Lik Frajden

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lik Frajden
Lik Frajden 2024.
Lični podaci
Datum rođenja(1963-09-16)16. septembar 1963. (60 god.)
Mesto rođenjaEš sir Alzet, Luksemburg
DržavljanstvoVeliko Vojvodstvo Luksemburg
ObrazovanjeUniverzitet u Luksemburgu; Univerzitet u Parizu 1 Panteon-Sorbona; Univerzitet u Parizu 1 Panteon-Sorbona; Univerzitet u Kembridžu; Univerzitet Harvard
Porodica
SupružnikMarjolin Druglever-Fortjun (v. 1992)
Politička karijera
Politička
stranka		Hrišćanska socijalna narodna stranka (Luksemburg)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 17. novembra 2023
17. novembar 2023 — trenutno.
MonarhAnri
Zamenik predsednikaGzavje Betel
PrethodnikGzavje Betel
Ministar finansija Luksemburga
23. jul 2009 — 4. decembar 2013.
Predsednik vladeŽan-Klod Junker
PrethodnikŽan-Klod Junker
NaslednikPjer Gramenja
Ministar odbrane Luksemburga
31. jul 2004 — 22. februar 2006.
Predsednik vladeŽan-Klod Junker
PrethodnikŠarl Gerens
NaslednikŽan-Luis Šilc
Ministar pravde Luksemburga
30. januar 1998 — 23. jul 2009.
Predsednik vladeŽan Klod Junker
PrethodnikMark Fišbah
NaslednikFransoa Biltgen
Ministar trezora i budžeta Luksemburga
30. januar 1998 — 23. jul 2009.
Predsednik vladeŽan-Klod Junker
PrethodnikMark Fišbah
NaslednikŽan-Klod Junker
Član Predstavničkog doma Luksemburga
24. oktobar 2023 — 17. novembar 2023.
5. decembar 2013 — 15. septembar 2014.
12. jun 1994 — 30. januar 1998.

Lik Frajden (rođen 16. septembra 1963) je luksemburški političar i advokat koji je 25. premijer Luksemburga od novembra 2023. Član Hrišćansko-socijalne narodne partije (CSV), on bio je na brojnim pozicijama u vladi Luksemburga između 1998. i 2013. godine, posebno kao ministar za trezor i budžet tokom tranzicije sa franka na evro i kao ministar finansija tokom evropske dužničke krize. Frajden je bio predsednik Luksemburške privredne komore i Eurochambers-a, poslovne federacije Evropskih privrednih i industrijskih komora.

Početkom 2023. godine izabran je za glavnog kandidata CSV-a za opšte izbore u oktobru. On je svoju stranku odveo do pobede, neznatno povećavši njen udeo glasova i zadržavši 21 mesto, dok je aktuelna druga Vlada Betela izgubila većinu zbog opadanja Zelenih. Shodno tome, 9. oktobra 2023, veliki vojvoda Anri ga je imenovao da formira vladu i nasledio je Gzavjea Betela na mestu premijera 17. novembra.[1]

Pozadina i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Frajden je završio srednju školu u Athénée de Luxembourg i nakon toga stekao međunarodno univerzitetsko obrazovanje u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Diplomirao je poslovno pravo na Univerzitetu Pariz 1 Panteon-Sorbona. Magistrirao je uporedno pravo na Kvins koledžu u Kembridžu i magistrirao prava na Pravnom fakultetu Harvarda.

Pored luksemburškog, tečno govori engleski, nemački, francuski i dobro poznaje holandski, maternji jezik njegove supruge.

Predstavnički dom (1994–1998)[uredi | uredi izvor]

Frajden je 1994. godine izabran u Predstavnički dom Luksemburga za Demohrišćane (CSV - EPP), postavši sa trideset godina tada najmlađi član Doma. Dok je bio u parlamentu, predsedavao je Odborom za finansije kao i Ustavnim odborom i bio je vodeća ličnost u procesu koji je doveo do uspostavljanja ustavnog suda i nezavisnih upravnih sudova u Luksemburgu.

Ministar (1998–2013)[uredi | uredi izvor]

Godine 1998. postao je, sa trideset četiri godine, ministar pravde u Vladi koju je predvodio premijer Žan-Klod Junker. Takođe je bio ministar trezora i budžeta od 1998. do 2009. godine, kao ministar odbrane od 2004. do 2006. i ministar finansija od 2009. do 2013. godine.

