Pređi na sadržaj

Korisnik:Brokoli33/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vitamin A je grupa nezasićenih nutritivnih organskih jedinjenja koja sadrži retinol, retinal, retinoinsku kiselinu, i nekoliko provitamina A karotenoida (od kojih je najznačajniji beta-karoten).[1][2] Vitamin A ima više funkcija: bitan je za rast i razvoj, za održavanje imunog sistema kao i za dobar vid.[3][4] Vitamin A je potreban mrežnjači oka u obliku retinala, koji se kombinuje sa proteinom opsinom da bi formirao rodopsin, molekul koji upija svetlost[5] neophodnu za vid pri slaboj svetlosti, kao i vid u boji.[6] Vitamin A takođe funkcioniše u veoma drugačijoj ulozi kao retioinska kiselina (nepovratno oksidiran oblik retinola), koja je važan hormonalni faktor rasta za epitelsko tkivo i druge ćelije.[7][8]

Formiranje retinoinske kiseline

U hrani njivotinjskog porekla, glavni oblik vitamina A je estar, prvenstveno retinil palmitat, koji se pretvara u retinol (hemijski alkohol) u tankom crevu. U obliku retinola funkcioniše kao skladišni oblik vitamina, i može biti pretvoren u svoj vizualno aktivni oblik aldehida, retinal, kao i iz njega.

Svi oblici vitamina A imaju beta-jononske prstenove na koje su povezani izoprenski lanci, retinil-grupe.[9] Obe strukturne grupe su neophodne za aktivnost vitamina.[10] Narandžasti pigment iz šargarepe (beta-karoten) može se predstaviti kao dve spojene retinil-grupe, koje se u telu koriste da bi doprinele nivoima vitamina A. Alfa-karoten i gama-karoten takođe imaju po jednu retinil-grupu, koja im daje neku vitaminsku aktivnost. Ostali karotenoidi nemaju vitaminsku aktivnost. Karotenoid beta-kriptoksantin poseduje jononsku grupu i ima vitaminsku aktivnost u ljudskom telu.

Vitamin A može se naći u hrani u dva glavna oblika:

  • Retinol, oblik vitamina A koji se apsorbuje kada se jede hrana životinjskog porekla, je žuta supstanca rastvorljiva u mastima. Zbog toga što je u obliku čistog alkohola nestabilan, vitamin se nalazi u tkivima u obliku retinil-estra. On se takođe komercijalno proizvodi i primenjuje kao estri kao što su retinil acetat i palmitat.[11]
  • Karoteni: alfa-karoten, beta-karoten, gama-karoten i ksantofil beta-kriptoksantin (svi oni sadrže beta-jononske prstenove), ali ne i ostali karotenoidi, funkcionišu kao provitamin A u biljojedima i svaštojedima, koji poseduje enzim beta-karoten 15,15'-monooksigenazu koja rastvara beta-karoten u crevnoj sluzokoži i pretvara ga u retinol.[12]

Medicinska upotreba[uredi | uredi izvor]

Nedostatak vitamina A[uredi | uredi izvor]

Otprilike jedna trećina dece mlađe od pet godina u celom svetu pati od nedostatka vitamina A.[13] Procenjuje se da 670,000 dece mlađe od pet godina godišnje izgubi život zbog toga.[14] Oko 250,000-500,000 dece u razvijenim zemljama oslepi svake godine zbog nedostatka vitamina A, sa najvišom prevalencom u Jugoistočnoj Aziji i Africi.[15] Prema UNICEF-u, nedostatak vitamina A je „glavni uzrok slepila u detinjstvu”.[16][17] Nedostatak takođe povećava rizik od smrti usled običnih oboljenja detinjstva kao što je dijareja. UNICEF smatra da da je rešavanje problema nedostatka vitamina A od velike važnosti za smanjivanje smrtnih slučaja kod dece, što je četvrti milenijumski cilj razvoja Ujedinjenih nacija.[18]

Nedostatak vitamina A se može javiti kao primarni ili sekundarni nedostatak. Primarni nedostatak vitamina A se javlja kod dece i odraslih koji ne unose dovoljnu količinu provitamina A karotenoida iz voća i povrća ili preformiranog vitamina A iz životinjskih i mlečnih proizvoda. Rano odvajanje od dojke takođe može povećati rizik od nedostatka vitamina A.

