Zdenka Živković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zdenka Živković
Lični podaci
Datum rođenja(1921-10-15)15. oktobar 1921.
Mesto rođenjaBlahi-Stahi, Čehoslovačka
Datum smrti8. april 2011.(2011-04-08) (89 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Zdenka Živković (rođ. Kortusova; Blahov kod Staha[1], 15. oktobar 1921 – Beograd, 8. april 2011) jeste kopista fresaka, slikarka, konzervator, restaurator i počasna predsednica Češke besede u Beogradu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Zdenka Živković (devojačko Kortusova), rođena je 15. oktobra 1921. godine u selu Blahov kod Staha u Južnočeškom kraju, u Šumavi.[2] U Čehoslovačkoj je završila dva razreda osnovne škole i 1930. godine sa majkom, dva brata i sestrom dolazi u Beograd kod oca, koji je kao umetnik radio na unutrašnjoj dekoraciji Narodne skupštine Kraljevine SHS, današnje Narodne skupštine Srbije.[2] Školovanje započeto u Čehoslovačkoj nastavlja iste godine u novosagrađenom Češkom domu u Beogradu, gde se nalazila Češka osnovna škola. Po završetku Češke osnovne škole postaje član Kluba Čehoslovačke omladine u kome se usavršavalo znanje češkog jezika, učile se češke narodne pesme i igre, negovala se češka kultura.

Zdenka Živković je Akademiju likovnih umetnosti u klasi Nedeljka Gvozdenovića završila u Beogradu 1948. godine. Naredne, 1949. godine, počela je da se bavi kopiranjem fresaka, zajedno sa suprugom Branislavom, kao član tima koji su podučavali francuski stručnjaci – kopisti: Elizabet For (Elizabeth Faure), Marta Flandren (Marthe Flandrin), Irena Mesdrikof (Irene Mesdrikoff), Andre Renjo (Andre Regnault), Marsel Niko (Marcel Nicaud), Leon Rafen (Leon Raffin), Šarl Bulo (Charles Bouleau), Maksim Rie (Maxime Rihet), pod rukovodstvom Pola Vensana (Paul Vincent). Cilj ove obuke bilo je osnivanje „Muzeja fresaka“. Preuzetu francusku tehnologiju (kopija kao seko freska, na platnu prepariranom materijalom koji kvalitetom i teksturom podražava zid) unapredila je, zajedno sa drugim učenicima, uvođenjem pigmenata koji su korišćeni i u srednjem veku, umesto moderne tempere. Godine 1968, je završila i specijalizaciju na Akademiji lepih umetnosti u Pragu kod prof. Slanskog. Učestvovala je na otkrivanju, konzervaciji i restauraciji živopisa u Bogorodici Ljeviškoj, kao i u Svetom Spasu u Prizrenu, gde je načinila i obimnu konzervatorsku foto-dokumentaciju.

Osnovna institucija u kojoj je radila jeste Galerija fresaka. Osnovala je i bila rukovodilac slikarskog ateljea, a pored Nade Komnenović-Antić bila je i inicijator izrade novog depoa sa sistemom čuvanja kopija. Posle početaka u Bogorodici Ljeviškoj i Dečanima, (1952–1953) zadatak joj je bio da kopira freske Kalenića (1957–1958) o kojima je izjavila da su u toj meri drugačijeg kolorita i slikarskog postupka da su bile pravi izazov.[3] Posle Rudenice (1959), Rize Bogorodičine u Bijeloj u Boki kotorskoj (1959) radi u Resavi (1960–1962, 1964) što je za plod imalo, tokom kopiranja proroka, „razdvajanje ruku“ slikara Manasije[4], zajedno sa timom istoričara umetnosti koji je predvodio Vojislav Đurić.

