ФК Лацио

С Википедије, слободне енциклопедије
ФК Лацио
лого
Пуно имеSocietà Sportiva Lazio S.p.A.
НадимакBiancocelesti (Небескоплави)
Aquile (Орлови)
Aquilotti (Млади орлови)
Основан9. јануар 1900.
СтадионОлимпико, Рим
Капацитет70.634
ВласникИталија Клаудио Лотито
МенаџерИталија Маурицио Сари
ЛигаСерија А
2022/23.Серија А, 2.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Лацио (итал. Società Sportiva Lazio) фудбалски је клуб из Рима, Италија. Клуб је основан 1900. године и тренутно се такмичи у Серији А. Лацио своје мечеве игра на стадиону Олимпико који има капацитет од 70.633 места. Лацио је титулу првака Италије освајао 2 пута и то у сезонама: 1973/74 и 1999/00, 7 пута Италијански куп: 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13. и 2018/19, 5 пута Суперкуп Италије, 1998, 2000, 2009, 2017. и 2019, Куп победника купова 1998/99 и Суперкуп Европе 1999.

Историја[уреди | уреди извор]

Спортско друштво Лацио је основано 1900. године, а фудбалска секција је основана 1910. године. Две године касније чим је Фудбалски савез Италије почео организовање првенства у центру и на југу Италије, Лацио се придружио лиги. Три пута је достигао финале плеј-офа првенства, али никада није освојио, губећи од Про Верчелија 1913, од Касалеа 1914 и од Ђенове 1923.

Године 1927. Лацио је био једини већи римски клуб који се одупро фашистичком режиму да уједини све римске клубове у један. Тако је настала Рома.

Клуб је играо у првој сезони Серије А 1929. године. Са легендарним италијанским нападачем Силвиом Пиолом Лацио стиже до другог места у Серији А 1937. године, што је најбољи предратни резултат клуба.

Куп Италије Лацио први пут осваја 1958. године, а 3 године касније први пут испада у Серију Б. Две године касније клуб се враћа у Серију А, да би након осредњих наступа у највишем рангу поново испао у нижи ранг сезоне 1970/71. Две сезоне касније поново игра у Серији А и бори се за титулу са Миланом и Јувентусом. Ипак завршава као трећи на табели после тесне завршнице. Идуће сезоне Лацио по први пут постаје шампион Италије.

Године 1980. Лацио је уз Милан избачен из Серије А због скандала у вези намештања утакмица. Враћају се у Серију А 3 године касније и једва избегавају испадање, да би у следећој сезони испали из лиге као претпоследњи на табели. Године 1986. Лацију је у Серији Б одузето 9 бодова, што задаје тежак ударац Лацију који избегава испадање у Серију Ц1.

Долазак Серђа Крањотија на месту председника клуба 1992, мења историју клуба. Крањоти је доводио играче за огромне суме новца, попут Хуана Себастијана Верона (26,4 милиона фунти[1]), Кристијана Вијерија (22 милиона фунти [2]) и Ернана Креспа (48,4 милиона фунти[3]).

Лацио је био вицешампион 1995, трећи 1996. и четврти 1997, да би 1999. изгубио титулу за један бод од Милана. Идуће сезоне Лацио осваја дуплу круну под вођством тренера Свена Горана Ериксона, и са играчима међу којима су Алесандро Неста (капитен), Синиша Михајловић, Павел Недвед и Марсело Салас.

Две године раније Лацио стиже до финала Купа УЕФА, где је изгубио од Интера са 3:0. Клуб је још освојио Куп Италије 1998. и 2004, као и Куп победника купова 1999. и тако бива последњи освајач овог европског такмичења. Исте године осваја и Европски суперкуп победом над Манчестер јунајтедом.

Финансијске афера 2002. у вези Крањотија и његове прехрамбене фабрике „Цирио“, су натерале Крањотија да напусти клуб, што је резултовало слабијим резултатима. Клуб почиње да продаје своје звезде, а међу њима и капитена Алесандра Несту. Године 2004. Клаудио Лотито постаје председник клуба.

Сезоне 2006/07. Лацио је, упркос одузимању 3 бода због скандала у вези намештања 2006. године, био трећи у Серији А и тако идуће сезоне играо квалификације за Лигу шампиона. Лацио је у квалификацијама избацио Динамо из Букурешта, а у групној фази је играо са Реал Мадридом, Олимпијакосом и Вердером, али је одмах испао.

Своју пету титулу освајача Купа Италије осваја победом над Сампдоријом у финалу 2009, док шесту титулу осваја 2013. године победом над Ромом у финалу. Након два изгубљена финала од Јувентуса 2015. и 2017. године Лацио је свој седми трофеј у купу освојио 2019. победом над екипом Аталанте у финалу.

Ривалство са Ромом[уреди | уреди извор]

Дерби дела капитале (статистика)[уреди | уреди извор]

Од 10. јануара 2024.

