ФК Лацио

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Лацио (вишезначна одредница).
ФК Лацио
лого
Пуно имеSocietà Sportiva Lazio S.p.A.
НадимакBiancocelesti (Небескоплави)
Aquile (Орлови)
Aquilotti (Млади орлови)
Основан9. јануар 1900.
СтадионОлимпико, Рим
Капацитет70.633
ПредседникИталија Клаудио Лотито
МенаџерИталија Симоне Инзаги
ЛигаСерија А
2019/20.Серија А, 4.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Лацио (итал. Società Sportiva Lazio) фудбалски је клуб из Рима, Италија. Клуб је основан 1900. године и тренутно се такмичи у Серији А. Лацио своје мечеве игра на стадиону Олимпико који има капацитет од 70.633 места. Лацио је титулу првака Италије освајао 2 пута и то у сезонама: 1973/74 и 1999/00, 7 пута Италијански куп: 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13. и 2018/19, 5 пута Суперкуп Италије, 1998, 2000, 2009, 2017. и 2019, Куп победника купова 1998/99 и Суперкуп Европе 1999.

Историја[уреди | уреди извор]

Спортско друштво Лацио је основано 1900. године, а фудбалска секција је основана 1910. године. Две године касније чим је Фудбалски савез Италије почео организовање првенства у центру и на југу Италије, Лацио се придружио лиги. Три пута је достигао финале плеј-офа првенства, али никада није освојио, губивши од Про Верчелија 1913, од Касалеа 1914 и од Ђенове 1923.

Године 1927. Лацио је био једини већи римски клуб који се одупрео фашистичком режиму да уједини све римске клубове у један. Тако је настала Рома.

Клуб је играо у првој сезони Серије А 1929. године. Са легеднарним италијанским нападачем Силвиом Пиолом Лацио стиже до другог места у Серији А 1937. године, што је најбољи предратни резултат клуба.

Куп Италије Лацио први пут осваја 1958. године, а 3 године касније први пут испада у Серију Б. Две године касније клуб се враћа у Серију А, да би након осредњих наступа у највишем рангу поново испао у нижи ранг сезоне 1970/71. Две сезоне касније поново игра у Серији А и бори се за титулу са Миланом и Јувентусом. Ипак завршава као трећи на табели после тесне завршнице. Идуће сезоне Лацио по први пут постаје шампион Италије.

Године 1980. Лацио је уз Милан избачен из Серије А због скандала у вези намештања утакмица. Враћају се у Серију А 3 године касније и једва избегавају испадање, да би у следећој сезони испали из лиге као претпоследњи на табели. Године 1986. Лацију је у Серији Б одузето 9 бодова, што задаје тежак ударац Лацију који избагава испадање у Серију Ц1.

Долазак Серђа Крањотија на месту председника клуба 1992, мења историју клуба. Крањоти је доводио играче за огромне суме новца, попут Хуана Себастијана Верона (26,4 милиона фунти[1]), Кристијана Вијерија (22 милиона фунти [2]) и Ернана Креспа (48,4 милиона фунти[3]).

Лацио је био вицешампион 1995, трећи 1996. и четврти 1997, да би 1999. изгубио титулу за један бод од Милана. Идуће сезоне Лацио осваја дуплу круну под вођством тренера Свена Горана Ериксона, и са играчима међу којима су Алесандро Неста (капитен), Синиша Михајловић, Павел Недвед и Марсело Салас.

Две године раније Лацио стиже до финала Купа УЕФА, где је изгубио од Интера са 3:0. Клуб је још освојио Куп Италије 1998. и 2004, као и Куп победника купова 1999. и тако бива последњи освајач овог европског такмичења. Исте године осваја и Европски суперкуп победом над Манчестер јунајтедом.

Финансијске афера 2002. у вези Крањотија и његове прехрамбене фабрике „Цирио“, су натерале Крањотија да напусти клуб, што је резултовало слабијим резултатима. Клуб почиње да продаје своје звезде, а међу њима и капитена Алесандра Несту. Године 2004. Клаудио Лотито постаје председник клуба.

Сезоне 2006/07. Лацио је, упркос одузимању 3 бода због скандала у вези намештања 2006. године, био трећи у Серији А и тако идуће сезоне играо квалификације за Лигу шампиона. Лацио је у квалификацијама избацио Динамо из Букурешта, а у групној фази је играо са Реал Мадридом, Олимпијакосом и Вердером, али је одмах испао.

Своју пету титулу освајача Купа Италије осваја победом над Сампдоријом у финалу 2009, док шесту титулу осваја 2013. године победом над Ромом у финалу. Након два изгубљена финала од Јувентуса 2015. и 2017. године Лацио је свој седми трофеј у купу освојио 2019. победом над екипом Аталанте у финалу.

Ривалство са Ромом[уреди | уреди извор]

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Сцудетто.свг Серија А :
    • Првак (2) : 1973/74, 1999/00.
    • Вицепрвак (6) : 1912/13, 1913/14, 1922/23, 1936/37, 1994/95, 1998/99.
  • Цоццарда Цоппа Италиа.свг Куп Италије :
    • Освајач (7) : 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13, 2018/19.
    • Финалиста (3) : 1960/61, 2014/15, 2016/17.
  • Серија Б.пнг Серија Б :
    • Првак (1) : 1968/69.
    • Вицепрвак (3) : 1962/63, 1971/72, 1982/83.
    • Промовисан у виши ранг (2) : 1926/27, 1987/88.

Међународни[уреди | уреди извор]

Стадион[уреди | уреди извор]

Навијачи Лација на Олимпику

Лацио игра своје утакмице као домаћин на стадиону Олимпико, највећем стадиону у Риму којег дели заједно са највећим ривалом Ромом. Стадион је отворен 1937. године, а био је домаћин на Олимпијским играма 1960, као и Светског првенства у атлетици 1987, финала Европског првенства 1980. и Светског првенства 1990, и финала Лиге шампиона 1996. и 2009.

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

14. октобар 2018.

Бр. Позиција Играч
1 Албанија Г Томас Стракоша
3 Бразил О Луис Фелипе Рамос
4 Шпанија О Габарон Жил Патрик
5 Белгија О Жордан Лукаку
6 Бразил С Лукас Леива
7 Србија С Валон Бериша (*)
8 Србија О Душан Баста
9 Италија Н Алесандро Роси
10 Шпанија Н Луис Алберто
11 Аргентина Н Хоакин Кореа
13 Бразил О Дос Сантос Валас
14 Данска О Риза Дурмиси
15 Ангола О Кисанга Бастос
16 Италија С Марко Пароло
17 Италија Н Ћиро Имобиле
Бр. Позиција Играч
19 Босна и Херцеговина С Сенад Лулић (капитен)
20 Еквадор Н Фелипе Каиседо
21 Србија С Сергеј Милинковић-Савић
22 Уругвај О Мартин Касерес
23 Италија Г Гвидо Гверијери
24 Белгија Г Силвио Прото
25 Хрватска С Милан Бадељ
26 Румунија О Стефан Раду
30 Португалија Н Педро Нето
32 Италија С Данило Каталди
33 Италија О Франческо Аћерби
66 Португалија С Бруно Жордао
77 Црна Гора О Адам Марушић
96 Италија С Алесандро Мурђа

Повучен дрес[уреди | уреди извор]

Дрес са бројем 12 је повучен из употребе, јер је посвећен навијачима као 12-ом играчу.

Познати бивши играчи[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2013. Приступљено 31. 05. 2013. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 27. 08. 2012. Приступљено 31. 05. 2013. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 07. 06. 2013. Приступљено 31. 05. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]