Zetsko-raški dijalekat

Petar II Petrović Njegoš (1813-1851): autentična portretna fotografija koju je 1851. godine u Beču uslikao Anastas Jovanović

Dijalektološka karta štokavskog narečja

Stjepan Mitrov Ljubiša (1824-1878)

Zetsko-raški dijalekat je dijalekat srpskog jezika. Ovim dijalektom se govori u jugoistočnim i severoistočnim delovima Crne Gore (prvenstveno u Staroj Crnoj Gori i gornjem Polimlju), kao i u jugozapadnim delovima Srbije (prvenstveno u Raškoj oblasti). Zetsko–raški dijalekat pripada grupi staroštokavskih dijalekata ijekavskog izgovora.

Veći gradovi u kojima se govori su Podgorica, Berane i Bar u Crnoj Gori, odnosno Novi Pazar u Srbiji. U starijoj lingvističkoj literaturi, ovaj dijalekat je nazivan i zetsko-sjenički odnosno zetsko–južnosandžački ili zetsko–sandžački.

Karakteristike dijalekta

Karakteristike ovog dijalekta su sledeće:

• Ovaj dijalekat je ijekavski-ekavski, što znači da se stari glas jat u ovom dijalektu zamenio sa -je, odnosno -ije, u zavisnosti od dužine sloga, kao i sa -e.
• Akcentuacija kod ovog dijalekta je starijeg tipa, pa tako postoje samo dugouzlazni i kratkosilazni akcenti. Oni se mogu javiti na svakom slogu u reči, pa čak i na poslednjem što standardni književni jezik ne dozvoljava.
• Vrši se i jekavsko jotovanje, pa su tako reči djeca, djevojka i djed u zetsko-raškom dijalektu izgovaraju i kao: đeca, đevojka, đed pošto su se nenepčani suglasnici spojili sa nepčanim poluvokalom J.
• Što se tiče padežnog sistema, ne razlikuje se lokativ uz glagole mirovanja i akuzativ uz glagole kretanja; npr. Selim se u kuću i Živim u kuću.
• Infinitiv, za koji je u standardnom književnom jeziku uobičajeno da se upotrebljava uz nastavak -ti (pevati, misliti, spavati), u ovom dijalektom izgovara se uz nastavak -t (pjevat, mislit, spavat).
• Iako u standardnom književnom jeziku glagolski oblici imperfekat i aorist nisu više u živoj upotrebi, oni se još uvek koriste u ovom dijalektu (npr. On iđaše kod mene).
• Jekavsko jotovanje obuhvata veći broj glasova (ljeto, njegovati, ali i đevojka umesto djevojka, ćerati umesto tjerati, vljera umesto vjera...);
• Muška imena na o menjaju se kao imenica muškog roda na konsonant (Mišo, Miša, Mišu, Božo, Boža, Božu, a prisvojni pridevi glase Mišov, Božov itd.);
• Oblički su izjednačeni akuzativ, instrumental i lokativ (leži na plažu umesto leži na plaži, kupa se u Prčanj umesto kupa se u Prčnju itd.);
• Javljaju se posebni nastavci u zameničkoj i pridevskoj promeni (našijem(a) umesto našim, ovijem(a) umesto ovim, dobrijem(a) umesto dobrim i sl.) koji su donekle zastareli;

Poznati pisci i dela na zetsko-raškom dijalektu

Mnogi poznati srpski pisci, uglavnom iz Crne Gore, pisali su ovim dijalektom. Najistaknutiji među njima bio je vladika i pesnik Petar II Petrović Njegoš (1813-1851) koji je sva svoja dela napisao ovim dijalektom (v. Gorski vijenac i Luča Mikrokozma). Zetsko-raškim dijalektom su takođe pisali i Stjepan Mitrov Ljubiša (1824-1878), Marko Miljanov (1833-1901), knjaz i kralj Nikola I Petrović Njegoš (1841-1921) i mnogi drugi srpski književnici sa prostora stare Crne Gore, gornjeg Polimlja i stare Raške.

Primeri

„Bogatstvo je naše neđe drugo,

I čeka nas da se povrnemo,

Mjesto stvari – nosimo utvari,

Što imamo – to nam je za puta.

Ođe đe se rađamo i mremo

Tu smo samo od danas do sjutra.

Evo pešes stotina godina

Vazda spremni da se povrnemo.“

(Citat iz poeme Matije Bećković Lelek mene)

„Đe je zrno klicu zametnulo,

onde neka i plodom počine.

je li instinkt al' duhovni vođa,

Ovde ljudsko zapire poznanje!

Vuk na ovcu svoje pravo ima

ka tirjanin na slaba čovjeka.“

(Petar Petrović Njegoš – Gorski vijenac)

„No ću ja mloge valjale i nevaljale zasluge naše od zaborava izbavit i tebe ostavit, koje će poslužit onome što bidne rođeni sin mojije drugova, da može umnožavat ono što će takvi viđet da valja za njega i njegov narod i čast.“

(Marko Miljanov - Primeri čojstva i junaštva)

Literatura

• Ivić, Pavle (1956). Dijalektologija srpskohrvatskog jezika: Uvod i štokavsko narečje (1. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 
• Okuka, Miloš (2008a). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta. 
• Okuka, Miloš (2008b). „Zetsko-raški dijalekat srpskog jezika”. Zbornik Instituta za srpski jezik SANU. 1. str. 351—369. 

Spoljašnje veze

• Miloš Okuka (2008): Srpski dijalekti