Sekundarni nedostatak je povezan sa hroničnom malabsorpcijom lipida, poremećenom proizvodnjom i oslobađanjem žuči, hroničnoj izloženosti oksidantima kao što je duvanski dim, i hroničnom alkoholizmu. Vitamin A je vitamin koji se razlaže u mastima i zavisi od micelarne solubilizacije za disperziju u tanko crevo, što rezultira slabom upotrebom vitamina A kod dijeta sa slabim unosom masti. Nedostatak cinka takođe može poremetiti absorpciju, transport i metabolizam vitamina A zato što je neophodan za sintezu transportnih proteina vitamina A i kao kofaktor u pretvaranju retinola u retinal. U neuhranjenim populacijama, uobičajen niski unos vitamina A i cinka povećava ozbiljnost nadostatka vitamina A i vodi psihološke znake i simptome nedostatka.[19] Studija u Burkini Faso pokazala je značajno smanjenje morbiditeta malarije kombinovanjem suplementacije vitamina A i cinka kod mlađe dece.[20]

Adekvatno snabdevanje, ali ne i višak vitamina A, je posebno bitno za trudnice i žene koje doje zbog normalnog razvoja fetusa i kvaliteta mleka. Nedostatak se ne može nadoknaditi postnatalnom suplementacijom.[21][22] Višak vitamina A, koji je najčešći kod visokih doza vitaminskih suplemenata, može prouzrokovati kongenitalne anomalije, i zbog toga ne bi trebalo da prelazi preporučene dnevne vrednosti.[23]

Metabolička inhibicija vitamina A kao posledica konzumacije alkohola tokom trudnoće je utvrđeni mehanizam sindroma fetalnog alkohola i karakteriše ga tetratogenost koja se u potpunosti uklapa sa majčinim nedostatkom vitamina A.[24]

Suplementacija vitamina A[uredi | uredi izvor]

Sistematski pregled 2012 nije utvrdio da beta-karoten ili suplementi vitamina A doprinose povećanju dugovečnosti kod zdravih ljudi ili kod ljudi sa različitim bolestima.[25] Meta-analiza 43 studije pokazala je da je suplemetacija dece mlađe od pet godina koja su pod rizikom nedostatka vitaminom A smanjila smrtnost do 24%.[26] Ipak, pregled Cochrane-a iz 2016. zaključio je da nije bilo dokaza koji bi preporučili suplementaciju vitamina A za svu odojčad staru između 1 i 6 meseci, jer se smrtnost i morbiditet odojčadi nisu smanjile u siromašnijim i manje razvijenim zemljama.[27] Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je suplementacija vitamina A sprečila 1,25 miliona smrti usled nedostatka vitamina A u 40 zemalja od 1998.[28] 2018. procenjeno je da će godišnja investicija od 60 miliona dolara u suplementaciju vitamina A i cinka zajedno doneti korist od preko 1 milijarde dolara, i da će svaki potrošeni dolar doneti korist od više od 17 dolara.[29]

