Надија Мурад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Надија Мурад (арап. نادية مراد)
Nadia Murad 2017 (cropped).jpg
Надија Мурад 2017. године
Име по рођењу Надија Мурад Баси Таха
Датум рођења 1993.
Место рођења Коџо, Ирак
Пребивалиште Немачка
Националност Језиди
Занимање Борац за људска права
Партнер Абид Шадмин
Награде Нобелова награда за мир
Веб-сајт https://nadiasinitiative.org/

Надија Мурад Баси Таха (арап. نادية مراد; рођена 1993. у Коџоу, Ирак) припадница је језидског народа са територије Ирака, а тренутно је настањена у Немачкој. Активисткиња је за људска права и добитница Нобелове награде за мир. Била је киднапована и талац Исламске државе у периоду од три месеца.[1]

Током 2018. године, она и Денис Маквеге постали су добитници Нобелове награде за „њихове напоре у циљу престанка употребе сексуалног насиља као начина ратовања у оружаним конфликтима”.[2] Она је први становник Ирака који је освојио Нобелову награду.[3]

Надија Мурад је основала Надијину иницијативу, организацију која се бави „пружањем помоћи женама и деци захваћеној геноцидом, масовним злочинима и трговином људима, у циљу опоравка и поновног започињања њихових живота и заједница”.[4]

Детињство[уреди]

Надија Мурад је рођена у селу Коџо на Синџару, Ирак. Њена породица, која припада етно-религијској мањини Језидима, бавила се пољопривредом.[5]

Заробљеништво[уреди]

Са деветнаест година, Надија је била ученица из села Коџо у Северном Ираку, када су борци Исламске државе окупили све припаднике Језидске заједнице у селу, и том приликом су убили 600 људи, укључујући шесторо Надијине браће и полубраће, и одвели девојчице и младе жене у ропство. Тада је Надија била једна од 6.700 језидских жена које је киднаповала Исламска држава у Ираку.[6] Била је третирана као робиња у Мосулу, и била физички злостављана, жарена цигаретама и силована када је покушала да побегне. Успела је да побегне када је власник куће оставио откључана врата.[7]

Прихватила ју је комшијска породица који су успели да је прокријумчаре изван територије под контролом Исламске државе, што јој је омогућило да доспе до избегличког кампа у Духоку, Северни Ирак. У фебруару 2015. године је дала своју прву изјаву новинарима белгијског дневника La Libre Belgique док је боравила у кампу Рванга.[8] Током 2015, била је једна од хиљаду жена и деце који су били укључени у избеглички програм немачке владе Баден Виртемберга, Немачка, што је постало њен нови дом.[9][10]

Каријера[уреди]

Плакат Надије Мурад током њеног обраћања Савету безбедности УН, испред јазидског храма у Лалишу, Курдистан, Ирак

Дана 16. децембра 2015, Надија Мурад је излагала пред Саветом безбедности Уједињених нација, на тему трговине људима и конфликата, што је први пут да је неко известио Савет о трговини људима.[5][11] Као део њене улоге амбасадора, Надија учествује у глобалном и локалном залагању ради подизања свести о трговини људима и избеглицама.[12] Она посећује заједнице избеглица и жртава, слушајући сведочења о геноциду и злостављањима.[13]

Од септембра 2016, адвокат Амал Клуни говорила је пред Канцеларијом Уједнињених нација за дрогу и криминал (-{UNODC}-) да би разматрала своју одлуку из јуна 2016[14] о њеном заступању Надије Мурад у својству клијента у правној парници против команданата ИД.[12][13][15] Клуни је окарактерисала геноцид, трговину људима и силовање као „бирократију зла на индустријском нивоу”, додајући да се трговина робљем подједнако одвија онлајн на Фејсбуку, и уживо на Блиском истоку, и да је још увек активна.[6] Надија Мурад је добијала озбиљне претње по живот као резултат свог рада.[5]

У септембру 2016, Надија је обзнанила отварање Надијине иницијативе на догађају који је организовала Тина Феј у Њујорку. Иницијатива се бави залагањем за жртве геноцида и пружањем помоћи.[16] Истог месеца је именована првом Амбасадорком добре воље за Достојанство жртава трговине људима при Уједињеним нацијама (-{UNODC}-).[17]

Дана 3. маја 2017, Надија Мурад се састала са папом Франциском и надбискупом Галагером у Ватикану. Током састанка је затражила помоћ Језидима који су још увек заточеници Исламске државе, похвалила подршку Ватикана мањинама, разматрала могућности настанка независне територије за мањине Ирака, и нагласила озбиљност тренутне ситуације и изазова са којима се сусрећу верске мањине у Ираку и Сирији, поготово жртве и интерно расељена лица као и избеглице.[18]

Надијини мемоари Последња девојка: Моја прича о заробљеништву, и моја борба против Исламске државе објављени су у издању издавачке куће -{Crown Publishing Group}- 7. новембра 2017.[19][20]

Приватни живот[уреди]

Августа 2018, верила се за свог језидског колегу активисту за људска права, Абида Шадмина.[21]

Награде и признања[уреди]

