Nobelova nagrada

Nobelova nagrada
Dodeljuje se za	izuzetni doprinosi za čovečanstvo u oblasti hemije, ekonomije, literature, mira, fizike, fiziologije ili medicine
Dodeljuje	Švedska akademija Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije nauka Nobelov komitet Karolinska instituta Norveški Nobelov komitet
Zemlja	Švedska Norveška (nagrada za mir)
Predstavlja	Norveški Nobelov komitet, Švedska kraljevska akademija nauka, Švedska akademija, Nobelova Skupština na Institutu Karolinska, Alfred Nobel
Veb-sajt	nobelprize.org

Laureati dobivaju bogato ukrašenu diplomu zajedno sa zlatnom medaljom i novčanom nagradom. Ovde je prikazana diploma Fritza Habera koju je dobio za razvoj metode sinteze amonijaka

Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine. U periodu između 1915. i 2015. godine, Nobelova nagrada iz oblasti ekonomskih nauka je dodeljena 573 puta, a dobilo je 900 ljudi i organizacija. Ceremonija dodele Nobelove nagrade se održava u Stokholmu (Švedska) jednom godišnje, u svim do sada ustanovljenim kategorijama, izuzev ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir koja se održava u Oslu (Norveška). Svaki dobitnik ili laureat, prima zlatnu medalju, diplomu i izvesnu sumu novca koju određuje Nobelova fondacija. Nobelova nagrada se smatra najprestižnijom nagradom iz oblasti književnosti, medicine, fizike, hemije, mira i ekonomije.

Švedska kraljevska akademija nauka dodeljuje Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju i memorijalnu nagradu iz oblasti ekonomskih nauka, dok Nobelovo veće instituta Karolinska (Solna, Švedska) dodeljuje Nobelovu nagradu iz oblasti psihologije i medicine. Takođe, Švedska akademija dodeljuje i Nobelovu nagradu za književnost, a Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Norveški Nobelov komitet.

Ova nagrada se ne dodeljuje posthumno, međutim, ukoliko potencijalni dobitnik umre pre mogućnosti da primi nagradu, postoji šansa da se nagrada ipak dodeli. Iako se prosečan broj laureata Nobelove nagrade značajno povećao tokom 20. veka, nagradu ne može da deli više od tri dobitnika.

Istorija

Alfred Nobel je rođen 21. oktobra 1833. godine u Stokholmu (Švedska), u porodici inženjera. Bio je hemičar, inženjer i pronalazač. Tokom 1894. godine, od kompanije Bofors je kupio mlin od gvožđa i čelika, kog je pretvorio u veliku fabriku za proizvodnju oružja. Takođe, Nobel je izumeo bezdimno gorivo, koje je bilo preteča mnogim bezdimnim vojnim eksplozivima, posebno britanskom bezdimnom prahu. Zbog svojih zahteva oko patenata, Nobel je na kraju bio uključen i u prekršajnu parnicu. Međutim, Nobel je stekao bogatstvo tokom života, zahvaljujući brojnim pronalascima (355 pronalazaka), od kojih je najpoznatiji dinamit.

Godine 1888. Nobel je bio preneražen, kada je u francuskim novinama pročitao sopstvenu umrlicu pod naslovom „Tvorac smrti je mrtav". To je zapravo bio Alfredov brat Ludvig koji je već bio preminuo, tako da je za Alfredovu umrlicu još uvek bilo prerano. Međutim, ovaj članak je uznemirio Nobela i naterao ga da strahuje zbog načina na koji će biti upamćen. To ga je inspirisalo da promeni testament. Alfred Nobel je preminuo 10. decembra 1896. godine od intracerebralnog krvarenja, u svojoj vili u San Remu. Tada je imao 63 godine.

Tokom života Nobel je napisao nekoliko testamenata. Poslednji je napisao godinu dana pre svoje smrti. Na opšte iznenađenje, Nobelova poslednja želja je bila da se njegovo bogatstvo koristi u svrhu kreiranja nagrada za one koji doprinose velikom napretku čovečanstva iz oblasti fizike, hemije, psihologije, medicine, književnosti i mira. Nobel je donirao 94% svojih sredstava (31 milion švedskih kruna) za formiranje pet Nobelovih nagrada. Zbog skepticizma okoline, testament nije bio ispunjen sve do 26. aprila 1897. godine, kada ga je odobrilo zakonodavstvo Norveške. Izvršioci Nobelovog testamenta, Ragnar Sohlman i Rudolf Liljekvist, osnovali su Nobelovu fondaciju koja se brine o Nobelovom bogatstvu i organizuje dodelu nagrada.

