Коалиција за забрану касетне муниције

С Википедије, слободне енциклопедије
Цлустер Мунитион Цоалитион (ЦМЦ)
Основана13. новембра 1993. године
Датум оснивања13. новембра 1993. године
ТипМеђународна хуманитарна непрофитна организација
ЛокацијаЖенева
Швајцарска
Службени језициЕнглески
Веб-сајтСајт - Цлустер Мунитион Цоалитион
Такође погледајте: Касетна бомба
Такође погледајте: Споразум о забрани касетних бомби
Такође погледајте: Међународни покрет за забрану мина
Организоване демонстрације за забрану касетних бомби, одобрене од стране владе и министарства Ирске, Даблин 25. мај 2008.
Амерички авион Б-1 Ланцер баца свој товар касетних бомби.

Коалиција за забрану касетне муниције или на енглеском Цлустер Мунитион Цоалитион[1][2] скраћено (ЦМЦ) је међународни конзорцијум организација које су деловале од 2003. до 2011. године које су се противиле касетној муницији и њиховој употреби, производњи, складиштењу и преносу и тако су се залагале да промовишу споразум о забрани касетне муниције. Касетна муниција је врста експлозивног оружја које се складишти или се складиштило у ранијем периоду у 86 држава.[3] Документовано је да су касетне бомбе неселективно оружје и због тога долази до значајних цивилних жртава и повреда које су се најчешће дешавале током и након сукоба.[4] Њихова употреба је забрањена према Конвенцији о касетној муницији из 2008. Ова конвенција је званично одобрена 30. маја 2008. у Даблину, Ирска,[5][6] а 94 земље у Ослу су је потписале 3-4. Децембра 2008.[7][8][9] Конвенција је ступила на снагу и постала обавезујуће међународно право 1. августа 2010. године, након што ју је 30 земаља званично ратификовало у УН у Њујорку.[10] Од 4. јануара 2012. године, па до 2022. ову конвенцију је потписало 123 земље, а ратификовало је 110 држава.[1][11]

ЦМЦ је формиран у новембру 2003. године, као скуп организација цивилног друштва, укључујући и невладине организације, верске групе и професионалне организације.[2] Такође ту су укључене и велике светске организације, као што су Амнести Интернатионал, Хендикеп Интернешнал, Норвешка Народна Помоћ и Хјуман рајтс воч, као и националне организације (попут Шведског друштва за мир и арбитражу и Легациес оф Вар ) и националне кампање (као што је Филипинска кампања против касетне муниције) и коалиција касетне муниције Аотеароа на Новом Зеланду) и друге.[1] Све ове организације деле заједнички циљ спречавања негативних хуманитарних утицаја касетне муниције и пружања помоћи жртвама и преживелима касетне муниције, као и обезбеђивања њиховог укључивања у друштво. Организације и појединци који чине ЦМЦ[12] такође раде директно на решавању негативних ефеката које проузрокује касетна муниција у зонама сукоба, пружајући помоћ жртвама, чистећи подручја контаминирана касетном муницијом, истражујући кршења људских права и кршења међународног хуманитарног права.

Чланови ЦМЦ мреже[12] заједно су радили на међународној кампањи за забрану касетне муниције где су својом кампањом довели до тога да 94 земље потпишу Конвенцију о касетној муницији у Ослу од 3. до 4. децембра 2008.[7][8][9] ЦМЦ</реф>[2] сада води кампању за приступање и ратификацију ове конвенције, свеобухватну пуну и ефикасну примену свих тачака ове конвенције; универзализацију његових норми; и ригорозно праћење усклађености држава са конвенцијом. ЦМЦ</реф>[2] је пример новонасталог модела међународне дипломатије који укључује координацију глобалних иницијатива на локалном нивоу за промовисање одређеног циља, укључивање у међународни дипломатски процес у партнерству са државама истомишљеника. Важан фокус ЦМЦ-а</реф>[2] је био да осигурају да земље које су погођене касетном муницијом да оне могу одиграти кључну улогу у обликовању исхода кампање и међународног уговора којим се та кампања бавила. То су показале погођене државе попут Либана и Лаоса, које су биле на челу дипломатских преговора, као и активне улоге које су у ЦМЦ-у одиграли поједини преживели касетних бомби (попут Бранислава Капетановића[1][13] и других који су били укључени у овај процес који је покренуо Хендикеп Интернатионал), са пројектом Бан Адвоцатес.[14]

