Флора Србије

Флора Србије обухвата све биљне врсте на територији Републике Србије. Флора Србије је веома богата а само Балканско полустрво спада у флорно најбогатије регионе Европе и света.^[1]

Земља је 2001. потписала Конвенцију о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре (ЦИТЕС Конвенција), чиме се обавезала на активно чување своје дивље флоре и фауне.^[2]

Први појединац који се систематски научно бавио флором Србије био је академик Јосиф Панчић.

Списак флоре Србије је систематски обрађен у неколико томова књига Флора Србије у издању САНУ.^[3]

Листа биљних врста забрањених за брање укљулује: барску перунику, трепљасти, планински и румелијски кантарион, црну чемерик и друге врсте.^[4]

Према подацима из 1995. године у Србији има барем 3662 биљне врсте и подврсте, од чега барем 197 ендемичних врста и подврста.^[1]

По Србији су именоване врсте Tulipa serbica,^[5] као и национални цвет Ramonda serbica.^[6]

Заштићене биљне врсте[уреди | уреди извор]

У заштићене врсте флоре Србије, чије је сакупљање регулисано посебним прописима, а у зависности од тога који се делови односно развојни облици користе, врши се под условом да се врсте сакупљају у оптималној фази вегетативног развоја за коришћење, а код врста од којих се користе подземни органи, да се остави део подземног органа у земљи са вегетативним пупољком.^[7]

У ову врсту флоре спадају:^[7]

1) дивље врсте које припадају осетљивим или ретким врстама којима не прети опасност од изумирања.

2) дивље врсте које нису угрожене, али се лако могу заменити са угроженим дивљим врстама услед сличног изгледа.

3) врсте чији је одговарајући начин заштите прописан потврђеним међународним уговором.

Сакупљање, коришћење и промет заштићених врста на простору Србије стављено ј под контролу ради обезбеђивања њиховог одрживог коришћења спречавањем сакупљања тих врста из природних станишта у количинама и на начин којим би се угрозио њихов опстанак у будућности, структура и стабилност животних заједница на простору Републике Србије.^[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Стевановић, Владимир, ур. (1999). Флора СР Србије 1 : Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за заштиту животне средине, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 2—10.
^ Spasić, Julijana (2021-01-06). „Ugrožene vrste u Srbiji - Zaštićene biljke i životinje”. Travelist.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-13.
^ Trifunović, Jeremija (2023-03-15). „IZAŠLA KNJIGA „FLORA SRBIJE“ | Lorist” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.
^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Забрањено сакупљање осам врста флоре и фауне у Србије”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-06-14.
^ Tatié, B. & Krivosej, Z.: Tulipa serbica (Liliaceae), a new species from Serbia. - Bocconea, Monographiae Herbarii Mediterranei Panormitani 5: 733-736. 1997. - ISSN 1120-4060.
^ Lupom, Srbija Pod (2021-04-02). „Srpska ramonda - Biljka koja može ponovo da oživi”. Srbija pod Lupom (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.
^ ^а ^б ^в Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне Уредба је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008, 9/2009, 69/2011 и 95/2018 - други пропис.

[:0-1] а ^б Стевановић, Владимир, ур. (1999). Флора СР Србије 1 : Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за заштиту животне средине, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 2—10.

[2] Spasić, Julijana (2021-01-06). „Ugrožene vrste u Srbiji - Zaštićene biljke i životinje”. Travelist.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-13.

[3] Trifunović, Jeremija (2023-03-15). „IZAŠLA KNJIGA „FLORA SRBIJE“ | Lorist” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.

[4] Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Забрањено сакупљање осам врста флоре и фауне у Србије”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-06-14.

[5] Tatié, B. & Krivosej, Z.: Tulipa serbica (Liliaceae), a new species from Serbia. - Bocconea, Monographiae Herbarii Mediterranei Panormitani 5: 733-736. 1997. - ISSN 1120-4060.

[6] Lupom, Srbija Pod (2021-04-02). „Srpska ramonda - Biljka koja može ponovo da oživi”. Srbija pod Lupom (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.

[:1-7] а ^б ^в Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне Уредба је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008, 9/2009, 69/2011 и 95/2018 - други пропис.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]