Andrej Babiš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andrej Babiš
Andrej Babiš
Lični podaci
Datum rođenja( 1954-02-09)9. februar 1954. (70 god.)
Mesto rođenjaBratislava, Čehoslovačka
DržavljanstvoČeška  Slovačka
NarodnostČeh
UniverzitetEkonomski Univerzitet, Bratislava
Profesijaekonomista, političar
Porodica
SupružnikBeata Adamičova (1970—1990)
Monika Babišova (2017—)
Politička karijera
Politička
stranka		ANO 2011
6. decembar 2017 — 28. novembar 2021.
PrethodnikBohuslav Sobotka
NaslednikPetr Fijala
29. januar 2014 — 24. maj 2017.
PredsednikBohuslav Sobotka
PrethodnikJan Fišer
NaslednikRičard Brabek
29. januar 2014 — 24. maj 2017.
PredsednikBohuslav Sobotka
PrethodnikJan Fišer
NaslednikIvan Pilni
Potpis

Andrej Babiš (2. septembar 1954) je češki političar i bivši premijer Češke republike od 2017. do 2021. godine. Osnivač je populističke partije Ano 2011. Bio je ministar finansija i zamenik premijera od 2014. do 2017. godine. Drugi je najbogatiji čovek u Češkoj Republici, sa procenjenom neto vrednošću od 4.04 miliona po procenama Blumberga[1][2]. Vlasnik je Agrofert grupe koja posluje na teritoriji Evropske unije i Kine, kao i dve najveće češke novinske kuće Mladá fronta DNES i Lidové noviny.[3]

Babiš je bio pod istragom češke policije i Evropske službe za suzbijanje prevara između 2015. i 2017. godine, povodom optužbi da je neimenovana kompanija pod njegovom upravom bespravno primila subvenciju vrednu 2 miliona evra od Evropskog fonda za regionalni razvoj. U septembru 2017. godine, ukinut mu je skupštinski imunitet i zvanično je optužen 9. oktobra 2017. godine. Istraga je završena u decembru 2017. godine, gde je Evropska služba za suzbijanje prevara pronašla nepravilnosti u radu i potvrdila dalje korake češke policije. Međutim, usled ponovnog izbora, Babišov imunitet je povraćen, ali je savet ministara glasao ponovo na ukidanje imuniteta, 19. januara 2018. godine.[4]

Babiš je subjekt mnogih kritika političkih protivnika i medija uključujući i kritike na račun navodnih sukoba interesa, njegovoj ulozi u komunističkoj tajnoj policiji, kao i optužbe na račun zastrašivanja svojih političkih protivnika. Uprkos kritikama, Babiš je ostao jedan od najpopularnijih političara u Češkoj republici.[5]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Andrej Babiš je rođen 2. septembra 1954. godine u Bratislavi od oca Slovaka i majke karpatske Nemice iz Zakarpatske oblasti u današnjoj Ukrajini. Otac mu je bio diplomata i član Komunističke partije Češke.[6][7]

Detinjstvo je proveo van države i školovan je u Parizu i Ženevi. Gimnaziju je završio u Bratislavi i studirao je na Ekonomskom Univerzitetu, na grupi za međunarodnu trgovinu. Nakon diplomiranja, zaposlio se u slovačkoj međunarodnoj trgovačkoj kompaniji, koja je bila pod strogom komunističkom kontrolom - Chemapol Bratislava, potonja Petrimex. Zvanično je pristupio Komunističkoj Partiji 1980. godine i postao jedan od moćnijih agenata čehoslovačke tajne policije tokom te decenije[8]. Tokom te decenije, bio je i predstavnik kompanije u Maroku.

Biznis karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon Plišane revolucije i potonjeg mirnog raspada Čehoslovačke, Bebeš se naselio u Češkoj od 1991. godine.

Od januara 1993. godine, postao je direktor novoosnovane Petrimeksove ćerke kompanije - Agrofert, koju je finansirao kroz firmu nepoznatog vlasnika sa bazom u Švajcarskoj. Petrimeks je otpustio Babiša i neuspešno ga tužio, zbog finansijskih uplitanja u firmi i preuzimanja svih deonica ćerke firme.

Babiš je postepeno izgradio Agrofert u jednu od najvećih kompanija u zemlji, koja je od veleprodaje i trgovine izrasla u kompaniju koja u sastavu ima različite poljoprivredne, hemijske i fabrike za proizvodnju hrane. Agrofert Holding je 2011. godine imala preko 230 kompanija, uglavnom u Češkoj, Slovačkoj i Nemačkoj sa prihodima preko 117 milijardi čeških kruna. Takođe je povezana i sa petrohemijskom industrijom.

Nakon Babišovog ulaska u politiku, dao je ostavku na mesto direktora kompanije, ali je ostao jedini vlasnik, sve do februara 2017. godine, kade je bio primoran da sve kompanije stavi pod upravljački nadzor.

