Касетна бомба БЛ-755; ИБЛ-755 и РБЛ-755

С Википедије, слободне енциклопедије
БЛ755

Касетна бомба БЛ-755
Врста Касетна бомба
Држава порекла Велика Британија
Историја употребе
У употреби у Велика Британија
Ратови Фолкландски рат
Заливски рат
Ратови на простору бивше Југославије
Историја производње
Пројектант Хунтинг Енгинееринг, Лтд.
Пројектовано 1960-е
Произвођач Хунтинг Енгинееринг, Лтд.
Цена по комаду 21.700 долара
Раздобље производње 1972. године
Произведено комада Од 1. јануара 1996. године произведено је 60.598 бомби или 8.925.906 подмуниције (бомбица)
Верзије БЛ755, ИБЛ755, РБЛ755
Својства
Дужина 2,45 м (96,5 инча)
Маса 277 кг
Промер 419 мм (16,5 инча)
Пуњење 147 бомбица
Размак стабилизатора 566 мм
Размак алки 250 (Источни блок) и 355,6 мм (НАТО стандард)
Главни чланак: Касетна бомба

БЛ-755; ИБЛ-755 и РБЛ-755 (Беловка) су касетне авио бомбе Британске производње и то је у суштини једна иста касетна само са неким малим унапређењима и модификацијама, те је тако и добијала различите ознаке касетних контејнера. Многи их зову јединствено БЛ-755, без обзира не модификовану варијанту. Можда је било боље да су на БЛ-755 стављали само додатне ознаке као на пример: а, б и ц, то би једноставније било, овако за обичне кориснике делује мало збуњујуће, када има 3 различита типа бомби, а у суштини то је једна са разним унапређењима и модификацијама. Све ове различитости биће детаљније описане доле у опису те касетне бомбе и објашњено у чему се састоје те мале разлике ове три исте бомбе. Ова бомба БЛ-755 је авио бомба са слободним падом развијена у фирми Хунтинг Енгинееринг Лтд, Реддингс Wоод, Амптхилл, V. Британија на основу захтева РАФ-а из шездесетих година. Прво тестирање ове бомбе било је 1970. године, а две године касније то јест 1972. године ушла је у оперативну службу РАФ-а. Намењена је за уништавање тенкова и људства и налази се у наоружању многих земаља. Бомба је у производњи од 1986.године. Развијена је по захтеву да се створи оружје високе вероватноће уништења разних малих тврдих и меких циљева, уз истовремено знатно смањен ризик за авион, пошто се одбацује из ниског бришућег лета. Подвешава се на подкрилне и подтрупне носаче авио-бомби, а могућа су постављања на два размака алки 250 мм што је подешено за авионе бившег источног блока и 355,6 мм што је НАТО стандард, тако да зависно од тога колико авион има подвесних тачака зависе и његове могућности за ношење авио-бомби БЛ-755.

Опис[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте авио-бомби БЛ-755:

  • БЛ-755 са варијантама 1, 2, 3 и 4; и
  • ИБЛ-755 и
  • РБЛ-755.

Касетна бомба БЛ-755[уреди | уреди извор]

Касетна авио-бомба БЛ-755 намењена је за ношење 147 малих противоклопних бомбица МК-1, које имају двоструку намену:

  • уништавање разних циљева на фронту;
  • онда у позадини (оклопна и друга возила, као и авиони на стајанкама) и
  • за дејства по живој сили (парчадно дејство).

Бомба је конструисана за бомбардовање из хоризонталног-бришућег лета по тачкастим циљевима у кругу елипсе, при брзини авиона од 500 км/х. Минимална висина одбацивања је 50 м, а напад се изводи директним надлетањем циља.

Дејство бомбе је површинско пошто се бомбице расипају у елипсастој зони површине 50 x 200 м (зависи од брзине авиона, висине одбацивања и отварања касете). Погодна је за напад на колоне возила и линијске циљеве.