U okviru rada u Galeriji fresaka proizašla su dva naročito značajna projekta. Prvi se odnosio na rad sa originalnim fragmentima fresaka, pronađenim tokom arheoloških radova. Radila je i na fragmentima fresaka iz Deževe, Končulića, Postenja, Staničenja, Sv. Teodora iz Žiče.[5] Drugi projekat sastojao se od kopiranja fresaka u crkvama u ruševinama. Objavljen je u katalogu izložbe iz 1980. godine, pod nazivom „Kopije fresaka iz srpskih srednjovekovnih crkava u ruševinama“.[6] Katalog prate tekstovi Nade Komnenović i Zdenke Živković, čiji je tekst o pigmentima, njihovim svojstvima, nijansama dobijenim njihovim mešanjem, postojanosti i otpornosti, kao i promenama koje donose vatra, voda i druge nedaće i danas usamljen.

Na slikarstvu Sopoćana oprobala se prvi put 1965. godine. Godine 1967, kopira Vatikansku ikonu. Na put kreće sa već pripremljenom podlogom, a prve poteze četkice nanosi gledajući ikonu kroz vitrinu, što je kasnije omogućilo pridobijanje simpatija i iznošenje relikvije pred nju. Slikarstvo Sisojevca kopira 1969. godine. Pored akcija na spašavanju fresaka sa fasada Svetog Spasa u Prizrenu, fragmenata fresaka iz Bogorodice Ljeviške, kao živopisa iz Bijele, kopiranje Sisojevca će je učvrstiti u nameri da se kopijama dokumentuju i spasu ugroženi spomenici, što će u vidu projekta ostvariti zajedno sa Nadom Komnenović.

Zdenka Živković je u Galeriji fresaka stvorila 155 inventarna broja, ukupno 314 kopija, što je preko 20% fonda, i 1.000 kvadratnih metara kopija fresaka.

Ispred organizacionog odbora za predstavljanje Jugoslavije na Svetskoj izložbi u Montrealu 1967. godine Zdenka Živković je predložila izlaganje spojenih kopija gotovo celog zapadnog zida naosa Studenice. Sama je iskopirala studeničko Raspeće (5x4 m) i sopoćansko Uspenje Bogorodice, veličine 38,5 m², koje je trajao sedam meseci. Ove kopije fresaka izlagane su na Uneskovoj izložbi „Kopije i reprodukcije remek dela evropske umetnosti“ u Kairu 1969. godine,[7] kao i na izložbi „Umetnost u svetu u 1200 godini“ 1970. godine u Metropoliten muzeju u Njujorku.[8] U tom periodu naslikala je i kolekciju kopija fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva od 12. do 15. veka za Muzej Vanderbilt univerziteta u Nešvilu.[8]

Godine 1968, završila je i specijalizaciju na Akademiji lepih umetnosti u Pragu kod prof. Slanskog. U okviru konzervatorskog rada postigla je najveće zvanje – savetnik konzervator.

Pod njenim rukovodstvom delovala je i škola starih slikarskih tehnika u manastiru Sopoćani, koju je osnovala 1976. godine i kroz koju je prošao veliki broj jugoslovenskih i stranih umetnika. Povodom 15 godina rada ove škole priredila je 1994. godine u Pedagoškom muzeju u Beogradu izložbu pod nazivom „Kopije fresaka: povodom 15 godina rada škole starih slikarskih tehnika“.

Tematsku izložbu „Sopoćanski anđeli“ priredila je u Galeriji fresaka 1986. godine. Pet decenija rada obeležila je izložbama sa novim eksponatima, kao i onima sa ranijih izložbi „Čovek, priroda i predmeti“ i „Seoski nadgrobni spomenici“, u Beogradu i Novom Sadu 1999–2000. godine. Izložba „Seoski nadgrobni spomenici“ (iz Arilja i okoline), prikazana 1956. u Parizu, danas je vlasništvo Etnografskog muzeja u Beogradu. Priredila je i izložbu „Freske sa manastirskih zidova“ u Galeriji Singidunum 9. novembra 1999. godine.

Zdenka Živković je jedan od inicijatora, organizatora i osnivača Društva konzervatora Srbije, koje joj je ceneći njen doprinos zaštiti kulturnog nasleđa dodelilo Nagradu Društva konzervatora Srbije u 1982. godini, kako stoji u izveštaju Ivana Zdravkovića, za dugogodišnji predani i uspešan rad na zaštiti i kopiranju zidnih slika, za njihovo popularisanje u zemlji i van nje, čime su proširena saznanja o njihovoj vrednosti i lepoti; za proučavanje slikarskih tehnika i nova otkrića, za nesebično prenošenje iskustva mlađim saradnicima.[9] Po uspostavljanju Nagrade Društva konzervatora Srbije, Zdenka Živković je uvela običaj da se uz diplomu nagrađenom dodeli i kopija freske, birajući motiv prema ličnosti kolege.