Agrofert je 2013. godine kupio kompaniju MAFRA, izdavača dve najveće novinske agencije u Češkoj Mladá fronta DNES i Lidové noviny. Takođe je vlasnik jedne televizijske i jedne najslušanije radio stanice, što je povećalo kritike na njegov račun.[9]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Sedište kompanije Agrofert, čiji je osnivač i vlasnik Andrej Babiš.
Firme koje su povezane sa Agrofert Holdingom

Godine 2011. Babiš je osnovao populističku partiju ANO 2011 (češki: ano - da), koja je u svom programu imala za cilj borbu protiv korupcije i drugih "bolesti" u državnom političkom sistemu. Već u oktobru 2013, na parlamentarnim izborima, postali su druga najveća stranka u zemlji sa 47 od 200 mesta u Parlamentu.

U koalicionoj vladi sa strankama socijaldemokrata i hrišćanskodemokratskom strankom, Babiš je postavljen za ministra finansija. Pod njegovom upravom, usvojene su kontroverzne polise o elektronskoj registraciji prodaje, kontroli PDV vrednosti i naknadnom plaćanju PDV-a, što je išlo na štetu malim i srednjim preduzećima a na korist velikim korporacijama, a pre svega Agrofert korporaciji.

U maju 2015. godine, nakon odluke vlade da se dalje smanji oporezivanje na biogoriva, što je dalje pogodovalo Agrofertu, opozicija je inicirala glasanje o nepoverenju Vladi. Andrej Babiš je otpušten iz vlade premijera Bohuslava Sobotke, 24. maja 2017. godine, nakon koalicione krize zbog optužbi o prikrivanju plaćanja poreza kompanije Agrofert, dok je Babiš bio njen direktor, 2012. godine.[10]

Evropska migrantska kriza[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015. godine, dok je bio zamenik premijera, Babiš je pozvao na NATO intervenciju protiv krijumčarenja ljudi na Mediteranu. U razgovoru sa generalnim sekretarom Natoa Jensom Stoltenbergom, Babiš je izjavio da "NATO nije zainteresovan za izbeglice, bez obzira što je Turska NATO članica a predstavlja otvorena vrata Evrope za migrante i krijumčare.[11]

Babiš je takođe odbio migrantske kvote Evropske unije i izjavio je, nakon napada u Berlinu 2016. godine, da je otvorena politika Angele Merkel u vezi migranata dovela do ovog čina, i da je ona odgovorna za nekontrolisani ulazak migranata bez ikakvih papira u Nemačku i Evropu generalno.[12]

Premijer Češke republike[uredi | uredi izvor]

Prva vlada Andreja Babiša[uredi | uredi izvor]

Nakon izbora za poslanički dom 2017. godine, ANO 2011 je osvojio 29% glasova i 78 od 200 pozicija u domu. Predsednik Miloš Zeman je dao mandat za osnivanje vlade Andreju Benešu. Većina stranaka je odbila da uđe u koalicionu vladu sa Babišom, usled tekuće istrage o kriminalnim aktivnostima u vezi sa prevarom oko fonda Evropske unije, i kao rezultat, 27. oktobra 2017. godine, Babiš je izjavio da će napraviti manjinsku vladu. Ultradesničarska Partija Slobode i Direktne demokratije kao i Komunistička partija su izrazile želju za stvaranje koalicije, ali ih je Babiš odbio.[13]

Andrej Babiš je postao premijer Češke republike 6. decembra 2017. godine, a preuzeo je ured premijera 13. decembra. Time je postao 12. premijer Češke u njenoj novijoj istoriji, ali i prvi premijer koji je bio optužen od strane češke policije i tužilaštva, najstariji premijer i najbogatiji premijer Češke republike, i prvi premijer koji nije bio iz dve tradicionalne češke stranke.

Babišova prva vlada je izgubila glasanje o nepoverenju 16. januara 2018. godine, sa 117 prema 78 glasova. Nakon izglasavanja o nepoverenju, kabinet je nastavio sa ličnim promenama u vladajućim oblastima, i time prikupljao kritike opozicije.

U martu 2018. godine, Babiš je naredio proterivanje trojice ruskih diplomata u znak solidarnosti sa Velikom Britanijom nakon što je bivši dvostruki tajni agent Sergej Skripal bio otrovan.

