Jovan Stracimir

Jovan Stracimir
Jovan Stracimir
Lični podaci
Datum rođenja	1324. ili 1325.
Mesto rođenja	Loveč, Drugo bugarsko carstvo
Datum smrti	1397.
Mesto smrti	Bursa, Osmansko carstvo
Porodica
Supružnik	Ana Vlaška
Potomstvo	Doroteja Vidinska, Konstantin II Bugarski
Roditelji	Jovan Aleksandar Teodora Vlaška
Dinastija	Šišmanovića
Bugarski car
Period	1356-1396.
Prethodnik	Jovan Aleksandar
Naslednik	Konstantin II Bugarski

Jovan Stracimir (bug. Иван Срацимир; 1324. ili 1325—1396. ili 1397) bio je bugarski car u Vidinu od 1356. do 1396. godine.

Biografija

Savladar Jovan Stracimir

Jovan Stracimir bio je sin bugarskog cara Jovana Aleksandra. Rođen je u Loveču 1324. ili 1325. godine. Njegov otac tada je bio despot Loveča. Godine 1337. proglašen je očevim savladarom zajedno sa svojom braćom Mihajlom Asenom IV Bugarskim i Jovanov Asenom IV. Godine 1347. oženio je svoju prvu ženu - Saru Teodoru, Jevrejku. Godine 1356. Jovan Aleksandar podelio je svoje carstvo. U Bugarskoj je osnovao zasebnu državu sa centrom u Vidinu. Poverio ju je na upravu Stracimiru. Godine 1365, ugarski kralj Lajoš I Anžujski napada i osvaja bugarski grad Vidin. Jovan Stracimir ga je povratio četiri godine kasnije uz pomoć vlaškog vojvode Vladislava I.

Nakon smrti Jovana Aleksandra (17. februar 1371. godina) Bugarska se podelila u nekoliko nezavisnih država. Veći deo bivše Bugarske bio je pod kontrolom carevog sina Jovana Šišmana; severozapadna područja (Vidinsko carstvo) bilo je pod kontrolom Jovana Stracimira, a Dobrudža je i dalje bila u rukama Dobrotice. Veći deo Makedonije podelilo je nekoliko srpskih feudalaca.

Gubitak Sofije

Drugo bugarsko carstvo nakon 1371. godine

Nakon bitke na Marici, Murat pokreće pohod na Bugarsku i osvaja velike delove Trakije. Jovan Šišman je prinuđen na vazalan odnos i predaju pojedinih teritorija. Dok se Jovan Šišman očajnički odupirao Turcima, njegov brat Jovan Stracimir mu je preoteo neke teritorije. Među njima je bio i važan grad Sofija koji je dugo bio predmet spora između braće. Dobrotica takođe nije slao nikakvu pomoć Šišmanu. Bio je zauzet pokušajem da na presto Trapezundskog carstva postavi svoga zeta. Nakon privremenog primirja, Murat 1380. godine ponovo pokreće pohod na Bugarsku sa ciljem da osvoji Sofiju. Gradom je komandovao ban Januka. On je uspeo odbiti sve napade Lale Šahina. Turski vojskovođa je bio prinuđen da se povuče u Hadrijanopolj (Jedrene) i izvesti sultana o svom neuspehu. Dok je Lala Šahin bio odsutan, Turci su uspeli da zarobe bana Januku. Grad se nakon toga predao. Turci su u gradu naselili mnoštvo muslimana iz Male Azije. Sledeće godine su zauzeli i Ser. U periodu od 1384. do 1386. vođen je rat između Bugarske i Vlaške. Vlasima je prišao i Šišmanov brat Jovan Stracimir. Godine 1386. Murat osvaja i pljačka Pirot i Niš nakon duge borbe. Ubijeno je mnogo Bugara.

Poslednje godine i smrt

Jovan postaje ugarski vladar nakon turske kampanje 1388. godine. U daljim borbama ostao je pasivan. Osmanlije su osvajale deo po deo Trnovskog carstva. Veliko Trnovo palo je 1393. godine. Jovan Šišman gine u borbi 1395. godine, a sledeće godine Stracimir se pridružuje hrišćanima koji organizuju krstaški rat pod vođstvom Žigmunda. Bugarski vladar Vidina predaje krstašima turski garnizon. Turski garnizon Orahovo pokušao je da se odupre krstašima, ali su ih lokalni Bugari primorali na predaju. Međutim, sultan Bajazit nanosi glavnini krstaške armije veliki poraz kod Nikopolja. Krajem 1396. ili početkom 1397. godine pao je i Vidin. Stracimir je zarobljen i poslat u Bursu gde je zadavljen.

Porodično stablo

4. Sracimir of Krǎn

2. Jovan Aleksandar

10. Shishman of Vidin

5. Keratsa Petritsa

22. Peter

11. Unnamed

23. Anna-Theodora Asenina of Bulgaria

1. Jovan Stracimir

12. Thocomerius

6. Basarab I od Vlaške

3. Teodora Vlaška

Vidi još

• Brašovska povelja

Izvori

• Andreev (Andreev), Йordan (Jordan); Milčo Lalkov (Milcho Lalkov). Bъlgarskite hanove i care (The Bulgarian Khans and Tsars) (in Bulgarian). Veliko Tъrnovo (Veliko Tarnovo): Abagar (Abagar). Andreev, Йordan; Lalkov, Milčo (1996). Bъlgarskite hanove i care: ot han Kubrat do car Boris III : istoričeski spravočnik. Abagar. ISBN 978-954-427-216-6. .
• Andreev, Йordan; Lazarov, Ivan; Pavlov, Plamen. Koй koй e v srednovekovna Bъlgariя [Who is Who in Medieval Bulgaria] (in Bulgarian). Petъr Beron. 1999. ISBN 978-954-402-047-7..
• Vožilov (Bozhilov), Ivan (Ivan); Vasil Gюzelev (Vasil Gyuzelev). Istoriя na srednovekovna Bъlgariя VII-XIV vek (History of Medieval Bulgaria 7th-14th centuries) (in Bulgarian). Sofiя (Sofia): Anubis (Anubis). . 1999. ISBN 978-954-426-204-4.  .
• Vožilov (Bozhilov), Ivan (Ivan). Familiяta na Asenevci (1186–1460). Genealogiя i prosopografiя (The House of Asen (1186-1460). Genealogy and Prosopography.) (in Bulgarian). Sofiя (Sofia): Bъlgarska akademiя na naukite (Bulgarian Academy of Sciences). Familiяta na Asenevci : (1185-1460): Genealogiя i prosopografiя. Akademično izdatelstvo "Prof.Marin Drinov". 1994. ISBN 978-954-430-264-1. 
• Georgieva (Georgieva), Cvetana (Tsvetana); Nikolaй Genčev (Nikolay Genchev). Istoriя na Bъlgariя XV-XIX vek (History of Bulgaria 15th-19th centuries) (in Bulgarian). Sofiя (Sofia): Anubis (Anubis). Genchev, Nikolaĭ (1999). Istoriя na Bъlgariя: V 3 toma. Istoriя na Bъlgariя XV-XIX vek. Anubis. ISBN 978-954-426-205-1. .
• Ireček (Jireček), Konstantin (Konstantin); pod redakciяta na Petъr Petrov (edited by Petar Petrov) (1978). "XXIII Zavladяvane na Bъlgariя ot turcite (Conquest of Bulgaria by the Turks)". Istoriя na bъlgarite s popravki i dobavki ot samiя avtor (History of the Bulgarians with corrections and additions by the author) (in Bulgarian). Sofiя (Sofia): Izdatelstvo Nauka i izkustvo.