Milan Vukčević

Milan Vukčević
Lični podaci
Puno ime	Milan Vukčević
Datum rođenja	(1937-03-11)11. mart 1937.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	10. maj 2003.(2003-05-10) (66 god.)
Mesto smrti	Klivlend, SAD
Državljanstvo	SAD
Karijera
Titula	intermajstor, velemajstor šahovske kompozicije

Milan Radoje Vukčević (engl. Milan Vukcevich; Beograd, 11. mart 1937 — Klivlend, 10. maj 2003) bio je srpsko i američki međunarodni majstor u šahu i jedan od najboljih šahovskih problemista sveta, velemajstor šahovske kompozicije.

Biografija

Rođen je 11. marta 1937. godine u Beogradu, od oca Radoja J. Vukčevića i majke Kristine (rođ. Trivanović) Vukčević. Njegov otac završio je pravo na Univerzitetu Kolumbija (Njujork, SAD), potom je studirao u Engleskoj na Kings koledžu (London) i u Francuskoj, na Sorboni (Parizu), a doktorsku disertaciju iz ekonomije odbranio je na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj. Početkom Drugog svetskog rata Milanov otac Radoje živeo je u SAD i od strane Ministartstva odbrane SAD bio je izabran da bude oficir za vezu sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini. Po završetku rata bilo mu je zabranjeno da se vrati u Jugoslaviju, dok Milanu i njegovoj majci nije bilo dozvoljeno da napuste zemlju. Milan je imao teško detinjstvo - porodična imovina bila je konfiskovana, a Milanova majka Kristina bila je uhapšena i provela je 11 meseci u zatvoru (Milan je u to vreme imao samo 8 godina) pod optužbom za ratno profiterstvo.

Svoju nadarenost Milan je prvo pokazao u problemskom šahu. Već sa 9 godina objavio je prve kompozicije, sa 11 je pobeđivao na međunarodnim konkursima, a sa 15 godina već nije imao premca među problemistima u Srbiji. Zatim se više posvetio praktičnom šahu. Ubedljivim rezultatom postao je omladinski šampion Jugoslavije. U tom vremenu odigrao je meč s Larsenom (nerešeno 3:3). Na Studentskoj olimpijadi u Lenjingradu, 1960. godine, osvojio je bronzanu medalju u ekipnoj konkurenciji, i zlatnu medalju za pojedinačni rezultat na drugoj tabli, uz nagrade za najlepšu pobedu i najbolju završnicu. Iste godine ušao je u olimpijski tim Jugoslavije, s kojim je osvojio bronzanu medalju na Šahovskoj olimpijadi u Lajpcigu, DDR.

Nakon završetka studija tehnologije u Beogradu (1955—1963), naglo je prekinuo šahovsku karijeru i otišao u SAD, 1963. godine. Tamo je studirao na MIT-u i u januaru 1965. stekao zvanje mastera iz oblasti metalurgije. Doktorirao je 1967. godine u Kembridžu i najpre radio kao univerzitetski predavač u Klivlendu. Potom je dve decenije (1973—1995) bio istraživač u Dženeral Ilektriku (engl. General Electrics), stigavši do zvanja jednog od četvorice vodećih naučnika kompanije od 120.000 zaposlenih (danas 310.000) i potom do nominacije za Nobelovu nagradu. Zatim je (1995—2001) nove izazove potražio u francuskoj kompaniji „Sen Goben“.

Što se šaha tiče, 1969. godine pobedio je na Otvorenom prvenstvu SAD, a 1975. godine na zatvorenom Prvenstvu SAD u šahu bio je treći, ispred takvih imena poput Reševskog, Benkea i Birna. Tim rezultatom kvalifikovao se za Međuzonski turnir (na kom nije učestvovao), a na mnogim turnirima osvojio je nagrade za najlepše partije. Od 1976. do 1979. igrao je Nacionalnu telefonsku ligu, gde je ostvario 16½ poena iz 22 partije, pobedivši mnoge velemajstore, između ostalih, Sejravana i de Firmjana. Vrativši se problemskom šahu, Vukčević je postao velemajstor šahovske kompozicije i dva puta je bio najbolji pojedinac na ekipnim prvenstvima sveta u kompoziciji. Na Svetskom prvenstvu rešavača učestvovao je samo jednom, u Arnemu, 1981. godine. Mada je zbog propusta bio treći, bio je toliko brži od pobednika Perkinoje, da je na finskoj rejting listi, koja u obzir uzima i utrošeno vreme, dugo držao vodeće mesto u svetu. Kao jedini problemista uz slavnog Semjuela Lojda, uvršten je 1998. godine u Američku šahovsku kuću slave.