Свака од бомбица приликом детонације има око 1400 фрагмената, док цео један каонтејнер са 147 касетних бомбица има више од 200 хиљада фрагмената.

Бомба се може користити са једноставним или савременим нишанским уређајима, а обезбеђена је осигурачима која омогућавају заштиту особља и авиона за време подешавања, ношења, одбацивања и одвајања малих бомбица од костура бомбе. Бомба је такође заштићена од деловања електронских противмера.

Авио-бомба БЛ-755 није проблематична за интеграцију, те је могу носити разни авиони, у унутрашњем простору и на спољним носачима. Може се користити са једноставним и са рачунарским нишанима.

БЛ-755 касетна авио-бомба, садржи субмуницију врсте:

  • ·Мк.2 - са кратким временом кашњења;
  • ·Мк.3 - има додатно гнездо за закачке од 250 мм;
  • ·Мк.4 - има времена кашњења као варијанта ИБЛ-755

Касетна бомба ИБЛ-755[уреди | уреди извор]

ИБЛ-755 касетна авио-бомба[1], развијена је са циљем да има већу пробојност оклопа. Има већу тачност погађања, пошто је измењен облик јата расутих бомбица. Мале бомбице имају већу могућност кочења, тако да имају и већи упадни угао за пробијање оклопа. Примењено је побољшано кумулативно пуњење и технологија експлозива (после увођења у употребу бомбе варијанте БЛ-755.

Касетна бомба у све 3 варијанте БЛ-755, ИБЛ-755 и РБЛ-755 носе у себи 147 малих бомбица МК-1, смештених у 7 спремника и то по 21 ком у сваком спремнику. Сваки спремник има по 7 одељака за смештај по 3 бомбице које се избацују истовремено. Бомбице МК-1 уништавају оклопне циљеве кумулативним дејством, а живу силу око тенкова парчадима распрснутог тела бомбице (тежина парчади око 0,13 г).

Стабилизатор бомбе је промењивог распона. Четири покретна пераја се налазе у увученом положају за време чувања, транспорта и до откачињања са авиона. После одбацивања бомбе покретна крилца стабилизатора се извлаче и дају већу стабилност бомбе на путањи.

За дејство бомбе користе се два пиропатрона:

  • -примарни, за одбрављивање и одбацивање оплате тела бомбе и
  • -секундарни, за избацивање бомбица из бомбо-одсека.

Иницирање пиропатрона врши механизам армирања и окидања (САФУ) само ако се бомба одбацује на ,,актив” и при брзинама откачињања бомбе са авиона око 500 км/х. При тој брзини армирајућа ветрушка успева да оствари око 5000 О/мин, што је услов да се изврши активирање примарног патрона.

Касетна авио-бомба БЛ-755 подељена је у три основна дела:

  • предњи основни конус,
  • централни део бомбе и
  • задњи део бомбе - склоп стабилизатора.

Треба поменути да прва верзија касетне БЛ-755 је могла да оштети оклопљена возила дебљине до 250 мм, а њена модификација ИБЛ-755 је могла да продре до 300 мм челичног оклопа. Свака од бомбица приликом детонације има око 1400 фрагмената, док цео један каонтејнер са 147 касетних бомбица има више од 200 хиљада фрагмената.

Касетна бомба РБЛ-755[уреди | уреди извор]

