Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš
| Naziv | |
|---|---|
| |
| Osnovan | |
| Zemlja | .svg){kind=small} .svg){kind=small}  |
| Direktor | |
| Sedište | |
| Adresa | |
| Sajt | |
| Položaj | nad. visina: 248 m |
Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš je zdravstvena, naučno-nastavna i istraživačka ustanova Medicinskog fakulteta univerziteta u Nišu, koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata obolelih od kardiovaskularnih i reumatskih bolesti, sa sedištem u banjsko-klimatskom lečilištu Niška Banja udaljenom 10 km od Niša.
Nazivi Instituta[uredi | uredi izvor]
Banjsko i klimatsko lečilište „Niška banja“, Prirodno lečilište „Niška banja“, Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika, Institut „Niška Banja“, Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš.
Zvanični naziv zdravstvene ustanove je Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Niška Banja je prirodno lečilište, poznato još iz doba Rimskog carstva, zbog;
- Karakteristične umereno kontinentalne klime; koja u medicinskom smislu spada u kategoriju umirujuće klime pogodne za lečenje, odmor i rekreaciju.
- Lekovite termomineralne vode koja je specifično slabo mineralizovana radonom, zemnoalkalna, temperature od 36 °C do 38 °C, sa izvorišta „Glavno vrelo“, „Suva Banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“.
- Prirodnog mineralnog peloida (blata).
Toplu vodu Niške Banje, prvi su koristili Rimljani početkom 4. veka, kada je u njenim blagodetima uživao rimski car Konstantin Veliki, osnivača Konstantinopolja i začetnika hrišćanstva na ovim prostorima. Rimljani su specijalno izlivenim olovnim cevima sprovodili toplu vodu iz Niške Banje do careve rezidencije Medijana, udaljene oko 5 km od banje prema Nišu.[1]
Brojne srpske dinastije uživale su blagodetima Niške Banje počev od Stefana Nemanje, velikog srpskog župan i rodonačelnik dinastije Nemanjića, koji je dočekao u Nišu, jula 1189. cara Fridriha Barbarosu i „teško je poverovati da Stefan Nemanja svog slavnog gosta nije poveo do toplih izvora obližnje banje, da se okrepi nakon dugog puta“ [2]
Pod osmanlijskom vlašću, Niški okrug je snažno bio vezan za dinastiju Obrenovića, koja je 1878. oslobodila Niški okrug od Turaka i pripojila ga Srbiji, tako da su od tog doba „stari gospodar“ -Milan Obrenović i „mladi kralj“ Aleksandar Obrenović (tako su ih zvali u narodu), često posećivali Nišku Banju.[2]
Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina, kralj Aleksandar drugi Karađorđević bio je redovan gost Niške Banje i u toku boravka u njoj odsedao je u vili „Jela“.
Niška banja je bila omiljeno mesto tri kralja i dve srpske dinastije. U čast vladara koji su svojim prisustvom i kraljevskim dostojanstvom Niškoj Banji dali duh i elitizma, zahvalni meštani su u centralnom parku podigli spomen-česmu i nazvali je „Tri kralja“.
Niška banja je bila omiljeno mesto tri kralja i dve srpske dinastije. U čast vladara koji su svojim prisustvom i kraljevskim dostojanstvom Niškoj Banji dali duh i elitizma, zahvalni meštani su u centralnom parku podigli spomen-česmu i nazvali je „Tri kralja“.[2]
Tridesetih godina 20. veka, započelo je novo doba u razvoju Niške Banje i banjskog turizma u njoj. Tih godina ona je postala poznato banjsko-klimatsko lečilište u Kraljevini Jugoslaviji, sa svim karakteristikama tadašnjih evropskih banja. I dok se Srbija još oporavljala od ratova, tadašnji kraljevi i bogati ljudi u Nišku Banju donosili su, sjaj, luksuz i evropski način života.
