Батат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Батат (слатки кромпир)
Sweet potatoes.JPG
Ipomoea batatas (Sweet Potato) Flower.jpg
Цвет слатког кромпира
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Ipomoea batatas

Батат или слатки кромпир (лат. Ipomoea batatas) је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulus.[1][2][3] Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса, а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[4] Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[5] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[6]

Порекло[уреди]

Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.[1]

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.[7]

Хранљива својства[уреди]

Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима.[5] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[6]

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.[4]

Биолошке особине и производња[уреди]

Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажмим и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[7] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]

Припрема у исхрани[уреди]

Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[6] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[7]

Садржај хранљивих материја[уреди]

Слатки кромпир, куван, печен у кожи, без соли
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија378 kJ (90 kcal)
20,7 g
Скроб7,05 g
Шећери6,5 g
Прехрамбена влакна3,3 g
0,15 g
2,0 g
Витамини
Витамин А екв.
(120%)
961 μg
Тиамин 1)
(10%)
0,11 mg
Рибофлавин 2)
(9%)
0,11 mg
Ниацин 3)
(10%)
1,5 mg
Витамин Б6
(22%)
0,29 mg
Фолат 9)
(2%)
6 μg
Витамин Ц
(24%)
19,6 mg
Витамин Е
(5%)
0,71 mg
Минерали
Калцијум
(4%)
38 mg
Гвожђе
(5%)
0,69 mg
Магнезијум
(8%)
27 mg
Манган
(24%)
0,5 mg
Фосфор
(8%)
54 mg
Калијум
(10%)
475 mg
Натријум
(2%)
36 mg
Цинк
(3%)
0,32 mg

„Sweet potato”. USDA Database. 
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Осим једноставног скроба, слатки кромпир је богат комплексним угљеним хидратима, дијетарним влакнима и Бета-каротену (провитамин А каротеноиду), са умереним садржајем других микронутријената, укључујући витамин Б5, витамин Б6 и манган (табела).[8] При припреми печењем, долази до малих варијабилни промена густине микронутријената, чиме је обухваћен висок контент витамина Ц са 24% дневне вредности на 100 g сервирању (десна табела).[9][10]

Центар за науку у јавном интересу рангирао је нутрициону вредност слатког кромпира као највишу међу неколико других намирница.[11] Осим тога, лишће ове биљке је јестиво и може се припремити попут шпанаћевог или репиног лишћа.[12]

Култивари слатког кромпира са тамно наранџастим месом имају више бета-каротена него они са светло-обојеним месом, и њихова повећана култивација се подстиче у Африци где је дефицијенција витамина А озбиљан здравствени проблем. Једна студија из 2012. године на 10.000 домаћинстава у Уганди је утврдила да су деца која су јела бета-каротеном обогаћени слатки кромпир у мањој мери испиштала од дефицијенције витамина А, него она која нису конзумирала толико бета-каротена.[13]

Поређење са другим храном[уреди]

Доња табела приказује релативну перформансу слатког кромпира (у колони [G]) у односу на другу основну храну. Док слатки кромпир пружа мање јестиве енергије и протеина по јединици тежине од житарица, он има већу хранљиву густину од житарица.[14]

Према студији Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, слатки кромпири су најефикаснија основна храна за узгој на фармама, која пружа апроксимативно 70.000 kcal/ha d.[15]