Pogled na farmu koja je bila uključena u aferu Andreja Babiša zbog koje je bila podignuta optužnica protiv njega

Druga vlada Andreja Babiša.[uredi | uredi izvor]

Predsednik Zeman je 6. juna 2018. godine, ponovo dao mandat Andreju Babišu da sastavi vladu po drugi put. Postao je ponovo premijer 27. juna 2018. godine na čelu manjinske vlade sastavljene od članova ANO 2011 i Češke socijaldemokratske Partije, koji su potpisali koalicioni ugovor 10. jula iste godine. Već 12. jula su preživeli glasanje o nepoverenju, u odnosu 105 prema 91, uz pomoć glasova Komunističke partije Češke i Moravske.[14]

U novembru 2018. godine, istraživački novinari Sabina Slonkova i Jiri Kubik su objavili intervju sa Babišovim sinom u kojem je tvrdio da su ga ljudi njegovog oca kidnapovali i držali zatvorenog protiv njegove volje na Krimu. Babiš je odgovorio na itervju da je njegov sin mentalno oboleo i pod lekovima i da je dobrovoljno napustio Češku republiku . [15]Opozicija je zahtevala 13. novembra da Babiš napusti poziciju, ali je podržan od strane predsednika Zemana. Nekoliko javnih demonstracija su održane kao odgovor na optužbe, i jedna od najvećih, pod nazivom Demisi (češki: "podnesi ostavku") , održana je 17. novembra u Pragu.

Krajem aprila 2019. godine, Jan Knežinek, ministar pravde iz partije ANO 2011 je podneo ostabku i Babiš je postavio Mariju Benešovu, bivšu ministarku pravde. Ovo postavljanje je ponovo pokrenulo seriju javnih protesta, koji su se pojačali nakon što su objavljeni preliminarni rezultati Evropske unije, gde je potvrđeno da je Babiš bio u sukobu interesa i nakon prelaska vlasništva Agroferta. Po procenama, oko 120000 ljudi je učestvovalo na demonstracijama 4. juna 2019. godine. a čak 250000 na demonstracijama 23. juna.[16]

Početkom septembra 2019. godine, sve otpužbe su odbačene i 16. novembra 2019. godine, dan pred tridesetogodišnjicu Plišane revolucije, ponovo su održane demonstracije slične onima u junu mesecu.

Andrej Babiš sa tadašnjom partnerkom, sada suprugom Monikom.

Krajem 2018. godine, Nacionalno telo za kiber i informatičku sigurnost je upozorila da je Huavej 5G tehnologija pod sumnjom u vezi sa kineskom tajnom službom, a upozorenje se odnosilo i na kinesku kompaniju ZTE. Babiš je naredio povlačenje svih Huavej uređaji budu uklonjeni iz vladinih kancelarija.[17]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Babišova prva žena je bila doktorka Beata (Beatris) Adamičova, školska drugarica, sa kojom se oženio sedamdesetih godina prošlog veka. Imali su dvoje dece: Adrianu (1979-) i Andreja (1982-). Od početka devedesetih, Babiš je živeo sa svojom bivšom sekretaricom Monikom Herodesovom (rođena 1974. godine) sa kojom je imao dvoje dece: Vivien i Frederik. Venčali su se 2017. godine.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Andrej Babis”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  2. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 2020-05-14. 
  3. ^ Spurný, Jaroslav. „The Richest Czech Keeps a Secret”. Týdeník Respekt. Pristupljeno 2020-05-14. 
  4. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Czech Prime Minister Andrej Babis fraud investigation reopened | DW | 04.12.2019”. DW.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  5. ^ Author, No (2019-06-01). „Czech leader Andrej Babis has conflict of interest, preliminary EU report says”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  6. ^ PeoplePill. „Andrej Babiš: Prime minister of the czech republic - Biography and Life”. PeoplePill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  7. ^ a b „Andrej Babiš | Government of the Czech Republic”. www.vlada.cz. Pristupljeno 2020-05-14. 
  8. ^ Tait, Robert (2018-02-19). „Communist past returns to haunt embattled Czech PM”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-14. 
  9. ^ Pergler, Tomáš, 1975-. Babiš : příběh oligarchy (První vydání izd.). Praha. ISBN 978-80-204-3445-6. OCLC 899728531. 
  10. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Czech house pressures finance minister to explain his income and tax-free bonds”. news.trust.org. Arhivirano iz originala 16. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-14. 
  11. ^ editor, Patrick Wintour Diplomatic (2018-10-25). „Migrants to Europe 'need to go home', says Czech prime minister”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-14. 
  12. ^ „Berlin attack to blame on Merkel's migration policy, Babiš says | Prague Monitor”. praguemonitor.com. Arhivirano iz originala 16. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-14. 
  13. ^ ČTK, Echo24 (2018-04-23). „Babišovi zbývá už jen pár hodin a překoná Topolánka - Echo24.cz”. echo24.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2020-05-14. 
  14. ^ Lorenz, Astrid (2020). Czech Democracy in Crisis (na jeziku: engleski). Springer Nature. ISBN 978-3-030-40006-4. 
  15. ^ „Češki premijer Babiš držao sina zatočenog protiv njegove volje”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  16. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Češka u raljama korupcije | DW | 25.06.2019”. DW.COM (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  17. ^ Heijmans, Philip (2019-03-06). „The U.S.-China Tech War Is Being Fought in Central Europe”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Бабиш&oldid=27456689”