Такмичење ИГ Лацио Н Рома ГолЛацио ГолРома
Првенство Италије (1945–1946) 2 1 0 1 2 2
Серија А (1929–1943, 1946–данас) 159 42 61 56 156 198
Укупно првенствених мечева 161 43 61 57 158 200
Куп Италије 21 8 3 10 22 24
Укупно званичних мечева 182 51 64 67 180 224
Национална лига (1943–1944) 4 1 2 1 3 2
Пријатељски мечеви 4 2 1 1 10 9
Остали сусрети 8 4 0 4 9 11
Укупно мечева 198 58 67 73 202 246
ИГ: одиграно утакмица
Лацио: победа Лација
Н: нерешено
Рома: победа Роме
ГолЛацио: постигнутих голова Лација
ГолРома: постигнутих голова Роме

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Серија А :
    • Првак (2) : 1973/74, 1999/00.
    • Вицепрвак (7) : 1912/13, 1913/14, 1922/23, 1936/37, 1994/95, 1998/99, 2022/23.
  • Куп Италије :
    • Освајач (7) : 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13, 2018/19.
    • Финалиста (3) : 1960/61, 2014/15, 2016/17.
  • Серија Б :
    • Првак (1) : 1968/69.
    • Вицепрвак (3) : 1962/63, 1971/72, 1982/83.
    • Промовисан у виши ранг (2) : 1926/27, 1987/88.

Међународни[уреди | уреди извор]

Сва финала међународних купова Лација[уреди | уреди извор]

Куп победника купова

1998/99. Лацио 2-1 Мајорка

Куп УЕФА

1997/98. Интер 3-0 Лацио

Суперкуп Европе

1999. Манчестер јунајтед 0-1 Лацио

Куп Алпа

1971. Лацио 3-1 Базел

Стадион[уреди | уреди извор]

Навијачи Лација на Олимпику

Лацио игра своје утакмице као домаћин на стадиону Олимпико, највећем стадиону у Риму којег дели заједно са највећим ривалом Ромом. Стадион је отворен 1937. године, а био је домаћин на Олимпијским играма 1960, као и Светског првенства у атлетици 1987, финала Европског првенства 1980. и Светског првенства 1990, и финала Лиге шампиона 1996. и 2009.

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

Од 18. јануара 2024.

Бр. Позиција Играч
3 Италија О Лука Пелегрини (на позајмици из Јувентуса)
4 Шпанија О Патрик
5 Уругвај С Матијас Весино
6 Јапан С Даичи Камада
7 Бразил С Фелипе Андерсон
8 Француска С Матео Гендузи (на позајмици из Олимпик Марсеља)
9 Шпанија Н Педро Родригез
10 Шпанија С Луис Алберто
13 Италија О Алесио Ромањоли
15 Италија О Николо Казале
16 Србија О Димитрије Каменовић
17 Италија Н Ћиро Имобиле (капитен)
18 Данска Н Густав Исаксен
Бр. Позиција Играч
19 Аргентина Н Валентин Кастељанос
20 Италија С Матија Закањи
22 Парагвај Н Дијего Гонзалез
23 Албанија О Ељсеид Хисај
29 Италија С Мануел Лацари
32 Италија С Данило Каталди
33 Италија Г Луиђи Сепе (на позајмици из Салернитане)
34 Шпанија О Марио Хила
35 Грчка Г Христос Мандас
65 Италија С Николо Ровела (на позајмици из Јувентуса)
77 Црна Гора О Адам Марушић
87 Италија Н Кристијано Ломбарди
94 Италија Г Иван Проведел

Позајмљени играчи[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
Литванија Г Мариус Адамонис (Перуђа)
Италија Г Алесио Фурлането (Фермана)
Португалија Г Луиш Машимијано (Алмерија)
Италија О Романо Флоријани Мусолини (Пескара)
Италија О Матија Новела (АЗ Пичерно)
Обала Слоноваче С Жан-Данијел Акпа Акпро (Монца)
Бр. Позиција Играч
Хрватска С Тома Башић (Салернитана)
Италија С Марко Бертини (СПАЛ)
Алжир С Мохамед Фарес (Бреша)
Бразил С Маркос Антонио (ПАОК)
Италија Н Матео Канчељери (Емполи)
Шпанија Н Раул Моро (Реал Ваљадолид)

Играчи из младог тима (Лацио примавера)[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
46 Италија О Фабио Руђери
52 Румунија О Матео Дуту
53 Италија Г Федерико Магро
Бр. Позиција Играч
59 Италија Г Давиде Ренцети
70 Гвинеја Бисао Н Сана Фернандеш

Повучен дрес[уреди | уреди извор]

Дрес са бројем 12 је повучен из употребе, јер је посвећен навијачима као 12-ом играчу.

Познати бивши играчи[уреди | уреди извор]

Трофејни тренери Лација[уреди | уреди извор]

Име Националност Период Трофеји
Фулвио Бернардини Италија Италија 1958—1960 1 Куп Италије
Хуан Карлос Лоренцо Аргентина Аргентина 1968—1971 1 Серија Б
Роберто Ловати Италија Италија 1971 1 Куп Алпа
Томазо Маестрели Италија Италија 1971—1975 1 Серија А
Свен Јеран Ериксон Шведска Шведска 1997—2001 1 Серија А, 2 Купа Италије, 2 Суперкупа Италије, 1 Куп победника купова, 1 УЕФА суперкуп
Роберто Манчини Италија Италија 2002—2004 1 Куп Италије
Делио Роси Италија Италија 2005—2009 1 Куп Италије
Давиде Балардини Италија Италија 2009—2010 1 Суперкуп Италије
Владимир Петковић Швајцарска Швајцарска 2012—2013 1 Куп Италије
Симоне Инцаги Италија Италија 2016—2021 1 Куп Италије, 2 Суперкупа Италије

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2013. г. Приступљено 31. 05. 2013. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2012. г. Приступљено 31. 05. 2013. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2013. г. Приступљено 31. 05. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]