Preminuo je u Klivlendu od malignog tumora. Njegov sin Marko svirao je gitaru u američkom bendu iz Klivlenda, Mašrumhed (engl. Mushroomhead). U čast dr Milana Vukčevića u SAD se svake godine organizuje memorijalni turnir „Vukčević Superkup“ (engl. Vukcevich Super Cup).

Rad na problemskom šahu

dr Milan R. Vukčević, 4. počasno priznanje, Probleemblad, 1970.

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Mat u 3 poteza. Po mišljenju samog Vukčevića, ovo je jedan od njegovih najboljih problema. Sadržaj je u Bristolskoj temi u uvodniku i tri varijante nakon maskiranih Grimšou secišta. Iako je konstrukcija glomazna, problem prikazuje izvanredno jedinstvo između varijanti. Sve figure aktivno učestvuju u rešenju (jedino su skakači na g5 i d2 tehničke figure). Problem je mogao da bude i ekonomičniji bez Bristolske pretnje, ali bi onda izgubio sav svoj šarm, kako je objašnjavao sam Vukčević. (rešenje)

Dr Milan Vukčević, 1. nagrada, The Problemist, 1981.

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Mat u 3 poteza. (rešenje)

Dr Milan Vukčević, 1. nagrada, StateGems, 1998.

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Mat u 3 poteza. (rešenje)

Problemi i partije su dva jednaka aspekta šaha i razlika među njima je više u intenzivnosti nego u suštini. Upoređujući sa partijom, dobar šahovski problem aktivira jače snage po potezu, koristi figure efikasnije i potencira više njihovu saradnju i međusobne odnose... U praksi to znači da je problem pozicija na šahovskoj tabli kojoj je uslov samo nakačen. Taj uslov može da bude bilo šta...

— dr Milan Vukčević

Uzori

Dr Milan Vukčević bio je problemista koji je sam sebi bio najveći kritičar — svojevremeno se govorilo da je on publikovao samo 2% svojih komponovanih problema! To je zbog toga što je želeo da objavi samo ono što je savršeno. Imao je visoke kriterijume, pa i pored toga njegova produkcija je više nego značajna.

Godine 1948. sa samo 11 godina osvojio je prvu nagradu na tematskom turniru „Šahovskog vjesnika“ za samomat u 3 poteza. U svojoj autobiografskoj knjizi „Milanov šah“ (engl. Chess by Milan), Vukčević je posebnu pažnju obratio da je na njegov problemski razvoj bilo od suštinskog značaja da je imao dobre učitelje. To su bili njegov ujak Milan Trivanović, polubrat po majci Ivan Sprung i Trandafilos Saperas, porodični prijatelj i problemski urednik časopisa „Šah“. Svi su oni bili dobri problemisti i značajno su pomogli mladom Vukčeviću da stekne osnove problemskog šaha i da brzo napreduje. Na jednom mestu u svojoj drugoj knjizi, „Moje kompozicije“ iz 2003. godine, Vukčević piše da je naučio (dok se družio sa Saperasom), da neki problemisti objavljuju svoje originalne probleme iz ličnih pobuda da bi videli svoje ime, drugi objavljuju „sve i svašta“, dok je na primer, veliki italijanski kompozitor šahovskih problema, Otavino Stoči (ital. Ottavino Stocchi) (1906—1964), objavljivao velike probleme. On je bio Vukčevićev uzor u to vreme i to ga je navelo da po sopstvenom priznanju objavi samo deseti deo od svih svojih završenih kompozicija.

Omiljene teme

Među omiljene Vukčevićeve teme, pored Bristolske teme, spadaju i izmenjeni matovi. Izmenjeni matovi na iste crne odbrane su poznata tema još sa početka XX veka. Tokom vremena problemisti su pronalazili nove modalitete, pa postoje tzv. recipročno izmenjeni matovi na dve iste crne odbrane, ciklično izmenjeni matovi na tri iste crne odbrane (Lačni tema) itd. Vukčević je detaljno analizirao sheme gde je izmena samo na jednoj crnoj odbrani u iznudici, i njih je nazivao izmenom na slobodnom polju.