Међународна кампања за забрану нагазних мина (ИЦБЛ)[15] и Коалиција за забрану касетне муниције (ЦМЦ) 2011. године спојиле су се у једну јединствену структуру, сада познату као ИЦБЛ-ЦМЦ,[1][16] како би се постигла оперативна ефикасност и појачао комплементаран рад. ИЦБЛ и ЦМЦ кампање остају одвојене и настављају подсећати владе на њихове обавезе да имплементирају и промовишу оба уговора. Монитор[17] мина и касетне муниције наставља свој јединствени програм праћења цивилног друштва о хуманитарним последицама нагазних мина, касетне муниције и експлозивних остатака рата.[1]

Историјски детаљи коришћења касетне муниције и како је дошло до конвенције[уреди | уреди извор]

Потписници конвенције о забрани касетних бомби
  Потписали и ратификовали конвенцију
  Потписници конвенције

Први званични подаци коришћења касетних бомби у неком конфликту десили су се током зимског рата (1939-1940) између Финске и Русије. У том рату Русија је користила запаљиве касетне, које су касније назване Молотовљев коктел.[18] Затим су се користиле и током II Светског рата (1939-1945), а користиле су га Немачка, Русија и САД.[17] Затим је дошло до коришћења касетних бомби на Корејском полуострву у рату између Северне Кореје и Јужне Кореје (1950-1953). године.[17] У том рату Јужној Кореји је помоћ пружала превасходно Америка као и 21 земља Уједињених Нација. Америчка војска је у том рату користила касетне бомбе.[17] I долазимо до Вијетнамског рата од 1964-1975 где је Америчка војска користила огромну количину касетних бомби,[17] све укупно око 400 милиона, а погођене земље су Вијетнам, Лаос, Камбоџа и Тајланд, где је страдао велики број цивила. У тим земљама се и дан данас дешава да понеко од цивила страда, чак и после толико година од када су бачене касетне бомбе.[17]

Због свих тих чињеница о огромном броју страдања цивила, започета је борба против овог оружја и истицања колико је оно нехумано, а то потиче још из давне 1973. године, када је завршен рат у Индокини и када су обелодањене несагледиве последице настале од великог броја неексплодираних касетних бомби и изнети подаци о великом броју страдалих цивила у тим сукобима. Влада Швајцарске и Међународни црвени крст организују у фебруару 1974. године међународну конференцију са циљем да се установе правне рестрикције за коришћење ове врсте оружја са несагледивим и непропорционалним хуманитарним последицама. На тој конференцији, Египат, Мексико, Норвешка, Судан, Шведска, Швајцарска као и СФР Југославија представљају радни докуменат, на основу којег би се забранила употреба касетних бомби. { Овде треба поменути M. Крепона који је 1974. године описивао несагледиве последице коришћења касетних бомби поводом анализе спољне и безбедносне политике САД, као и процеса одобравања развоја и закупа те врсте наоружања од стране државних институција и највиших државних органа и војног врха. (Крепон, M. (1974) Wеапонс Потентиаллy Инхумане: Тхе Цасе оф Цлустер Бомбс. Фореигн Аффаирс, 52(3), пп. 595-611)}. Пошто садржај радног документа није уврштен у протоколе Женевских Конвенција у 1977. години. његови аргументи коришћени су у даље сврхе утврђивања Конвенције о конвенционалном наоружању из 1980. године. Ипак, ни у том документу касетне бомбе као специфична врста наоружања нису се појавиле.

Хуманитарно право оставља велику правну празнину, првенствено у вези са употребом касетних бомби, по којој државе нису обавезане конкретним правним инструментима да преиспитају легалност и начин коришћена тог оружја. Принципи међународног хуманитарног права који произлазе из Женевских конвенција су уз то превише апстрактни да би могли да врше озбиљан политичко/правни притисак и тиме спрече употребу касетних бомби у будућности.