Dok strategije uključuju unos vitamina A kroz kombinaciju dojenja i unošenja ishranom, isporuka oralnih suplemenata visokih doza ostaje glavna strategija za smanjenje nedostatka.[30] Oko 75% vitamina A potrebnog za suplementacijsku aktivnost zemalja u razvoju snabdeva Inicijativa za mikronutrijente uz podršku kanadske agencije za međunarodni razvoj.[31] Pristupi za utvrđivanje hrane su izvodljivi,[32] ali ne mogu osigurati adekvatan nivo unosa.[33] Studije opservacije trudnica u podsaharskoj Africi pokazale su da su niski nivoi vitamina A u serumu povezani sa povećanim rizikom prenosa HIV-a sa majke na dete. Nizak nivo vitamina A u krvi je povezan sa brzom HIV infekcijom i smrtnim slučajevima.[34][35] Pregledi kliničkih studija o mogućim mehanizmima prenosa HIV-a nisu otkrili nikakvu povezanost između nivoa vitamina A u krvi kod majke i deteta, i konvencionalne intervencije uspostavljene tretmanom sa anti-HIV lekovima.[36][37]

Izvori vitamina A[uredi | uredi izvor]

Vitamin A se može naći u raznoj hrani, uključujući sledeću listu.[38] Vrednosti u zagradama su ekvivalencije retinolne aktivnosti i procenti preporučenog dnevnog unosa za odraslog muškarca na 100 grama prehrambenog proizvoda (prosečno). Pretvaranje karotena u retinol varira od osobe do osobe i bioraspoloživost karotena u hrani varira.[39][40]

  • riblje ulje (30000 μg 3333%)
    Kapsule ribljeg ulja
  • jetra (ćureća) (8058 μg 895%)
  • jetra (goveđa, svinjska, riblja) (6500 μg 722%)
  • jetra (pileća) (3296 μg 366%)
  • gi (prečišćeni indijski puter) (3069 μg 344%)
    Gi puter
  • batat (961 μg 107%)
    Batat
  • šargarepa (835 μg 93%)
  • list brokolija (800 μg 89%)
  • puter (684 μg 76%)
  • kelj(681 μg 76%)
  • raštan (zamrznuti, pa kuvani) (575 μg 64%)
  • muskatna tikva (532 μg 67%)
  • maslačak (508 μg 56%)
  • spanać (469 μg 52%)
  • bundeva (426 μg 43%)
  • raštan (333 μg 37%)
  • čedar sir (265 μg 29%)
  • dinja (169 μg 19%)
  • crvena paprika (157 μg 17%)
  • jaje (140 μg 16%)
  • kajsija (96 μg 11%)
  • papaja (55 μg 6%)
  • paradajz (42 μg 5%)
  • mango (38 μg 4%)
  • grašak (38 μg 4%)
  • cvet brokolija (31 μg 3%)
  • mleko (28 μg 3%)
  • zelena paprika (18 μg 2%)
  • spirulina (3 μg 0.3%)

Vitamin A i derivati u medicinskoj upotrebi[uredi | uredi izvor]

