Pređi na sadržaj

Botanička bašta Kragujevac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Botanička bašta Kragujevac
Botanička bašta Kragujevac
Položaj
Mesto Kragujevac
Država  Srbija
Koordinate 44° 01′ 23″ S; 20° 53′ 14″ I / 44.0230451° S; 20.88732° I / 44.0230451; 20.88732
Karakteristike
Površina 18,4 ha
Zaštita i posećenost
Kategorija zaštite Zaštićena u okviru Spomen-parka Kragujevački oktobar
Staratelj Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Otvoren 8. septembar 1997.
Ostalo
Veb prezentacija Botanička bašta Kragujevac

Botanička bašta Kragujevac je organizaciona celina Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.[1] Otvorena je 1997. godine. Nalazi se u sklopu Spomen-parka Kragujevački oktobar u Šumaricama. Prostire se na 18,4 ha, predstavlja naučno-nastavnu bazu Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i trenutno je najveća botanička bašta na Balkanu.[2]

Zahvaljujući brojnim sadržajima, kako edukativnim tako i zabavnim, namenjenim svim uzrastima, Botanička bašta Kragujevac uvrštena je u turističku ponudu grada Kragujevca.[3]

Karakteristike lokacije[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Botanička bašta se nalazi na nadmorskoj visini 199—212,85 m, sa nagibom terena od 6-20%, severne i južne ekspozicije. Kako se nalazi na teritoriji Spomen-parka Kragujevački oktobar koji je zaštićen kao nepokretno kulturno dobro, Bašta potpada pod ovu zaštitu.[4]

Klimatske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Klima područja je umereno kontinentalna, sa izraženim godišnjim dobima. Bašta je podignuta na staništu klimatogene zajednice hrasta sladuna i cera (Quercetum confertae-cerris Rudski).[4]

Geološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Geološka podloga je heterogena i sastoji se od više vrsta sedimentnih i eruptivnih stena. U pedološkom sastavu zemljišta dominira smonica.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja o potrebi formiranja Botaničke bašte u Kragujevcu potiče još od Josifa Pančića (1847). Osnivanjem Instituta za biologiju u okviru Prirodno-matematičkog fakulteta, 1972. godine,[1] realizacija ove ideje postala je sve izvesnija.

U okviru programa zaštite biodiverziteta Vlada SR Jugoslavije donela je 1993. godine Rezoluciju o očuvanju biodiverziteta u našoj zemlji.[a] Jedna od važnih mera ove Rezolucije predviđala je i formiranje botaničkih bašti. Kao rezultat saradnje resornog ministarstva i lokalne samouprave, u Kragujevcu je osnovana Botanička bašta, kao posebna organizaciona celina Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Iste te 1993. godine urađeni su Prethodni uslovi za izradu projekta Bašte i Idejni projekat. Radovi na izgradnji Bašte trajali su četiri godine i svečano je otvorena 8. septembra 1997. godine,[2] a upravljanje Baštom povereno je Prirodno-matematičkom fakultetu.

Do sada je potpuno uređeno oko 5 ha,[6] a Bašta se i dalje uređuje i dopunjuje novim sadržajima i biljnim vrstama. Tako je 2000. urađen Glavni projekat uređenja slobodnih površina prve faze.[7] Botanička bašta nema stalna sredstva finansiranja, pa se nove biljke obezbeđuju preko projekata i donacijama, najčešće građana,[8] a 2022. godine, uz pomoć kompanijske donacije, uređene su dve površine na kojima je zasađeno 35 drvenastih i zeljastih biljnih vrsta.[9] Kako za Botaničku baštu Kragujevac postoji projekat, u nju se mogu unositi samo one biljne vrste koje su predviđene konceptom.[10]

Organizacija Bašte[uredi | uredi izvor]

Prema prvobitnom idejnom projektu Botanička bašta Kragujevac podeljena je na tri celine:

Izložbeni deo[uredi | uredi izvor]

Ogledne bašte i tople leje

Izložbeni deo predstavlja najvredniji deo Botaničke bašte. Obuhvata veći broj tematskih celina i zona sa različitim biljnim vrstama. Specifične i posebne tematske celine su:

