Iljušin Il-14

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-14M

Iljušin Il-14
Iljušin Il-14

Opšti podaci
Namena putnički, transportni
Posada 3 do 4
Broj putnika 42
Poreklo  SSSR,  Istočna Nemačka,  Čehoslovačka,  Poljska
Proizvođač Fabrika No.30 i No.84 SSSR, VEB Flugzeugwerke-DDR, Avia Čehoslovačka, Poljska
Probni let 13. 07. 1950.
Uveden u upotrebu 30. 11. 1954.
Povučen iz upotrebe još leti veoma mali broj Il-14
Prvi operater Aeroflot
Broj primeraka 1276
Dimenzije
Dužina 22,31 m
Visina 7,90 m
Raspon krila 31,70 m
Površina krila 99,70 m²
Masa
Prazan 12.500 kg
Normalna poletna 17.500 kg
Pogon
Motori klipni
Broj motora 2
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 2PD Švecov AŠ-82T
Snaga KEM-a 1.400 kW
Snaga KEM-a u ks 1.900 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 416 km/h
Ekonomska brzina 350 km/h
Dolet 1.600 km
Plafon leta 7.400 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Iljušin Il-14 (NATO naziv Crate) je dvomotorni sovjetski putnički (transportni) avion koji je proizvođen u fabrikama aviona u SSSR, Čehoslovačkoj, Istočnoj Nemačkoj (DDR) i Poljskoj u periodu od 1954. do 1960. godine. Namenjeni su za kratke i srednje linije vazdušnog putničkog saobraćaja i vojnim potrebama kao transportni, desantni i sanitetski avion.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Izgled putničke kabine aviona Iljušin Il-14M}

Tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata, u Sovjetskom Savezu osnovni avioni za transport putnika na kratkim i srednjim linijama bili su DC-3 i njegova ruska varijanta Li-2. Planirano je da se ovi avioni zamene novim pa je u birou Iljušina projektovan avion Il-12 koji je testiran u toku 1946. godine. Odmah nakon završetka testiranja aviona Il-12, konstruktorski tim Iljušina počeo se intenzivno baviti problemom povećanja bezbednosti putničkih aviona. Naime korišćenjem dvomotornih aviona DC-3 i Li-2 tokom rata ustanovljeno je da je najveći broj nesreća prouzrokovan otkazivanjem jednog motora u fazi poletanja. Rešavanjem ovog problema na avionu Il-12 nastao je avion Il-14 koji je bio u stanju da pod punim opterećenjem poleti sa jednim motorom. Il-14 je u odnosu na Il-12 imao jače motore i neznatno je veći i teži od njega, doduše sa promenjenom aerodinamikom koja je omogućila povećanu stabilnost i upravljivost aviona pri malim (kritičnim) brzinama, a sa povećanjem broja sedišta na 48 mesta povećana mu je ekonomska efikasnost. Iljušin Il-14 je avion potpuno metalne konstrukcije sa nisko postavljenim krilima na kojima se nalaze dva vazduhom hlađena klipno radijalna motora sa četvorokrakim metalnim elisama.[1]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

avion Iljušin Il-14M prikazan u 3 projekcije
Kokpit aviona Iljušin Il-14M}

Il-14 je niskokrilni putnički avion metalne konstrukcije sa dva motora na krilima aviona. Trup aviona je gotovo kružnog poprečnog preseka monokok konstrukcije. Na početku trupa se nalazila kabina pilota sa dva sedišta jedno pored drugog, iza pilotske kabine nalazi se prostor za navigatora i stjuardesu i nusporstorije (čajna kuhinja i ostava za hranu), zatim putnička kabina ili tovarni prostor (kod transporne varijante ovog aviona).

Kod putničkih aviona unutrašnjost putničke kabine je izolovana od buke i vibracija. Uobičajeno su sedišta postavljena u dve kolone sa prolazom kroz sredinu kabine, a u svakoj koloni se nalaze po dva sedišta u redu. Sa obe strane trupa nalazili su se pravougaoni prozori sa desne strane ih je bilo sedam do osam u zavisnosti od tipa (broja sedišta) a sa leve sedam. Vrata za ulaz i izlaz iz aviona su se nalazila u repu aviona sa leve i desne strane već prema tipu i nameni aviona. Putnička varijanta je pored vrata za ulaz i izlaz koja su se nalazila sa desne strane aviona blizu repa imala još četiri izlaza na trupu aviona za slučaj opasnosti i hitnog napuštanja aviona.