Retinil palmitat se koristi u kremama za kožu, gde se razređuje na retinol i navodno se metabolizuje u retinoinsku kiselinu, koja ima moćnu biološku aktivost. Retinoidi (na primer izotretinoin) predstavljaju klasu hemijskih jedinjenja hemijski povezanih sa retinoinskom kiselinom , i koriste se u medicini za moduliranje funkcija gena na mestu ovog jedinjenja. Kao i retinoinska kiselina, srodna jedinjenja nemaju punu aktivnost vitamina A, ali imaju snažne efekte na ekspresiju gena i diferencijajciju epitelnih ćelija.[41] Farmaceutska sredstva koja koriste mega doze prirodnih derivata retinoinske kiseline se trenutno koriste u svrhe istraživanja raka i HIV-a i u dermatološke svrhe.[42] U viokim dozama neželjeni efekti su slični toksičnosti vitamina A.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vitamin A”. Oregon State University. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  2. ^ Fennema's Food Chemistry. CRC Press Taylor & Francis. str. 454—455. 
  3. ^ „Vitamin A”. MedlinePlus. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  4. ^ „Vitamin A: biomarkers of nutrition for development”. The American Journal of Clinical Nutrition. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  5. ^ „The discovery of the visual function of vitamin A”. The Journal of Nutrition. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  6. ^ „Vitamin A”. National Institutes of Health. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  7. ^ „Vitamin A: biomarkers of nutrition for development”. The American Journal of Clinical Nutrition. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  8. ^ „What is vitamin A?”. News Medical. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  9. ^ „Vitamin A”. Oregon State University. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  10. ^ Advanced Nutrition Micronutrients. CRC Press. str. 22—39. 
  11. ^ „Comprehensive Guide to Vitamin A”. Meschino Health. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  12. ^ Principles of Food chemistry. Aspen Publication Inc. str. 358. 
  13. ^ „Global prevalence of vitamin A deficiency in populations at risk 1995–200” (PDF). PDF file. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  14. ^ „Maternal and child undernutrition: global and regional exposures and health consequences”. United States Department of Agriculture. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  15. ^ „Fact sheet for health professionals: Vitamin A”. National Institutes of Health. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  16. ^ „Vitamin A Deficiency” (PDF). PDf file. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  17. ^ „Prevalence of vitamin A deficiency in South Asia: causes, outcomes, and possible remedies”. Journal of Health, Population, and Nutrition. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  18. ^ „Vitamin A Deficiency” (PDF). PDF file. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  19. ^ he Vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health. Burlington: Elsevier Academic Press. 
  20. ^ „Major reduction of malaria morbidity with combined vitamin A and zinc supplementation in young children in Burkina Faso: a randomized double blind trial”. Nutrition Journal. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  21. ^ „The importance of beta-carotene as a source of vitamin A with special regard to pregnant and breastfeeding women”. European Journal of Nutrition. 
  22. ^ „Vitamin A and beta-carotene supply of women with gemini or short birth intervals: a pilot study”. European Journal of Nutrition. 
  23. ^ „Retinoic Acid Synthesis and Signaling during Early Organogenesis”. Cell. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  24. ^ „Alcohol and retinoids”. Alcoholism, Clinical and Experimental Research. 
  25. ^ „Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  26. ^ „Vitamin A supplements for preventing mortality, illness, and blindness in children aged under 5: systematic review and meta-analysis”. TheBMJ. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  27. ^ „Vitamin A supplementation for the prevention of morbidity and mortality in infants one to six months of age”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  28. ^ „Micronutrient deficiencies-Vitamin A”. World Health Organization. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  29. ^ „The world’s best investment: Vitami ns for undernourished children” (PDF). Copenhagen Consensus 2008. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  30. ^ „Vitamin A Supplementation: A decade of progress” (PDF). PDF file. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  31. ^ „Micronutrient Initiative Annual Report” (PDF). PDF file. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  32. ^ „olden Rice is an effective source of vitamin A”. The American Journal of Clinical Nutrition. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  33. ^ „Vitamin A Supplementation: A decade of progress” (PDF). PDF file. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  34. ^ „Vitamin A deficiency and wasting as predictors of mortality in human immunodeficiency virus-infected injection drug users”. The Journal of Infectious Diseases. 
  35. ^ „Increased mortality associated with vitamin A deficiency during human immunodeficiency virus type 1 infection”. Archives of Internal Medicine. 
  36. ^ „Vitamin A supplementation for reducing the risk of mother-to-child transmission of HIV infection”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 
  37. ^ „Guideline: Vitamin A supplement ation in pregnancy for reducing the risk of mother-to-child transmission of HIV” (PDF). World Health Organization. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  38. ^ „Rank order of vitamin A content in foods per 100 g”. USDA Food Composition Databases. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  39. ^ „[Recent knowledge about intestinal absorption and cleavage of carotenoids”. Annales De Biologie Clinique (in French). 
  40. ^ „Spinach or carrots can supply significant amounts of vitamin A as assessed by feeding with intrinsically deuterated vegetables”. The American Journal of Clinical Nutrition. 
  41. ^ „Retinoid Therapy”. American Cancer Society. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  42. ^ „Retinoids as therapeutic agents: today and tomorrow”. Mini Reviews in Medicinal Chemistry. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Brokoli33/песак&oldid=22012899”