Kameni most (Regensburg)

Koordinate: 49° 1′ 22″ N 12° 5′ 50″ E / 49.02278° S; 12.09722° I / 49.02278; 12.09722
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kameni most
Kameni most preko reke Dunav Regensburg
Koordinate49° 1′ 22″ N 12° 5′ 50″ E / 49.02278° S; 12.09722° I / 49.02278; 12.09722
MestoRegensburg
 Nemačka
Vrstapešački saobraćaj
Karakteristike
Materijalkamen
Dužina308,7 m
Istorija
Otvaranje12. vek, verovatno 1135-1146

Kameni most (Steinerne Brücke) u Regensburgu u Nemačkoj, most je iz 12. veka preko Dunava koji povezuje Stari grad sa ostrvom Štatamhofom. Više od 800 godina, sve do 1930-ih, to je bio jedini gradski most preko reke. To je majstorsko delo srednjovekovne gradnje i amblem grada.

Lokacija[uredi | uredi izvor]

Južni kraj mosta možda je bio lokacija drevne gradske kapije. Nasuprot njega su sagrađene prodavnica soli Amberg iz ranog 16. veka (nem. Salzstadel) i prodavnica soli Regensburg iz 17. veka. Restoran "Regensburg kuhinja kobasica" istočno od prodavnice soli izgrađen je uz gradski zid u 14. veku; ranija zgrada na istom mestu verovatno je služila kao kantina za radnike koji su gradili most. Dalje prema istoku nalazi se Muzej Dunavskog brodarstva Regensburg.

Most je u istoriji uzrokovao probleme saobraćaju Dunavom, što je primetio Napoleon 1809. godine. To je zbog snažnih struja koje su zahtevale vučnu silu za uzvodnu plovidbu ispod njega sve do 1916. godine, kada je postavljen električni sistem za povlačenje brodova ispod mosta. Ovo je uklonjeno 1964. godine. Budući da savremeni teretni saobraćaj zahteva veće visine od lukova mosta, ovaj deo reke sada se koristi samo za rekreativno i izletničko brodarstvo. Veća plovila zaobilaze ga na severu preko kanala Regenzburg Regen-Dunav, koji je izgrađen na plavnoj ravnici zvanoj Procenvajher i koja se koristila za stočnu pijacu i javne zabave i koja čini deo evropskog vodnog puta između Roterdama na ušću Rajne i Konstance na Crnom moru. (Rušenje mosta radi uklanjanja ove prepreke predloženo je još 1904)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Karlo Veliki je koristio drveni most izgrađen u Regensburgu, oko 100 m istočno od sadašnjeg mosta, ali nije bio adekvatan za saobraćaj i bio je podložan poplavama, pa je odlučeno da se on zameni kamenim mostom.

Kameni most je sagrađen za samo jedanaest godina, verovatno 1135 - 1146.[1][2] Luj VII i njegova vojska iskoristili su ga za prelazak Dunava na putu za Drugi krstaški rat. Služio je kao model drugim kamenim mostovima sagrađenim u Evropi u 12. i 13. veku: most na Labi (sada Avgustov most) u Drezdenu, Londonski most preko Temze, most u Avinjonu preko Rone i Judit-most (prethodnik Karlovog mosta) preko Vltave u Pragu. Bio je jedini most preko Dunava kod Regensburga oko 800 godina, do izgradnje mosta Nibelungen. Vekovima je bio jedini most preko reke između Ulma i Beča, što je Regensburg činilo glavnim središtem trgovine i vlade.

Most je prvobitno imao sopstvenu upravu, koristeći pečat koji ga prikazuje, čiji je najstariji primer iz 1307; za njegovo održavanje korišćene su putarine.

Izgradnja i modifikacije[uredi | uredi izvor]

Kameni most je lučni most sa 16 lukova. Na južnom kraju su prvi luk i prvi stub ugrađeni u prodavnicu soli Regensburg, kada je sagrađena 1616 - 1620. Arheološka ispitivanja obavljena 2009. godine otkrila su štetu od požara tokom srednjeg veka. Most je prvobitno bio dugačak 336 m; izgradnja na prvom stubu smanjila ga je na 308,7 m. Kraj mosta na južnom kraju, u Starom gradu, je pola metra niži od severnog kraja na Štatamhofu, i most se blago savija zbog toka reke na tom mestu.