Nagli razvoj Niške Banje, kao banjskog lečilišta, počeo je 1923. kada je brigu o banji preuzela država. Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije 1926. je Sreskog sanitarnog referenta dr Đoku Mihajlović, imenovala za prvog banjskog lekara. Kako bi dr Mihajlović usavršio znanje iz balneo-fizikalne medicine i lečenja unutrašnjih bolesti (primenom banjskih faktora), Uprava Niške Banje ga je 1928. uputila na medicinsko usavršavanje (specijalizaciju) u Čehoslovačku.[2]
Ubrzo su bogati trgovci i prvi srpski industrijalci podizali raskošne vile oko „na širokom platou podno Koritnjak, najpre podignutog monumentalnog zdanje banjskog kupatila, kojim se i danas šire opuštajući mirisi tople vode i peloida. Dva hotela i škola, uređeni park ispred kupatila, a od 1932. tramvajska veza sa Nišom, potpuno su izmenili izgled do tada malog turističkog naselja u Srbiji.
Sredinom 1935. sagrađeno novo kupatilo (danas poznato kao »Staro kupatilo« ) znatno je uvećalo banjske kapacitete za lečenje gostiju. Tako se od 1935. do 1940, u Niškoj Banji lečilo godišnje više od 5.000 pacijenata, a 1938, koja je bila rekordna i 6.265.
Početkom Drugog svetskog rata Niška Banja je raspolagala sa 510 postelja u hotelima i vilama i 530 postelja u privatnom smeštaju, „koje su opsluživali jedan stalni i četiri sezonska lekara“.[2]
Po završetku Drugog svetskog rata banjsko lečilište je raspolagalo sa četiri hotela i dve vile, u kojima je bilo 570 postelja i 800 postelja u privatnom smeštaju, što je zbog sve većeg broja pacijenata postalo nedovoljno.
Od 1954. do 1956. u Niškoj banji je prosečno, godišnje boravilo 17.088 pacijenata, što je Nišku Banju po broju posetilaca u tadašnjoj FNR Jugoslaviji svrstavalo na drugo mesto odmah iza Vrnjačke Banje.
Tokom 1963. Niška Banja je dobila status banje, a januara 1966. »Banjsko i klimatsko lečilište „Niška banja“«, preimenovano je u »Prirodno lečilište „Niška banja“«, sa osnovnom namenom da leči i rehabilituje reumatička i srčana oboljenja. Za prvog direktora je imenovan dr Dragoslav Koković.[3]
Decembra 1966. lečilište u Niškoj Banji dobija novi naziv »Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika«, a na dužnost direktora je postavljen prof. dr Dimitrije Mihajlović.
Smeštajem većeg dela Zavoda u novoizgrađeni savremeno opremljen stacionar „Radon“ 1975, počelo je novo razdoblje u njegovom radu. Sledila je izgradnja novog objekta 1981, stacionara „Terme“, i dogradnja još jednog sprata na objektu stacionara „Radon“ 1996, tako da je ukupni kapacitet postelja u Zavodu bio 560.[3]
Zavod je prerastao u »Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesnika« 1979, a zbog značaja za zdravstvo Srbije, 1993. vlada Republike Srbije je postala osnivač Instituta.[4]
Decembra 2006, otvoren je renovirani hidro blok u stacionaru „Zelengora“, sa novim bazenom i pokretnim dnom, što je olakšalo korišćenje termomineralne vode kod teško pokretnih bolesnika.[3]
Aprila 2007, u stacionaru „Radon“, otvoren je velnes centar „Sense“ sa svim potrebnim sadržajima po uzoru na moderne evropske centre, što je još više osavremenilo i zaokružilo ponudu Instituta „Niška Banja“.[3]
Smeštajni kapaciteti[uredi | uredi izvor]
Ukupan smeštajni kapacitet Instituta je 560 ležajeva, razmeštenih u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i apartmanima u tri stacionara: „Radon“, „Zelengora“ i „Terme“. Svaki od stacionara, koji čini zasebnu celinu, pored smeštajnog dela, raspolaže i terapijskim blokom (hidro, kinezi, elektro i peloid) i većim brojem sala za obedovanje, ugostiteljske usluge, grupnu i individualnu rekreaciju, zabavu i kongresni turizam.[5]
Najveći objekat Instituta je stacionar „Radon“ kapaciteta 300 ležajeva, u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i apartmanima. U njegovom sastavu je i amfiteatar sa 300, plenum sala sa 60 i restoran sa 300 mesta, bazen sa termomineralnom vodom, velnes centar i parking.
 |
 |
 |
Stacionar „Zelengora“ raspolaže sa 160 ležajeva u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama. U sastavu objekta je i restoran, kafe restoran, letnja bašta, bazen sa termomineralnom vodom.