  • zona flore Evrope — dominanta celina Bašte, koja sadrži najkarakterističnije predstavike evropske flore
  • zona flore Azije — deo Bašte u kojm se mogu videti vrste sa tog geografskog područja
  • zona balkanskih endemita i tercijarnih relikata
  • kamenjar sa hazmofitnim[b] i sukultentnim biljkama sa područja Balkanskog poluostrava
  • zona šumskih voćkarica u kojoj su zastupljene drvenaste i žbunaste vrste sa područja Srbije
  • dendrarijum
  • zeleni lavirint sa autohtonim vrstama
  • deo sa oglednim baštama i toplim lejama
  • glistenjak za proizvodnju organskog đubriva
  • kutak za šumsku pedagogiju — kutak za životinje, mali vodeni ekosistem i drugi sadržaji[2]

Ekološko edukativni sadržaji Botaničke baste[uredi | uredi izvor]

ekološko edukativni sadržaji namenjeni najmlađima
Učionica na otvorenom

U okviru izložbenog dela Bašte od 2017. godine postoje se i ekološko edukativni sadržaji namenjeni najmlađima. Cilj je da se u ovom tematskom delu mladima pruži jedinstvena prilika da u učionicama na otvorenom, kroz praktičan rad i seminare, steknu nova znanja iz ekologije, biodiverziteta i da bolje razumeju procese koji se odvijaju u prirodi. U ovom tematskom delu nalaze se:

  • kutije iznenađenja
  • Reciklažne kofe
  • Mini bašte
  • Bašta boja
  • Apotekarski vrt i Pica vrt — zone sa lekovitim i začinskim biljkama u kojoj su bašte lekovitog bilja koje sadrže najpoznatije lekovite i začinske biljke, a održavaju ih studenti, koji neke od uzgojenih biljaka koriste tokom svojih vežbi i predavanja u različitim botaničkim predmetima[10]
  • Hotel za insekte
  • Eko slagalica
  • Eksperiment kolonizacije
  • Eksperiment kompostiranja
  • Letnjikovac
  • Hotel za insekte
    Hotel za insekte
  • Reciklažne kofe
    Reciklažne kofe
  • Reciklažna tabla
    Reciklažna tabla
  • Apotekarski vrt
    Apotekarski vrt
  • Kutije iznenađenja
    Kutije iznenađenja
  • Eko slagalica
    Eko slagalica
  • Staza osećaja
    Staza osećaja
  • Sunčani sat
    Sunčani sat

Vrste zastupljene u Bašti[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak biljnih vrsta u Botaničkoj bašti u Kragujevcu

Značaj Botaničke bašte u Kragujevcu[uredi | uredi izvor]

Botanička bašta u Kragujevcu ima višestruki značaj. Na prostoru Bašte kao naučno-nastavne baze odvijaju se aktivnosti naučnih radnika kojima se omogućava kontinuirano očuvanje biodiverziteta flore Srbije, doprinosi očuvanju genofonda autohtonih vrsta što ima veliki praktični značaj i u očuvanju ugroženih biljnih vrsta Srbije i Balkanskog poluostrva. Takođe, Bašta je i mesto aktivnosti edukacije u oblasti zaštite biodiverziteta i životne sredine, čime se podiže stepen ekološke kulture najšire populacije.

Naučno-nastavna baza[uredi | uredi izvor]

Reliktne i endemične vrste Balkanskog poluostrava

Botanička bašti pre svega predstavlja naučno-nastavnu bazu i veliku laboratoriju na otvorenom, tako da pruža velike edukativne mogućnosti. Pored nastave za studente Prirodno-matematičkog fakulteta, Instituta za biologiju i ekologiju realizuje se teorijska i praktična nastava, kao i naučni radovi iz oblasti kao što su: morfologija, sistematika i fitogeografija biljaka, ekologija biljnih vrsta i zajednica, taksonomska istraživanja biljaka, floristička istraživanja Srbije, zaštita retkih i ugroženih biljnih vrsta flore Srbije, istraživanja indikatorske uloge biljaka ali i životinja u detekciji stanja životne sredine i druga fundamentalna istraživanja iz oblasti biologije.[13][14]