Prema Nobelovoj želji, Norveški Nobelov komitet je zadužen za dodelu nagrade za mir.

Nobelova fondacija

Glavni članak: Nobelova fondacija

Testament Alfreda Nobela navodi da 94% njegove ukupne imovine treba da bude korišteno za uspostavljanje Nobelovih nagrada.

Nobelova fondacija je osnovana kao privatna organizacija 29. juna 1900. Njena funkcija je upravljanje finansijskim sredstvima i administracijom Nobelovih nagrada. U skladu sa Nobelovim testamentom, primarni zadatak fondacije je upravljanje imovinom koju je Nobel ostavio. Robert i Ludvig Nobel su učestvovali u naftnom biznisu u Azerbejdžanu, i prema švedskom istoričaru E. Bargengrenu, koji je proučavao arhive Nobelove porodice, „odluka da se dozvoli povlačenje Alfredovog novca iz Bakua, je bila odlučujući faktor koji je omogućio uspostavljanje Nobelovih nagrada”. Još jedan važan zadatak Nobelove fondacije je da plasira nagrade na međunarodnom nivou i da nadgleda neformalnu administraciju vezanu za nagrade. Fondacija ne učestvuje u procesu selekcije Nobelovih laureata. Po mnogo čemu, Nobelova fondacija je slična investicionoj kompaniji, u smislu da ona investira Nobelov novac da bi se stvorila solidna baza finansiranja za nagrade i administrativne aktivnosti. Nobelova fondacija je izuzeta od svih poreza u Švedskoj (od 1946) i od investicionih poreza u Sjedinjenim Državama (od 1953). Od 1980-ih, fondacijine investicije su postale profitabilnije i 31. decembra 2007, sredstva koja su pod kontrolom Nobelove fondacije iznosila su 3,628 milijardi švedskih kruna (c. US$560 miliona).

Prema njenom statutu, Fondacija se sastoji od odbora sa pet švedskih ili norveških građana, sa sedištem u Stokholmu. Predsednika Odbora imenuje švedski kralj u savetu, dok ostala četiri člana imenuju poverenici institucija za dodelu nagrada. Izvršni direktor se bira među članovima odbora, zamenika direktora imenuje kralj u savetu, i dva zamenika imenuju poverenici. Međutim, od 1995, sve članove odbora biraju poverenici, a izvršnog direktora i zamenika direktora imenuju sami članovi odbora. Pored odbora, Nobelovu fondaciju sačinjavaju institucije za dodelu nagrada (Švedska kraljevska akademija nauka, Nobelova skupština u Karolinska instituta, Švedska akademija, i Norveški Nobelov komitet), poverenici tih institucija, i revizori.

Prve nagrade

Vilhelm Konrad Rendgen je nagrađen prvom nagradom za fiziku za njegovo otkriće rentgenskih zraka.

Kada je ustanovljena Nobelova fondacija, Nobelov komitet je počeo sakupljanje nominacija za dodelu nagrada. Nakon toga, komitet je poslao preliminarni spisak kandidata institucijama za dodelu nagrada. Nobelov komitet je za uži izbor za nagradu iz oblasti fizike postavio Vilhelma Rendgena, zahvaljujući njegovom otkriću X-zraka i Filipa Lenarda koji je otkrio katodne zrake. Akademija Nauka je izabrala Rendgena za dobitnika nagrade.{sfn|Levinovitz|Ringertz|2001|pp=117–118} Poslednjih decenija 19. veka mnogi hemičari su dali značajan doprinos nauci. Akademija je primila 20 nominacija, od kojih je 11 bilo za Džejkobsa vant Hofa. Džejkobsu je dodeljena nagrada za otkrića iz oblasti hemijske termodinamike.

Za dodelu prve Nobelove nagrade iz književnosti, Švedska akademija je izabrala pesnika Renea Prondoma. Protiv ove odluke je protestovala grupa od 42 švedskih pisaca, umetnika i književnih kritičara, jer su očekivali da nagradu primi Lav Tolstoj. Iz oblasti psihologije ili medicine, prva Nobelova nagrada je dodeljena nemačkom psihologu i mikrobiologu Emilu von Behringu, koji je tokom 1890. godine otkrio antitoksin, lek za difteriju koja je do tada bila uzrok smrti hiljada ljudi godišnje.

