Britanska imperija

Zastava Britanskog carstva

Oblasti u svetu koje su u jednom trenutku bile deo Britanskog carstva. Trenutne Britanske prekomorske teritorije označene su crvenom bojom

Britanska imperija (engl. British Empire) bila je najveće carstvo u istoriji ljudske civilizacije. Nju su činili dominioni, kolonije, protektorati, i druge zavisne teritorije kojima je vladalo ili upravljalo Ujedinjeno Kraljevstvo.Njeno stvaranje započelo je uspostavljanjem engleskih prekomorskih poseda i trgovačkih postaja od kraja 16. do početka 18. veka. Godine 1922. u Britanskom carstvu živelo je oko 458 miliona stanovnika, što je predstavljalo jednu petinu svetske populacije. Zauzimala je površinu od preko 33.700.000 km², što je skoro četvrtina kopna na Zemlji. Zahvaljujući svojoj veličini ostvarilo je snažan uticaj u političkom, zakonodavnom, lingvističkom i kulturnom pogledu na celokupnu ljudsku civilizaciju. Na vrhuncu svoje moći za Britansko carstvo važilo je pravilo da je to „carstvo u kom sunce nikada ne zalazi“, jer je u svako doba dana barem u jednom njegovom delu sijalo sunce.

Za vreme Velikih geografskih otkrića u 15. i 16. veku, Portugalija i Španija su prednjačile u istraživanju Zemlje, što im je omogućilo da stvore velika prekomorska carstva. Ljubomorni zbog velike koristi koju su ova carstva ostvarivala, Engleska, Francuska, i Holandija su počele da osnivaju kolonije i da prave sopstvenu trgovačku mrežu u Americi i Aziji. Niz ratova koje je u 17. i 18. veku Engleska vodila sa Holandijom i Francuskom omogućio joj je da postane dominantna kolonijalna sila u Severnoj Americi i Indiji.

Nezavisnost koju su Trinaest kolonija u Severnoj Americi stekle 1783. nakon Američkog rata za nezavisnost doprinela je da Britanija izgubi neke od svojih najstarijih i najnaseljenijih kolonija. Nakon ovih događaja pažnja britanskih vlasti usmerila se ka Aziji, Africi, i Pacifiku. Pobeda nad Napoleonovom Francuskom 1815. Britaniji je omogućio da nesmetano vlada širom sveta narednih sto godina. Kolonije sa pretežno belačkim stanovništvom dobile su visok stepen autonomije a neke su dobile status dominiona.

Do početka 20. veka Nemačko carstvo i Sjedinjene Američke Države smanjile su preimućstvo Britanije u oblasti privrede. Sukobi nemačke i britanske buržoazije, koji su usledili, bili su glavni uzroci izbijanja Prvog svetskog rata. Ovaj sukob je naneo težak udarac Britaniji i u ljudstvu kao i u privredi. Iako je odmah nakon završetka Prvog svetskog rata dostigla najveći obim teritorije, Britanija više nije bila jedina industrijska ili vojna sila. Tokom Drugog svetskog rata, britanske kolonije su u jugoistočnoj Aziji okupirale Japansko carstvo. Uprkos pobedi Britanije i njenih saveznika, britanski prestiž je okrnjen a pad carstva je bio neminovan. Britanska Indija, najvažniji i najnaseljeniji britanski posed, izborila se za nezavisnost u sklopu znatno šireg pokreta dekolonizacije kada je Britanija priznala nezavisnost većini teritorija u okviru carstva. Prenos suvereniteta nad Hongkongom Kini 1997. godine po mnogima je označio kraj Britanskog carstva. Četrnaest prekomorskih teritorija ostalo je pod britanskim suverenitetom. Nakon što su stekle nezavisnost, mnoge bivše britanske kolonije pridružile su se Komonveltu, slobodnom udruženju nezavisnih država. Šesnaest članica Komonvelta ima za šefa države engleskog kralja Čarlsa III.