Изгледа да је морало да се чека више од 20 година да би се опет нека кампања покренула против касетних бомби а повод је био када је 2006. године избио сукоб између Либана и Израела.[17] Тада су израелске трупе гађале касетним бомбама Хезболах. Према проценама УН, Израел је бацио око 4 милиона бомбица и то само у задња 3 дана сукоба а око 1 милион је остало неексплодирано и тиме је изазвана несагледива хуманитарна опасност за многе житеље тог подручја као и дуготрајна економска криза у претежно аграрном сектору погођеног подручја. У првих месец дана после тог рата погинуло је или рањено у просеку 3-4 особе дневно. Израел је тада оштро критикован јер је овакве бомбе бацао на области насељене претежно цивилима. Израелска офанзива је наишла на оштру међународну критику и према гледишту многих дипломата, била је главни подстицај на међународном плану да се поново интензивира расправа о касетним бомбама.

На основу слабог међународног правног контекста по питању касетних бомби и поновног неуспеха ЦЦW под окриљем УН у својој трећој ревизионој конференцији у новембру 2006. године да преговорима постигну споразум о забрани касетне муниције и након несагледивих последица коришћења касетних бомби од стране Израела током бомбардовања Либана у августу 2006. године, влада Норвешке [19] је новембра 2006. године представила свој план и сазвала конференцију у фебруару 2007. године у Ослу, на којој је покренула иницијативу да се међународни преговарачки форум у сврху проналажења решења по питању пре свега продукције и коришћења касетних бомби пренесе на други неформални преговарачки колосек (паралелно и комплементарно са званичним напорима под окриљем УН) који би обухватао државе заинтересоване за проналажење решења са циљем установљења ефективног правног режима о том питању.

Дипломатски процес за забрану ове врсте наоружања [20] почео је конференцијом у Ослу,[21] у фебруару 2007. године. На овом састанку је 46 од 49 држава учесница усвојило декларацију којом су се обавезале да ће до краја 2008. године створити нови документ међународног хуманитарног права, којим би се забранила употреба, пренос, производња и складиштење касетне муниције, као и да ће створити оквир за сарадњу и подршку на пољу помоћи преживелим жртвама и њиховим заједницама, у чишћењу угрожених подручја и уништавању залиха, како на националном нивоу, тако и у оквиру међународног хуманитарног права и свих релевантних форума.

Поред Норвешке и влада Аустрије, Ирске, Новог Зеланда, Мексика и Перуа, изузетан допринос овом процесу су дале Уједињене нације, Међународни комитет црвеног крста, Норвешка народна помоћ и коалиција против касетне муниције ЦМЦ [22] - која окупља преко 350 невладиних организација и удружења из целог света, које раде у око 100 земаља.

Процес се одвијао током наредних осамнаест месеци серијом глобалних конференција у Лими [23] (мај 2007), Бечу [24] (децембар 2007), Велингтону [25] (фебруар 2008) и кулминирао је усвајањем и потписивањем конвенције о касетним бомбама од стране 107 држава у Даблину [5] (мај 2008). Веома значајне су биле и регионалне конференције које су такође много допринеле усвајању конвенције а одржане су у: Белгији, Уганди,[26] Босни и Херцеговини,[27] Камбоџи, Еквадору,[28] Мексику,[29] Србији,[30] Албанији, Бугарској,[31]. Тајланду,[32] и у Замбији.[33]

I на крају, један од најистакнутијих догађаја одиграо се почетком децембра 2008. у Ослу,[7][8][9][34] када је конвенцију потписало 94 земље, а до сада је потписало 123 земље. Ову конвенцију је до сада ратификовало 110 држава, са тенденцијом даљег раста броја земаља које се прикључују. Највеће и најпријатније изненађење приредио је Авганистан својим потписом у Ослу, где је њихов председник Хамид Карзај (арап. حامد کرزی) то објавио само 2 сата пре почетка свечане церемоније потписивања.

Да би ова конвенција заживела и постала правно важећи документ било је потребно да најмање 30 земаља у својим парламентима ратификује тај докуменат. То се и догодило, тако да је конвенција званично усвојена и ступила на снагу 1. августа 2010. године [10] и од тада је постала обавезујуће међународно право. Пошто је конвенција ступила на снагу, више није отворена за потписивање и државе које до 1. августа 2010. нису потписале, више не могу да потпишу конвенцију него морају одмах да је ратификују, прво у својим парламентима, па онда ту ратификацију предају у УН-у Њујорку да би и званично биле уведене као земље чланице ове конвенције. Свака земља која је потписала конвенцију и даље може да је ратификује, како би постала држава чланица конвенције. За све државе које накнадно приступе или ратификују конвенцију, она ступа на снагу првог дана шестог месеца након ратификације или приступања.