Izgradnju mosta olakšalo je neobično vruće, sušno leto 1135. godine, koje je uzrokovalo veoma nizak vodostaj Dunava.[3] Neki od stubova mosta nalaze se na dva ostrva u Dunavu u okviru grada, Gornjem i Donjem Verdu. Ostatak je na temeljima hrastovih trupaca na dnu, koji su izgrađeni unutar zagata od hrastove oplate. Radi zaštite od podrivanja reke, okruženi su veštačkim ostrvima ili uporištima u obliku stuba; ona su proširena 1687. godine. Potporni stubovi mosta predstavljaju značajnu prepreku protoku vode, sa samo četiri metra između njih, što stvara snažne vrtložne struje ispod mosta i nizvodno, koje se nazivaju "Regensburg Dunavski virovi". Pet ih je smanjeno 1848. godine u sklopu izgradnje Ludvigovog kanala, a svi su smanjeni i ojačani betonom i kamenom tokom radova na obnovi 1951 - 1962. Konstrukcija pomoću upornjaka je modifikacija tehnike koju su Rimljani koristili za most preko Mosela kod Trira, gde stubovi počivaju direktno na dnu reke.

Na južnom kraju mosta bile su izgrađene vodenice koje su koristile struje koje je most stvarao; prihodi su doprinosili održavanju mosta. Bavarci su ih zapalili 1633. godine tokom tridesetogodišnjeg rata; neke su obnovljene 1655. godine, ali 1784. godine ledena brana na reci ih je uništila. Jedna je obnovljena u podnožju prodavnice soli na još nekoliko godina.

Preostala kula na južnom kraju mosta, sa lukom i prodavnicom soli desno, i Regensburg Katedralom u pozadini.

U Tridesetogodišnjem ratu, tokom švedskog napada na grad 1633. godine, uništen je četvrti raspon mosta (treći sada vidljiv). Jaz je popunio drveni mostić koji je popravljen tek 1790/91. godine nakon što je postalo očigledno da nedostajući deo slabi most.[1]

Most je prvobitno imao tri kule od kojih je sačuvana samo južna kula, kapija ka Starom gradu. Prvobitna južna kula izgrađena je oko 1300. godine; pored nje je stajala kapela Svete Margarete. Sredinom 16. veka ovo je pretvoreno u zatvor dužnika, a kula je postala poznata pod nazivom Kula duga (Schuldturm). Srednja kula je sagrađena oko 1200. godine. I južna i srednja kula uništene su u požaru u Tridesetogodišnjem ratu, kada je grad bio pod okupacijom Šveđana. Obnovljene su 1648. godine, sat je tada dodat južnoj kuli ali srednja kula je srušena 1784. nakon što ju je gotovo uništila ledena brana. Severna kula (Crna kula) verovatno je sagrađena u drugoj polovini 12. veka. Bila je snažno utvrđena između 1383. i 1429. godine, uključujući pokretni most. Ta kula je oštećena 1809. godine tokom Rata pete koalicije, kada su Francuzi i Bavarci grad preuzeli od Austrijanaca, i srušena sledeće godine.[1] 1824/25. godine, mesto gde je stajao je prošireno tako da tu bude bazar.

Skulptura (Bruckmandl) na najvišoj tački mosta

Kapela je uklonjena i zamenjena naplatnom kućom 1829. godine. Početkom 20. veka, kada je izgrađena tramvajska pruga, uklonjene su sve zgrade između preostalog tornja i prodavnice soli Amberg, šireći ulicu koja se približava mostu, a uz toranj je sagrađen širok luk. Kasno u Drugom svetskom ratu, 23. aprila 1945, nemačke trupe uništile su dinamitom drugi stub mosta neposredno ispred te tačke, i jedanaesti, kako bi usporile napredovanje američkih trupa. Amerikanci su sledeće zime postavili privremene oplate, ali oštećenja nisu u potpunosti sanirana do 1967.

Most je prvobitno imao debele kamene ograde, uz vrlo uske pešačke prolaze pored njih. Balustrade su zamenjene 1732. tanjim pločama peščara, šireći saobraćajnicu.[4] Oni su 1877. zamenjeni granitom iz Flosenbirga, a drvena rampa koja je most povezivala sa Gornjim Verdom od 1499. godine istovremeno je zamenjena gvozdenom. Konačno, 1950. godine most je dobio betonske ograde.

Severni kraj mosta ranije je bio granica između vojvodstva Bavarske i Slobodnog carskog grada Regensburga. Na najvišoj tački mosta nalazi se kamena statua zvana Bruckmandl ili Brückenmännchen - skoro goli mladić koji jednom rukom štiti oči i sa natpisom koji glasi „Schuck wie heiß" (verovatno se odnosi na vruće leto kada je most počeo da se gradi[4]). Za njega se kaže da simbolizuje gradske slobode i njegovu slobodu od vlasti biskupa. Takođe je rečeno da predstavlja graditelja mosta uz još jednu figuru na katedrali koja predstavlja graditelja katedrale. Prvobitno je bio na krovu mlina, a sada je na samom mostu, na krovu minijaturne kuće za naplatu. Trenutna verzija je treća. Original je zamenjen 1579; trenutna statua je podignuta 23. aprila 1854. Statua iz 1579. godine, koja je u borbama 1809. izgubila noge i ruke, nalazi se u Istorijskom muzeju u Regensburgu. Na mostu je nekada bilo raspeće; uklonjeno je 1694. godine.