Održala je veliki broj predavanja i objavila čitav niz radova iz oblasti kopiranja i konzervacije fresaka u Galeriji fresaka, Institutu za istoriju umetnosti u Zagrebu, Skoplju, Pragu i Nešvilu. Učestvovala je sa referatima na stručnim sastancima Društva konzervatora Srbije. Niz godina bila je član Odbora za dodelu nagrada i priznanja Društva konzervatora Srbije, Komisije za raspodelu sredstava za konzervatorske radove pri Ministarstvu za kulturu, Komisije za dodelu nagrada Vukove zadužbine.

Zajedno sa suprugom Branislavom iskopirala je 150 detalja sa fresaka Bogorodice Ljeviške koje su izlagane širom sveta na izložbi „Čovek, priroda i predmeti“. Zdenka i Branislav Živković su i autori kataloga.[10] U predgovoru kataloga Svetozar Radojčić, u tekstu pisanom 1965. godine, naglašava da su autori sami uspešno izabrali motive za kopiranje. Izložba je bila koncipirana kao antiteza reprezentativnim galerijama kopija koje zadržavajući formate i zamah velikih fresaka širokim gestom, otvaraju poglede u monumentalnost i epitalamski karakter slikarstva.[11]

Umetnički rad je trajao do 2004. godine kada je bila prinuđena da prestane zbog problema sa vidom.

Zdenka Živković preminula je 8. aprila 2011. godine u Beogradu u 89. godini života.[12]

Češko društvo[uredi | uredi izvor]

Odmah posle Drugog svetskog rata Češko društvo nastavlja rad, a Zdenka se ponovo priključuje Čehoslovačkoj omladini. Tokom narednih godina bila je zauzeta svojom profesijom, pa je u češko društvo dolazila povremeno, da bi oko 1985. godine postala redovni član.[13] Sa manjom grupom Čeha iz Beograda uspela je da održi češku iskru od 1990. do 2000. godine.[13] Najzaslužnija je za obnavljanje aktivnosti društva, pa tako 2002-ge godine organizuje zapaženu izložbu Češka osnovna škola Masarikova u Beogradu između dva Svetska rata.[2]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Suprug Branislav Živković stručnjak za fresko slikarstvo, i sinovi Jan i Goran.

Izložbe[uredi | uredi izvor]