Историја настанка и рада Коалиције за забрану касетне муниције[уреди | уреди извор]

Хирофуми Накасоне са Браниславом Капетановићем
Хитосхи Кимура са Браниславом Капетановићем
Сатсуки Еда са Браниславом Капетановићем

Коалицију за касетну муницију основана је 13. новембра 2003. године у Хагу са 85 чланица из 42 земље. Од тада њихов број је порастао на 151 члана из 48 земаља (до 1. јуна 2005), укључујући и велике организације за људска права као што су Амнести интернешнал и Хјуман Рајтс Воч, организације хришћанског мировног покрета као што је Пак Цхристи и као представник Црвеног крста канадског огранка те организације. Земља са далеко највећим уделом у ЦМЦ организацији има Канада (48) чланица организација,[12] а затим следе Велика Британија (17)[12] и Холандија (9).[12] Поред поменутих организација, придружиле су се и 123 земље, од којих је последња била Демократска Република Конго.[35][36] До краја 2011. године у коалицију је било укључено преко 350 организација из целог света за борбу против касетних бомби.

На њеном челу као координатор налазио се Томас Неш и он је био прави вођа те организације јер у време његовог мандата организација је доживела највећи успон и највеће успехе, у смислу зато што је за време његовог мандата дошло до споразума о забрани касетних бомби. Такође највећи број земаља је ратификовао овај споразум у време његовог мандата. Крајем 2011. године долази до спајање две организације у једну и то Међународна коалиција за забрану нагазних мина (ИЦБЛ) као и Коалиција за забрану касетне муниције (ЦМЦ), где се нова уједињена организација зове ИЦБЛ-ЦМЦ[16]. На чело те нове уједињене организације управни одбор поставља Силвију Бригот и од тада Томас Неш напушта ЦМЦ и отвара нову организацију Артикал 36[37] са седиштем у Лондону. После његовог одласка резултати организације били су све лошији, од недовољно добро организованих састанака, до јако лоше стратегије лобирања земаља у смислу приоритета које би земље било најбоље лобирати да би се земље најбрже одобровољиле да приступе овој конвенцији. Тако лоша стратегија је на крају довела до тога да дође до великог успорења приступања земаља овој конвенцији, па чак може да се каже и до застоја у задње две године 2021-2022.

Велику улогу у кампањама за забрану касетних бомби имали су преживели од тог оружја. Влада Норвешке уз Норвешку Народну Помоћ је још 2006. године започела припреме за прву конференцију која је требала да се одржи у фебруару 2007. године, тиме што је Норвешка Народна Помоћ почела да тражи све преживеле од касетне муниције у Србији. Циљ је био да се направи неки документарни филм од преживелих и да се преко филма укаже на страшне последице које доживљава цивилно становништво од касетних бомби. Документарни филм који је снимљен назван је Жуте убице[38][39][40] или на енглеском Yеллоw киллерс[38][39][40], који је приказиван на свим конференцијама одржаним у циљу забране касетних бомби. Свако то приказивање је остављало велики утисак на све присутне министре што је и био циљ да би се представници држава убедили у катастрофалне последице таквог оружја по цивилно становништво, што је на крају допринело њиховим потписима и приступању конвенцији за забрану касетне муниције. У том документарном филму учествовало је доста актера који су повређени од тог оружја, онда доктори који су из свог угла објашњавали о како тешким ранама се ради, затим је учествовао директор центра за разминирање Србије и учествовало је још неколико учесника који су били присутни приликом бомбардовања касетним бомбама. Из Србије је учесник био Бранислав Капетановић бивши официр војске Србије, који је настрадао на задатку чистећи терене од заосталих неексплодираних касетних бомби. Такође у том филму је учествовала и Гита Јовић[41] медицинска сестра из Ниша[42] која је настрадала приликом бомбардовања Ниша[42] касетним бомбама. Све преживеле који су настрадали од касетних бомби је пронашла Јелена Вићентић која је радила у Норвешкој Народној Помоћи и којој је то био пројекат да би се снимио документарни филм Жуте убице[38][38][40]. Сви настрадали који су учествовали у том филму постали су део једног пројекта Хендикеп Интернешнала који се називао Бан Адвоцатес.[14]. Они су били медијски јако добро покривени, где су лобирали за забрану касетне муниције. Пошто је Хендикеп Интернешнал један од значајних партнера у кампањи Коалиције за забрану касетне муниције, може се рећи да су сви они радили у склопу и за добробит коалиције.

Једна од важнијих улога у коалицији имао је и Бранислав Капетановић[13] бивши деминер у војсци тадашње Југославије, који је настрадао од касетне бомбе на аеродрому Дубиње код Сјенице, чистећи терен од заосталих неексплодираних касетних бомби. Он је од самог почетка био учесник свих конференција о касетним бомбама. Почео је од учествовања у документарном филму Жуте убице[38][38][40], па је на позив Норвешке Народне Помоћи присуствовао на првим конференцијама које су организоване да би се придобиле земље да приступе овом споразуму. Бранислав Капетановић[13] је у почетку држао говоре на конференцији, док му је то касније постала уобичајена пракса, после је постао гласноговорник или боље речено портпарол ЦМЦ и био је веома медијски пропраћен. Да би на крају добио почасну титулу Амбасадор ЦМЦ,[13] јер је пуно учинио за кампању то јест коалицију за забрану касетне муниције. Такође је био један од главних лобиста[43][44] у име ЦМЦ организације где је у преговорима са многим представницима других држава заговарао забрану касетних бомби и био је веома успешан.

Принципи и залагање коалиције ЦМЦ[уреди | уреди извор]

Коалиција ЦМЦ се залаже за:[45]

  • тренутни прекид производње касетних бомби;
  • забрањеје дистрибуцију то јест пренос, продају или куповину касетне муниције;
  • употребу то јест коришћење касетне муниције;
  • забрањује складиштење у својој земљи, као и у трећим земљама;
  • помоћ људима и регионима погођеним последицама употребе ове муниције и
  • стигматизација оних који су проузроковали последичну штету.

Монитор[17][уреди | уреди извор]

Монитор[17] је засебна организација која чини коалицију ЦМЦ која кроз своје активности надгледа имплементацију споразума и има велику улогу у вођењу записа у кршењу споразума о касетним бомбама и споразума о противпешадијским минама у смислу ако неко користи касетне бомбе или је постављао противпешадијске мине. Све такве активности чланови Монитора бележе на свом сајту[17] и једном годишње, најчешће крајем године негде између октобра и новембра излази њихова писана јавна публикација. Ти подаци се користе на свим конференцијама посвећеним касетним бомбама као и противпешадијским минама. Такође те податке користе и Уједињене нације у својим извештајима. То је де факто режим праћења, надгледања, записивања и извештавања о имплементацији и усклађености држава чланица са свим промена и они процењују проблеме узроковане нагазним минама, касетном муницијом и другим експлозивним остацима рата (ЕРВ). Први пут да је једна организација попут Монитора[17] представља организацију невладиних организација како успешно координира на систематичан и одржив начин како би надгледали хуманитарно право или споразуме о разоружању и редовно документовали напредак и проблеме, чиме су успешно спровели у праксу концепт верификације засноване на цивилном друштву. Од свог оснивања 1998. године, истраживање Монитора[17] спроводи глобална мрежа првенствено истраживача у земљи, од којих су већина из ИЦБЛ-ЦМЦ кампање. Иначе Монитор подаци се налазе на сајту, затим има га у писаном облику као и у ПДФ формату.[17]

Награде[уреди | уреди извор]

