Комитет светске баштине
Комитет светске баштине (енгл. World Heritage Committee) бира локалитете који ће бити наведени као Унескова места светске баштине, укључујући Списак светске баштине и Списак светске баштине у опасности, дефинише употребу Фонда светске баштине и додељује финансијску помоћ на захтев држава потписница.[1] Он се састоји од представника 21 државе чланице[2][1] које Генерална скупштина држава потписница бира на четворогодишњи мандат.[3] Ове странке гласају о одлукама и предлозима везаним за Конвенцију о светској баштини и Списак светске баштине.
Према Конвенцији о светској баштини, мандат члана одбора траје шест година. Међутим, многе државе потписнице одлучују да добровољно ограниче свој мандат на четири године, како би се осталим државама чланицама пружила прилика да служе.[3] Сви чланови изабрани на 15. Генералној скупштини (2005) добровољно су одлучили да скрате свој мандат са шест на четири године.[3]
Одлуке Комитета за светску баштину помажу три саветодавна тела, IUCN, ICOMOS и ICCROM.[4][5]
Заседања[уреди | уреди извор]
Комитет за светску баштину састаје се једном годишње на редовном заседању како би се разговарало о управљању постојећим локалитетима светске баштине и прихватиле номинације држава.[3] Ванредни састанци могу се сазвати на захтев две трећине држава чланица.[6] Састанци се одржавају на територији држава чланица Комитета за светску баштину на њихов позив. Ротација између региона и култура се узима у одабир, а место за следећу седницу бира одбор на крају сваког заседања.[6]
| Заседање[7] | Година | Датум | Град домаћин |
|---|---|---|---|
| 1 | 1977 | 27. јун–1. јул |  Париз
|
| 2 | 1978 | 5. септембар–8. септембар |  Вашингтон
|
| 3 | 1979 | 22. октобар–26. октобар |  Каиро & Луксор
|
| 4 | 1980 | 1. септембар–5. септембар | Париз
|
| 5 | 1981 | 26. октобар–30. октобар |  Сиднеј
|
| 6 | 1982 | 13. децембар–17. децембар | Париз
|
| 7 | 1983 | 5. децембар–9. децембар |  Фиренца
|
| 8 | 1984 | 29. октобар–2. новембар |  Буенос Ајрес
|
| 9 | 1985 | 2. децембар–6. децембар | Париз
|
| 10 | 1986 | 24. новембар–28. новембар | Париз
|
| 11 | 1987 | 7. децембар–11. децембар | Париз
|
| 12 | 1988 | 5. децембар–9. децембар |  Бразилија
|
| 13 | 1989 | 11. децембар–15. децембар | Париз
|
| 14 | 1990 | 7. децембар–12. децембар |  Банф
|
| 15 | 1991 | 9. децембар–13. децембар |  Картагина
|
| 16 | 1992 | 7. децембар–14. децембар | Санта Фе
|
| 17 | 1993 | 6. децембар–11. децембар |  Картахена
|
| 18 | 1994 | 12. децембар–17. децембар |  Пукет
|
| 19 | 1995 | 4. децембар–9. децембар |  Берлин
|
| 20 | 1996 | 2. децембар–7. децембар |  Мерида
|
| 21 | 1997 | 1. децембар–6. децембар | Напуљ
|
| 22 | 1998 | 30. новембар–5. децембар |  Кјото
|
| 23 | 1999 | 29. новембар–4. децембар |  Маракеш
|
| 24 | 2000 | 27. новембар–2. децембар | Кернс
|
| 25 | 2001 | 11. децембар–16. децембар |  Хелсинки
|
| 26 | 2002 | 24. јун–29. јун |  Будимпешта
|
| 27 | 2003 | 30. јун–5. јул | Париз
|
| 28 | 2004 | 28. јун–7. јул |  Суџоу
|
| 29 | 2005 | 10. јул–17. јул |  Дурбан
|
| 30 | 2006 | 8. јул–16. јул |  Вилњус
|
| 31 | 2007 | 23. јун–1. јул |  Крајстчерч
|
| 32 | 2008 | 2. јул–10. јул | Квебек Сити
|
| 33 | 2009 | 22. јун–30. јун |  Севиља
|
| 34 | 2010 | 25. јул–3. август | Бразилија
|
| 35 | 2011 | 19. јун–29. јун | Париз
|