U Botaničkoj bašti, kao centru za očuvanje biljnog genofonda i zaštiti ugroženih biljnih vrsta, vrše se primenjena botanička istraživanja prvenstveno usmerena na konzervaciji vrsta u in situ (na prirodnom staništu)[v] i ex situ uslovima (van prirodnog staništa).[g]

  • Zaštita in situ podrazumeva očuvanje klimatogene zajednice hrastovog pojasa, odnosno autohtonih šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto - cerris Rudski 1949).
  • Zaštita ex situ podrazumeva zaštitu biodiverziteta flore Srbije umnožavanjem, na terenu Botaničke bašte, pojedinih ugroženih, reliktnih i endemičnih vrsta. Njihovom ponovnom sadnjom na prirodnim staništima obezbeđuje se opstanak vrsta na ugroženim lokalitetima. Na prostoru Botaničke bašte gaje se i čuvaju reliktne i endemične vrste Balkanskog poluostrava, kao što su Picea omorika (Pančić) Purk., Pinus heldreichii H. Christ., Pinus peuce Griseb., Forsythia europaea Degen & Bald. i druge.[2]

Širenje ekološke kulture[uredi | uredi izvor]

Biblioteka na otvorenom
Autentični mlekar, objekat za spravljanje mlečnih proizvoda, koji potiče iz 1895. U Botaničku baštu je prenet iz Mrčajevaca 2007. godine

U Botaničkoj bašti Kragujevac velika pažnja poklanja se širenju ekološke kulture u najširoj populaciji, a posebna pažnja poklanja se najmlađima.[6] Deo prostora u Bašti namenjen je različitim ekološko edukativnim sadržajima koji su prilagođeni školskoj i predškolskoj deci. Među njima su letnjikovac „Eko slagalica“, „Tematski vrt – začinska bašta“, „Vrt za kolonizaciju“, „Bašta boja“, „Hotel za insekte“, „Mini bašta“, „Pica vrt“, „Apotekarski vrt“ i drugi. Osim edukacije školske i predškolske dece, ovi programi namenjeni su i edukaciji vaspitača, nastavnika i profesora, koji takvu mladu populaciju treba da vrate prirodi i očuvanju životne sredine. Svako obdanište i škole imaju jedno parče bašte gde mogu da naprave svoju malu baštu, prate razvoj biljaka od semena do ploda i uče kako se biljke sade, gaje i tretiraju.[10]

Sportsko-rekreativni i turistički potencijali[uredi | uredi izvor]

Osim edukativnih, posetiocima Botaničke bašte Kragujevac dostupni su i brojni turistički sadržaji, pa je Bašta uključena je u turističku ponudu Grada Kragujevca,[3] a mnoge državne i lokalne televizijske stanice koriste to prelepo okruženje kao scensku postavku za svoje programe.

Među najatraktivnijim sadržajima su „hotel za insekte”, kutije iznenađenja, velika slagalica sa slikama korisnih insekata, sadržaji koji su posebno zanimljivi najmlađima. Pored ovih sadržaja na prostoru Bašte su, pod trešnjom i kraj bunara, postavljene i dve biblioteke na otvorenom — jedna sa literaturom za najmlađe, a druga sa stručnom literaturom. U Bašti postoji i kutak za venčanje,[2] a streličarski klub „Oko sokolovo“ na prostoru Botaničke bašte održava svoje treninge, a za uzvrat doprinose održavanju bašte.[10]

U Botaničkoj bašti Kragujevac tokom cele godine organizuju se i brojni programi, među kojima su muzički koncerti,[17] letnji dnevni kamp za decu,[18] različite ekološke radionice,[19] Novogodišnji bazar na kom se, između ostalog, prodaju i suveniri napravljeni delom od biljaka iz bašte i koji su potpuno unikatni i domaće izrade[20] i drugi.

