Међународни покрет за забрану мина
![]() | |
Скраћеница | ICBL |
---|---|
Оснивач | Џоди Вилијамс |
Датум оснивања | октобар 1992. год. |
Тип | NGO |
Правни статус | Непрофитна организација |
Седиште | Женева, Швајцарска |
Координате | 46°13′ СГШ; 6°08′ ИГД / 46.22° СГШ; 6.14° ИГДКоординате: 46°13′ СГШ; 6°08′ ИГД / 46.22° СГШ; 6.14° ИГД |
Веб-сајт | www.icbl.org |
Међународни покрет за забрану мина, МПЗМ (енгл. International Campaign to Ban Landmines(ICBL)) је коалиција невладиних организација чији је наведени циљ свет без противпешадијских мина и касетне муниције, где преживели од последица мина и касетне муниције своја права поштују и могу да воде испуњен живот. Међународни покрет за забрану мина је добитник Нобелове награде за мир 1997. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Коалиција је основана 1992. године када су се шест организација са сличним интересима (Handicap International са седиштем у Француској, Medico International са седиштем у Немачкој, Саветодавна група за руднике са седиштем у Великој Британији и Фондација Лекари за људска права из САД-а и Вијетнамска ветеранска америчка фондација ) договориле о сарадњи на њиховом заједничком циљу. [1]
Од тада се кампања проширила и постала мрежа са активним члановима у неких 100 земаља - укључујући групе које раде са женама, децом, ветеранима, верским групама, на животној средини, људским правима, контроли наоружања, миру и развоју - радећи локално, на националном и на међународном нивоу за искорењивање противпешадијских мина. Присталица Међународног покрета за забрану мина била је Диана, принцеза од Велса .
Нобелова награда[уреди | уреди извор]
Организација и њен координатор за оснивање, Џоди Вилијамс, заједно су добили 1997. године Нобелову награду за њихове напоре да постигну Уговор о забрани мина (Отавски уговор). Потписивање овог уговора (који забрањује употребу, производњу, залихе и пренос противпешадијских мина) сматра се највећим успехом кампање. Награду су у име организације примили суоснивач Rae McGrath из Саветодавне групе за мине и Tunn Channareth, камбоџанска жртва мина и активиста МПЗМ -а.
МПЗМ надгледа глобалну ситуацију минске и касетне муниције (путем Монитора за нагазне мине и касетну муницију, свог истраживачког и надзорног огранка), и спроводи активности заговарања, лобирајући за спровођење и универзализацију Уговора о забрани мина, хуманитарне програме противминске акције усмерене ка потребама заједнице погођене минама, подршка преживелима од нагазних мина, њиховим породицама и њиховим заједницама и заустављање производње, употребе и преноса нагазних мина, укључујући и недржавне оружане групе. МПЗМ учествује на периодичним састанцима процеса Уговора о забрани мина, позива државе које нису чланице да се придруже и недржавне оружане групе да поштују норму забране мина, осуђује употребу мина и промовише свест јавности кроз дебате о питању мина.
Организациона структура[уреди | уреди извор]
2011. године Међународна кампања за забрану нагазних мина и Коалиција за касетну муницију спојиле су се у једну јединствену структуру, која је сада позната као (енгл. ICBL-CMC), како би се постигла оперативна ефикасност и ојачао комплементарни рад. Међународна кампања за забрану нагазних мина и Коалиција за касетну муницију су кампање које остају одвојене и настављају да подсећају владе на њихове обавезе да примене и промовишу оба уговора. Монитор нагазних мина и касетне муниције наставља свој јединствени програм праћења цивилног друштва о хуманитарним и развојним последицама нагазних мина, касетне муниције и експлозивних остатака рата.
Активности заједничких кампања подржава представник Управног одбора из различитих елемената МПЗМ-а који пружа надзор над стратешким, финансијским и људским ресурсима. Саветодавни комитет пружа редовнији допринос особљу и раду кампање. Четири амбасадора служе као представници кампање на говорним догађајима и другим конференцијама широм света. Тренутно МПЗМ има 14 запослених са седиштем у Женеви (централна канцеларија), Лиону, Паризу и Отави. Поред тога, ова заједничка структура ангажује неколико приправника сваке године.