| 36 | 2012 | 25. јун–5. јул |  Санкт Петербург
|
| 37 | 2013 | 17. јун–27. јун |  Пном Пен
|
| 38 | 2014 | 15. јун–25. јун |  Доха
|
| 39 | 2015 | 28. јун–8. јул | Бон
|
| 40 | 2016 | 10. јул–20. јул |  Истанбул
|
| 41 | 2017 | 2. јул–12. јул |  Краков
|
| 42 | 2018 | 24. јун–4. јул |  Манама
|
| 43 | 2019 | 30. јун–10. јул |  Баку
|
| 44 | 2020 | Првобитно заказано за 29. јун – 9. јул. Одложено на неодређено време због пандемије ковида-19.[8] |
Фуџоу
|
Управа[уреди | уреди извор]
На крају сваке редовне седнице, одбор бира председавајућег, пет потпредседника и известиоца од оних чланова чији ће се мандат наставити до следеће седнице.[6] Они су познати као Биро, а њихови представници су одговорни за координацију рада Комитета за светску баштину, укључујући утврђивање датума, сати и редоследа пословних састанака.[1]
Гласање[уреди | уреди извор]
Свака држава чланица Комитета за светску баштину има један глас. За одлуке је потребна проста већина, при чему се уздржани рачунају као да нису гласовали. Гласови се доносе дизањем руку, осим ако председавајући или две или више држава чланица не затраже тајно гласање.[6]
Чланови[уреди | уреди извор]
Садашњи чланови Унесковог Комитета за светску баштину су:
| Земља чланица[9] | Мандат |
|---|---|
| Аустралија
|
2017–2021 |
| Бахреин
|
2017–2021 |
 Босна и Херцеговина
|
2017–2021 |
| Бразил
|
2017–2021 |
| Кина
|
2017–2021 |
 Египат
|
2019–2023 |
 Етиопија
|
2019–2023 |
 Гватемала
|
2017–2021 |
| Мађарска
|
2017–2021 |
 Киргистан
|
2017–2021 |
 Мали
|
2019–2023 |
 Нигерија
|
2019–2023 |
 Норвешка
|
2017–2021 |
 Оман
|
2019–2023 |
| Русија
|
2019–2023 |
 Сент Китс и Невис
|
2017–2021 |
 Саудијска Арабија
|
2019–2023 |
| Јужна Африка
|
2019–2023 |
| Шпанија
|
2017–2021 |
| Тајланд
|
2019–2023 |
 Уганда
|
2017–2021 |
| Укупно | 21 |
Критика[уреди | уреди извор]
Наводи се да све већа политизација одлука Комитета за светску баштину иде на штету циљева очувања, посебно у погледу нових номинација за Списак светске баштине, али и разматрања места у опасности са Списка светске баштине.[10][11] Године 2010 су државе странке, укључујући Мађарску, Швајцарску и Зимбабве, поднеле званични протест против такве политизације.[5]
Спољна ревизија коју је Комитет светске баштине затражио за своју Глобалну стратегију Списка светске баштине закључила је 2011. да политичка разматрања заиста утичу на одлуке.[5] Примећено је да се састав представника одбора преусмерен са стручњака на дипломате упркос члану 9 Конвенције о светској баштини, и утврђено је да су мишљења саветодавних тела често одступала од одлука Комитета светске баштине.[5]
Године 2016, Израел је опозвао свог амбасадора Унеска након што је Комитет светске баштине на тајном гласању усвојио резолуцију која се односила на једно од најсветијих места у Јерусалиму, на Храмовној гори, проглашавајући локацију само као на „муслиманско свето место богослужења”, не помињући да Јевреји и хришћани исто тако поштујтују тај локалитет.[12][13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в УНЕСЦО. „Тхе Wорлд Херитаге Цоммиттее”. УНЕСЦО. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ Аццординг то тхе УНЕСЦО Wорлд Херитаге wебсите, Статес Партиес аре цоунтриес тхат сигнед анд ратифиед Тхе Wорлд Херитаге Цонвентион. Ас оф Марцх 2013, тхере wере а тотал оф 170 Стате Партиес.