Poreklo (1497–1583)

Kopija broda The Matthew, koji je Džon Kabot koristio na njegovom drugom putovanju to Novi svet

Temelji Britanskog carstva su bili položeni još dok su Engleska i Škotska bile zasebne kraljevine. Godine 1496. kralj Henri VII od Engleske, sledeći uspehe Španije i Portugalije u prekomorskom istraživanju, je dao Džon Kabotu da predvodi putovanje kojim bi se otkrio put do Azije preko Severnog Atlantika. Kabot je otplovio 1497, pet godina nakon evropskog otkrića Amerike, i mada je on uspešno doplovio do obale Njufaundlenda (greškom verujući, poput Kristifora Kolumba, da je dosegao Aziju), nije bilo pokušaja da se formira kolonija. Kabot je predvodio još jedno putovanje do Amerike naredne godine, ali se njegovi brodovi nisu vratili.

Daljih pokušaja da se uspostave Engleske kolonije u Amerikama nije bilo do doba vladavine Elizabete I, tokom zadnjih decenija 16. veka. Protestantska reformacija je unela razdor između Engleske i Katoličke Španije. Godine 1562, engleska kruna je sankcionisala pirate Džona Hokinsa i Francisa Drejka da otpočnu robovsko-pljačkaške napade na Španske i Portugalske brodove duž obale Zapadne Afrike s ciljem upada u Atlantski trgovački sistem. Ti napadi su odbijeni i kasnije, sa pooštravanjem Anglo-Španskih ratova, Elizabeta je podržala dalje piratske napade na španske luke u Amerikama i na flote na putu kući preko Atlantika, natovarene blagom iz Novog sveta. Istovremeno, uticajni pisci poput Ričarda Haklajta i Džona Dia (koji je prvi koristio termin „Britansko carstvo”) su počeli da lobiraju za formiranje Engleskog carstva. Do tog vremena, Španija je postala dominantna sila u Amerikama i istraživala je Pacifik. Portugalija je uspostavila trgovačke postave i utvrđenja od obala Afrike i Brazila do Kine, i Francuska je počela sa naseljavanjem duž reke Sen Loren, oblasti koja je kasnije postala poznata kao Nova Francuska.

Irske plantaže

Mada je Engleska kasnila za drugim evropskim silama u uspostavljanju prekomorskih kolonija, ona je bila angažovana tokom 16. veka u naseljavanju Irske protestantima iz Engleske i Škotske, sledeći presedane koji datiraju još iz doba Normanske invazije Irske 1169. godine. Nekoliko osoba koje su pomogle u uspostavljanju plantaža u Irskoj je takođe učestvovalo u ranoj kolonizaciji Severne Amerike, a posebno grupa koja je poznata kao West Country men.

„Prvo“ Britansko carstvo (1583–1783)

Glavni članak: Engleske prekomorske nekretnine

Godine 1578, Elizabeta I je odobrila patent Hamfriju Gilbertu za otkriće i prekomorsku eksploraciju. Te godine, Gilbert je isplovio za Zapadnu Indiju sa namerom da se suprotstavi piratima i uspostavi koloniju u Severnoj Americi, ali je ekspedicija prekinuta pre nego što je prešao Atlantik. Godine 1583. on je pokušao po drugi put, idući tom prilikom do ostrva Njufaundlend, čiju luku je formalno proglasio Engleskim vlasništvom, mada nije došlo do naseljavanja. Gilbert nije preživeo povratak u Englesku, i nasledio ga je njegov polubrat, Volter Roli, kome je Elizabeta odobrila njegov sopstveni patent 1584. godine. Kasnije te godine, Roli je formirao koloniju Roanouk na obali današnje Severne Karoline, ali je nedostatak zaliha uzrokovao propast kolonije.

