Inat

Inat (tur. inat; inatluk), ili prkos, štetno je ponašanje pojedinca ili grupe svojstveno po besmislenom i upornom suprostavljanju zarad suprostavljanja. Unutrašnji motiv za sprovođenje inata nisu sopstvena ubeđenja, već želja da se nekom drugom eventualno nešto dokaže ili pokaže. Pokazivanje inata tada postaje samom sebi cilj, a početni povod ostaje u drugom planu.

Inat treba razlikovati od prkosa koji nije uvek opisan kao nužno štetno, iracionalno i besmisleno ponašanje. Prkos je protivljenje manjeg, obespravljenog, bespomoćnog prema većem, moćnijem, beskrupuloznom. Posledice mogu biti iste, štetne po počinioca, ali se kod inata smatra da nije postojala nikakava potreba niti moralno opravdanje za takvo ponašanje. Prkos može da preraste u motivaciju da se savladaju nepovoljne okolnosti i postigne uspeh suprotno, odnosno uprkos, svim izgledima.

Inadžijsko ponašanje predstavlja infantilno (detinjasto) ponašanje. Inat je na primer kada se malo dete naljuti na drugare jer ga ne zovu da se igraju zajedno, a potom iz inata uporno neće da prihvati njihove pozive da se ipak igraju zajedno. Dete će tada reći: „Za inat, e baš neću“. Poslovica kaže: „Od inata nema goreg zanata“.