- ^ а б в г „Тхе Wорлд Херитаге Цоммиттее”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Сите. Приступљено 2006-10-14.
- ^ УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре. „Адвисорy Бодиес”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ а б в г Оффице оф тхе Еxтернал Аудитор фор тхе Унитед Натионс Сциентифиц, Едуцатионал анд Цултурал Организатион (2011) Индепендент Евалуатион бy тхе УНЕСЦО Еxтернал Аудитор, Волуме 1: Имплементатион оф тхе Глобал Стратегy фор тхе Цредибле, Баланцед анд Репресентативе Wорлд Херитаге Лист. УНЕСЦО Хеадqуартерс, Парис.
- ^ а б в г УНЕСЦО Интерговернментал Цоммиттее фор тхе Протецтион оф тхе Wорлд Натурал анд Цултурал Херитаге (2015) Рулес оф Процедуре. Wорлд Херитаге Центре, Парис. Доwнлоад аваилабле ат https://whc.unesco.org/en/committee/ (27. jun 2019)
- ^ „Sessions”. UNESCO World Heritage Site.
- ^ UNESCO. „44th session of the World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre – 40th session of the Committee”. whc.unesco.org. Приступљено 27. 3. 2018.
- ^ Meskell, Lynn (зима 2014). „States of Conservation: Protection, Politics, and Pacting within UNESCO's World Heritage Committee”. Anthropological Quarterly. 87: 217—243. S2CID 143628800. doi:10.1353/anq.2014.0009.
- ^ The Economist. 2010. „UNESCO’s World Heritage Sites: A Danger List in Danger”. Приступљено 27. 6. 2019...
- ^ „U.S. to Withdraw From UNESCO. Here's What That Means”. Nationalgeographic.com. 12. 10. 2017. Приступљено 2020-03-21.
- ^ Tress, Luke (26. 10. 2016). „UNESCO adopts another resolution ignoring Jewish link to Temple Mount”. The Times of Israel. Приступљено 2020-03-21.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Edmondson, Ray; Jordan, Lothar; Prodan, Anca Claudia (2020). The UNESCO Memory of the World Programme: Key Aspects and Recent Developments. Cham, Switzerland: Springer Nature Switzerland AG. стр. 144. ISBN 978-3-030-18440-7. doi:10.1007/978-3-030-18441-4.
- O’Keefe, Roger; Péron, Camille; Musayev, Tofig; Ferrari, Gianluca (2016). Protection of Cultural Property. Military Manual. (PDF). Sanremo: UNESCO. ISBN 978-92-3-100184-0.
- Hetter, Katia (16. 6. 2014). „Exploring the world's first 12 heritage sites”. CNN. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „World Heritage List (ordered by year)”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- Sullivan, Ann Marie (2016). „Cultural Heritage & New Media: A Future for the Past”. John Marshall Review of Intellectual Property Law. 15: 604—46.
- Allan, James R.; Kormos, Cyril; Jaeger, Tilman; Venter, Oscar; Bertzky, Bastian; Shi, Yichuan; MacKey, Brendan; Van Merm, Remco; Osipova, Elena; Watson, James E.M. (2018). „Gaps and opportunities for the World Heritage Convention to contribute to global wilderness conservation”. Conservation Biology. 32 (1): 116—126. PMID 28664996. S2CID 28944427. doi:10.1111/cobi.12976.
- „World Heritage”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г.
- „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2006.
- „Convention Concerning the Protection of World's Cultural and Natural Heritage” (PDF). UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „Monuments of Nubia-International Campaign to Save the Monuments of Nubia”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „The Rescue of Nubian Monuments and Sites”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Preserving cultural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019.
- „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Linking the protection of cultural and natural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019.
- „States Parties – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2018.
- „Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage: Treaty status”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- UNESCO World Heritage portal – official website
- The World Heritage List – official searchable list of all Inscribed Properties
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
