Јасна Влајић Поповић
| Јасна Влајић Поповић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. октобар 1956. |
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | етимологија, лексикологија, лексикографија, етнолингвистика, међујезички контакти, библиографија |
| Институција | Институту за српски језик САНУ |
Јасна Влајић Поповић (Београд, 22. октобар 1956) српски је лингвиста и лексикограф, научни саветник у Институт за српски језик САНУ, на Етимолошком одсеку, где је један од аутора и уредника Етимолошког речника српског језика. Области њеног интересовања су етимологија, лексикологија, лексикографија, етнолингвистика, међујезички контакти (све то у српском језику – а у словенском, индоевропском и балканском контексту), библиографија.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Група за класичне науке (1979) и на Филолошком факултету Универзитета у Београду, Група за англистику (1981).
Магистрирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1986) са темом Досадашње стање етимолошке обрађености грчких позајмљеница у српскохрватском језику, а докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (1998) са темом Историјска семантика глагола ударања у српскохрватском језику.
Од 1983. године запослена је у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек), где је стекла сва научна звања (2008. изабрана у звање научни саветник).
У периоду 2016–2021. била је директор Института за српски језик САНУ.[1]
Научни рад[уреди | уреди извор]
Осим колективног, ауторског и уредничког рада на Етимолошком речнику српског језика[2] (од Огледне свеске, преко три тома речника, до актуелног рада на Приручном етимолошком речнику српског језика (у припреми)[3], аутор је монографије Историјска семантика глагола ударања у српском језику (преко етимологије до модела семасиолошког речника)[4] и популарно профилисане књиге Речите речи: од земље до неба.[5]
Објавила је око 80 научних радова (на српском, енглеском, руском, бугарском, француском језику), од тога трећину у иностранству; међу њима у 14 споменица истакнутим славистима, по позиву.
Рецензирала је бројне радове (за домаће и иностране часописе и зборнике), неколико књига и два инострана пројекта.[1]
Учествовала је на преко 40 скупова, углавном међународних – већином у иностранству; међу њима на пет славистичких конгреса (Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013, Београд 2018) и на три балканолошка конгреса (Софија 1989, Солун 1994, Тирана 2004), као и на низу међународних славистичких скупова по позиву (Беч, Краков, Москва, Јекатеринбург, Софија, Љубљана, Брно, Солун).
Руководилац са српске стране билатералног српско-словеначког пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).
Рецензент пројеката за Агенцију за грантове Чешке Републике (Czech Science Foundation) (2012, 2013).
Бави се библиографијом: уредник библиографије часописа Јужнословенски филолог (1984–1987), приносник из Србије за међународну публикацију Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–)[6]
Аутор је више одредница за интернет портал Појмовник српске културе (при Етнографском институту САНУ).[7]
Бави се и популаризацијом етимологије држањем предавања и писањем (преко 50 чланака у Политикином забавнику, и књига Речите речи проистекла из њих).
Чланства у научним и стручним телима и комисијама[уреди | уреди извор]
Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–)[8]
Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–)[9]
Члан Комисије за избор у звања при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије (2010–2014);[10]
Стални члан Матице српске (2016–);[11]
Остали доприноси[уреди | уреди извор]
Аутор је више одредница за Српску енциклопедију.
Члан жирија за награду Политикиног забавника за најбољу књигу за децу објављену 2014. године; председник истог жирија за 2015. годину.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „др Јасна Влајић-Поповић”. ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ (на језику: српски). 2017. Приступљено 2021-10-18.
- ^ Etimološki rečnik srpskog jezika. Pavle Ivić, Irena Grickat, Павле. Ивић, Ирена. Грицкат, Institut za srpski jezik SANU, Институт за српски језик САНУ. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 2003—2008. ISBN 86-82873-04-4. OCLC 55130460.
- ^ Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта (2016). „Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији”. Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. Београд: Институт за српски језик САНУ: 197-210.
- ^ Влајић-Поповић, Јасна (2002). Историјска семантика глагола ударања у српском језику. 0350-185X. Београд: Институ за српски језик САНУ.
- ^ Popović, Jasna Vlajić (2013). Rečite reči : od zemlje do neba (1. izd изд.). Beograd: Zavod za Udžbenike. ISBN 978-86-17-18159-6. OCLC 892495180.
- ^ Aarssen, Anne; Genis, René; Veken, Eline van der, ур. (2020-09-24). Linguistic Bibliography for the Year 2019 / Bibliographie Linguistique de l’année 2019: and Supplement for Previous Years / et complement des années précédentes (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-43105-8.
- ^ „Eтнографски институт САНУ”. www.pojmovnik.etno-institut.co.rs. Приступљено 2021-10-18.
- ^ „Członkowie - Komisja etymologiczna przy Międzynarodowym Komitecie Slawistów”. sites.google.com. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-18.
- ^ „DOISerbia - Juznoslovenski filolog”. www.doiserbia.nb.rs. Приступљено 2021-10-18.
- ^ „Тeла и комисије | Министарство просвете, науке и технолошког развоја” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-18.
- ^ Рад Матице српске: посебно издање за Скупштину 2016. године (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2016. стр. 381.