Prva Nobelova nagrada za mir, otišla je u ruke švajcarskog biznismena i društvenog aktiviste Žona Henrija Dunanta, zbog njegove uloge u osnivanju Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i pokretanju Ženevske konvencije, dok je zajednička nagrada za mir dodeljena francuskom pacifisti Frederiku Pasiju, osnivaču Lige mira i pomenutom aktivisti Žonu Henriju Dunantu.

Drugi svetski rat

U 1938. i 1939, Treći rajh Adolfa Hitlera je zabranio trojici laureata iz Nemačke (Rihardu Kunu, Adolfu Butenantu, i Gerhardu Domagu) da prime njihove nagrade. Oni su imali priliku kasnije da prime diplomu i medalju. Mada je Švedska zvanično bila neutralna tokom Drugog svetskog rata, nagrade nisu regularno dodeljivane. Godine 1939, nagrada za mir nije bila dodeljena. Nagrade nisu dodeljene ni u jednoj kategoriji tikom perioda 1940–42, zbog nemačke okupacije Norveške. Naredne godine, sve nagrade su dodeljene izuzev nagrada za mir i književnost.

Tokom okupacije Norveške, tri člana Norveškog Nobelovog komiteta su pobegla u egzil. Preostali članovi su izbegli progone Nemaca tako što je Nobelova fondacija izjavila da je zgrada Komiteta u Oslu bila u švedskom vlasništvu. Tako je ta lokacija bila utočište od nemačke vojske, koja nije bila u ratu sa Švedskom. Ovi članovi su nastavili sa radom odbora, mada nagrade nisu dodeljivane. Godine 1944. Nobelova fondacija, zajedno sa tri člana u egzilu, postarala se da se nominacije podnesu za nagradu za mir, tako da se nagrada mogla ponovo dodeliti.

Nagrada za ekonomske nauke

Glavni članak: Nobelova nagrada za ekonomiju

Mapa Nobelovih laureata po zemljama

Godine 1968, Sveriges Riksbank (Švedska nacionalna banka) slavila je svoju 300. godišnjicu donirajući veliku sumu novca Nobelovoj fondaciji da uspostavi nagradu u čast Nobela. Naredne godine, Nobelova memorijalna nagrada za ekonomske nauke je prvi put dodeljena. Švedsko kraljevsko društvo je dobilo odgovornost selekcije laureata. Prvi laureati nagrade za ekonomiju su bili Ragnar Friš i Jan Tinbergen „za razvoj i primenu dinamičkih modela za analizu ekonomskih procesa”. Upravni odbor Nobelove fondacije je odlučio da nakon tog proširenja uvođenje dodatnih nagrada neće biti dozvoljeno.

Kontroverze i kriticizmi

Glavni članak: Kontroverze Nobelove nagrade

Kontroverzni primaoci

Kada je to objavljeno da će Henri Kisindžer biti nagrađen nagradom za mir, dva člana norveškog Nobelovog komiteta su iz protesta dala ostavku.

Među drugim kriticizmima, Nobelov komitet je bio optuživan da ima političku agendu, i da su izostavljani zaslužniji kandidati. Oni su isto tako bili optuživani za evrocentrizam, posebno u pogledu nagrada za književnost.

Nagrada za mir

Među najviše kritikovanim Nobelovim nagradama za mir je ona kojom su nagrađeni Henri Kisindžer i Le Duk Tou. To je dovelo da davanja ostavke dva člana Norveškog Nobelovog komiteta. Le Duk Tou je odbio nagradu. Kisindžer i Tou su bili nagrađeni zbog pregovora o prekidu vatre između Severnog Vijetnama i Sjedinjenih Država u januaru 1973. Međutim, kada je najavljena nagrada, obe strane su još uvek bile u sukobu. Mnogi kritičari su mišljenja da Kisindžer nije bio mirovnjak, već nasuprot tome, da je odgovoran za proširenje rata.

Jaser Arafat, Šimon Peres, i Jicak Rabin su dobili nagradu za mir 1994. godine zbog njihovih napora da ostvare mir između Izraela i Palestine. Odmah nakon što je najavljena nagrada, jedan od pet norveških članova Nobelovog komiteta osudio je Arafata kao teroristu i podneo je ostavku. Dodatne sumnje o Arafatu bile su široko izražene u različitim novinama.

