Угљена киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Угљена киселина
Струцтурал формула
Балл-анд-стицк модел
Називи
ИУПАЦ назив
Царбониц ацид
Други називи
Раствор угљен-диоксида; Дихидроген карбонат; ваздушна киселина
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.133.015
КЕГГ[1]
Својства
Х2ЦО3
Моларна маса 62.03 g/mol
Густина 1.0 g/cm3 (раствор)
Тачка топљења н/а
постоји само у раствору
Киселост (пКа) 6.352 (pKa1)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Угљена киселина је неорганско једињење са формулом H2CO3 (или OC(OH)2).[2] Ово име се исто тако користи за растворе угљен-диоксида у води, зато што такви раствори садрже мале количине H2CO3, и реакције теку као да је главни молекул H2CO3. Угљена киселина формира две врсте соли: карбонате и бикарбонате. Она је слаба киселина.

Хемијска равнотежа[уреди | уреди извор]

Кад се угљен-диоксид раствори у води успостави се хемијска равнотежа са угљеном киселином:

CO2 + H2O је у еквилибријуму са H2CO3

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • J, Welch M..; F, Lipton J..; A, Seck J.. (1969). „Tracer studies with radioactive oxygen-15. Exchange between carbon dioxide and water”. J. Phys. Chem. 73 (335): 3351. doi:10.1021/j100844a033. 
  • Jolly, W. L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd Edn.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-112651-9. 
  • H, Moore M..; Khanna R. (1991). „Infrared and Mass Spectral Studies of Proton Irradiated H2O+Co2 Ice: Evidence for Carbonic Acid Ice: Evidence for Carbonic Acid”. Spectrochimica Acta. 47A: 255—262. doi:10.1016/0584-8539(91)80097-3. 
  • W. Hage K. R. Liedl, Mayer E.; Hallbrucker, A; Mayer, E (1998). „Carbonic Acid in the Gas Phase and Its Astrophysical Relevance”. Science. 279 (5355): 1332—1335. PMID 9478889. doi:10.1126/science.279.5355.1332.  Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
  • Hallbrucker; Mayer E. (1993). „Carbonic Acid: Synthesis by Protonation of Bicarbonate and Ftir Spectroscopic Characterization Via a New Cryogenic Technique”. J. Am. Chem. Soc. 115: 8427—8431. doi:10.1021/ja00071a061.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  • Hallbrucker; Mayer E. (1995). „A Polymorph of Carbonic Acid and Its Possible Astrophysical Relevance”. J. Chem. Soc. Farad. Trans. 91: 2823—2826. doi:10.1039/ft9959102823.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]