Most takođe ima i niz drugih skulptura: statue cara Fridriha II, Filipa Švapskog i njegove supruge kraljice Irine i reljefe koji uključuju razna oružja, glave koje mogu biti one prvobitnog graditelja i obnovitelja kasnije u srednjem veku, guštera, baziliska, lasicu, lava, dva petla koji se bore i psa. Na srednjem tornju su takođe bile Apotropejonska maska i rimska skulptura krilatog lava. Petao i pas povezani su sa legendom o izgradnji mosta; alternativno, Bruckmandl, bazilisk, pas, tri glave i sada izgubljeni "mali kamen u velikom kamenu" koji se nalazio u podu čuvarske kolibe pored srednje kule su tumačeni kao Hrišćanska simbolika koja ukazuje na to da je most delo škole svešteničkih arhitekata.[5]

Trenutna upotreba i obnova[uredi | uredi izvor]

Popravka Severnog kraja mosta u martu 2010.

Most i katedrala su dva glavna amblema grada. Međutim, most je u poslednjim decenijama ozbiljno oštećen gustim saobraćajem i štetama od vode i soli zbog lošeg odvodnjavanja i nedostatka materijala zida. Most je preko decenije bio zatvoren za privatna vozila, a početkom 2005. godine bio je nadgledan 24 sata dnevno iz Nirnberga zbog znakova predstojećeg urušavanja. Uveče 1. avgusta 2008. godine takođe je zatvoren za autobuse i taksi vozila i postao pešački i biciklistički most.

Most se obnavlja od 2010. godine; završetak je prvobitno očekivan u 2014, ali se očekuje najranije u 2017. godini.[1] Privremeni mostovi se koriste kako bi se omogućilo preko 120.000 godišnjih korisnika mosta da zaobiđu deo koji se ponovo gradi. Država Bavarska obavila je temeljnu pretragu u trajanju od dve godine da nađe odgovarajući kamen koji će se koristiti u restauraciji, slične boje i strukture originalnom materijalu mosta i dovoljno čvrst i otporan na vremenske neprilike. Zadovoljavajuća vrsta peščara na kraju je pronađena u napuštenom kamenolomu blizu Irlerštajna. Most će nakon obnove ostati zatvoren za motorna vozila.

Legenda[uredi | uredi izvor]

Postoji legenda da su graditelj mosta i graditelj katedrale (koji su bili pripravnici i majstori) imali opkladu ko će prvi završiti. Kada je zgrada katedrale napredovala brže od mosta, graditelj mosta je sklopio pakt sa Đavolom: Đavo će mu pomoći u zamenu za prve tri duše koje pređu most. Đavo je pomogao kako je zatraženo i most je završen prvi. Ali graditelj mosta je prvo preko mosta poslao pevca, kokošku i psa.[6] Kaže se da statua čoveka koji pada na katedrali predstavlja majstora koji se bacio kao odgovor na opkladu. Ogorčen, Đavo je pokušao da uništi most, ali nije uspeo, ali je zato most savijen. U stvari, most je već bio završen kada je započela gradnja na katedrali 1273. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g The Stone Bridge: 850 Years in Regensburg, Enduring Time and Man Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. август 2012), Regensburg.de
  2. ^ John Dornberg, "Where the Middle Ages Live", The New York Times 18 January 1987.
  3. ^ Ržiha, p. 37.
  4. ^ а б Ržiha, p. 40.
  5. ^ Ržiha, pp. 48–49.
  6. ^ For variants of this trope, see "Devil's Bridge".

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Edith Feistner, ed. Die Steinerne Brücke in Regensburg. Forum Mittelalter 1. Regensburg: Schnell & Steiner, 2005. ISBN 978-3-7954-1699-7
  • Helmut-Eberhard Paulus. Steinerne Brücke mit Regensburger und Amberger Salzstadel und einem Ausflug zur Historischen Wurstküche. Regensburger Taschenbücher 2. Regensburg: Mittelbayerische Zeitung, 1993. ISBN 978-3-927529-61-8
  • Hans-Jürgen Becker. "Opus pontis—Stadt und Brücke im Mittelalter: Rechtshistorische Aspekte am Beispiel der Steinernen Brücke zu Regensburg". Zeitschrift für bayerische Landesgeschichte 73 (2010) 355–70

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камени_мост_(Регенсбург)&oldid=27367680”