Миљенко Јерговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миљенко Јерговић
Миљенко јерговиц ин Белграде.јпг
Јерговић у близини хотела Москва у Београду, децембар 2011. године
Датум рођења(1966-05-28)28. мај 1966.(56 год.)
Место рођењаСарајево
 СФРЈ
Веб-сајтwww.jergovic.com

Миљенко Јерговић (Сарајево, 28. маја 1966) је босанскохерцеговачки и хрватски новинар и књижевник. Писац је прича, драмских текстова, песама и новинских чланака. Најпознатији је као аутор приповетки тематски везаних за Босну и Херцеговину. Његова дела преведена су на двадесетак језика. Међу најпопуларнијим су насловима савременог регионалног издаваштва. Члан је хрватског а чланство је на сопствени захтјев из босанскохерцеговачког П.Е.Н. центра напустио 19. маја 2020.[1][2] због протестног писма Удружења од 9. маја поводом одржавања комеморативне мисе[3] поводом Случаја Блајбург 1945. године.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Јерговић у Грацу, новембар 2012. године

Рођен је и одрастао у Сарајеву, где је завршио Прву сарајевску гимназију и дипломирао филозофију и социологију на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Његов књижевнички талент препознат је првом песничком збирком „Опсерваторија Варшава“ објављеном 1988. године, за коју је добио Горанову награду и Награду Мак Диздар. Касније објављује још две збирке поезије. Године 1992. почиње сарадњу са недељником Недјељна Далмација, као новинар и уредник. Године 1993. сели се у Загреб.

Његова прва, најпознатија и најуспешнија, збирка приповедака о хаотичној свакодневици живота у зараћеној Босни и ХерцеговиниСарајевски Марлборо“, објављена 1994. године, осигурава му међународно признање. Дело је награђено Наградом за мир Ерих Марија Ремарк и Наградом Ксавер Шандор Гјалски.

Од тада објављује приповетке, есеје и романе различите тематике, као и колумне и чланке у бројним издањима са подручја бивше Југославије.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Опсерваторија Варшава, песме, Загреб (1988)
  • Учи ли ноћас неко у овом граду јапански?, песме, Сарајево (1990)
  • Химмел Цомандо, песме, Сарајево (1992)
  • Сарајевски Марлборо, приче, Загреб (1994)
  • Каривани, приче, Загреб (1995)
  • Преко залеђеног моста, песме, Загреб (1996)
  • Наци бонтон, чланци, огледи, есеји, Загреб (1998)
  • Мама Леоне, приче, Зоро. Сарајево: 1999. ISBN 978-9958-589-43-0.
  • Сарајевски Марлборо, Каривани и друге приче, изабране приче, Дуриеуx. Загреб: 1999. ISBN 978-953-188-104-9 неважећи ISBN.
  • Кажеш анђео, драма, Загреб (2000)
  • Хисторијска читанка 1, есеји, Загреб/Сарајево. 2001. ISBN 978-953-201-602-4.
  • Хаузмајстор Шулц, песме, Загреб (2001)
  • Буицк Ривиера, новела. Загреб: 2002. ISBN 978-86-83897-49-0.
  • Двори од ораха, роман. Загреб: 2003. ISBN 978-9958-717-64-2.
  • Рабија и седам мелека, изабране приче. Сарајево: 2004. ISBN 978-9958-717-11-6.
  • Хисторијска читанка 2, есеји, Загреб/Сарајево. 2004. ISBN 978-953-201-892-9.
  • Иншаллах, Мадона, иншаллах, приче. Загреб: 2004. ISBN 978-9958-717-33-8.
  • Дуње 1983, изабране и нове песме, Загреб (2005)
  • Глорија ин еxцелсис, роман, Дуриеуx. Загреб: 2005. ISBN 978-953-188-244-6.
  • Жртве сањају велику ратну побједу, чланци, огледи, есеји, Дуриеуx. Загреб: 2006. ISBN 978-953-188-233-0.
  • Рута Танненбаум, роман, Дуриеуx. Загреб: 2006. ISBN 978-953-188-237-8.
  • Други пољубац Гите Данон, изабране приче, V. Б. З. Загреб: 2007. ISBN 978-953-201-662-8.
  • Фрееландер, новела, Ајфелов мост, Сарајево/Загреб. 2007. ISBN 978-995-857-101-3 неважећи ISBN.
  • Срда пјева, у сумрак, на Духове, роман; Ренде. Београд: 2009. ISBN 978-86-83897-71-1.
  • Трансантлантиц маил, мејл преписка са Семездином Мехмединовићем 2008-9, V. Б. З. Загреб: 2009. ISBN 978-953-304-078-3.
  • Волга, Волга, новела, Наклада Љевак. Загреб: 2009. ISBN 978-953-303-086-9.
  • Роман о Корини, приповетка, Ренде, Београд (2010)
  • Отац, роман, Ренде, Београд (2010)
  • Загребачке кронике, новинарске хронике, колумне, фељтони, Библиотека XX век, Београд (2010)
  • Босна и Херцеговина, будућност незавршеног рата (заједно са Иваном Ловреновићем), есеј, интервју, Загреб (2010)
  • Памти ли свијет Осцара Сцхмидта, пројекти, скице, нацрти, Загреб (2010)
  • Пси на језеру, роман, Загреб (2010)
  • Танго бал и друге приче, изабране приче, Цетиње (2010)
  • Мушкат, лимун и куркума, есеји, Загреб (2011)
  • Изабране пјесме Нане Мазутха, песме, Цетиње (2011)
  • Мачка, човјек, пас, приче, Ренде, Београд (2012)
  • Wилимоwски - необјављени роман; прочитан и емитован на Трећем програму Радио Београда од 4. до 21. јуна 2012, читала Ковиљка Панић
  • Род, Фрактура, Запрешић (2013)
  • Тушта и тма, преписка са Светиславом Басаром, Лагуна, Београд (2014)
  • Левијева ткаоница свиле, Фрактура, Запрешић (2014)
  • Сарајево, план града - књига прва, Фрактура, Запрешић (2015)
  • Други круг, преписка са Светиславом Басаром, Лагуна, Београд (2015)
  • Добоши ноћи, студија, Фрактура, Запрешић (2015)

Филм[уреди | уреди извор]

Миљенко Јерговић, Културхаус Грац, Аустрија -23. 3. 2015

Према књизи Buick Riviera урађен је и филм Buick Riviera (2009) у режији Горана Рушиновића, за који су сценарио заједно радили Јерговић и Рушиновић.[5]

Заједно са српским писцем Марком Видојковићем 2009.године пропутовао је аутопутем Братства и јединства возећи Југа у документарном филму Дуго путовање кроз историју, хисторију и повијест.[6]

П. Е. Н.[уреди | уреди извор]

Миљенко Јерговић је заједно са неколико босанскохерцеговачких књижевника био један од суоснивача босанскохерцеговачког П.Е.Н. центра у 31. октобра 1992. године у Сарајеву.[7][2] Након просвједног писма Удружења објављеног 9. маја 2020, а поводом одржавања мисе у Катедрали Срца Исусова у Сарајеву 16. маја 2020[3], у спомен на жртве Случаја Блајбург 1945. године, потписаног од стране 42 члана[1] са Ивицом Ђикићем, Иваном Ловреновићом, Жељком Иванковићем[8] у отвореном писму објављеном на Ловреновићевој веб-страници[2], изјавио да се не сматра чланом овог удружења, а као један од разлога наведено је толерисање национализма и фашизма од сарајевске управе, као и босанскохерцеговачког ПЕН-а, која дозвољава величање усташког покрета давањем имена улица симпатизерима и припадницима усташког покрета.[9]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Друштва писаца БиХ
  • „Награда Мак Диздар“ за поезију
  • „Горанова награда“ за поезију
  • „Награда Веселко Тенжера“(1990) за новинарство
  • „Награда "Ксавер Шандор Гјалски“ (1994)
  • „Посебна мировна награда Erich-Maria Remarque“ града Osnabrücka (1995)
  • Италијанска књижевна награда „Premio Grinzane Cavour“ за књигу „Мама Леоне“ (2003)
  • Годишња Награда Матице хрватске за књижевност и умјетност „Аугуст Шеноа“ за књигу „Buick Rivera“ (2002)
  • Награда Меша Селимовић за роман Рута Танненбаум (2007)[10]
  • Награда Ангелус (2012)[11]
  • Награда Интернационалног литературног фестивала ПРО-ЗА Балкан - „Прозарт" (Скопље, 2017)
  • Награда „Милован Видаковић” (2018)[12]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]