РБЛ-755 касетна авио-бомба је компанија Хунтинг Енгенееринг развила верзију РБЛ-755 са вођеним бесконтактним упаљачем, који омогућава бацање бомбица чак и са средњих висина (изнад 10 000 стопа / 3305 м). Произведени БЛ-755 били су по овом стандарду модификовани у другој половини деведесетих. РБЛ-755 коришћен је 1999. године за време НАТО агресије на Србију. Та бомбица је опремљено радарским или ласерским висиномером, који делује као близински упаљач, активирајући контејнер на оптималној висини[1][2], која је већ унапред одређена, и избацује бомбице из контејнера, где се оне распршују у кругу од 50 до 200 метара, у зависности од висине отварања касете и брзине лета авиона, та површина може да буде и већа. То значи да сада авиони са много већих и безбеднијих висина могу да испуштају касетне, а да сами не буду угрожени, што до тада није био случај, јер су морали у ниском бришућем лету да их испуштају. У Заливском рату 1991. године Британци[2] су имали јако великих проблема јер су их Ирачани гађали са ракетама земља-ваздух, попут 9К34 Стрела-3, или неких сличних варијанти.

Функционисање ове касетне бомбе[уреди | уреди извор]

После подвешавања бомбе на носач мора се поставити двоструко уже актив-пасив. Краћи крај ужета се веже за потезни осигурач опружног механизма а дужи за потезни осигурач за отварање стабилизатора. Пред полетање авиона из бомбе се извлаче транспортни осигурачи из ограничавача окретања ветрушке, из опружног механизма и из стабилизатора.

После одбацивања бомбе на ,,актив” уже актив-пасив отпушта опружни механизам који затвара задњи део цеви за развод гасова и истовремено се врши отварање стабилизатора. Са затварањем цеви за развод гасова опружним механизмом, повезано је повлачење осигурача који ослобађа окретање ветрушке на предњем делу бомбе.

Када ветрушка достигне 5000 О/мин центрифугални тегови на њеној осовини се раздвоје и налегну на унутрашњу страну добоша који се почне окретати. Његово окретање се преноси на ударник који се наврће на носач ударне игле, те долази до сабијања ударне опруге. Пошто је ослобађањем ветрушке преко двокраке полуге отпуштен тј. укључен сатни механизам који склања осигурач ударне игле, а пошто је ударна опруга за то време сабијена долази до опалења примарног пиропатрона. Створени гасови делујући на хоризонталне клипове врше повлачење спојне шипке оплата, те се оплате ослобађају једна од друге. Када гасови дотерају клипове до крајњег положаја оне улазе у вертикалне цилиндре у којима делујући на клипове врше потискивање оплата горе тј. доле. Чим оплате буду захваћене ваздушном струјом отварају се и падају са касете.

Гасови секундарног патрона делују на предњи део централне разводне цеви за дистрибуцију гасова, смирујући задржавајући прстенасти осигурач, те долази до померања разводне цеви уназад и поклапања отвора на разводној цеви са калибрисаним отворима кроз које гасови улазе у надувавајуће кесице (у сваком бомбоодсеку-спремнику налази се по 7 кесица). Надуване кесице гурају бомбице, држеће стеге пуцају на ослабљеним местима и мале бомбице излећу из својих лежишта. Да не би дошло до сударања бомбица после избацивања из одсека различите су почетне брзине бомбица, што је регулисано величином притиска. При даљем паду бомбице МК-1 се отварају и припремају за дејство.

Противоклопна касетна бомбица МК-1[уреди | уреди извор]

Намењена је за борбу против оклопних циљева (тенкова и оклопних транспортера) и неутралисање живе силе. Бомбица МК-1 представља комбинацију кумулативне и распрскавајуће бомбице која се избацује из касетне бомбе БЛ-755. Свака бомбица је тешка око 1,13 кг, а при експлозији тела бомбице даје око 2200 малих парчади за уништавање живе силе. Просечна маса парчади износи 0,13 г, Армирајући и сигурносни уређај омогућава да упаљачки систем бомбице буде у сигурном или армираном положају, што значи да је експлозивно пуњење детонатора изоловано од експлозивног пуњења (прекинут иницијални ланац) пре армирања. Основно пуњење је експлозив РДX/ТНТ. Дејство основног пуњења (које је састављено од 60% ЦYЦЛОНИТЕ и 40% ТНТ) проузрокује да се кошуљица бомбице распрсне у 2200 ситних комадића.

