Атосибан
IUPAC име | |
---|---|
1-(3-Меркаптопропаноинска киселина)- 2-(О-етил-D-тирозин)-4-L-треонин- 8-L-орнитин-окситоцин | |
Клинички подаци | |
Продајно име | Трацтоциле, Антоцин |
Drugs.com | Интернационално име лека |
Начин примене | IV |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Идентификатори | |
CAS број | 90779-69-4 |
ATC код | G02CX01 (WHO) |
PubChem | CID 5311010 |
IUPHAR/BPS | 2213 |
ChemSpider | 4470550 |
UNII | 081D12SI0Z |
KEGG | D03008 |
ChEMBL | CHEMBL378642 |
Хемијски подаци | |
Формула | C43H67N11O12S2 |
Моларна маса | 994.199 г/мол |
| |
|
Атосибан (Трактоцил, Антоцин) је инхибитор хормона окситоцина и вазопресина. Он се користи као интравенозни лек за спречавање прераног порођаја (токолитик). Мада су иницијална испитивања показала да може да се користи као назални спреј, и да стога болничко лечење није неопходно, он се не користи у тој форми. Атосибан је развила шведска компанија Феринг Фармацеутикалс, и први извештаји су објављени 1985.[1]
Атосибан је модификована форма окситоцина која инхибира дејство тог хормона у материци, што доводи до престанка порођајних контракција.
Један систематски преглед из 2005. је показао да мада атосибан има мање нуспојава него алтернативни лекови (као што је ритодрин), он није бољи од пласиба, и у једној студији је имао горе неонаталне исходе. Аутори сугеришу да је нифедипин можда делотворнији.[2]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Акерлунд M, Царлссон АМ, Мелин П, Тројнар Ј (1985). „Тхе еффецт он тхе хуман утерус оф тwо неwлy девелопед цомпетитиве инхибиторс оф оxyтоцин анд васопрессин”. Ацта Обстет Гyнецол Сцанд. 64 (6): 499—504. ПМИД 4061066. дои:10.3109/00016348509156728.
- ^ Папатсонис D, Фленадy V, Цоле С, Лилеy Х (2005). „Оxyтоцин рецептор антагонистс фор инхибитинг претерм лабоур”. Цоцхране датабасе оф сyстематиц ревиеwс (Онлине) (3): ЦД004452. ПМИД 16034931. дои:10.1002/14651858.ЦД004452.пуб2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |