Међународни покрет за забрану мина

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Међународни покрет за забрану мина
International Campaign to Ban Landmines Logo.svg
СкраћеницаICBL
ОснивачЏоди Вилијамс
Датум оснивањаоктобар 1992. год.; пре 28 година (1992-10)
ТипNGO
Правни статусНепрофитна организација
СедиштеЖенева, Швајцарска
Координате46°13′ СГШ; 6°08′ ИГД / 46.22° СГШ; 6.14° ИГД / 46.22; 6.14Координате: 46°13′ СГШ; 6°08′ ИГД / 46.22° СГШ; 6.14° ИГД / 46.22; 6.14
Веб-сајтwww.icbl.org
Кампања која је 1997. добила Нобелову награду за мир

Међународни покрет за забрану мина, МПЗМ (енгл. International Campaign to Ban Landmines(ICBL)) је коалиција невладиних организација чији је наведени циљ свет без противпешадијских мина и касетне муниције, где преживели од последица мина и касетне муниције своја права поштују и могу да воде испуњен живот. Међународни покрет за забрану мина је добитник Нобелове награде за мир 1997. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Коалиција је основана 1992. године када су се шест организација са сличним интересима (Handicap International са седиштем у Француској, Medico International са седиштем у Немачкој, Саветодавна група за руднике са седиштем у Великој Британији и Фондација Лекари за људска права из САД-а и Вијетнамска ветеранска америчка фондација ) договориле о сарадњи на њиховом заједничком циљу. [1]

Од тада се кампања проширила и постала мрежа са активним члановима у неких 100 земаља - укључујући групе које раде са женама, децом, ветеранима, верским групама, на животној средини, људским правима, контроли наоружања, миру и развоју - радећи локално, на националном и на међународном нивоу за искорењивање противпешадијских мина. Присталица Међународног покрета за забрану мина била је Диана, принцеза од Велса .

Нобелова награда[уреди | уреди извор]

Организација и њен координатор за оснивање, Џоди Вилијамс, заједно су добили 1997. године Нобелову награду за њихове напоре да постигну Уговор о забрани мина (Отавски уговор). Потписивање овог уговора (који забрањује употребу, производњу, залихе и пренос противпешадијских мина) сматра се највећим успехом кампање. Награду су у име организације примили суоснивач Rae McGrath из Саветодавне групе за мине и Tunn Channareth, камбоџанска жртва мина и активиста МПЗМ -а.

МПЗМ надгледа глобалну ситуацију минске и касетне муниције (путем Монитора за нагазне мине и касетну муницију, свог истраживачког и надзорног огранка), и спроводи активности заговарања, лобирајући за спровођење и универзализацију Уговора о забрани мина, хуманитарне програме противминске акције усмерене ка потребама заједнице погођене минама, подршка преживелима од нагазних мина, њиховим породицама и њиховим заједницама и заустављање производње, употребе и преноса нагазних мина, укључујући и недржавне оружане групе. МПЗМ учествује на периодичним састанцима процеса Уговора о забрани мина, позива државе које нису чланице да се придруже и недржавне оружане групе да поштују норму забране мина, осуђује употребу мина и промовише свест јавности кроз дебате о питању мина.

Организациона структура[уреди | уреди извор]

2011. године Међународна кампања за забрану нагазних мина и Коалиција за касетну муницију спојиле су се у једну јединствену структуру, која је сада позната као (енгл. ICBL-CMC), како би се постигла оперативна ефикасност и ојачао комплементарни рад. Међународна кампања за забрану нагазних мина и Коалиција за касетну муницију су кампање које остају одвојене и настављају да подсећају владе на њихове обавезе да примене и промовишу оба уговора. Монитор нагазних мина и касетне муниције наставља свој јединствени програм праћења цивилног друштва о хуманитарним и развојним последицама нагазних мина, касетне муниције и експлозивних остатака рата.

Активности заједничких кампања подржава представник Управног одбора из различитих елемената МПЗМ-а који пружа надзор над стратешким, финансијским и људским ресурсима. Саветодавни комитет пружа редовнији допринос особљу и раду кампање. Четири амбасадора служе као представници кампање на говорним догађајима и другим конференцијама широм света. Тренутно МПЗМ има 14 запослених са седиштем у Женеви (централна канцеларија), Лиону, Паризу и Отави. Поред тога, ова заједничка структура ангажује неколико приправника сваке године.

Уговор о забрани мина[уреди | уреди извор]

Уговор о забрани мина или Уговор из Отаве је међународни споразум који забрањује протупјешадијске мине. Званично назван Конвенција о забрани, употреби, залихама, производњи и преносу протупјешадијских мина и њиховом уништавању, уговор се понекад назива и Отавска конвенција. Уговор о забрани мина усвојен је у Ослу у Норвешкој, септембра 1997. године, а потписале су га 122 државе у Отави, Канада, 3. децембра 1997. Од марта 2018. године, 164 државе потписнице су Отавског споразума. [2]

Уговор о забрани мина сугерише неколико агенди државама чланицама:

  1. Никада не користите противпешадијске мине, нити их "развијајте, производите, на други начин набављајте, складиштите, задржавајте или преносите"
  2. Уништите мине у њиховим залихама у року од четири године
  3. Очистите минирана подручја на њиховој територији у року од 10 година
  4. У земљама погођеним минама спроведите едукацију о опасностима од мина и осигурајте да преживели од мина, њихове породице и заједнице добију свеобухватну помоћ
  5. Понудити помоћ другим државама потписницама, на пример у пружању помоћи преживелима или доприносу програмима рашчишћавања
  6. Усвојити националне мере примене (као што је национално законодавство) како би се осигурало да се услови уговора придржавају на њиховој територији

Монитор нагазних мина и касетне муниције[уреди | уреди извор]

Монитор нагазних мина и касетне муниције је ИЦБЛ-ЦМЦ истраживачки и надзорни огранак који пружа истраживање за међународну кампању за забрану нагазних мина и коалицију касетне муниције. То је де фацто режим праћења Уговора о забрани мина и Конвенције о касетној муницији из 2008. године. Надгледа и извештава о спровођењу држава потписница и поштовању Уговора о забрани мина и Конвенције о касетној муницији, и уопштеније, процењује проблеме узроковане нагазним минама, касетном муницијом и другим експлозивним остацима рата. Монитор представља први пут да су се невладине организације удружиле на координиран, систематичан и одржив начин да надгледају хуманитарно право или уговоре о разоружању и да редовно документују напредак и проблеме, чиме успешно спроводе у дело концепт верификације засноване на цивилном друштву. Од свог настанка 1998. године, Монитор је чинио глобалну мрежу првенствено истраживача из земље, а сав садржај је подвргнут строгом уређивању од стране Мониторовог уредничког тима пре објављивања.

Такође видети[уреди | уреди извор]

  • Саветодавна група за мине
  • Женевски позив, невладина организација инспирисана МПЗМ-ом која се фокусира на недржавне актере
  • Уговор из Отаве (Уговор о забрани мина )
  • Швајцарска фондација за уклањање мина
  • Агенције за уклањање мина
  • Деминирање
  • Копнена мина
  • Противпјешадијска мина
  • Аки Ра, активиста против минирања
  • Бан заговара глас из заједнице погођених касетном муницијом
  • Кампања Манитобе за забрану нагазних мина
  • Међународна коалиција за забрану уранијумског оружја
  • Списак антиратних организација
  • Списак мировних активиста

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „20 years in the life of a Nobel Peace Prizewinning campaign”. ICBL website. Приступљено 10. 11. 2018. »1992: (...) Six NGOs (HI, HRW, MI, MAG, PHR, and VVAF) meet in New York and agree to coordinate campaigning efforts« 
  2. ^ AP Mine Ban Convention Implementation Support Unit Geneva International Centre for Humanitarian Demining. „Convention on the Prohibition of the Use, Stockpiling, Production and Transfer of Anti-Personnel Mines and on Their Destruction”. Приступљено 2019-09-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_покрет_за_забрану_мина&oldid=23418276”