Корисници[уреди | уреди извор]

Постојећи корисници[уреди | уреди извор]

Бивши корисници[уреди | уреди извор]

Коришћење касетних бомби БЛ-755 у конфликтима[уреди | уреди извор]

1982: На Фолкландским острвима су британски авиони Си Харијер долетели са носача авиона ХМС Хермес и гађали пешадију аргентинске војске у близини аеродрома Порт Стенли, затим малу травнату писту код Гус Грина, као и Луку Хуард. Касетне бомбе које су коришћене су БЛ-755 и бачено је 107 контејнера касетних са 15.729 бомбица.

1984-1988: У рату између Ирака и Ирана је дошло до коришћења касетних бомби и то од стране Исламске Република Ирана и њених ваздухопловних снага које су користиле БЛ755 касетне бомбе гађајући ирачке трупе и оклопна возила. Авиони који су носили те бомбе су: Ф-5Е, Ф-5Ф, Ф-4Д и Ф-4Е Фантоми.

1991: У Мађарској је тадашња Југославија у ноћи 21. октобра 1991. грешком бацила две касетне бомбе БЛ755 Мк.3 на периферију Барча, малог града у најјужнијем делу Мађарске, наневши им велику материјалну штету, где срећом није било жртава. Инцидент је довео до хитне надоградње Мађарског ратног ваздухопловства, које је добило 28 нових ловаца МиГ-29 Б у замену за отпис државног дуга бившег Совјетског савеза. Мађарска влада је такође позвала НАТО авионе Е-3 АВАКС да патролирају изнад Балатон језера.

1992-1995: У Босни су током рата Британци бацили касетне бомбе. Такође у том рату је и војска Југославије и невладине трупе у раној фази сукоба искористиле расположиве залихе касетне муниције и гађали побуњеничке положаје касетним бомбама БЛ-755.

1998-2003: У ДР Конгу у такозваном другом конгоанском рату је учествовало 8 афричких земаља и око 25 наоружаних група, тако да је то био највећи афрички рат после II светског рата. У том сукобу су употребљене касетне бомбе БЛ-755 британске производње, БЛУ-63 америчке производње, и ПМ-1. Ваздухопловство Зимбабвеа је користило касетне БЛ755с, против Руанде, Уганде и побуњеничких снага Конга током раних фаза рата, у знак подршке лидера Конга Лаурент Кабила. Остаци касетне муниције пронађени су у провинцијама Екуатеур, Катангу, Маниема и покрајини Ориентале, а постоји сумња да их има и у провинцији северни Кив. Због сложености самог сукоба и учествовања доста земаља као и наоружаних група, не зна се тачно ко је све употребљавао ту муницију. Према непотпуним извештајима, број жртава од остатака касетне муниције је најмање 207 и то од 1964. до краја 2010. године.

1999: У тадашњој Југославији је Британско ваздухопловство за време НАТО агресије бацало касетне бомбе РБЛ-755. Нарочито је било изражено у пограничним подручјима и на већем делу територије Косова. За време тих операција укупно је бачено 531 касетна бомба РБЛ-755, (старије верзије БЛ-755 нису бацане). њихови циљеви су били аеродром, онда тенкови, артиљерија, а такође и места окупљања и колоне возила, онда сама војска. РАФ је први пут то користио 6. априла против конвоја војних возила и тенкова, а такође и следећа неколико дана поновио нападе, где су била груписана возила. Дана 14.маприла је гађано складиште горива код Приштине, а 17 и 18. априла су коришћене за нападе на српске специјалне снаге. Највећа употреба РБЛ-755 била је 5. маја када је употребљено против српских лако оклопљених возила и гађана је артиљерија са укупно 32 контејнера тих бомби. РБЛ-755 су коришћени практично за читаво раздобље сукоба. После завршетка тог рата у анализи учинка касетних бомбица РАФ ваздухохопловне снаге Британије су изразили велико незадовољство где је министарство војске издало хитан оперативни захтев (Захтев за хитне операције), зато што је учинак касетних био катастрофално лош, јер је имао само 5% квалитетног учинка на терену дејства касетне.

