Спелта
| Спелта | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Моноцотyледонес |
| Кладус: | Цоммелинидс |
| Ред: | Поалес |
| Породица: | Поацеае |
| Потпородица: | Пооидеае |
| Род: | Тритицум |
| Врста: | Т. спелта
|
| Биномно име | |
| Тритицум спелта | |
| Синоними[1] | |
| |
Спелта (Тритицум спелта; Тритицум дицоццум, Крупник, крупница или пир)[2][2] је врста пшенице која се узгаја од 5000. године пре нове ере.[3]
Од бронзаног доба па све до средњег века представљала је важну животну намирницу у многим деловима Европе. Данас је то реликтна врста која се углавном узгаја у централној Европи и северној Шпанији. Често се сматра подврстом обичне пшенице (Тритицум аестивум) с којом је у блиском сродству, и у том случају њено ботаничко име било би Тритицум аестивум субсп. спелта. Хексаплоидна је пшеница, што значи да има шест сетова хромозома.
Еволуција[уреди | уреди извор]
Спелта има сложену историју. То је врста пшенице позната на основу генетских доказа да је настала као природни хибрид домаће тетраплоидне пшенице као што је пшеница емер и дивља козја трава Aegilops tauschii. Ова хибридизација се морала десити на Блиском истоку, јер ту расте Аегилопс таусцхии, и вероватно се десила пре појаве обичне или хлебне пшенице (Triticum aestivum, хексаплоидни, слободномлаћени дериват спелте) у археолошком запису пре око 8.000 година.
Генетски докази показују да пшеница спелта такође може настати као резултат хибридизације хлебне пшенице и емер пшенице, иако само у неком тренутку након почетне хибридизације Aegilops - тетраплоидне пшенице. Много каснија појава спелте у Европи би стога могла бити резултат касније, друге, хибридизације између емера и хлебног жита. Недавни ДНК докази подржавају независно порекло европског спелта кроз ову хибридизацију.атион.[4][5] Тренутно није разјашњено да ли спелт има два одвојена порекла у Азији и Европи или једно порекло на Блиском истоку.[4][6]
Историја[уреди | уреди извор]
Историја спелте је доста комплексна. Генетски докази указују на то да се ради о хибриду тетраплоидних пшеница. Ова хибридизација се највероватније десила на Блиском истоку, и то пре појаве обичне или хлебне пшенице (Тритицум аестивум).
Према грчкој митологији, спелту је Грцима поклонила богиња Деметра. Најранији археолошки налази о спелти потичу из Јужног Кавказа, североисточно од Црног мора (5. миленијум пре нове ере), мада су најбројнији и најбоље документовани налази забележени у Европи. Остаци спелте пронађени су на неким неолитским локалитетима у централној Европи[7][8] (2500–1700. пре нове ере). Током бронзаног доба спелта је била широко распрострањена у централној Европи. У гвозденом добу (750–15. пре нове ере) постаје главна врста пшенице у јужној Немачкој и Швајцарској.
У средњем веку је узгајана у деловима Швајцарске, Тирола, Немачке, северне Француске и јужне Холандије[9]. У 9. веку пре н. е. постаје главни усев у Европи, вероватно због своје љуске која штити зрно, због чега се боље прилагођава хладнијој клими од осталих житарица, а самим тим је и погоднија за складиштење.
У Србији почиње да се узгаја почетком прошлог века, првенствено у брдско-планинским подручјима.
Нутритивна вредност[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз) | |
|---|---|
| Енергија | 1.415 кЈ (338 кцал) |
70,19 г | |
| Скроб | 53,92 г |
| Прехрамбено влакно | 10,7 г |
2,43 г | |
| Полинезасићене | 1.258 г |
14,57 г | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (32%) 0,364 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (9%) 0,113 мг |
| Ниацин (Б3) | (46%) 6,843 мг |
| Витамин Б6 | (18%) 0,23 мг |
| Фолат (Б9) | (11%) 45 μг |
| Витамин Е | (5%) 0,79 мг |
| Минерали | |
| Калцијум | (3%) 27 мг |
| Гвожђе | (34%) 4,44 мг |
| Магнезијум | (38%) 136 мг |
| Манган | (143%) 3 мг |
| Фосфор | (57%) 401 мг |
| Калијум | (8%) 388 мг |
| Натријум | (1%) 8 мг |
| Цинк | (35%) 3,28 мг |
| Остали конституенти | |
| Вода | 11,02 г |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. | |
Садржи 338 калорија на 100 грама. Одличан је извор протеина, дијететских влакана, Б витамина и бројних минерала. Јако је богата манганом (143% DV), фосфором (57% DV) и ниацином (46% DV). Садржај угљених хидрата је око 70%, дијететских влакана 11%, док је проценат масти низак.
Спелта садржи глутен па је погодна за печење, али се не препоручује особама које су интолерантне на глутен.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Тхе Плант Лист: А Wоркинг Лист оф Алл Плант Специес, Приступљено 11. 5. 2016
- ^ а б „Тритицум спелта”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк (ГРИН). АРС, УСДА. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ Извори за научна истраживања сродности врста пшенице: нпр. P. Bertin, D. Grégoire, S. Massart, D. de Froidmont: High level of genetic diversity among spelt germplasm revealed by microsatellite markers., из „Генома“ (Genome) 47, 2004, стр. 1043–1054
- ^ а б Blatter, R.H.; Jacomet, S.; Schlumbaum, A. (јануар 2004). „About the Origin of European Spelt ( Triticum spelta L.): Allelic Differentiation of the HMW Glutenin B1-1 and A1-2 Subunit Genes” (PDF). Theoretical and Applied Genetics. 108 (2): 360—367. S2CID 26586515. doi:10.1007/s00122-003-1441-7.
- ^ De Oliveira, Romain; Rimbert, Hélène; Balfourier, François; Kitt, Jonathan; Dynomant, Emeric; Vrána, Jan; Doležel, Jaroslav; Cattonaro, Federica; Paux, Etienne; Choulet, Frédéric (18. 8. 2020). „Structural Variations Affecting Genes and Transposable Elements of Chromosome 3B in Wheats”. Frontiers in Genetics. 11: 891. doi:10.3389/fgene.2020.00891
.
- ^ Ehsanzadeh, Parviz (децембар 1998). „Agronomic and Growth Characteristics of Spring Spelt Compared to Common Wheat (thesis)” (PDF). ecommons.usask.ca. National Library of Canada. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 01. 2017. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ Belton, Peter S.; Taylor, John R. N. (2002-07-10). Pseudocereals and Less Common Cereals: Grain Properties and Utilization Potential (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-42939-5.
- ^ „Plant remains from a Bell Beaker site in Switzerland, and the beginni…”. archive.vn. 2012-12-27. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2012. Приступљено 2020-05-19.
- ^ Bakels, Corrie C. (2005-06-21). „Crops produced in the southern Netherlands and northern France during the early medieval period: a comparison”. Vegetation History and Archaeobotany. 14 (4): 394—399. ISSN 0939-6314. doi:10.1007/s00334-005-0067-x.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Molnar I. Krupnik (Triticum spelta) – житарица будућности
- Реципе: 2000-yеар-олд бреад фром Помпеии wитх Спелт Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2015)
| Народне библиотеке | |
|---|---|
| Остало | |