  • 1954. Čovek, priroda i predmeti na freskama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Beograd (Umetnički paviljon na Kalemegdanu) - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1955-1956. Čovek, priroda i predmeti, Francuska: Pariz (Jugoslovenska galerija), Kolmar, Tuluz, Lion, Marsej, Poatje, Strazbur, Tur, Grenobl, Perpinjan, Bezanson, Liu, Remu, Aru, Nica - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1954-1956. Čovek, priroda i predmeti Nemačka: Bon (ambasada FNRJ i Institut istorije umetnosti), Duisburg, Berlin, Reklinghauzen, Štutgart, Getingen, Marburg - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1956. Čovek, priroda i predmeti, Finska: Turku, Tampere - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1956. Čovek, priroda i predmeti, Danska: Arhus - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1956. Čovek, priroda i predmeti (u organizaciji A. F. Kej) Kanada: Vinipeg, Rižajni, Kalgeri, Saskatun, Vankuver, Viktorija - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1956. Čovek, priroda i predmeti (u organizaciji Američke federacije – AFA) SAD: Ohajo, Ilinois (na državnom i Kolumbus Univerzitetu), Rokford umetnička fondacija, San Francisko i u Državni univerzitet Ajove - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1956. Seoski nadgrobni spomenici (iz Arilja i okoline), Francuska: ParizSamost - Samostalna autorska izložba
  • 1957. Čovek, priroda i predmeti, Indija: Nju Delhi, Kalkuta - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1958. Čovek, priroda i predmeti, Japan: Kamakura, Kokura, Osaka, Karumi, Nagaja - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1961. Čovek, priroda i predmeti, Poljska: Krakov, Varšava, Poznanj - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1961. Čovek, priroda i predmeti, Norveška: Bergen, Oslo, Stavanger - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1962. Čovek, priroda i predmeti, Švajcarska: Ženeva, Cirih - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1962. Čovek, priroda i predmeti, Prag, Čehoslovačka - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1965. Čovek, priroda i predmeti, Sarajevo - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1966. Čovek, priroda i predmeti, Banja Luka - Autorska izložba sa Branislavom Živkovićem
  • 1986. Sopoćanski anđeli, Galerija fresaka, Beograd - Samostalna autorska izložba
  • 1969. Kopije i reprodukcije remek dela evropske umetnosti, Kairo
  • 1970. Umetnost u svetu u 1200 godini, Njujork, Metropolitn muzej
  • 1994. Kopije fresaka: povodom 15 godina rada škole starih slikarskih tehnika, Pedagoški muzeju u Beogradu - Samostalna autorska izložba
  • 9-19 1999. novembar Freske sa manastirskih zidova, Beograd Galerija Singidunum - Samostalna autorska izložba
  • 7-30. decembar 1999. Ravanica Ljeviška, Sopoćani, Gradac, Manasija, Pećka patrijaršija, Novi Sad - autorska izložba Povodom 50 god. rada
  • 1999-2000. Seoski nadgrobni spomenici, Beograd i Novi Sad - Samostalna autorska izložba
  • 2000. Izložba kopija fresaka Zdenke Živković, Galerija Progres - autorska izložba

