Кластер диференцијације

С Википедије, слободне енциклопедије

Кластер диференцијације (кластер дезигнације) (што се често скраћује са CD) је протокол коришћен за идентификацију и испитивање молекула на ћелијској површини присутних на белим крвним зрнцима.[1] CD молекули могу да дејствују на више начина, често функционишући као рецептори или лиганди. Сигнална каскада се обично иницира, мењајући понашање ћелије. Неки CD протеини не учествују у ћелијској сигнализацији, него имају друге функције, као што је ћелијска адхезија. Људски CD протеини су нумерисани од 1 до 350.[2][3]

Номенклатура[уреди | уреди извор]

CD номенклатура је предложена и основана на Првој интернационалној конференцији о људским антигенима леукоцитне диференцијације (HLDA), која је одржана у Паризу 1982. године.[4][5] Овај систем је био намењен за класификацију бројних моноклоналних антитела (mAbs) генерисаних у различитим лабораторијама широм света против епитопа на површинским молекулима леукоцита. Од тад, његова употреба је проширена на многе друге ћелијске типове, и више од 320 CD јединствених кластера и подкластера је било идентификовано. Предложеном површинском молекулу се додељује CD број након што је за два специфична моноклонална антитела (mAb) показано да се везују за тај молекул. Ако молекул није био довољно карактерисан, или ако има само једно mAb, њему се обично додељује провизорни индикатор "w" (као у "CDw186").

Ћелијски маркери[уреди | уреди извор]

CD диференцијација

Уобичајено је за CD систем да се користи као анотација ћелијских маркера. То омогућава карактеризацију ћелија на основу молекула који су присутни на њиховој површини. Ови маркери се често користе за повезивање ћелија са одређеним имунским функцијама. Док је употреба једног CD молекула за дефинисање популација неуобичајена (мада примери постоје), комбиновање маркера је омогућило дефинисане веома специфичних ћелијских типова у оквиру имунског система.

CD молекули се користе у ћелијском сортирању користећи различите методе укључујући проточну цитометрију. Ћелијске популације су обично дефинисане користећи '+' или '–' симбол да се индицира да ли одређена ћелијска фракција изражава, или да ли јој недостаје CD молекул. На пример, "CD34+, CD31–" ћелија је она која изражава CD34, али не CD31. Ова CD комбинација типично кореспондира са стем ћелијама, што је у контрасту са потпуно-диференцираним ендотелијалним ћелијама.

Тип ћелије CD маркери
стем ћелије CD34+, CD31-
све леукоцитне групе CD45+
Гранулоцит CD45+, CD15+
Моноцит CD45+, CD14+
Т лимфоцит CD45+, CD3+
Т помоћна ћелија CD45+,CD3+, CD4+
Цитотоксична Т ћелија CD45+,CD3+, CD8+
Б лимфоцит CD45+, CD19+ или CD45+, CD20+
Тромбоцит CD45+, CD61+
Ћелије убице CD16+, CD56+, CD3-

Два најчешће коришћена CD молекула су CD4 и CD8, који се генерално користе као маркери за помоћне и цитотоксичне Т ћелије, респективно. Ови молекули су дефинисани у комбинацији са CD3+, пошто неки други леукоцити такође изражавају ове CD молекуле (неке макрофаге изражавају ниске CD4 нивое; дендритске ћелије изражавају високе CD8 нивое). Вирус љуске имунодефицијенције (HIV) везује CD4 и хемокин рецептор на површини Т помоћних ћелија да би ушао у ћелију. Број CD4 и CD8 Т ћелија у крви се често користи за праћење прогресије HIV инфекције.

Друге функције[уреди | уреди извор]

Важно је да се примети да, док су CD молекули веома корисни у дефинисању леукоцита, они нису само маркери на ћелијској површини. Мада је само део познатих CD молекула био темељно окарактерисан, већина њих има важну функцију. У примеру са CD4 & CD8, ови молекули су критични у препознавању антигена.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 
  2. ^ „ХЦДМ, респонсибле фор ХЛДА wорксхоп анд CD молецулес”. Хуман Целл Дифферентиатион Молецулес Цоунцил (суццессор то тхе ХЛДА Wорксхопс). Архивирано из оригинала 20. 04. 2016. г. Приступљено 01. 06. 2009. 
  3. ^ Зола Х, Сwарт Б, Ницхолсон I, Аастед Б, Бенсуссан А, Боумселл L, Буцклеy C, Цларк Г, Дрбал К, Енгел П, Харт D, Хорејсí V, Исацке C, Мацардле П, Малаваси Ф, Масон D, Оливе D, Саалмуеллер А, Сцхлоссман СФ, Сцхwартз-Албиез Р, Симмонс П, Теддер ТФ, Угуцциони M, Wаррен Х (2005). „ЦД молецулес 2005: хуман целл дифферентиатион молецулес”. Блоод. 106 (9): 3123—6. ПМИД 16020511. дои:10.1182/блоод-2005-03-1338. 
  4. ^ Бернард А, Боумселл L (1984). „[Хуман леукоцyте дифферентиатион антигенс]”. Прессе Мед (на језику: Френцх). 13 (38): 2311—6. ПМИД 6239187. 
  5. ^ Фиебиг Х, Бехн I, Грухн Р, Тyплт Х, Куппер Х, Амбросиус Х (1984). „[Цхарацтеризатион оф а сериес оф моноцлонал антибодиес агаинст хуман Т целлс]”. Аллерг Иммунол (Леипз) (на језику: Герман). 30 (4): 242—50. ПМИД 6240938. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klaster_diferencijacije&oldid=26756551”