Цлустер Мунитион Цоалитион (ЦМЦ) или Коалиција за забрану касетне муниције је 2009. година била је предложена за Нобелову награду за мир, па је чак и ушла у неки ужи круг одлучивања али се тада изненада на неки волшебан начин појавило име у виду председника Сједињених Америчких Држава, Барака Обаме[46]. У првом тому својих мемоара Обама[47] описује како је 9. октобра 2010. године у 6 сати ујутро добио телефонски позив који га је пробудио,[47] а на другој линији је био Роберт Гибс (секретар за штампу Беле куће) који му је саопштио да је добио Нобелову награду за мир[47]. Онако још сањив, тек пробуђен само је одговорио „А за шта“,[47] што је у суштини и истина јер је тек 9 месеци био на челу државе и суштински ништа значајно није урадио за добијање тако престижне награде. Он је тада као председник САД био врховни командант војске [48] и у том тренутку је водио два рата у Авганистану[48] и у Ираку[48], а касније у свом мандату је започео и рат у Сирији где је страдао велики број цивила[48]. Многи у свету су били изненађени да не кажем разочарани таквом одлуком, чак су и већина америчких новинских агенција[49] као и обични људи који су интервјуисани на улицама америчких градова[49] причали да је то преурањено и можда неправедно према другима који су стварно заслужили ту награду[49]. Чак је и републиканска странка [50] изразила велико разочарење због Нобелове награде и кажу да Обама то ничим није заслужио[50]. Мада није само Обамина номинација за Нобелову награду контраверзна, има још таквих примера попут Јасера Арафата[46], Аунг Сан Су Ћи[46], Абиј Ахмед[46], Вангари Матаи[46], Хенри Кисинџер[46], Марти Ахтисари и други, док највећи борац за независност Индије од Енглеза мирним путем Махатма Ганди[46], никада није добио Нобелову награду иако је био неколико пута номинован[46] (какве ли ироније). После свих ових контраверзи око добијања Нобелових награда остаје жал што није 2009. године Цлустер Мунитион Цоалитион (ЦМЦ) добио ту награду јер су постигли велике успехе за доношење Конвенције за забрану касетних бомби. Треба напоменути да су неке организације сличне ЦМЦ са сличним концептом наступале и добили Нобелове награде попут Коалиција за забрану противпешадијских мина (ИЦБЛ) 1997. године као и Коалиција за Нуклеарно оружје (ИЦАН) 2017. године. После свих ових чињенице Цлустер Мунитион Цоалитион (ЦМЦ) је далеко више заслужио Нобелову награду од Барака Обаме, који је испоставиће се на крају баш и није заслужио својим поступцима ни пре, а ни после добијања награде. Остаје жал што није добио неко ко је стварно то заслужио.

Коалиција ЦМЦ је добитник Типерари награде за мир 1. маја 2009[51][52][53][54]. године. Типерари је једно мало место у Ирској које у задњих 40-так година додељује награде за мир[51][52][53][54]. Легенда каже да је у прошлости Типерари било веома ратоборно место и да је велики број људи страдао у тим сукобима. Идеја је била да окрену точак историје у контра смеру и да од ратоборног постане једно мирољубиво место, које би у будућности промовисали само мир. Вероватно да има нешто и у грижој савести јер су били превише насилни у тим сукобима. Амбасадор ЦМЦ Бранислав Капетановић је у име коалиције ЦМЦ примио Типерари награду за мир[51][52][53][54], као признање за успешну петогодишњу кампању забране касетних бомби, а то признање му је лично уручио министар спољних послова Ирске, Мишел Мартин[51][52][53][54]. То је по важности друга награда за мир после Нобелове награде за мир. Од познатих личности који су примили ову награду су Бил Клинтон, Нелсон Мендела, Михаил Горбачов, Руди Ђулијано, Беназир Буто, Едвард Кенеди, Бан Ки Мун и други[51][52][53][54].

Ирска је иначе била једна од кључних земаља која се од самог почетка борила за забрану касетних бомби и била је домаћин конференције и дипломатских преговора Конвенције о касетној муницији, која је успешно одржана у Даблину, трајала је пуне 2 недеље и на крају је усвојена последњег дана конференције 30. маја 2008.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

  • Хирофуми Накасоне са Браниславом Капетановићем
    Хирофуми Накасоне са Браниславом Капетановићем
  • Хитосхи Кимура са Браниславом Капетановићем
    Хитосхи Кимура са Браниславом Капетановићем
  • Сатсуки Еда са Браниславом Капетановићем
    Сатсуки Еда са Браниславом Капетановићем
  • Сатсуки Еда, Бранислав Капетановић и остали
    Сатсуки Еда, Бранислав Капетановић и остали
  • Yōхеи Кōно са Браниславом Капетановићем
    Yōхеи Кōно са Браниславом Капетановићем
  • Yōхеи Кōно, Бранислав Капетановић и остали
    Yōхеи Кōно, Бранислав Капетановић и остали

Види такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ (језик: српски) Опис Коалиције за забрану касетне муниције са wблог.wики
  2. ^ а б в г д (језик: енглески) ЦМЦ - Званичан веб сајт ЦМЦ
  3. ^ (језик: енглески) Складишта касетне муниције - СТОЦКПИЛЕРС ОФ ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  4. ^ (језик: српски) Укупан број потврђених жртава - Блиц онлине 16.11.2011.
  5. ^ а б (језик: енглески) Конференција у Ирској - Даблин - ДУБЛИН ДИПЛОМАТИЦ ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  6. ^ (језик: енглески) Балтиморе- Сун - Цлустер-бомб бан У.С. оппосес пассес (ацтуал пассаге) Архивирано 2008-06-02 на сајту Wayback Machine
  7. ^ а б в (језик: енглески)6. Цонвентион он Цлустер Мунитионс Дублин, 30 Маy 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2021), Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ а б в (језик: енглески) ЦОНВЕНТИОН ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС ДУБЛИН, 30 МАY 2008
  9. ^ а б в (језик: енглески) ББЦ Натионс сигн цлустер бомб треатy
  10. ^ а б (језик: енглески) Дан ступања на снагу ове конвенције - ЦЛУСТЕР БОМБ БАН ТРЕАТY ТАКЕС ЕФФЕЦТ WОРЛДWИДЕ
  11. ^ (језик: енглески) Цлустер Мунитион Цоалитион - Треатy Статус Комплетан приказ земаља које су чланице, онда оне које су само потписнице а још нису ратификовале и земаље које нису ни чланице ни потписнице
  12. ^ а б в г д Чланови ИЦБЛ-ЦМЦ Коалиције
  13. ^ а б в г (језик: енглески) ЦМЦ Амбасадор - Бранислав Капетановић
  14. ^ а б (језик: енглески) Сајт - Бан Адвоцатес
  15. ^ (језик: енглески) ИЦБЛ - Званичан веб сајт
  16. ^ а б (језик: енглески) ИЦБЛ-ЦМЦ - Званичан веб сајт
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л (језик: енглески) Сајт - Монитора
  18. ^ ЈАМЕС СТОУТ. (10. 03. 2022). „Историја Молотовљевог коктела”. Национална Географија. натионалгеограпхиц.цом. Архивирано из оригинала 12. 03. 2022. г. Приступљено 10. 03. 2022. 
  19. ^ (језик: енглески) Осло процес - WХАТ ИС ТХЕ ОСЛО ПРОЦЕСС?
  20. ^ (језик: српски) Опис како је почео Осло процес Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013) - Подршка Права Приступ - Србија
  21. ^ (језик: енглески) Конференција у Норвешкој - Осло - ОСЛО ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  22. ^ (језик: енглески) ЦМЦ - Коалиција 350 невладиних организација против касетних бомби - WХАТ ИС ТХЕ ЦЛУСТЕР МУНИТИОН ЦОАЛИТИОН?
  23. ^ (језик: енглески) Конференција у Перуу - Лима - ЛИМА ЦОНФЕРЕНЦЕ, ПЕРУ – 23-25 МАY 2007
  24. ^ (језик: енглески) Конференција у Аустрији - Беч - ВИЕННА ЦОНФЕРЕНЦЕ, АУСТРИА – 5-7 ДЕЦЕМБЕР 2007
  25. ^ (језик: енглески) Конференција на Новом Зеланду - Велингтон - WЕЛЛИНГТОН ЦОНФЕРЕНЦЕ, НЕW ЗЕАЛАНД – 18-22 ФЕБРУАРY 2008
  26. ^ (језик: енглески) Конференција у Уганди - Кампала - КАМПАЛА РЕГИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ТХЕ ЦОНВЕНТИОН ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  27. ^ (језик: енглески) Конференција Европских верских лидера у Босни и Херцеговини - Сарајево - ЕУРОПЕАН ФАИТХ ЛЕАДЕРС ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  28. ^ (језик: енглески) Конференција у Еквадору - Кито - QУИТО РЕГИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ТХЕ ЦОНВЕНТИОН ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  29. ^ (језик: енглески) Конференција у Мексику - Мексико Сити - РЕГИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ ФОР ЛАТИН АМЕРИЦА АНД ТХЕ ЦАРИББЕАН, 16-17 АПРИЛ 2008