Уговор о забрани мина[уреди | уреди извор]
Уговор о забрани мина или Уговор из Отаве је међународни споразум који забрањује протупјешадијске мине. Званично назван Конвенција о забрани, употреби, залихама, производњи и преносу протупјешадијских мина и њиховом уништавању, уговор се понекад назива и Отавска конвенција. Уговор о забрани мина усвојен је у Ослу у Норвешкој, септембра 1997. године, а потписале су га 122 државе у Отави, Канада, 3. децембра 1997. Од марта 2018. године, 164 државе потписнице су Отавског споразума. [2]
Уговор о забрани мина сугерише неколико агенди државама чланицама:
- Никада не користите противпешадијске мине, нити их "развијајте, производите, на други начин набављајте, складиштите, задржавајте или преносите"
- Уништите мине у њиховим залихама у року од четири године
- Очистите минирана подручја на њиховој територији у року од 10 година
- У земљама погођеним минама спроведите едукацију о опасностима од мина и осигурајте да преживели од мина, њихове породице и заједнице добију свеобухватну помоћ
- Понудити помоћ другим државама потписницама, на пример у пружању помоћи преживелима или доприносу програмима рашчишћавања
- Усвојити националне мере примене (као што је национално законодавство) како би се осигурало да се услови уговора придржавају на њиховој територији
Монитор нагазних мина и касетне муниције[уреди | уреди извор]
Монитор нагазних мина и касетне муниције је ИЦБЛ-ЦМЦ истраживачки и надзорни огранак који пружа истраживање за међународну кампању за забрану нагазних мина и коалицију касетне муниције. То је де фацто режим праћења Уговора о забрани мина и Конвенције о касетној муницији из 2008. године. Надгледа и извештава о спровођењу држава потписница и поштовању Уговора о забрани мина и Конвенције о касетној муницији, и уопштеније, процењује проблеме узроковане нагазним минама, касетном муницијом и другим експлозивним остацима рата. Монитор представља први пут да су се невладине организације удружиле на координиран, систематичан и одржив начин да надгледају хуманитарно право или уговоре о разоружању и да редовно документују напредак и проблеме, чиме успешно спроводе у дело концепт верификације засноване на цивилном друштву. Од свог настанка 1998. године, Монитор је чинио глобалну мрежу првенствено истраживача из земље, а сав садржај је подвргнут строгом уређивању од стране Мониторовог уредничког тима пре објављивања.
Такође видети[уреди | уреди извор]
- Саветодавна група за мине
- Женевски позив, невладина организација инспирисана МПЗМ-ом која се фокусира на недржавне актере
- Уговор из Отаве (Уговор о забрани мина )
- Швајцарска фондација за уклањање мина
- Агенције за уклањање мина
- Деминирање
- Копнена мина
- Противпјешадијска мина
- Аки Ра, активиста против минирања
- Бан заговара глас из заједнице погођених касетном муницијом
- Кампања Манитобе за забрану нагазних мина
- Међународна коалиција за забрану уранијумског оружја
- Списак антиратних организација
- Списак мировних активиста
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Адам Бовер. 2019. „ Ухватање Гуливера: Сједињене Државе и забрана противпешадијских мина “. Студије безбедности .
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „20 years in the life of a Nobel Peace Prizewinning campaign”. ICBL website. Приступљено 10. 11. 2018. »1992: (...) Six NGOs (HI, HRW, MI, MAG, PHR, and VVAF) meet in New York and agree to coordinate campaigning efforts«
- ^ AP Mine Ban Convention Implementation Support Unit Geneva International Centre for Humanitarian Demining. „Convention on the Prohibition of the Use, Stockpiling, Production and Transfer of Anti-Personnel Mines and on Their Destruction”. Приступљено 2019-09-16.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Међународна кампања за забрану нагазних мина (званична веб страница)
- Монитор нагазних мина и касетне муниције
- Саветодавна група за мине
- Ken Rutherford, Државе за разоружање: Међународни покрет за забрану нагазних мина, (март, 2011.)
- Међународни покрет за забрану мина на сајту Nobelprize.org