Ivanjdan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivanjdan

Ivanjdan (Ivandan,[1] Svitnjak, Jovan Igritelj[2]) hrišćanski je praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.

Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo.[3] Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.

Jovan je u reci Jordan krstio Hrista, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.

Kod Srba na ovaj dan se stavi venac od ivanjskog cveća (koji se zove Ivanjski venac) na vrata kuće. Manastir Svetog Aleksandra u Orošu je bio posvećen ovom prazniku, dok nije prešao u ruke katolika i preimenovan u Svetog Aleksandra.

Naziv[uredi | uredi izvor]

Nikola Begović je zapisao da su u manastiru Gomirje monasi hram svoje crkve zvali Roždinstvo Svetog Joana i da nisu koristili naziv Ivanjdan, kao drugde, neki pravoslavni Srbi.[4] Kod Srba postoje lični nazivi i Ivan i Jovan. Tako imamo Ivana Crnojevića, otac Skenderbegov je bio Ivan I Kastriot... Ta dvojnost se vremenom prelila i na praznike pa su praznici Jovanjdan i Ivanjdan posvećeni istom svecu, ali u jednom slučaju do izražaja dolazi ona tradicija koja ima početno J, Jovan (Ιωάννης [Ioánnis]) gde se grčko io, čulo kao J, a u drugom slučaju je dominantno I, kako je kod zapadnijih katolika na Balkanu i kod Rusa (npr. Ivan Jastrebov). Jovan prevladava u Makedoniji i Srbiji, i kod pravoslavnih je dominantniji naziv, a oni krajevi gde je bilo i zadanijih uticaja, kao severna Albanija, Zeta... imamo i nazive Ivan.

Ivanjdan i Jovanjdan u srpskim crkvenim kalendarima[uredi | uredi izvor]

Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu pod 24. junom (tada još svi hrišćani koriste julijanski kalendar) ovaj praznik navodi kao crveno slovo i pod nazivom: Rožedstvo proroka predteče i krstitelja Iωanna, a Jovanjdan, 7. januara se navodi samo sa početnim slovom S kao crvenim slovom, kao: Sabor svjatago krstitelja Iωanna.[5]

Serbska letopis za 1825. godinu pod 7. januarom po julijanskom kalendaru, ima crnim slovima upisano Ioanna krestitelя, a za Ivanjdan, pod 24. junom (jul. kal.) je crvenim slovima ispisano: Roždest. Ioanna Kr.[6]

Crnogorski godišnjak Orlić od 1865. do 1870. godine, oba praznika navodi kao crveno slovo. Jovanjdan, 7. januara, se navodi kao: Sabor Svetog Jovana, a za 24. jun se navodi: Ivanj-dan. Srbi katolici Dubrovčani su u svom kalendaru Dubrovnik za 1897. imali crkvene kalendare i za katolike i pravoslavce. Za pravoslavne pod 7. januarom, kada je Jovanjdan, navedeno je: Sabor Jovana Krst.,[7] a pod 24. junom, kada se slavi Ivanjdan je navedeno: Rođenje Jov. Krst.[8] U crkvenom kalendaru SPC za 2020. godinu, oba praznika su crveno slovo. Pod 7./20. januarom je navedeno: Sabor Svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan, a pod 24. junom/7. julom je navedeno: Rođenje Svetog Jovana Preteče - Ivanjdan.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rođenje Svetog Jovana Krstitelja Ivandan”. Arhivirano iz originala 26. 09. 2020. g. Pristupljeno 20. 03. 2011. 
  2. ^ Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić. Srpski mitološki rečnik — Preduzeće Nolit: 1970, Beograd.
  3. ^ „Rođenje Svetog Jovana Preteče - Ivanjdan”. Eparhija. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  4. ^ Begović, Nikola (2009). Život i običaji Srba graničara, Rođenje sv. Jovana. Zagreb: SKD Prosvjeta. str. 159. 
  5. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. Arhivirano iz originala 05. 07. 2020. g. Pristupljeno 07. 07. 2020. 
  6. ^ Serbska letopis. Budim. 1824. 
  7. ^ Dubrovnik (kalendar). Dubrovnik. 1897. str. 8. 
  8. ^ Dubrovnik (kalendar). Dubrovnik. 1897. str. 20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]