Stacionar „Terme“ sastoji se od tri vile međusobno povezane toplom vezom, kapaciteta 100 ležajeva u jednokrevetnim dvokrevetnim, trokrevetnim sobama i apartmanima. U sastavu stacionara je restoran, kafe restoran, letnja bašta i bazen sa termomineralnom vodom.
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš je savremena zdravstvena i naučno-istraživačka ustanova iz oblasti reumatologije i kardiologije, specijalizovane rehabilitacije, fizikalne medicine i ortopedije.
Institut poseduje najsavremeniju opremu za neinvazivnu dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesnika, a takođe i savremenu opremu za operativno lečenje u domenu ortopedske hirurgije. Uz postojeće prirodne faktore (klima, radioaktivna voda, peloid i gas) navedene mogućnosti daju Institutu posebnu karakteristiku.
Zdravstvena delatnost u Institutu obavlja se preko bolničkih odeljenja: reumatološkog, kardiološkog, opšte rehabilitacije, ortopedskog, odeljenja za specijalizovanu rehabilitaciju i ambulantno-polikliničkih službi.
Prevencija i lečenje [6][uredi | uredi izvor]
Osnovna delatnost Instituta je prevencija, lečenje i rehabilitacija reumatičkih i kardiovaskularnih bolesti u koje spadaju:
- Bolesti lokomotornog aparata (zapaljenjski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativni reumatizam, vanzglobni reumatizam, metabolički reumatizam - osteoporoza)
- Kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, arterijska hipertenzija, srčane mane, bolesti perifernih krvnih sudova)
- Stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda kao i stanja nakon operacija na otvorenom srcu
- Rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka ili kolena
- Posttraumatska stanja
- Stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona
- Zapaljenjski i funkcionalni sterilitet
Nastavna delatnost i naučnoistraživački rad[uredi | uredi izvor]
Osnivanjem Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Institut je dobio poseban značaj kao obrazovna ustanova za školovanje lekara i medicinskih sestara u oblasti kardiologije, interne medicine, reumatologije, ortopedije i fizijatrije.
Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ danas je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Nišu na katedri Interne medicine – oblast kardiologija, reumatologija i Balneoklimatologija. Predavanja i vežbe za studente na osnovnoj i poslediplomskoj nastavi iz Interne medicine odvijaju se u amfiteatru, Plenum sali Instituta i na kliničkim odeljenjima.[7]
Preko 50 lekara ovog instituta aktivno se bavi naučno istraživačkim radom pre svega u oblasti reumatologije, kardiologije balneoterapije. itd, o čemu govore brojni objavljeni stručni radovi, doktorske i magistarske disertacije.
Velnes[uredi | uredi izvor]
Velnes centar u svom prostoru poseduje sledeće sadržaje:
- bazen
- džakuzi bazen,
- finsku saunu,
- vibrosaunu (saunu oblika kapsule koju može koristiti samo jedan korisnik),
- celutron (aparat koji vrši elektro-stimulaciju opuštenih mišića)
- slanu sobu
- sobe za masažu.