Godine 1603, Džejms VI, kralj Škota, uzašao na englesko prijestolje i godine 1604. je dogovoren mir u Londonu, završavajući neprijateljstva sa Španijom. Sad u miru sa svojim glavnim rivalom, pažnja Engleske se preusredsredila sa zapljenjivanja kolonijalnih infrastruktura drugih nacija na posao uspostavljanja svojih sopstvenih prekomorskih kolonija. Britansko carstvo je počelo da poprima svoj oblik tokom ranog 17. veka, sa engleskim naseljavanjem Severne Amerike i manjih ostrva u Karibima, i uspostavljanjem deoničarskih društava, podasve Engleske istočnoindijske kompanije, da upravljaju kolonijama i prekomorskom trgovinom. Taj period, do gubitka Trinaest kolonija nakon Američkog rata za nezavisnost pri kraju 18. veka, su pojedini istoričari subsekventno nazivali "Prvim Britanskim carstvom".

Amerike, Afrika i trgovina robljem

Glavni članci: Britanska kolonizacija Amerika, Britanska Amerika i Trinaest kolonija

Karibi su inicijalno bili engleske najvažnije i najunosnije kolonije, mada tek nakon nekoliko neuspešnih pokušaja kolonizacije. Jedan pokušaj uspostavljanja kolonije u Gvajana godine 1604. je trajao samo dve godine, i nije ostvario svoj glavni cilj nalaženja naslaga zlata. Kolonije u Svetoj Luciji (1605) i Grenadi (1609) su takođe brzo propale, ali su naseobine uspešno uspostavljene u Sent Kitsu (1624), Barbadosu (1627) i Nevisu (1628). Te kolonije su uskoro poprimile sistem šećernih plantaža koje su Portugalci uspešno koristili u Brazilu, koji je bio zavisan od rada robova, i u početku od holandskih brodova, koji su prodavali roblje i kupovali šećer. Da bi osigurali da ova sve profitabilnija trgovina ostane u engleskim rukama, parlament je proglasio 1651. godine da samo engleski brodovi mogu se koriste u engleskim kolonijama. To je dovelo do neprijateljstva sa Ujedinjenim holandskim provincijama i serije Anglo-holandskih ratova, koji su konačno ojačali englesku poziciju u Amerikama na uštrb Holanđana. Godine 1655, Engleska je preotela ostrvo Jamajku od Španije, i 1666. je uspela da kolonizuje Bahame.

Mapa Britanskih kolonija u Severnoj Americi, 1763–1776

Engleska prva stalna naseobina u Amerikama je formirana 1607. u Džejmstaunu, pod vođstvom kapetana Džona Smita i pokroviteljstvom Virdžinijske kompanije. Bermuda su naseljena i proglašena engleskim nakon brodoloma iz 1609. broda u vlasništvu Virdžinijske kompanije, i 1615. godine je preneta u vlasništvo novoformirane Kompanije Somerskih ostrva. Povelja Virdžinijske kompanije je opozvana 1624. i direktnu kontrolu Virginije je preuzela kruna, time osnivajući koloniju Virdžiniju. Londonska i bristolska kompanija je formirana 1610. sa ciljem kreiranja stalnih naselja u Novoj zemlji, ali je bila u znatnoj meri neuspešna. Godine 1620, Plimut je ustanovljen kao utočište za puritanske religiozne separatiste, koji su kasnije bili poznati kao pilgrimi. Bekstvo od religioznog progona će postati motiv mnogih engleskih kolonista do poduzmu rizik mukotrpnog transatlantskog putovanja: Merilend je osnovana kao utočište za romanskih katolika (1634), Roud Ajland (1636) kao kolonija tolerantna za sve religije i Konektikat (1639) za kongregacionaliste. Provincija Karolina je formirana 1663. godine. Sa predajom Novog Amsterdama 1664. godine, Engleska je zaposela kontrolu holandske kolonije Nova Holandija, i preimenovala je u Njujork. To je formalizovano u pregovorima nakon Drugog Anglo-holandskog rata, u zamenu za Surinam. Godine 1681, koloniju Pensilvanija je formirao Vilijam Pen. Američke kolonije su bile manje finansijski uspešne od onih na Karibima, ali su imale velike površine dobre poljoprivredne zemlje i privukle su veliki broj engleskih emigranata kojima je više odgovarala umerena klimu.