Afirmacija

Njegov tropotez (v. dijagram) objavljen u britanskom Problemistu (engl. The Problemist) iz 1981. godine, renomirani ruski šahovski žurnal „64“ proglasio je za problem decenije. Posebnu nagradu za ovaj problem Vukčević je dobio komentarom doajena problemskog šaha, Rusa Aleksandra Guljajeva Grina, koji je dao intervju u našem časopisu „MatPlus“ iz 1996. godine, gde je rekao da je taj problem svojim izuzetnim sadržajem zasenio sve prethodne koje je ikada video. Ta izjava navela je dr Vukčevića da napravi još spektakularniji problem u Lojdovom stilu specijalno za Grina. Godine 2002. taj problem dobio je nagradu „Sem Lojd“ kao problem koji je najbolje i najvernije odrazio Lojdov stil. Kako sa žanjenjem spominje Vukčević u knjizi „Moje kompozicije“ iz 2003. godine, Aleksandar Grin koji je svojim komentarom na prethodni problem inspirisao autora na ovu kreaciju, nikad ga nije video, jer je preminuo u dubokoj starosti pre nego što je problem objavljen.

Da je dr Vukčević samo ova dva problema podario, ostao bi u upamćen u problemskom svetu. No, njegov opus bio je daleko širi i njegov trag u problemskom svetu daleko veći i dublji, jer on je bio jedan od retkih univerzalnih problemista, poznavajući i komponujući sve vrste problema i većinu dobrih ili modernih tema. Zbog toga mnogi velemajstori problemskog šaha s pravom ga smatraju jednim od najvećih problemista u istoriji problemskog šaha.

Velemajstor šahovske kompozicije

Titule u problemskom šahu osvajaju se na osnovu poena u Albumima FIDE, prestižne i referentne edicije u kojoj se objavljuju najbolji problemi svih problemista u trogodišnjem periodu. Ocenjivanje problema vrši komisija od tri člana, koja je sačinjena od eminentnih problemista i koju određuje Komisija FIDE za problemski šah. Dr Milan Vukčević je 1978. godine postao internacionalni majstor (25 problema u Albumu FIDE), dok je 1988. godine postao i velemajstor šahovske kompozicije (70 problema u Albumu FIDE). Dva puta je bio najbolji pojedinac na Svetskim prvenstvima u komponovanju, gde je nastupao za reprezentaciju SAD. Jedini put kada je učestvovao na Svetskom prvenstvu u rešavanju problema (u Holandiji, 1981. godine) bio je treći sa ubedljivo najboljim vremenom. Desetine puta osvajao je prva mesta na turnirima u komponovanju u problemskih časopisima, a po ukupnim poenima u Albumima FIDE, dr Vukčević je u samom vrhu.

2003. godine Milan Vukčević imao je ukupno 124,5 poena u Albumu FIDE, što ga je svrstavalo na 11. mesto svetske rang-liste.

Vukčević je bio univerzalni problemista, komponovao je sve vrste problema sa velikim uspehom, možda jedino ne retro probleme. U odnosu na uslovno rečeno konkurenciju, najjači je bio u višepotezima.

Originalnost u dvopotezima

Više od tih poena koji u problemskom šahu ne bi trebalo da su primarni, vredi činjenica da je Vukčević bio među prvima koji je otkrio nove mehanizme. U najpopularnijem uslovu, dvopotezima, Vukčević je napravio prve neočekivane prodore u poznate teme.

U specijalizovanom problemskom časopisu „Probleemblad“, Vukčević je 1962. godine objavio problem u kojem je, prema sopstvenom priznanju, napravio originalan kompleks koji je kasnije mnogo puta ponovljen. Te kasnije verzije su ekonomičnije, ali time ne mogu da umanje vrednost prvog primera. Problem prikazuje izvanredan zadatak, a to je kombinacija belog i crnog Grimšou secišta.

1971. godine u britanskom časopisu „Problemist“ (engl. The Problemist) dr Vukčević je među prvima obradio jedan drugi zadatak, udvostručen prikaz recipročno izmenjenih matova. Problemi je ušao u ediciju Album FIDE za period od 1971. do 1973. godine.

Studije

Dr Milan R. Vukčević, 2. nagrada, StrateGems, 2000.

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Beli na potezu remizira. rešenje

Dr Milan Vukčević kao univerzalni problemista ogledao se i u komponovanju studija. Iako je komponovao klasične studije sa malim brojem figura, sam je u svojoj poslednjoj knjizi „Moje kompozicije“ napisao da mu je želja bila da komponuje i složene studije čiji elementi i metode podsećaju na višepoteze. Takve studije je pravio veliki ruski kompozitor Koroljkov.