  • 2016: Прва амбасадорка добре воље за Достојанство жртава трговине људима при Уједињеним нацијама[6][22]
  • 2016: Награда Вацлав Хавел за људска права, доделио Савет Европе[23]
  • 2016: Награда Сахаров за Слободу мисли (заједно са Ламијом Аџи Башар)[24][25][26]
  • 2018: Нобелова награда за мир (заједно са Денисом Муквегеом)[27]

Референце[уреди]

  1. ^ Westcott, Lucy (19. 03. 2016). „ISIS sex slavery survivor on a mission to save Yazidi women and girls”. Newsweek. Приступљено 22. 09. 2016. 
  2. ^ „Announcement” (PDF). The Nobel Peace Prize. 
  3. ^ Nadia Murad - from rape survivor in Iraq to Nobel Peace Prize - BBC News
  4. ^ „Nadia Murad”. Forbes. Приступљено 05. 10. 2018. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Murad Basee Taha, Nadia (16. 12. 2015). „Nadia Murad Basee Taha (ISIL victim) on Trafficking of persons in situations of conflict - Security Council, 7585th meeting” (Video). United Nations Television (UNTV). Приступљено 21. 09. 2016. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Appointment Ceremony of Ms. Nadia Murad Basee Taha As UNODC Goodwill Ambassador for the Dignity of Survivors of Human Trafficking on the Occasion of the International Day of Peace” (Video). United Nations Television (UNTV). 16. 09. 2016. Приступљено 21. 09. 2016. 
  7. ^ Alter, Charlotte (20. 12. 2015). „A Yezidi Woman Who Escaped ISIS Slavery Tells Her Story”. Time Magazine. Приступљено 18. 12. 2016. 
  8. ^ Lamfalussy, Christophe (22. 02. 2015). „La sixième nuit j'ai été violée par tous les gardes, Salman a dit: elle est à vous maintenant”. 
  9. ^ Alter, Charlotte (20. 12. 2015). „Yezidi Girl Who Escaped Isis Sex Slavery: Please Help Us”. Time. Приступљено 19. 09. 2016. 
  10. ^ Whyte, Lara (18. 02. 2016). „'Every Part of Me Changed in Their Hands': A Former ISIS Sex Slave Speaks Out”. Broadly. Vice. Приступљено 19. 09. 2016. 
  11. ^ „ظهورجريء للفتاة الازيديية نادية مراد ابكى اعضاءً في مجلس الامن وصفق لها الحاضرون”. عراق برس. 18. 12. 2015. 
  12. 12,0 12,1 Harris, Elise (19. 09. 2016). „Amal Clooney, George's wife, takes on U.N. and ISIS”. The Washington Times. Приступљено 22. 09. 2016. 
  13. 13,0 13,1 McFadden, Cynthia; Whitman, Jake; Rappleye, Hannah (19. 09. 2016). „Amal Clooney Takes on ISIS for 'Clear Case of Genocide' of Yazidis'. NBC News. Приступљено 19. 09. 2016. 
  14. ^ Allum, Cynthia (09. 06. 2016). „Exclusive: Amal Clooney to represent ISIS survivor Nadia Murad and victims of Yazidi genocide”. The New York Times. Приступљено 24. 09. 2016. 
  15. ^ Lara, Maria Mercedes (19. 09. 2016). „Watch: Amal Clooney Reveals She and George Talked About the 'Risks' of Taking on ISIS – 'I Mean, This Is My Work'. People. Приступљено 19. 09. 2016. 
  16. ^ „Nadia's Initiative”. Uncommon Union. Приступљено 09. 10. 2016. 
  17. ^ del Campo, Carlos Gomez (16. 09. 2016). „Human trafficking survivor Nadia Murad named UNODC Goodwill Ambassador”. United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). Приступљено 17. 09. 2016. 
  18. ^ „A Meeting with his Holiness Pope Francis”. nadiamurad.org. 08. 05. 2017. 
  19. ^ „The Last Girl”. nadiamurad.org. 17. 08. 2017. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2017. Приступљено 05. 10. 2018. 
  20. ^ NadiaMuradBasee (23. 10. 2017). „Honored to announce my memoir THE LAST GIRL will be published by @CrownPublishingGroup on Nov 7th” (твит) — преко Твитера. 
  21. ^ Islamic State survivor Nadia Murad engaged to Yazidi activist - BBC News
  22. ^ Monasebian, Simone (14. 09. 2016). „Nadia Murad Basee Taha to be appointed Goodwill Ambassador by United Nations Office on Drugs and Crime on 16th September”. United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). Приступљено 21. 09. 2016. 
  23. ^ „Václav Havel Human Rights Prize 2016 awarded to Nadia Murad”. PACE News. Приступљено 05. 10. 2018. 
  24. ^ „Why I am nominating Nadia Murad for Sakharov Prize”. Beatriz Becerra. 12. 09. 2016. Приступљено 08. 10. 2016. 
  25. ^ Becerra Basterrechea, Beatriz (20. 07. 2016). „Yazidi genocide victims deserve European Parliament prize”. EurActiv. Приступљено 08. 10. 2016. 
  26. ^ „EU Parliament awards Sakharov prize to Yazidi women”. 27. 10. 2016. 
  27. ^ Callimachi, Rukмини; Gettleman, Jeffrey; Kulish, Nicholas; Mueller, Benjamin (05. 10. 2018). „Nobel Peace Prize Awarded to Denis Mukwege and Nadia Murad for Fighting Sexual Violence”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 05. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди]