Jasna Vlajić Popović
| Jasna Vlajić Popović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. oktobar 1956. |
| Mesto rođenja | Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | etimologija, leksikologija, leksikografija, etnolingvistika, međujezički kontakti, bibliografija |
| Institucija | Institutu za srpski jezik SANU |
Jasna Vlajić Popović (Beograd, 22. oktobar 1956) srpski je lingvista i leksikograf, naučni savetnik u Institut za srpski jezik SANU, na Etimološkom odseku, gde je jedan od autora i urednika Etimološkog rečnika srpskog jezika. Oblasti njenog interesovanja su etimologija, leksikologija, leksikografija, etnolingvistika, međujezički kontakti (sve to u srpskom jeziku – a u slovenskom, indoevropskom i balkanskom kontekstu), bibliografija.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Grupa za klasične nauke (1979) i na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Grupa za anglistiku (1981).
Magistrirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1986) sa temom Dosadašnje stanje etimološke obrađenosti grčkih pozajmljenica u srpskohrvatskom jeziku, a doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1998) sa temom Istorijska semantika glagola udaranja u srpskohrvatskom jeziku.
Od 1983. godine zaposlena je u Institutu za srpski jezik SANU (Etimološki odsek), gde je stekla sva naučna zvanja (2008. izabrana u zvanje naučni savetnik).
U periodu 2016–2021. bila je direktor Instituta za srpski jezik SANU.[1]
Naučni rad[uredi | uredi izvor]
Osim kolektivnog, autorskog i uredničkog rada na Etimološkom rečniku srpskog jezika[2] (od Ogledne sveske, preko tri toma rečnika, do aktuelnog rada na Priručnom etimološkom rečniku srpskog jezika (u pripremi)[3], autor je monografije Istorijska semantika glagola udaranja u srpskom jeziku (preko etimologije do modela semasiološkog rečnika)[4] i popularno profilisane knjige Rečite reči: od zemlje do neba.[5]
Objavila je oko 80 naučnih radova (na srpskom, engleskom, ruskom, bugarskom, francuskom jeziku), od toga trećinu u inostranstvu; među njima u 14 spomenica istaknutim slavistima, po pozivu.
Recenzirala je brojne radove (za domaće i inostrane časopise i zbornike), nekoliko knjiga i dva inostrana projekta.[1]
Učestvovala je na preko 40 skupova, uglavnom međunarodnih – većinom u inostranstvu; među njima na pet slavističkih kongresa (Krakov 1998, Ljubljana 2003, Ohrid 2008, Minsk 2013, Beograd 2018) i na tri balkanološka kongresa (Sofija 1989, Solun 1994, Tirana 2004), kao i na nizu međunarodnih slavističkih skupova po pozivu (Beč, Krakov, Moskva, Jekaterinburg, Sofija, Ljubljana, Brno, Solun).
Rukovodilac sa srpske strane bilateralnog srpsko-slovenačkog projekta „Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“ (2012–2013).
Recenzent projekata za Agenciju za grantove Češke Republike (Czech Science Foundation) (2012, 2013).
Bavi se bibliografijom: urednik bibliografije časopisa Južnoslovenski filolog (1984–1987), prinosnik iz Srbije za međunarodnu publikaciju Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–)[6]
Autor je više odrednica za internet portal Pojmovnik srpske kulture (pri Etnografskom institutu SANU).[7]
Bavi se i popularizacijom etimologije držanjem predavanja i pisanjem (preko 50 članaka u Politikinom zabavniku, i knjiga Rečite reči proistekla iz njih).
Članstva u naučnim i stručnim telima i komisijama[uredi | uredi izvor]
Član Etimološke komisije pri Međunarodnom slavističkom komitetu (1998–)[8]
Član redakcije časopisa Južnoslovenski filolog (2004–)[9]
Član Komisije za izbor u zvanja pri Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (2010–2014);[10]
Stalni član Matice srpske (2016–);[11]
Ostali doprinosi[uredi | uredi izvor]
Autor je više odrednica za Srpsku enciklopediju.
Član žirija za nagradu Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu objavljenu 2014. godine; predsednik istog žirija za 2015. godinu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „dr Jasna Vlajić-Popović”. INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU (na jeziku: srpski). 2017. Pristupljeno 2021-10-18.
- ^ Etimološki rečnik srpskog jezika. Pavle Ivić, Irena Grickat, Pavle. Ivić, Irena. Grickat, Institut za srpski jezik SANU, Institut za srpski jezik SANU. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 2003—2008. ISBN 86-82873-04-4. OCLC 55130460.
- ^ Vlajić-Popović, Jasna; Bjeletić, Marta (2016). „Priručni etimološki rečnik srpskog jezika – doprinos savremenoj etimologiji”. Leksikologija i leksikografija u svetlu savremenih pristupa. Beograd: Institut za srpski jezik SANU: 197-210.
- ^ Vlajić-Popović, Jasna (2002). Istorijska semantika glagola udaranja u srpskom jeziku. 0350-185X. Beograd: Institu za srpski jezik SANU.
- ^ Popović, Jasna Vlajić (2013). Rečite reči : od zemlje do neba (1. izd izd.). Beograd: Zavod za Udžbenike. ISBN 978-86-17-18159-6. OCLC 892495180.
- ^ Aarssen, Anne; Genis, René; Veken, Eline van der, ur. (2020-09-24). Linguistic Bibliography for the Year 2019 / Bibliographie Linguistique de l’année 2019: and Supplement for Previous Years / et complement des années précédentes (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-43105-8.
- ^ „Etnografski institut SANU”. www.pojmovnik.etno-institut.co.rs. Pristupljeno 2021-10-18.
- ^ „Członkowie - Komisja etymologiczna przy Międzynarodowym Komitecie Slawistów”. sites.google.com. Arhivirano iz originala 18. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-18.
- ^ „DOISerbia - Juznoslovenski filolog”. www.doiserbia.nb.rs. Pristupljeno 2021-10-18.
- ^ „Tela i komisije | Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 18. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-18.
- ^ Rad Matice srpske: posebno izdanje za Skupštinu 2016. godine (PDF). Novi Sad: Matica srpska. 2016. str. 381.