Садржај храњивих састојака 10 главних основних храна по порцији од 100 g,[16] према редоследу
Нутријент Кукуруз[A] Пиринач, бели[B] Пшеница[C] Кромпир[D] Тапиока[E] Соја, зелена[F] Батат[G] Јам[Y] Сирак[H] Плантан[Z] ПДК
Вода (g) 10 12 13 79 60 68 77 70 9 65 3.000
Енергија (kJ) 1.528 1.528 1.369 322 670 615 360 494 1.419 511 8.368–10.460
Протеин (g) 9,4 7,1 12,6 2,0 1,4 13,0 1,6 1,5 11,3 1,3 50
Масноћа (g) 4,74 0,66 1,54 0,09 0,28 6,8 0,05 0,17 3,3 0,37 44–77
Угљени хидрати (g) 74 80 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Влакна (g) 7,3 1,3 12,2 2,2 1,8 4,2 3 4,1 6,3 2,3 30
Шећер (g) 0,64 0,12 0,41 0,78 1,7 0 4,18 0,5 0 15 минимално
Минерали [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] ПДК
Калцијум (mg) 7 28 29 12 16 197 30 17 28 3 1.000
Гвожђе (mg) 2,71 0,8 3,19 0,78 0,27 3,55 0,61 0,54 4,4 0,6 8
Магнезијум (mg) 127 25 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Фосфор (mg) 210 115 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Калијум (mg) 287 115 363 421 271 620 337 816 350 499 4.700
Натријум (mg) 35 5 2 6 14 15 55 9 6 4 1.500
Цинк (mg) 2,21 1,09 2,65 0,29 0,34 0,99 0,3 0,24 0 0,14 11
Бакар (mg) 0,31 0,22 0,43 0,11 0,10 0,13 0,15 0,18 - 0,08 0,9
Манган (mg) 0,49 1,09 3,99 0,15 0,38 0,55 0,26 0,40 - - 2,3
Селенијум (μg) 15,5 15,1 70,7 0,3 0,7 1,5 0,6 0,7 0 1,5 55
Витамини [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] ПДК
Витамин Ц (mg) 0 0 0 19,7 20,6 29 2,4 17,1 0 18,4 90
Тиамин (Б1) (mg) 0,39 0,07 0,30 0,08 0,09 0,44 0,08 0,11 0,24 0,05 1,2
Рибофлавин (Б2) (mg) 0,20 0,05 0,12 0,03 0,05 0,18 0,06 0,03 0,14 0,05 1,3
Ниацин (Б3) (mg) 3,63 1,6 5,46 1,05 0,85 1,65 0,56 0,55 2,93 0,69 16
Пантотенска киселина (Б5) (mg) 0,42 1,01 0,95 0,30 0,11 0,15 0,80 0,31 - 0,26 5
Витамин Б6 (mg) 0,62 0,16 0,3 0,30 0,09 0,07 0,21 0,29 - 0,30 1,3
Фолат укупно (Б9) (μg) 19 8 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Витамин А (IU) 214 0 9 2 13 180 14.187 138 0 1.127 5.000
Витамин Е, алфа-токоферол (mg) 0,49 0,11 1,01 0,01 0,19 0 0,26 0,39 0 0,14 15
Витамин К1 (μg) 0,3 0,1 1,9 1,9 1,9 0 1,8 2,6 0 0,7 120
Бета-каротен (μg) 97 0 5 1 8 0 8.509 83 0 457 10.500
Лутеин+зеаксантин (μg) 1.355 0 220 8 0 0 0 0 0 30 6.000
Масти [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] ПДК
Засићене масне киселине (g) 0,67 0,18 0,26 0,03 0,07 0,79 0,02 0,04 0,46 0,14 минимално
Мононезасићене масне киселине (g) 1,25 0,21 0,2 0,00 0,08 1,28 0,00 0,01 0,99 0,03 22–55
Полинезасићене масне киселине (g) 2,16 0,18 0,63 0,04 0,05 3,20 0,01 0,08 1,37 0,07 13–19
[A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] ПДК

A сиров жути кукуруз
B сиров необогаћени дугозрни пиринач
C сирова тврда црвена зимска пшеница
D сиров кромпир са месом и кожом
E сирова топиока
F сирова зелена соја
G сирови слатки кромпир
H сирови сирак
Y сирови јам
Z сирови плантан
/* незванично

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Батат - слатки кромпир“, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013.
  2. ^ Purseglove, John Williams (1968). Tropical crops: Dicotyledons. Longman Scientific and Technical. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-582-46666-1. 
  3. ^ Woolfe, Jennifer A. (5. 03. 1992). Sweet Potato: An untapped food resource. Cambridge, UK: Cambridge University Press and the International Potato Center (CIP). ISBN 9780521402958. 
  4. 4,0 4,1 „Батат: слатки кромпир“, NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013.
  5. 5,0 5,1 „Шта је то батат и како се узгаја?“, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013.
  6. 6,0 6,1 6,2 „Зашто би требало јести батат“, Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.
  7. 7,0 7,1 7,2 „Слатки кромпир и чикока“, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.
  8. ^ „Sweet potato, raw, unprepared, includes USDA commodity food A230”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Приступљено 11. 10. 2012. 
  9. ^ „Sweet potato, cooked, baked in skin, without salt”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Приступљено 21. 1. 2014. 
  10. ^ Dincer, C.; Karaoglan, M.; Erden, F.; Tetik, N.; Topuz, A.; Ozdemir, F. (новембар 2011). „Effects of baking and boiling on the nutritional and antioxidant properties of sweet potato [Ipomoea batatas (L.) Lam.] cultivars”. Plant Foods for Human Nutrition. 66 (4): 341—347. PMID 22101780. doi:10.1007/s11130-011-0262-0. 
  11. ^ „10 Worst and Best Foods”. Nutrition Action Health Letter. Center for Science in the Public Interest. 2013. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2014. 
  12. ^ Dyer, Mary H. „Are sweet potato leaves edible?”. Gardening Know How. Potato vine plant leaves. Приступљено 23. 4. 2018. 
  13. ^ Coghlan, A. (17. 8. 2012). „Nutrient-boosted foods protect against blindness”. Health. New Scientist. Приступљено 20. 8. 2012. 
  14. ^ Scott, Best, Rosegrant, and Bokanga (2000). Roots and tubers in the global food system: A vision statement to the year 2020 (PDF). International Potato Center, and others. ISBN 978-92-9060-203-3. 
  15. ^ „Roots, tubers, plantains and bananas in human nutrition”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 29. 10. 2017. 
  16. ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Приступљено 10. 8. 2016. 

Спољашњи извори[уреди]