Afrički robovi koji rade u 17. veku u Virginiji, delo nepoznatog slikara, 1670

Godine 1670, Čarls II je inkorporirao kraljevskom proklamacijom Kompaniju Hadsonovog zaliva (HBC), dajući joj monopol nad trgovinom krznom u oblasti poznatoj kao Rupertova zemlja, koja će kasnije formirati veliki deo Dominiona Kanada. Francuzi su često napadali utvrđenja i trgovačke naseobine koje je Kompanija Hadsonovog zaliva uspostavila, jer su oni osnovali svoju trgovačku koloniju u susednoj Novoj Francuskoj.

Dve godine kasnije, inaugurisana je Kraljevska afrička kompanija, dobijajući od kralja Čarlsa trgovinski monopol nad snabdevanjem robljem britanskih kolonija na Karibima. Od početka, ropstvo je bilo baza Britanskog carstva na zapadnoindijskim ostrvima. Do abolicije trgovine robljem 1807, Britanija je bila odgovorna za transport 3,5 miliona afričkih robova do Amerika, i za trećinu svih robova transportovanih preko Atlantika. Da bi se omogućila ova trgovina, uspostavljena su utvrđenja na obali Zapadne Afrike, kao što je Džejmsovo ostrvo, Akra i Bansovo ostvo. U Britanskim Karibima, procenat stanovništva Afričkog porekla se popeo sa 25 procenata 1650. do oko 80 procenata 1780, a u 13 kolonija od 10 procenata do 40 procenata tokom istog perioda (većinom u južnim kolonijama). Za trgovce robljem, trgovina je bila ekstremno profitabilna, i postala je glavna ekonomska aktivnost za zapadne Britanske gradove kao što su Bristol i Liverpul, koji su formirali treći ugao trougaone trgovine sa Afrikom i Amerikama. Za transportovane, grubi i nehigijenski uslovi na robovskim brodovima i loša ishrana su uzrokovali prosečnu stopu mortaliteta tokom središnjeg prelaza od jedan u sedam.

Godine 1695, Škotski parlament je odobrio povelju Kompanije Škotske, koja je uspostavila naselje 1698. na Panamskom suženju. Opkoljena susednim španskim kolonistima Nove Granade, i unesrećena malarijom, kolonija je napuštena dve godine kasnije. Darienova šema je bila finansijski promašaj za Škotsku — četvrtina Škotskog kapitala je izgubljeno u tom poduhvatu — i time je stavljena tačka na Škotska nadanja za uspostavljanje sopstvenog prekomorskog carstva. Ta epizoda je takođe imala znatne političke konsekvence, ubeđujući vlade Engleske i Škotske u vrednost ujedinjavanja zemalja, a ne samo kruna. Do toga je došlo 1707, kad je Ugovorom unije uspostavljeno Kraljevstvo Velike Britanije.

Britanski zločini nad domorocima kolonija

Englezi su 1553. dvama brodovima i jednom pinasom (lakim jedrenjakom s dva jarbola) dopremili u londonsku luku 400 funti zlata, 36 bačvi papra u zrnu i otprilike 250 slonovskih kljova. Bili su uveliko iznenađeni videvši kako se za bakarnu i mesinganu posudu može dobiti zlata u vrednosti 30 tadašnjih funti sterlinga. Džon Hokins, trgovac iz Plimuta, sklopio je 1562. godine savez s dva kralja Sijera Leonea kako bi napali susedne zemlje, a za usluge koje su pružili njegovi vojnici dobio je nekoliko stotina ratnih zarobljenika. Odveo ih je u Spanish Main (severna obala Južne Amerike između Orinoca i Paname) i podosta zaradio prodavši ih u roblje. Britanski državni poverenik za kolonije lord Dartmout još je 1775. mogao u Parlamentu reći da njegova vlada ne može dopustiti obustavu ni „bilo kakvo“ slabljenje „trgovine koja toliko koristi naciji“.