Patenti

• 1985, U.S. 4,503,488, Multiple Headlamp System
• 1985, U.S. 4,547,704, Higher Efficiency Incandescent Lighting Units
• 1996, U.S. 5,528,105, Copper-Steel Composite Lead Wire in Incandescent Electric Lamps
• 1998, U.S. 5,754,005, Electric Lamps Containing Leads of a Molybdenum and Tungsten Alloy
• 1999, U.S. 5,911,824, Method for growing crystal
• 2000, U.S. 6,093,245, Method for growing crystal
• 2001, U.S. 6,190,466, Non-Sag Tungsten Wire

Rešenja

1. 1. g4! (2. Ta8, 3. Db8#) Tb3, Tc3, Lc3 2. Te4, Te3, Te2 3. De5#
2. Ukoliko bi beli pokušao šahovsko pravolinijski da igra 1. Dh7? sa pretnjom 2. Se4 susrela bi ga crna odbrana 1. .. Tf3! (ne 1. .. Tf4 zbog 2. Lf4/ef4) i beli ne može da matira u zadatom uslovu. Zbog toga u rešenju beli igra 1. Lb6! sa tihom, suptilnom i više nego efektnom pretnjom 2. Dg6!! kojim se štiti polje g2. Naime, posle 2. .. Dg6+, Tf3 slede matovi 3. e4#, Tf3#. Na crnu odbranu 1. .. e5 da se otvori šesti red, beli igra 2. Df5! sa istim pretnjama (2. Se4#, e4#), gde se sada koristi zatvaranje petog reda. Dve glavne tematske varijante su: 1. .. Sf5 i 1. .. Tf5 koje sprečavaju pretnju, ali odvezuju belu damu. Na 1. .. Sf5 beli igra 2. Dh4!! (3. Se4#) i crni top je u fokusu: ako igra po f-liniji mat je sa 3. e4#, a ako igra po petom redu opet novoformiranom baterijom 3. Le4#. Treba uočiti veliku analogiju u ove dve tematske varijante, a to je da nakon odvezivanja bela dama igra upravo na polja koja su tučena od figura koje su je odvezale i tim potezima se formiraju nove aktivne baterije (kako pominje Vukčević, tema koja je postala popularna 15 godina kasnije). Sporedna varijanta 1. .. Tf3 2. Tf3+ Kg2 Tf5# sasvim lepo se uklapa u celokupnu strategiju. Ovaj problem je remek-delo, žurnal „64“ ga je proglasio „problemom decenije“.
3. Rešenje problema je spektakularno, u pravom Lojdovom stilu: 1. Dh7!! (2. Th1+ Kg2 3. De4#). Tri tematske varijante su:
   • 1. .. Dh7+ 2. Kc3! Dh2 3. Le4#
   • 1. .. Lh7+ 2. Kb3! Kf1 3. Ld3#
   • 1. .. Sh7 2. Kd3! Kf1 3. Lc2#
     Ove sporedne varijante su takođe efektne:
   • 1. .. g6 2. Th1+ Kg2 3. Db7!# i
   • 1. .. Kf1 2. Th1+ Ke2 3. Dd3# sa neočekivanim povratkom bele dame. Treba reći da je pozicija patentna jer Sg4 ne može da se zameni sa Lg3 zbog varijante 1. Dh7 Dh7 2. Kc3 Dh5!.
4. Uvodna igra je forsirana, ali efektna: 1. Th8! Kh8 2. h7 Le4 3. Lf5! (Secište Novotnog, preti matove na f7 i g6) Ta1! (crni odgovara analogno belom) 4. Ka1 g1D+ 5. Ka2 Db1+! (još jedna žrtva) 6. Kb1 Sd1+ 7. Ka1 Lc3+ 8. Ka2 Tb2+ 9. Ka1+! Tb6+! (crni ima remi, ali hoće više) 10. Ka2 Ld5 (obe tačke su odbranjene) 11. Le6! (novo secište Novognog) Tb2+ 12. Ka1 Tf2+ (crni opet hoće više) 13. Kb1 Le4 (obe tačke su odbranjene, ali...) 14. Lf5!= pozicioni remi, sa perpetummobilnim secištem Novotnog. Vukčević je za ovu studiju napisao da pošto je hteo nešto novo da prikaže u ovoj disciplini, jedino što se setio je da prenese iskustvo iz rada na višepoteznim mehanizmima, a to je ovde u potpunosti uspeo.

Literatura

• Milan Vukcevich (1981), Chess by Milan: Problems and Games of Dr. Milan R. Vukcevich. MIM Company, Burton, Ohio.
• Dr Milan R. Vukcevich “My chess compositions”, StrateGems. 2003. ISBN 978-0-9741304-0-8.

Vidi još

• Problemski šah
• Problemske teme
• Bristolska tema
• Izmenjena igra
• Šahovska studija
• Šah

Spoljašnje veze

• Albumi FIDE
• Komisija FIDE za problemski šah — zvanični sajt
• Biografija Milana R. Vukčevića na česbejs-dot-komu
• Biografija Milana Vukčevića
• Patentni biro SAD — svi patenti Dr Milana R. Vukčevića