U svojstvu ministra trezora i budžeta, Frajden je bio odgovoran za uspešno uvođenje evra kao zamene za luksemburški franak. Tokom Luksemburškog predsedavanja Savetom Evropske unije 2005. godine[2] predsedavao je Evropskim savetom ministara pravde i unutrašnjih poslova. Kao ministar finansija predstavljao je svoju zemlju u Evropskom savetu ministara za ekonomska i finansijska pitanja, kao i u Evrogrupi i učestvovao u stabilizaciji evrozone i oblikovanju Evropske bankarske unije. Tokom 15 godina, Frajden je bio guverner Svetske banke i bio je predsedavajući Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke 2013. godine.[3][4]

Karijera u privatnom sektoru (2014–2023)[uredi | uredi izvor]

Frajden se pridružio Dojče banci kao potpredsednik u septembru 2014. Sa sedištem u Londonu, savetovao je upravni odbor i više rukovodstvo o strateškim aspektima u vezi sa međunarodnim i evropskim poslovima.[5] Bio je i predsednik nadzornog odbora Dojče banke Luksemburg.[6] Napustio je Dojče banku početkom 2016.

Frajden je bio partner luksemburške advokatske firme Elvinger Hoss Prusen od 2016. Između 2019. i 2023. bio je i predsednik Luksemburške privredne komore. 2022. godine preuzeo je i predsedavanje Eurochambres-om, poslovnom federacijom Evropskih privrednih i industrijskih komora.

Premijer (2023–trenutno)[uredi | uredi izvor]

Frajden sa predsednicom Evropske komisije Urzulom fon der Lajen u decembru 2023.
Frajden sa bivšim premijerima i predsednicima Evropske komisije Junkerom i Santerom 31. januara 2024.

Nakon povratka u politiku 2023. godine, Frajden je najavio da će podneti ostavku na sve svoje profesionalne aktivnosti. Izabran je za glavnog kandidata Luksemburške Hrišćansko-socijalne narodne stranke (CSV) za predstojeće opšte izbore u oktobru.

On je predvodio demohrišćane do pobede na izborima, sa 29,21 odsto glasova i 21 mestom u Predstavničkom domu. Pošto je druga Vlada Betela izgubila većinu, Frajdena je veliki vojvoda Anri pozvao da formira vladu 9. oktobra 2023. On je vodio koalicione razgovore između CSV i Demokratske partije (DP) i nasledio Gzavijea Betela na mestu premijera 17. novembra 2023.

Frajden je 22. novembra 2023. predstavio program svoje vlade za parlamentarni mandat u Predstavničkom domu. Ukidanje birokratije, digitalizacija i modernizacija su tri glavna koncepta koja su se istakla tokom Frajdenovog govora. Njegovi prioriteti uključuju masovno zapošljavanje policajaca i razvoj video nadzora, usvajanje poreske reforme i povećanu ulogu privatnog sektora u zdravstvu.[7][8]

Frajdenova prva spoljna poseta bila je Olafu Šolcu u Berlinu 8. januara 2024,[9] usred nasilnih protesta nemačkih farmera.[10] 16. januara 2024. novinski magazin Politiko objavio je članak u kojem je Frajden izjavio da namerava da izgradi bolje odnose sa Viktorom Orbanom i poseti ga, uprkos njegovom protivljenju podršci EU Ukrajini.[11] Ovo je dovelo do kritike, a Frajden je izjavio da je pogrešno citiran.[12][13] ´

Frajden je 26. februara 2024. otputovao u Pariz, gde je Emanuel Makron održavao hitan samit o situaciji u Ukrajini, pošto su pretrpeli gubitak Avdijevke. Češki premijer Petr Fijala predložio je nabavku 500.000 metaka artiljerijske municije za snage Volodimira Zelenskog.[14]

Dana 21. marta 2024. na Samitu o nuklearnoj energiji 2024. u Briselu, Frajden je proglasio otvorenost za nuklearnu energiju, prekršivši uglavnom nacionalni pristanak. Luksemburg nije hteo da gradi nuklearni reaktor i i dalje je lobirao kod susednih zemalja da zatvore svoje reaktore u blizini Velikog Vojvodstva, ali nije diktirao drugim zemljama kako da pređu sa fosilnih goriva. Frajden je istakao da je istraživanje novih nuklearnih tehnologija važno po njegovom mišljenju. Ovaj stav je naišao na nalet kritika unutar Luksemburga, od ekoloških nevladinih organizacija do skoro svih stranaka. Konstatovano je da je Serž Vilmes, ministar životne sredine i takođe član Frajdenovog CSV-a, istog dana potvrdio antinuklearni stav Luksemburga. U Komisiji za zaštitu životne sredine, Frajden je objasnio svoj stav 27. marta 2024. godine, što je široko posmatrano kao u bacapelalizaciji iz njegovih izjava u Briselu i kritikovan kao nekoordinirano i proizvoljno.[15][16][17][18][19][20][21]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Luksemburška grupa za zaštitu investitora ProtInvest je 2013. godine poslala pismo evropskom komesaru za unutrašnje tržište Mišelu Barnijeu, u kojem je kritikovala Frajdenovu odluku da imenuje svoju višu savetnicu Saru Kabirpur u odbor CSSF-a, finansijskog regulatora u zemlji.[22]