Varijante aviona Il-14[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-14 se proizvodio u dve fabrike u SSSR, zatim u Istočnoj Namačkoj (DDR) i u Čehoslovačkoj fabrici aviona AVIA. Varijanta ovog aviona namenjenog elektronskom ratovanju proizveden je po licenci u Poljskoj. Avion Iljušin Il-14 je pravljen za civilni transport putnika ali isto tako i vojni transport, stoga je postojalo 12 osnovnih varijanti ovog aviona:

  • Il-14 - osnovni prvi proizvodni tip aviona,
  • Il-14P - putnička verzija sa 18 mesta,
  • Il-14PS, S, SI i SO - verzije aviona namenjeni za prevoz važnih osoba,
  • Il-14M - verzija aviona sa 30 do 32 mesta,
  • Il-14T - transportna (kargo) verzija aviona,
  • Il-14TB - verzija namenjena za vuču jedrilica,
  • Il-14-30D, TD i T-TD - desantna verzija aviona,
  • Il-14G- teretna verzija aviona Il-14M,
  • Il-14LIK-1 i LIK-2 - avion laboratorija namenjeni ispitivanju,
  • Il-14Patrolni - avion namenjen graničnoj službi za partoliranje,
  • Il-14FKP i FKM - avion namenjen aerofotografisanju,
  • Il-14Crate-C - avion po licenci proizveden u Poljskoj namenjen elektronskom ratovanju,

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Korišćenje u svetu[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-14 su proizvođeni i prodavani i to uglavnom avio-kompanijama u Sovjetskom Savezu i zemljama Varšavskog ugovora kao i zemljama Azije i Afrike i predstavljali su okosnicu kratko i srednje linijskog vazdušnog saobraćaja dugi niz godina. Nakon isključivanja ovih aviona iz putničkog saobraćaja većina ovih aviona je pretvorena u kargo verzije za prevoz tereta. S obzirom na dobre eksploatacione osobine u zimskim uslovima ovaj avion je korišćen za saobraćaj u polarnim krajevima. Zbog mogućnosti da poleti i sleti sa jednim motorom kao veoma siguran avion rado je korišćen za prevoz važnih ličnosti. U svetu je ovaj avion korišćen u gotovo 30 zemalja.

  • Motor AŠ-82FN na Il-14
    Motor AŠ-82FN na Il-14
  • Motor AŠ-82T u Saobraćajnom muzeju u Drezdenu
    Motor AŠ-82T u Saobraćajnom muzeju u Drezdenu
  • Il-14 izduvne cevi motora
    Il-14 izduvne cevi motora
  • Montaža Il-14 u fabrici aviona u Drezdenu (1958)
    Montaža Il-14 u fabrici aviona u Drezdenu (1958)
  • Unutrašnjost transportne verzije Il-14
    Unutrašnjost transportne verzije Il-14
  • Unutrašnjost VIP salona Il-14
    Unutrašnjost VIP salona Il-14

Korišćenje u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-14M JAT-a na frankfurtskom aerodromu}

Prvi avion Iljušin Il-14P (f.br. 6341306) koji je stigao u Jugoslaviju je bio salonska verzija Iljušina 14 sa deset VIP sedišta koju je sovjetski predsednik Nikita Sergejevič Hruščov poklonio predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu 1956. godine posle normalizacije odnosa dve zemlje. Proizveden je 26. aprila 1956, a 3. jula iste godine uveden je u JRV pod ev.br. 7401, koji je kasnije promenjen u 71301. Taj avion je sačuvan i nalazi se u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. Do prijema u Muzej 4. aprila 1973. godine ukupno je imao 166 avio-poletanja i 113 sati naleta.[2]

Šest aviona Iljušin Il-14P koji su uključeni u flotu JAT-a, doleteo je u Beograd 28. januara 1957. godine. Ovi avioni su bili namenjeni proširenju flote JAT-a uglavnom na domaćim i selektivno, međunarodnim linijama. JAT nije izabrao ove avione nego su oni nabavljeni na osnovu dogovora između državno-privrednih delegacija Jugoslavije i SSSR u cilju uravnoteženja robne razmene između dveju zemalja. U to vreme JAT je već koristio avione Konver CV-340 (sa 44 sedišta) koji su u odnosu na Iljušin Il-14P(sa 18 do 26 sedišta), odlikovali većom nosivošću, povećanom udobnošću putovanja, povećanim doletom, bio je opremljen modrenim navigacionim i radio uređajima i bio je ekonomičniji u eksploataciji u odnosu na njih. No i pored toga ovi avioni su u floti JAT-a leteli skoro 6 godina da bi 1963. godine bili ustupljeni Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, koje je ove letilice uključilo u svoju transportnu jedinicu.[3]

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Korisnici aviona Il-14 u svetu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1938 - 1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03103-4. 
  2. ^ „Iljušin Il-14” (na jeziku: (jezik: srpski)). UNVTS. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  3. ^ Janić & Simišić 2007

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1938 - 1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03103-4. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy i Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy (2005). Ilyushin Il-12 and IL-14 - Successors to the Li-2 (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley: Midland Publishing Ltd. ISBN 978-1-85780-223-8. 
  • de Agostini (1994). AIRCRAFT, die neue Enzyklopädie der Luftfahrt (na jeziku: (jezik: nemački)). München-Karlsfeld: TOPIC Verlag GmbH. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-14 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-14&oldid=27557103”