Organizacija [8][uredi | uredi izvor]
Klinike i službe[uredi | uredi izvor]
Klinika za reumatologiju[uredi | uredi izvor]
Klinika za reumatologiju osnovana je 1982. i svoj rad ostvaruje kroz :
- Odsek za specijalističko konsultativne preglede
- Odsek za poluintenzivno lečenje i negu
- Odsek za dijagnostiku:
- Kabinet za denzitometriju
- Kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku
- Kabinet za kapilaroskopiju
- Kabinet za dijagnostičku i terapijsku punkciju zglobova i kontrolu bolesti MT
- Kabinet za MRA perifernih zglobova i RO dijagnostiku
Klinika za kardiovaskularne bolesti[uredi | uredi izvor]
Klinika za kardiovaskularne bolesti formirana je 1995. i poseduje kadrovske i materijalne mogućnosti za kompletnu neinvazivnu dijagnostiku kardiovaskularnih bolesnika. Ova klinika organizuje svoj rad kroz;
- Odsek za zbrinjavanje urgentnih stanja
- Odsek za specijalističko konsultativne preglede
- Odsek za kardiovaskularnu dijagnostiku
- Odsek za intenzivno lečenje i negu - koronarna jedinica
- Odsek za poluintenzivno lečenje i negu
- Odsek za standardno lečenje
- Kabinet za arterijsku hipertenziju
- Kabinet za lipide
Navedeni odseci i kabineti pružaju mogućnost da se u Institutu u jednom danu obavi, proceni funkcija kardiovaskularnog sistema, odredi adekvatna terapija i obezbedi periodično praćenje stanja kardiovaskularnog sistema i na taj način smanji potreba srčanih bolesnika za boravkom u bolnici radi dijagnostike i lečenja.
Služba za ortopediju[uredi | uredi izvor]
Služba za ortopediju osnovana je 1971. i u njoj su hirurški lečeni urođeni i stečeni deformiteti koštano-zglobnog sistema. U okviru ove službe rade;
- Odsek za specijalističko konsultativne preglede
- Odsek za intenzivno lečenje i negu
- Odsek za standardno lečenje
- Operativni odsek
- Kabinet za minimalno invazivnu hirurgiju
- Kabinet za terapiju bola
Posebnu pažnju hirurzi ove službe pridaju lečenju reumatizma i sportskih povredama. Jedinica za terapiju bola, koja se bavi lečenjem srednje jakog akutnog i hroničnog benignog bola, u svom radu kombinuje medikamentoznu terapiju i lokalnu i sprovodnu anesteziju sa balneo-fizikalnim procedurama.
Klinika za rehabilitaciju[uredi | uredi izvor]
Kroz Odeljenja za specijalizovanu rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesnika prođe najveći broj pacijenata Instituta (sa koronarnom bolešću, posle hirurških intervencija na srcu, sa arterijskom hipertenzijom, bolestima perifernih krvnih sudova). Rehabilitacijom su obuhvaćeni i bolesnici sa zapaljenskim, autoimunim, metaboličkim i degenerativnim reumatskim bolestima.
Specijalizovana rehabilitacija kardiovaskularnih i reumatičkih bolesnika u Institutu se odvija, po istim principima, u sledećim odeljenjima za specijalizovanu rehabilitaciju koja se nalazi u stacionarima „Radon“ i „Terme“:
- Odsek za specijalističko konsultativne preglede
- Odeljenje „A“ za specijalizovanu rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika
- Odeljenje „B“ za specijalizovanu rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika
- Odeljenje „C“ za specijalizovanu rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika
- Odeljenje „D“ za specijalizovanu rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika
- Odeljenje „E“ za rehabilitaciju neuroloških, traumatoloških, reumatoloških pacijenata i postoperativnih stanja
Posebna pažnja na ovom odeljenju obraća se primeni doziranog, kontrolisanog fizičkog treninga u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika. Terapija se kombinuje istovremenom primenom prirodnih balneoloških faktora Niške Banje sa savremenom terapijom lekovima. U okviru klinike postoji i Kabinet za dijetetiku.
Zajedničke službe[uredi | uredi izvor]
- Informacione tehnologije
- Odeljenje za pravne kadrovske i opšte poslove
- Odeljenje finansijskih poslova
- Odeljenje za komercijalne poslove
- Služba za tehničke i druge slične poslove:
- Odeljenje ishrane i ugostiteljstva
- Odeljenje za investiciono-tehničko održavanje objekata i opreme
Kadrovska struktura[uredi | uredi izvor]
Kapacitete u stacionarnom, ambulantnopolikliničkom delu Instituta i kabinetima opslužuje;
- Ukupno: 432 radnika (258 medicinskih i 174 nemedicinskih).