Tokom predizborne kampanje za opšte izbore u oktobru 2023., političar LSAP Maks Leners objavio je 80 stranica dug pamflet o Frajdensovskoj političkoj prošlosti, kritikujući deportacije maloletnika pod njegovom vlašću kao ministra pravde, njegove stavove o zakonima o radu, radnom vremenu i penzijama kao kao i njegove implikacije u poreskim odlukama otkrivenim otkrićima Lukleaksa.[23]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Frajden se 1992. godine oženio advokaticom Holandije Marjolijne Drooglever-Fortuin, koju je upoznao dok je studirao na Kembridžu. Imaju dvoje dece.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Elections législatives 2023 - Audience de M. Luc Frieden, formateur du nouveau gouvernement | Cour grand-ducale”. www.monarchie.lu (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2023-11-07. 
  2. ^ „Luxembourg Presidency - Headlines”. 
  3. ^ „Luc Frieden elected President of Board of Governors of IMF and World Bank”. bangkok.mae.lu. Arhivirano iz originala 2014-12-04. g. 
  4. ^ „IMF Videos - 2013 Annual Meetings Plenary”. 
  5. ^ „Mitteilungen – Deutsche Bank”. 
  6. ^ „Memorial C”. 
  7. ^ „New Luxembourg PM makes debut speech in parliament”. luxembourg-times-online (na jeziku: engleski). 2023-11-24. Pristupljeno 2023-11-24. 
  8. ^ „Deklaratioun zum Regierungsprogramm 2023”. gouvernement.lu (na jeziku: luksemburški). 2023-11-22. Pristupljeno 2024-04-05. 
  9. ^ „Luxembourg PM & German Chancellor Discuss Solidarity with Ukraine, Bilateral Cooperation”. 
  10. ^ „Bloomberg Mercury”. 
  11. ^ „Luxembourg's new PM wants to be the EU's Orbán whisperer”. POLITICO (na jeziku: engleski). 2024-01-16. Pristupljeno 2024-04-05. 
  12. ^ Wiltgen, Sidney (22. 1. 2024). „Editorial / Der "Orban-Flüsterer": Friedens Anbiederung schlägt hohe Wellen”. Tageblatt. 
  13. ^ „Luc Frieden will doch kein "Orbán-Flüsterer" sein”. luxemburger-wort-online (na jeziku: nemački). 2024-04-05. Pristupljeno 2024-04-05. 
  14. ^ „EU seeks more ammunition for Ukraine to reverse Putin's advance”. 
  15. ^ „Luc Frieden sieht Zukunft für Kernkraft”. luxemburger-wort-online (na jeziku: nemački). 2024-04-05. Pristupljeno 2024-04-05. 
  16. ^ „Luc Frieden entfacht erneut Debatte über Atomkraft”. L'essentiel (na jeziku: nemački). 2024-03-26. Pristupljeno 2024-04-05. 
  17. ^ „Nach den rezenten Aussagen zur Atomkraft von Staatsminister Luc Frieden: Wofür steht diese Regierung?”. Mouvement écologique (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2024-04-05. 
  18. ^ Author, No. „Nach Aussage von Luc Frieden / Aktionskomitee gegen Atomkraft: "Den nationalen Konsens nicht leichtfertig aufs Spiel setzen"”. www.tageblatt.lu (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2024-04-05. 
  19. ^ „Positioun zu Atomkraaft: Luc Frieden ruddert zeréck”. www.rtl.lu (na jeziku: luksemburški). Pristupljeno 2024-04-05. 
  20. ^ „Lëtzebuerg wiesselt Positioun zu Atomkraaft: Ëmweltorganisatioune kritiséieren nei Haltung vum Premier Frieden”. www.rtl.lu (na jeziku: luksemburški). Pristupljeno 2024-04-05. 
  21. ^ Elorza Saralegui, Maria (28. 3. 2024). „Friedens Faible für Atom: Offen für alle Energien”. woxx. Pristupljeno 5. 4. 2024. 
  22. ^ Ellen Kelleher (22 September 2013), Luxembourg faces fresh criticism over good governance Financial Times.
  23. ^ Back, Armand (18. 9. 2023). „Wahlen / 80 Seiten zu Luc Friedens Vergangenheit: LSAP-Politiker Max Leners' Recherchen sind auch eine Kampfansage”. Tageblatt. 
  24. ^ „Luc et Marjolijne Frieden: "Nous faisons à peu près tout en équipe"”. virgule.lu (na jeziku: francuski). 2023-11-28. 

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Lik Frajden na Vikimedijinoj ostavi

Političke funkcije
Ministar pravde Luksemburga
1998–2009
Ministar odbrane Luksemburga
2004–2006
Ministar finansija Luksemburga
2009–2013
Premijer Luksemburga
2023–present 		Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лик_Фрајден&oldid=27714840”