2003-2006: У Ираку су САД и Британци током 3 недеље ратних дејстава бациле око 13.000 касетних бомби, које садрже око 1,8 до 2 милиона бомбица. Британци су тада користили свој арсенал касетних БЛ-755, где су и пронађене приликом чишћења контаминираног терена.

2009-2018: У Јемену је коалиција је предвођена Саудијском Арабијом у периоду од 2015–2017 извела војну операцију против снага Ансара Алаха, познатих као оружана група Хути. Коалиција је користила авио касетну муницију у насељеним областима и у тим нападима је дошло до цивилним жртвама као и до велике штете нанете цивилним објектима. I у 2018. години је било 23 напада са касетним бомбама али их је тешко доказати због немогућност присуства извештача са терена. Коришћење касетних у тим сукобима у периоду од 2015-2017 су БЛУ-63, БЛУ-97, БЛУ-108 Америчке производње, као и БЛ-755 Британске производње[10][11]. Након извештаја о великој цивилној штети у Јемену у мају 2016. године, Обамина администрација је обуставила извоз америчке касетне муниције у Саудијску Арабију. Такође оштро је протестовала и Велика Британија тако да се децембра 2016. године, Саудијска Арабија обавезала да ће престати да користи све касетне које су произведене у Британији. Иначе Велика Британија је потписница споразума о забрани касетне муниције, што даје на значају о правилној и коректној примени тог споразума.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

  • Изложена касетна БЛ-755 са њеним ТТ подацима.
    Изложена касетна БЛ-755 са њеним ТТ подацима.
  • Изложена касетна БЛ-755 са њеним ТТ подацима.
    Изложена касетна БЛ-755 са њеним ТТ подацима.
  • ТТ подаци касетне бомбе БЛ-755.
    ТТ подаци касетне бомбе БЛ-755.
  • Касетна бомба БЛ-755.
    Касетна бомба БЛ-755.
  • Касетна бомба БЛ-755.
    Касетна бомба БЛ-755.

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б (језик: енглески) „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2007. г. Приступљено 26. 7. 2007. 
  2. ^ а б ' (језик: енглески) 'Бритисх Сецрет Пројецтс: Хyперсоницс, Рамјетс & Миссилес, Цхрис Гибсон & Тонy Бутлер, Мидланд Публисхинг, 2007, ISBN 978-1-85780-258-0
  3. ^ (језик: енглески) „Fire Power Display 2007 at Pokhran”. Архивирано из оригинала 11. april 2009. г. Приступљено 25. januar 2014. 
  4. ^ (језик: енглески) Iran - Cluster Munition Ban Policy
  5. ^ (језик: енглески) Iranian F-4 Phantom II units in combat Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2014)
  6. ^ а б (језик: српски) Касетне бомбе до даљег у арсеналу Војске Србије
  7. ^ а б (језик: хрватски) Светска забрана касетних бомби
  8. ^ (језик: енглески) Политик дер Бундесрегиерунг безüглицх Стреумунитион
  9. ^ (језик: енглески) Сустаинабле Девелопмент - ДЕФЕНЦЕ - Цлустер Бомбс
  10. ^ (језик: енглески) Том Пецк. „Бритисх-маде цлустер бомб фоунд ин Yемени виллаге таргетед бy Сауди-лед цоалитион | Миддле Еаст | Неwс”. Тхе Индепендент. Приступљено 24. 5. 2016. 
  11. ^ (језик: енглески) „Сауди Арабиа адмитс ит дид усе УК-маде цлустер бомбс ин Yемен”. Тхе Гуардиан. Приступљено 19. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kasetna_bomba_BL-755;_IBL-755_i_RBL-755&oldid=26756084”