  • Donacija udruženja Autizam Kragujevac
    Donacija udruženja Autizam Kragujevac
  • Teren za trening streličarskog kluba Oko sokolovo
    Teren za trening streličarskog kluba Oko sokolovo
  • Pokloni i donacije građana
    Pokloni i donacije građana
  • Kutak za slikanje mladenaca
    Kutak za slikanje mladenaca

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Tim Botaničke bašte i Institut za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu dobili su 2022. godine vredno priznanje „Zeleni list“ za kreativnost u osmišljavanju prirodnog ambijenta i ekološkog sadržaja.[21]

Detalji iz Bašte

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Godine 1992. doneta je Deklaracija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju i Agenda 21. Ovom deklaracijom od država potpisnica zahtevano je, pored izrade Crvene knjige ugrožene flore i hitno organizovanje i sprovođenje programa ex situ zaštite formiranjem botaničkih bašta, banki semena i sličnih projekata. Rezultat toga bila je Rezolucija o očuvanju biodiverziteta u SR Jugoslaviji.[5]
  2. ^ Hazmofite su one biljke koje nastanjuju pukotine stena ili police kamenitih klifova i stenovitih odseka sa razvijenim zemljištem.[12]
  3. ^ „In situ” je izraz koji potiče iz latinskog jezika i znači „na položaju”, „na prvobitnom položaju”, „na nepromenjenom (iskonskom) mestu”.[15]
  4. ^ „Ex situ” je izraz koji potiče iz latinskog jezika i znači „izmešteno sa prirodnog, originalnog ili odgovarajućeg položaja”[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Institut za biologiju i ekologiju”. Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu. Pristupljeno 27. 7. 2023. 
  2. ^ a b v g d Milošević, Dejan; Branković, Snežana; et al. (17. 12. 2022). „Botanička bašta u Kragujevcu”. Prvi Prvi Na Skali. Приступљено 27. 7. 2023. 
  3. ^ а б „Ботаничка башта”. Градска туристичка организација „Крагујевац“. Приступљено 31. 7. 2023. 
  4. ^ а б в „Lokacija”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  5. ^ „Zašto Bašta?”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  6. ^ а б Đelić, Nevenka (30. 12. 2022). „Kada ledena kraljica četinara dobije novogodišnje ruho – raskoš Pančićeve omorike”. RTS. Приступљено 28. 7. 2023. 
  7. ^ „Istorijat”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  8. ^ Rebić, Ana (2. 10. 2020). „U najvećoj botaničkoj bašti na Balkanu staza osećanja, kutije iznenađenja, hotel za insekte...”. RTV. Приступљено 28. 7. 2023. 
  9. ^ „MOL Serbia donirala sredstva za uređenje Botaničke bašte Kragujevac”. MOL Serbia. 30. 11. 2022. Приступљено 27. 7. 2023. 
  10. ^ а б в г „Botanička bašta u Kragujevcu – Najveća na Balkanu”. Glas Šumadije. 30. 4. 2022. Приступљено 28. 7. 2023. 
  11. ^ „Celine”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  12. ^ „PEDOBIOMI” (PDF). Fakultet zaštite na radu Univerziteta u Nišu. Приступљено 28. 7. 2023. 
  13. ^ Avramović et al. 2007, стр. 121-130
  14. ^ Pavlović Muratspahić et al. 2010, стр. 101-108
  15. ^ „in situ”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 31. 7. 2023. 
  16. ^ „ex situ”. Collins dictionary. Приступљено 31. 7. 2023. 
  17. ^ „Dušan Jevtović i Vasil Hadžimanov za vikend u Botaničkoj bašti u Kragujevcu”. Balkanrock. 7. 7. 2021. Приступљено 31. 7. 2023. 
  18. ^ „Letnji dnevni kamp za decu uzrasta od 6 do 12 godina”. Vrabac. јул 2021. Приступљено 31. 7. 2023. 
  19. ^ V. G. (28. 7. 2022). „U Kragujevcu organizovan Eko fan kamp”. Danas. Приступљено 31. 7. 2023. 
  20. ^ „Новогодишњи базар у Ботаничкој башти”. РТК. 20. 12. 2022. Приступљено 31. 7. 2023. 
  21. ^ Ђорђевић, Маја (20. 7. 2022). „БОТАНИЧКА БАШТА ДОБИЛА ПРИЗНАЊЕ „ЗЕЛЕНИ ЛИСТ“: На младима природа остаје”. Недељне новине крагујевачке. Приступљено 31. 7. 2023. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Ботаничка башта Крагујевац на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ботаничка_башта_Крагујевац&oldid=27858231”