Još jedna kontroverzna nagrada za mir je bila ona kojom je nagrađen Barak Obama 2009. godine. Nominacije su zatvorene samo jedanaest dana nakon što je Obama stupio na dužnost kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali se stvarna procena ostvarena tokom narednih osam meseci. Sam Obama je izjavio da on nije smatrao da zaslužuje nagradu, niti da je vredan društva u koje bi ga ona stavila. Dobitnici pređašnjih nagrada za mir su bili podeljeni, neki su smatrali da je Obama zaslužio ovu nagradu, a drugi su izjavili da nije ostvario dostignuća vredna takve nagrade. Obamina nagrada, zajedno sa prethodnim nagradama za mir Džimija Kartera i Al Gora, isto tako je podstakla optužbe o levičarskom bajasu.

Kategorije

Nagrade se dodeljuju u više različitih disciplina:

• Nobelova nagrada za fiziku
• Nobelova nagrada za hemiju
• Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu
• Nobelova nagrada za književnost
• Nobelova nagrada za mir
• Nobelova nagrada za ekonomiju (od 1969)

Druge međunarodne nagrade

Premda najpoznatija, Nobelova nagrada nije i jedina koja se dodeljuje. U SAD je jako poznata Pulicerova nagrada, koja se isto kao i Nobelova dodeljuje u više kategorija. Ali, isto tako postoje i nagrade koje su specifične za pojedine društvene ili naučne kategorije. Tako se npr. u matematici dodeljuje Fildsova medalja i Abelova nagrada (dodeljuje je kralj Norveške). Arhitekti se mogu nadati nagradi Prikerovoj nagradi. U računarstvu se dodeljuje Tjuringova nagrada, Volastonova medalja ide za geologiju, dok Šokova nagrada biva dodeljena za logiku, filozofiju, matematiku, umetnost i muziku. Nagrada Kjoto se dodeljuju u tri kategorije: napredna tehnologija, osnovne nauke i umetnost s filozofijom.

Postoji i humoristična strana sveta naučnih nagrada. Takva je nagrada Ig Nobel, koji se dodeljuje za "dostignuća koja nisu smela biti učinjena i ne smeju biti ponovljena".

Literatura

• Abrams, Irwin (2001). The Nobel Peace Prize and the Laureates: An Illustrated Biographical History, 1901-2001. Science History Publications/USA. ISBN 978-0-88135-388-4. 
• Crawford, Elizabeth T. (1984). The Beginnings of the Nobel Institution – The Science Prizes, 1901–1915 (First izd.). Maison des Sciences de l'Homme & Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26584-3. 
• Feldman, Burton (2001). The Nobel Prize: A History of Genius, Controversy, and Prestige. Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-592-9. 
• Gribbin, John (1985). In Search of Schrödinger's Cat: Quantum Physics and Reality. Corgi. ISBN 978-0-552-12555-0. 
• Jones, Brenn (2003). Learning about love from the life of Mother Teresa. PowerKids Press. ISBN 978-0-8239-5777-4. 
• Levinovitz, Agneta Wallin; Ringertz, Nils (2001). The Nobel Prize: The First 100 Years. World Scientific. ISBN 978-981-02-4665-5. 
• Leroy, Francis (2003). A Century of Nobel Prize Recipients: Chemistry, Physics, and Medicine. CRC Press. ISBN 978-0-8247-0876-4. 
• Shalev, Baruch Aba (2002). 100 Years of Nobel Prizes. The Americas Group. ISBN 978-0-935047-37-0. 
• Sohlman, Ragnar (1983). The Legacy of Alfred Nobel – The Story Behind the Nobel Prizes. The Nobel Foundation. 
• Söderlind, Ulrica (2010). The Nobel Banquet. World Scientific Publishing. 
• Wilhelm, Peter (1983). The Nobel Prize. Springwood Books. ISBN 978-0-86254-111-8. 
• Pais, Abraham (1983). Subtle Is the Lord: The Science and the Life of Albert Einstein (Third izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-520438-4. OCLC 8195995. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Nobel Prizes by Universities and Institutes
• Nobelova nagrada na sajtu Enciklopedija Britanika
• Nobelova nagrada na sajtu Twitter