Samo 1825. godine groznicama su podlegla 52 misionara duž zapadne obale, ali dobrovoljaca nikad nije uzmanjkalo. Nigerski biskup Samuel Ajaji Krouter preveo je Bibliju na jorupski. Do 1864. u delti Nigera sagrađena je čak 21 postaja britanskih poduzeća, a sedam godina kasnije rekom je plovilo 7 britanskih parobroda. Jedan britanski funkcioner 1883. objašnjava svome ministru: „Protektorati su neugodan teret, no u ovom je slučaju, ako sam u pravu, reč o tome hoće li ovi protektorati biti britanski, što će biti neugodno, ili francuski, što će biti kobno“.

Propisom Glen Grej Akt 1894, koji je možda osmislio predstavnik britanskih kolonista Cecil Rods, predviđeno je da afrički muškarci u Kapskoj provinciji moraju godišnje plaćati 10 šilinga „poreza na rad“ ne uzmognu li dokazati da su tri meseca svake godine „služili ili bili zaposleni izvan granica okruga“. Time se, ukratko, željelo da se nateraju Afrikanci da nadniče za Evropljane, pri čemu su se vlasti pobrinule za to da nadnice ostanu puno manje od onih koje bi zahtevali evropski radnici. Seljaku je nametnut godišnji porez koji je morao plaćati u gotovom novcu, a zaraditi je mogao jedino radom za Evropljane; kada seljak ne bi mogao platiti, kolonijalna policija bi ga odvela na „zatvorski rad“.

