Izolacija (psihologija)
Izolacija (nem. Isolierung) je mehanizam odbrane u psihoanalitičkoj teoriji koji je prvi predložio Sigmund Frojd. Iako se odnosi na potiskivanje, koncept se razlikuje na nekoliko načina. Karakteriše se kao mentalni proces koji uključuje stvaranje praznine između neprijatne ili preteće spoznaje i drugih misli i osećanja. Smanjivanjem asocijativnih veza sa drugim mislima, ređe se pamti ugrožavajuća spoznaja i manje je verovatno da će uticati na samopouzdanje ili samopoimanje.[1] Frojd je koncept ilustrovao primerom osobe koja započinje tok misli, a zatim zastaje na trenutak pre nego što pređe na drugu temu.[2] Kao odbrana od štetnih misli, izolacija sprečava sopstvo da dopusti da se spoznaje ponavljaju i eventualno štete samopoimanju.
Dokaz[uredi | uredi izvor]
Širok spektar studija podržava zaključak da se ljudi brane od pretnji mentalnom izolacijom. Pokazalo se da represori obrađuju informacije,[3] kada im se predoče neke negativne, često će stvarati spontane srećne misli ili osećanja, minimizirajući njihov uticaj.[1] Depresivni ljudi obrađuju informacije mnogo temeljnije, bile one dobre ili loše. Ovaj visok nivo obrade razvija jake asocijativne veze sa sličnim informacijama. Kada depresivna osoba pokuša da izbegne štetnu spoznaju, često pomisli na neku drugu koja negativno utiče.[4] Dokazi iz studija pokazuju da izolacija ljudi i životinja izaziva osetljivost na društvene pretnje i motiviše obnovu društvenih veza.[5]
Istraživanje je pokazalo da će ljudi ostati zadovoljni svojim učinkom uprkos negativnim povratnim informacijama sve dok mogu da ih drže izolovane od standarda. Oni koji su rano primili standarde prisetili su ih se kao i ostalih, ali jednostavno su ih ignorisali. Uspeli su da izoluju svoje povratne informacije od standarda čime su minimizirali pretnju njihovom samopoštovanju. Oni koji su kasnije dobili standarde bili su manje zadovoljni svojim učinkom, nesposobni da izbegnu njihov nedostatak uspeha u poređenju sa normom.[6] Ovaj oblik izolacije se naziva trivijalizujućim.[1]
Jedna vrsta izolacije se naziva privremene zagrade, u kojoj se neki uočeni neuspeh ili nedostatak pripisuju nečijoj prošlosti, efikasno uklanjajući njen uticaj na sadašnje ja. Ova vrsta odvajanja od prošlosti se može videti u religioznom preobraćanju, u određenim programima oporavka od zavisnosti od droga ili u bacanju zaostalih dosijea u pravnom sistemu.[1] Ove društveno prihvaćene prakse efektivno čine izolaciju društveno dozvoljenom, barem u određenim slučajevima i čini se da to ponašanje umanjuje deo stresa iz prošlih događaja. Ljudi sa niskim samopoštovanjem često koriste privremene zagrade pri opisivanju prošlih neuspeha.[7]
Efekat[uredi | uredi izvor]
Pokazalo se da uobičajeni represori imaju manje nesrećnih uspomena od drugih ljudi, ali razlika leži u sekundarnim asocijacijama.[1] Istraživanje represora je zaključilo da su oni imali jednako snažne negativne reakcije na loša sećanja, međutim ta sećanja nisu izazvala druga negativna osećanja koliko kod ne–represora.[8] Represori imaju loše pamćenje kao i svi drugi, ali ih manje muče jer su relativno izolovani u sećanju.[1] Najnoviji istraživači su se složili da je izolacija jedan od efikasnijih i važnijih mehanizama odbrane od štetnih saznanja.[1] Predstavlja mehanizam za suočavanje koji ne zahteva zablude stvarnosti, što ga čini verovatnijim od nekih alternativa (poricanje, sublimacija, projekcija).[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž Baumeister, Roy F.; Karen Dale; Kristin L. Sommer (1. 12. 1998). „Freudian Defense Mechanisms and Empirical Findings in Modern Social Psychology: Reaction Formation, Projection, Displacement, Undoing, Isolation, Sublimation, and Denial”. Journal of Personality. 66 (6): 1081—1124. doi:10.1111/1467-6494.00043.
- ^ Freud, Sigmund (1961). The standard edition of the complete works of Sigmund Freud (Vol. 20). London: Hogarth Press. str. 77—178.
- ^ Bonanno, G. A.; Davis, P. J.; Singer, J. L.; Schwartz, G. E. (1991). „The repressor personality and avoidant information processing: A dichotic listening study.”. Journal of Research in Personality. 62: 386—401. doi:10.1016/0092-6566(91)90029-p.
- ^ Edwards, J. A.; Weary, G. (1993). „Depression and the impression-forming continuum: Piecemeal processing despite the availability of category information.”. Journal of Personality and Social Psychology. 64: 636—645. doi:10.1037/0022-3514.64.4.636.
- ^ Cacioppo, J. T.; Hawkley, L.C.; Norman, G.J.; Berntson, G.G. (2011). „Social isolation”. Ann. N.Y. Acad. Sci. 1231: 17—22. PMC 3166409
. PMID 21651565. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06028.x.
- ^ Schul, Y; Schiff, M. (1995). „On the costs and benefits of ignorance: How performance satisfaction is affected by knowing the standard prior to performance”. Personality and Social Psychology Bulletin. 21: 491—501. doi:10.1177/0146167295215007.
- ^ Baumeister, R. F.; Ilko, S. A. (1995). „Shallow gratitude: Public and private acknowledgment of external help in accounts of success”. Basic and Applied Social Psychology. 191-209. 16: 191—209. doi:10.1207/s15324834basp1601&2_12.
- ^ Hansen, R. D.; Hansen, C. H. (1988). „Repression of emotionally tagged memories: The architecture of less complex emotions.”. Journal of Personality and Social Psychology. 55: 811—818. doi:10.1037/0022-3514.55.5.811.