- Sa visokom školskom spremom je 78 radnika: 65 medicinskih i 13 nemedicinskih radnika.
- Od ukupnog broja medicinskih radnika 15 je doktora medicinskih nauka, ili predavača u nastavi (profesori, docenti i asistenti), 50 lekara specijalista (interne medicine, ortopedije i fizikalne medicine) od kojih je 6 magistara i 9 primarijusa, lekara opšte medicine ili na specijalizaciji 8.
- Strukturi nemedicinskih radnika je: 4 ekonomista, 4 pravnika, 1 profesor engleskog jezika, 1 sociolog, 2 elektro-inženjera i 1 inženjer mašinstva.
Terapijsko - rekreativne staze[uredi | uredi izvor]
U okviru posebnih terapijskih tretmana reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ali i za, oporavka i rekreaciju sportista i turista u Niškoj Banji koristi se posebno izgrađen šetališni kompleks parkovskih staza, poznat i kao „Staze zdravlja“ , koji je osavremenjen generalnim preuređenjem od 2018. do 2020. godine
U okviru ovog kompleks postoje šest staza zdravlja, ukupne dužine od 350 do 1.400 metar, sa usponom usečenim u planinu Koritnjak ili bez njega.
Namena ovih staza je sledeća:
- Staze I i II su bez većih uspona i padova i namenjene su rehabilitaciji težih srčanih bolesnika.
- Staze III, IV i V predstavljaju kombinaciju hoda po ravnom i uspona sa različitim nagibom. Namenjene su rekreativcima i pacijentima koji imaju ili su stekli veću toleranciju na fizički napor.
- Staza VI ili „zlatna staza“ predstavlja kombinaciju naizmeničnog smenjivanja bržeg i sporijeg hoda. Pogodna je za sve one koji žele da se bave fizičkom aktivnošću u cilju očuvanja zdravlja.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Istorija Niša - Prva knjiga, Gradina i Prosveta Niš 1986
- ^ a b v g d Istorija Niša - Treća knjiga str.493. Gradina i Prosveta Niš 1986
- ^ a b v g „Istorijat Instituta”. Sajt Instituta Niška Banja. Arhivirano iz originala 18. 02. 2019. g. Pristupljeno 18. 2. 2019.
- ^ Stevan M. Stanković Pisana reč o banjama Srbije - GLOBUS 37-38 – časopis za metodološka i didaktička pitanja geografije.
- ^ Smeštajni kapaciteti Instituta „Niška Banja“, Pristupljeno 22. 11. 2012.
- ^ „Indikacije U”. Institut „Niška Banja“. Pristupljeno 18. 2. 2019.
- ^ „Nastavna baza Medicinskog fakulteta. U”. Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“. Pristupljeno 18. 2. 2019.
- ^ „Organizacija i oprema . U”. Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“. Arhivirano iz originala 19. 02. 2019. g. Pristupljeno 18. 2. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zunic, Z. S.; Yarmoshenko, I. V.; Birovljev, A.; Bochicchio, F.; Quarto, M.; Obryk, B.; Paszkowski, M.; Celiković, I.; Demajo, A.; Ujić, P.; Budzanowski, M.; Olko, P.; McLaughlin, J. P.; Waligorski, M. P. (2007). „Radon survey in the high natural radiation region of Niska Banja, Serbia”. Journal of Environmental Radioactivity. 92 (3): 165—174. PMID 17196309. doi:10.1016/j.jenvrad.2006.11.002.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš.Zvanična prezentacija
- Institute "Niška Banja" na www.visitspas.eu
- Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti, Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989.
- GODIŠNJI KONGRES REUMATOLOGA SRBIJE I CRNE GORE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM BEOGRAD, 2005. ZBORNIK RADOVA