  30. ^ (језик: енглески) Конференција у Србији - Београд - БЕЛГРАДЕ ЦОНФЕРЕНЦЕ ОФ СТАТЕС АФФЕЦТЕД БY ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  31. ^ (језик: енглески) Конференција у Бугарској - Софија - СОФИА РЕГИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ ОН ТХЕ ЦОНВЕНТИОН ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС
  32. ^ (језик: енглески) Конференција на Тајланду - Бангкок - СОУТХЕАСТ АСИА РЕГИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ, БАНГКОК – 24-25 АПРИЛ 2008
  33. ^ (језик: енглески) Конференција у Замбији - Ливингстон - ЦМЦ РЕПОРТ ОН ТХЕ ЛИВИНГСТОНЕ ЦОНФЕРЕНЦЕ
  34. ^ (језик: енглески) Конференција у Норвешкој - Осло, потписивање конвенције - ЦОНВЕНТИОН ОН ЦЛУСТЕР МУНИТИОНС СИГНИНГ ЦОНФЕРЕНЦЕ
  35. ^ (језик: енглески) Неwс ДРЦ Препаред то Ратифy Цлустер Бомб Цонвентион, Цлустер Мунитион Цоалитион (енгл.) вом 18. Септембер 2020, абгеруфен ам 24. Фебруар 2022
  36. ^ (језик: немачки) „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 25. 05. 2022.  (2018), ауф ицбл.орг
  37. ^ (језик: енглески) Сајт - Артикал 36
  38. ^ а б в г д ђ (језик: српски) Филм - Приче преживелих од касетних бомби
  39. ^ а б (језик: српски) Жуте убице - Вечерње Новост
  40. ^ а б в г (језик: српски) Жуте убице - Новине Данас
  41. ^ Гита Јовић једна од страдалих од касетних бомби у Нишу (Новине:Еxпресо)
  42. ^ а б Бомбардовање Ниша каетним бомбама
  43. ^ (језик: енглески) Бранислав Капетановић се састао са Хитосхи Кимура
  44. ^ (језик: немачки) Дојче банка је финансирала производњу касетних па је то тим који је лобирао код највиших представника Дојч банке да прекину са финансирањем производње
  45. ^ (језик: немачки) Копија архиве на сајту Wayback Machine, Прессеерклäрунг вом 13. Новембер 2003 вон Хандицап Интернатионал Деутсцхланд зур Грüндунг дер ЦМЦ (ПДФ, 14,8 кБ)
  46. ^ а б в г д ђ е ж (језик: српски) Контраверзне личности које су добиле Нобелову награду за мир
  47. ^ а б в г (језик: српски) Опис догађаја и мемоара Барака Обаме како су га ујутро у 6 сати пробудили и саопштили да је добио Нобелову награду за мир
  48. ^ а б в г Драган Штављанин. (23. 09. 2010). „Обамини ратови”. Радио Слободна Европа. слободнаевропа.орг. Архивирано из оригинала 21. 06. 2021. г. 
  49. ^ а б в (језик: српски) Коментари многи људи из Америке да су изненађени што је добио Нобелову награду, али нико незна да објасни због чега је добио ту награду
  50. ^ а б „Републиканска странка изјављује како је Обама незаслужено добио награду”. ртв.рс. 11. 10. 2009. Архивирано из оригинала 31. 10. 2022. г. Приступљено 12. 10. 2010. 
  51. ^ а б в г д (језик: енглески) Коалиција ЦМЦ прима Типерари награду за мир - Новене Даwн 2. мај 2009. године
  52. ^ а б в г д (језик: енглески) Коалиција ЦМЦ добија Типерари награду за мир - Новине Ирисх Тимес 1. мај 2009. године
  53. ^ а б в г д Коалиција прима Типерари награду за мир - Новине Ирисх Тимес 2. мај 2009. године
  54. ^ а б в г д Коалиција ЦМЦ прима Типерари награду - ЦМЦ сајт 1. мај 2009. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Koalicija_za_zabranu_kasetne_municije&oldid=26756721”