тwо неwлy девелопед цомпетитиве инхибиторс оф оxyтоцин анд васопрессин”. Ацта Обстет Гyнецол Сцанд. 64 (6): 499—504. ПМИД 4061066. дои:10.3109/00016348509156728. 
  2. ^ Папатсонис D, Фленадy V, Цоле С, Лилеy Х (2005). „Оxyтоцин рецептор антагонистс фор инхибитинг претерм лабоур”. Цоцхране датабасе оф сyстематиц ревиеwс (Онлине) (3): ЦД004452. ПМИД 16034931. дои:10.1002/14651858.ЦД004452.пуб2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).