Antihistaminik
Antihistaminik je naziv za supstancu koje deluje tako da inhibira otpuštanje ili delovanje biogenog amina histamina u telu.[1][2][3]
Primena[uredi | uredi izvor]
Antihistaminici se koriste u lečenju mnogih bolesti kao što su npr alergijske bolesti (urtikarija, polenska kijavica) ili ulkusna bolest.[3]
Način delovanja[uredi | uredi izvor]
Histamin deluje putem histaminskih receptora, među kojima razlikujemo 4 podtipa koji su različito razmešteni u telu, pa imaju i različite efekte. Tako možemo antihistaminike koji su u kliničkoj upotrebi podeliti na:
- Antagonisti H1-receptora: npr loratidin, kloropiramin
- Antagonisti H2-receptora: npr cimetidin, ranitidin
- Antagonisti H3-receptora H4-receptora su u fazi istraživanja.
Generacije histaminika[uredi | uredi izvor]
Postoji nekoliko generacija antihistaminika. Sa svakom novom generacijom smanjuje se broj i snaga neželjenih efekata i mogućnost zavisnosti, kao i povećanje trajanja dejstva.
Prva generacija
- Dimetinden (Fenistil)
- Klemastin (Bravegil, Klemastin, Klemastina fumarat, Rivtagil, Tavegil)
- Meclizin (Bonine, Bonamin, Antivert, Postafen, Dramamin)
- Prometazin (Phenergan, Promethegan, Romergan, Fargan, Farganesse, Prothiazine, Avomine, Atosil, Receptozine, Lergigan)
- Fenramin (Avila)
- Hlorfenamin
- Hloropiramin (Suprastin)
- Mebgidrolin (Diazolin)
Druga generacija
- Terfenadin
- Cimetidin
- Ranitidin
- Astemizol (Gismanal)
- Azelastine (Alergodil)
- Akrivastine (Sempreks)
- Loratadin
- Cetirizin (Letizen)
- Ebastin
- Bilastin (Niksar)
Treća generacija - aktivni metaboliti druge generacije
- Levocetirizin (Ksizal)
- Desloratadin (Desloratadin, Aerius, Eden, Loratek ®)
- Feksofenadin (Alegra, Telfast, Fastofen, Tilfur, Feksadin, Feksofast)
- Norastemizol (u razvoju)
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 57. ISBN 86-331-2075-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grupa autora, Savremeni pristup urtikariji i angioedemu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2020) Monografije naučnih skupova Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Volumen 2, broj 1, 2011.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