Literatura

• Elkins, Caroline (2005). Imperial Reckoning: The Untold Story of Britain's Gulag in Kenya. Owl Books. ISBN 978-0-8050-8001-8. 
• Ferguson, Niall (2004). Colossus: The Price of America's Empire. Penguin. ISBN 978-1-59420-013-7. 
• Ferguson, Niall (2004). Empire. Basic Books. ISBN 978-0-465-02329-5. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Maddison, Angus (2001). The World Economy: A Millennial Perspective. Organisation for Economic Co-operation and Development. ISBN 978-92-64-18608-8. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Basil Davidson - Afrika u povijesti: teme i osnove razvoja, Globus/Zagreb, 1984.
• Abernethy, David (2000). The Dynamics of Global Dominance, European Overseas Empires 1415–1980. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09314-8. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Andrews, Kenneth (1984). Trade, Plunder and Settlement: Maritime Enterprise and the Genesis of the British Empire, 1480–1630. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27698-6. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Bandyopādhyāẏa, Śekhara (2004). From Plassey to partition: a history of modern India. Orient Longman. ISBN 978-81-250-2596-2. 
• Brendon, Piers (2007). The Decline and Fall of the British Empire, 1781–1997. Random House. ISBN 978-0-224-06222-0. 
• Brock, W.R. Britain and the Dominions. Cambridge University Press. 
• Brown, Judith (1998). The Twentieth Century, The Oxford History of the British Empire Volume IV. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924679-3. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Buckner, Phillip (2008). Canada and the British Empire. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927164-1. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Burk, Kathleen (2008). Old World, New World: Great Britain and America from the Beginning. Atlantic Monthly Press. ISBN 978-0-87113-971-9. Pristupljeno 22. 01. 2012. 
• Canny, Nicholas (1998). The Origins of Empire, The Oxford History of the British Empire Volume I. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924676-2. 
• Clegg, Peter (2005). „The UK Caribbean Overseas Territories”. Ur.: de Jong, Lammert; Kruijt, Dirk. Extended Statehood in the Caribbean. Rozenberg Publishers. ISBN 978-90-5170-686-4. 
• Combs, Jerald A. (2008). The History of American Foreign Policy: From 1895. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-2056-9. 
• Dalziel, Nigel (2006). The Penguin Historical Atlas of the British Empire. Penguin. ISBN 978-0-14-101844-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Louis, Roger (1986). The British Empire in the Middle East, 1945–1951: Arab Nationalism, the United States, and Postwar Imperialism. Oxford University Press. str. 820. ISBN 978-0-19-822960-5. Pristupljeno 24. 08. 2012. 
• David, Saul (2003). The Indian Mutiny. Penguin. ISBN 978-0-670-91137-0. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Fieldhouse, David Kenneth (1999). The West and the Third World: trade, colonialism, dependence, and development. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-19439-2. 
• Fox, Gregory H. (2008). Humanitarian Occupation. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85600-3. 
• Games, Alison (2002). Armitage, David; Michael Braddick J, ur. The British Atlantic world, 1500–1800. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-96341-8. 
• Gapes, Mike (2008). HC Paper 147-II House of Commons Foreign Affairs Committee: Overseas Territories, Volume II. The Stationery Office. ISBN 978-0-215-52150-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Gilbert, Sir Martin (2005). Churchill and America. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-9122-4. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Goldstein, Erik (1994). The Washington Conference, 1921–22: Naval Rivalry, East Asian Stability and the Road to Pearl Harbor. Routledge. ISBN 978-0-7146-4559-9. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Goodlad, Graham David (2000). British foreign and imperial policy, 1865–1919. Psychology Press. ISBN 978-0-415-20338-8. Pristupljeno 18. 09. 2010. 
• Herbst, Jeffrey Ira (2000). States and power in Africa: comparative lessons in authority and control. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01028-1. 
• Hinks, Peter (2007). Encyclopedia of antislavery and abolition. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33143-5. Pristupljeno 01. 08. 2010. 
• Hodge, Carl Cavanagh (2007). Encyclopedia of the Age of Imperialism, 1800–1914. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33404-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Hogg, Richard (2008). A History of the English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66227-7. Pristupljeno 13. 04. 2010. 
• Hopkirk, Peter (2002). The Great Game: The Struggle for Empire in Central Asia. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-1703-1. 
• Hollowell, Jonathan (1992). Britain Since 1945. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-20968-3. 
• Hyam, Ronald (2002). Britain's Imperial Century, 1815–1914: A Study of Empire and Expansion. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-7134-3089-9. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• James, Lawrence (2001). The Rise and Fall of the British Empire. Abacus. ISBN 978-0-312-16985-5. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Janin, Hunt (1999). The India–China opium trade in the nineteenth century. McFarland. ISBN 978-0-7864-0715-6. 
• Joseph, William A. (2010). Politics in China. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533530-9. 
• Keay, John (1991). The Honourable Company. Macmillan Publishing Company. 
• Kelley, Ninette; Trebilcock, Michael (2010). The Making of the Mosaic (2nd ed.). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9536-7. 
• Kenny, Kevin (2006). Ireland and the British Empire. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925184-1. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Knight, Franklin W.; Palmer, Colin A. (1989). The Modern Caribbean. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1825-1. 
