Spelta
| Spelta | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Monocotyledones |
| Kladus: | Commelinids |
| Red: | Poales |
| Porodica: | Poaceae |
| Rod: | Triticum |
| Vrsta: | T. spelta
|
| Binomijalno ime | |
| Triticum spelta | |
Spelta (Triticum spelta; Triticum dicoccum, Krupnik, krupnica ili pir) je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.[1]
Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.
Istorija[уреди | уреди извор]
Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).
Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi[2][3] (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.
U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije[4]. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.
U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.
Nutritivna vrednost[уреди | уреди извор]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 1.415 kJ (338 kcal) |
70,19 g | |
| Skrob | 53,92 g |
| Prehrambeno vlakno | 10,7 g |
2,43 g | |
| Polinezasićene | 1.258 g |
14,57 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (32%) 0,364 mg |
| Riboflavin (B2) | (9%) 0,113 mg |
| Niacin (B3) | (46%) 6,843 mg |
| Vitamin B6 | (18%) 0,23 mg |
| Folat (B9) | (11%) 45 μg |
| Vitamin E | (5%) 0,79 mg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (3%) 27 mg |
| Gvožđe | (34%) 4,44 mg |
| Magnezijum | (38%) 136 mg |
| Mangan | (143%) 3 mg |
| Fosfor | (57%) 401 mg |
| Kalijum | (8%) 388 mg |
| Natrijum | (1%) 8 mg |
| Cink | (35%) 3,28 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 11,02 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. | |
Sadrži 338 kalorija na 100 grama. Odličan je izvor proteina, dijetetskih vlakana, B vitamina i brojnih minerala. Jako je bogata manganom (143% DV), fosforom (57% DV) i niacinom (46% DV). Sadržaj ugljenih hidrata je oko 70%, dijetetskih vlakana 11%, dok je procenat masti nizak.
Spelta sadrži gluten pa je pogodna za pečenje, ali se ne preporučuje osobama koje su intolerantne na gluten.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Извори за научна истраживања сродности врста пшенице: нпр. P. Bertin, D. Grégoire, S. Massart, D. de Froidmont: High level of genetic diversity among spelt germplasm revealed by microsatellite markers., из „Генома“ (Genome) 47, 2004, стр. 1043–1054
- ^ Belton, Peter S.; Taylor, John R. N. (2002-07-10). Pseudocereals and Less Common Cereals: Grain Properties and Utilization Potential (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-42939-5.
- ^ „Plant remains from a Bell Beaker site in Switzerland, and the beginni…”. archive.vn. 2012-12-27. Приступљено 2020-05-19.
- ^ Bakels, Corrie C. (2005-06-21). „Crops produced in the southern Netherlands and northern France during the early medieval period: a comparison”. Vegetation History and Archaeobotany. 14 (4): 394—399. ISSN 0939-6314. doi:10.1007/s00334-005-0067-x.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Spelta na Vikimedijinoj ostavi. |