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada Društva konzervatora Srbije, 1982.
  • ULUPUDS-ova nagrada za životno delo, 1987.
  • Povelja Saveza društva konzervatora Jugoslavije
  • Medalja Saveza društva konzervatora Jugoslavije.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Čovek, priroda i predmeti na freskama B. Ljeviške u Prizrenu : detalji : Umetnički paviljon Kalemegdan, 18 - 28 IV 1954 / kopije Zdenka i Branislav Živković. - Beograd : Umetnički paviljon, 1954 (Beograd : Srpsko lekarsko društvo).
  • Slikarstvo Manasije : izložba kopija detalja fresaka : Galerija kulturnog centra Beograda, 1962 / kataloški deo Zdenka i Branislav Živković ; katalog uredio Vladimir Popović. - Beograd : Galerija Kulturnog centra, 1962 Beograd : Kultura.
  • Bihalji-Merin Oto, Our Lady of Ljeviša : man, nature and objects on the frescoes / text Oto Bihalji-Merin ; copies of the frescoes painted by Zdenka and Branislav Živković. - Belgrade : Jugoslavija, 1963 Beograd : Beogradski grafički zavod.
  • Moravsko slikarstvo = La Peinture de l'École de la Morava : Izložba kopija zidnog slikarstva, minijatura i kamene plastike iz spomenika Moravke škole otvorena je 8. oktobra 1968. godine u okviru proslave 550-godišnjice Manastira Resave / autor teksta Vojislav J. Đurić ; koncepcija i realizacija izložbe Zdenka Živković...i dr. ; traduit par Mila Djordjević. - Beograd : Galerija fresaka, 1968 Beograd : "Radiša Timotić“
  • Krković A., Detecting rare signals and montorʼs confidence that his response is a detection / A. Krković, M. Gredelj i Zdenka Živković. - Zagreb : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971 Zagreb : Izdavački zavod Jugoslavenske akademije.
  • Komnenović Nada, Kopije fresaka iz srpskih srednjovekovnih crkava u ruševinama / katalog, izbor bibliografije i postavka izložbe Nada Komnenović ; prevod na engleski Melani Lazić ; predgovor Zdenka Živković. - Beograd : Narodni muzej, 1980.
  • Promene vrednosti boja na freskama porušenih srpskih crkava, U: N. Komnenović – Z. Živković, Kopije fresaka iz srpskih srednjovekovnih crkava u ruševinama, Beograd 1980.
  • Prilog poznavanju tehnike srednjovekovnog zidnog slikarstva, Glasnik Društva konzervatora Srbije 6,1982., str. 46–47.
  • Živković Z., Izložba kopija fresaka Zdenke Živković / organizacija i postavka izložbe Nada Komnenović. - Beograd : Narodni muzej, 1983.
  • Jedno zapažanje o sopoćanskom slikarstvu, Glasnik Društva konzervatora Srbije 8, 1984., str. 29.
  • Obojena svetlost Sopoćana, Glasnik Društva konzervatora Srbije 9,1985., 51–52.
  • Kolorističke vrednosti Bođanskog živopisa, Glasnik Društva konzervatora Srbije 13,1998., str. 230–231.
  • Živković Z., Fragmenti fresaka iz pećinske crkve Arhanđela Mihaila u Rasu, Novopazarski zbornik. - Knj. 22 (1998), str. 63-67.
  • Zdenka Živković : slikar - konzervator : povodom 50. godina rada : freske sa manastirskih zidova : Galerija Matice srpske, Novi Sad, 7-30. decembar 1999. / katalog Goran Živković. - Novi Sad : Galerija Matice srpske, 1999.
  • Živković Z., Tajna i lepota fresaka, Novopazarski zbornik, Knj. 27 (2003), str. 355-357.
  • Neka zapažanja o slikarstvu u Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu, Glasnik Društva konzervatora Srbije 29, 2004., str. 120.
  • Čišćenje, konzervacija i restauracija živopisa, U: M. Popović, S. Gabelić, B. Cvetković, B. Popović, Crkva Svetog Nikole u Staničenju, Beograd, 2005., 213–217.
  • Živković Z., Neka zapažanja o slikarstvu u Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu, Glasnik Društva konzervatora Srbije, Br. 29 (2005), str. 120-121.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Biografija Zdenke Živković na stranici češke ambasade u Beogradu
  2. ^ a b v Premović-Aleksić, Dragica. „Zdenka Živković : (1921—2011)”. Novopazarski zbornik. Knj. 34 (2011): 291—292. 
  3. ^ Medaković, Dejan (15. 4. 2000). „Beseda na izložbi kopija fresaka Zdenke Živković u Galeriji Progres”. Politika. 
  4. ^ Enciklopedija likovnih umjetnosti, tom IV. Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1966. str. 658. 
  5. ^ Popović, B. „Problem zaštite i spajanja razbijene slike. Preliminarni spisak fragmenata fresaka sa dva primera rada iz Mileševe i Bogorodice Prečiste iz Ždrela”. Glasnik Društva konzervatora. 35 (2011): 114—122. 
  6. ^ Komnenović, Nada. Kopije fresaka iz srpskih srednjovekovnih crkava u ruševinama. Beograd : Narodni muzej, 1980. 
  7. ^ Komnenović, N. „Galerija fresaka u Beogradu 1953-1973”. Zbornik Narodnog muzeja u Beogradu. XIII/2: 237-254. 
  8. ^ a b Popović, B. „IN MEMORIAM Zdenka Živković”. Glasnik Društva konzervatora. 36 (2012): 183 – 186. 
  9. ^ Zdravković,, I. „Izveštaj Odbvora za dodeljivanje nagrada Društva konervatora Srbije za 1981. godinu.”. GlasnikDruštva konzervatora Srbije. 6 (1982): 3-5. 
  10. ^ Živković, Zdenka. Čovek, priroda i predmeti na freskama B. Ljeviške u Prizrenu : detalji : Umetnički paviljon Kalemegdan, 18 - 28 IV 1954 / kopije Zdenka i Branislav Živković. Beograd : Umetnički paviljon, 1954. 
  11. ^ Radojčić, Svetozar. Čovek, priroda i predmeti na fresaka Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, iz 1307-1309. godine, kopije Zdenke i Branislava Živkovića. Sarajevo, Izložbeni paviljon 26. jun – 10. jul 1965. 
  12. ^ „Vremeplov (8. april 2011)”. RTS. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  13. ^ a b „Zdenka Živković (1921—2011)”. Ambasada Republike Češke u Beogradu. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зденка_Живковић&oldid=26885625”