• Latimer, Jon (2007). War with America. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02584-4. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Lee, Stephen J. (1994). Aspects of British political history, 1815–1914. Routledge. ISBN 978-0-415-09006-3. 
• Lee, Stephen J. (1996). Aspects of British political history, 1914–1995. Routledge. ISBN 978-0-415-13102-5. 
• Levine, Philippa (2007). The British Empire: Sunrise to Sunset. Pearson Education Limited. ISBN 978-0-582-47281-5. Pristupljeno 19. 08. 2010. 
• Lloyd, Trevor Owen (1996). The British Empire 1558–1995. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-873134-4. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Louis, Wm. Roger (2006). Ends of British Imperialism: The Scramble for Empire, Suez and Decolonization. I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-347-6. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Macaulay, Thomas (1848). The History of England from the Accession of James the Second. Penguin. ISBN 978-0-14-043133-9. 
• Macdonald, Barrie (1994). „Britain”. Ur.: Howe, K.R.; Kiste, Robert C.; Lal, Brij V. Tides of history: the Pacific Islands in the twentieth century. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1597-4. 
• McIntyre, W. Donald (1977). The Commonwealth of Nations. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-0792-1. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• McLean, Iain (2001). Rational Choice and British Politics: An Analysis of Rhetoric and Manipulation from Peel to Blair. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829529-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Magee, John (1974). Northern Ireland: Crisis and Conflict. Taylor & Francis. ISBN 978-0-7100-7947-3. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Magnusson, Magnus (2003). Scotland: The Story of a Nation. Grove Press. ISBN 978-0-8021-3932-0. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Marshall, PJ (1998). The Eighteenth Century, The Oxford History of the British Empire Volume II. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924677-9. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Marshall, PJ (1996). The Cambridge Illustrated History of the British Empire. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00254-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Martin, Laura C. (2007). Tea: the drink that changed the world. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3724-8. 
• Mein Smith, Philippa (2005). A Concise History of New Zealand. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54228-9. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Mulligan, Martin; Hill, Stuart (2001). Ecological pioneers. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81103-3. 
• O'Brien, Phillips Payson (2004). The Anglo–Japanese Alliance, 1902–1922. Routledge. ISBN 978-0-415-32611-7. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Pagden, Anthony (2003). Peoples and Empires: A Short History of European Migration, Exploration, and Conquest, from Greece to the Present. Modern Library. ISBN 978-0-8129-6761-6. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Parsons, Timothy H (1999). The British Imperial Century, 1815–1914: A World History Perspective. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-8825-8. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Peters, Nonja (2006). The Dutch down under, 1606–2006. University of Western Australia Press. ISBN 978-1-920694-75-3. 
• Pham, P.L. (2010). Ending 'East of Suez': The British Decision to Withdraw from Malaysia and Singapore, 1964–1968. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958036-1. Pristupljeno 24. 08. 2012. 
• Porter, Andrew (1998). The Nineteenth Century, The Oxford History of the British Empire Volume III. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924678-6. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Rhodes, R.A.W.; Wanna, John; Weller, Patrick (2009). Comparing Westminster. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956349-4. 
• Rothermund, Dietmar (2006). The Routledge companion to decolonization. Routledge. ISBN 978-0-415-35632-9. 
• Royle, Trevor (2000). Crimea: The Great Crimean War, 1854–1856. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6416-8. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Shennan, J.H (1995). International relations in Europe, 1689–1789. Routledge. ISBN 978-0-415-07780-4. 
• Smith, Simon (1998). British Imperialism 1750–1970. Cambridge University Press. ISBN 978-3-12-580640-5. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Springhall, John (2001). Decolonization since 1945: the collapse of European overseas empires. Palgrave. ISBN 978-0-333-74600-4. 
• Taylor, Alan (2001). American Colonies, The Settling of North America. Penguin. ISBN 978-0-14-200210-0. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Thatcher, Margaret (1993). The Downing Street Years. Harper Collins. ISBN 978-0-06-017056-1. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Thomas, Hugh (1997). The Slave Trade: The History of The Atlantic Slave Trade. Picador, Phoenix/Orion. ISBN 978-0-7538-2056-8. Pristupljeno 22. 07. 2009. 
• Tilby, A. Wyatt (2009). British India 1600–1828. BiblioLife. ISBN 978-1-113-14290-0. 
• Torkildsen, George (2005). Leisure and recreation management. Routledge. ISBN 978-0-415-30995-0. 
• Turpin, Colin; Tomkins, Adam (2007). British government and the constitution (6th ed.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69029-4. 
• Vandervort, Bruce (1998). Wars of imperial conquest in Africa, 1830–1914. University College London Press. ISBN 978-1-85728-486-7. 
• Zolberg, Aristide R. (2006). A nation by design: immigration policy in the fashioning of America. Russell Sage. ISBN 978-0-674-02218-8. 

Spoljašnje veze

• The British Empire. An Internet Gateway
• The British Empire
• The British Empire audio resources at TheEnglishCollection.com