Odeća

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Odeća kroz istoriju, prikazani (od gore) Egipćani, antički Grci, Rimljani, Vizantijsci, Franci, i Evropljani od 13. do 15. veka.
Dete obučeno za zimu.

Odeća štiti ljudsko telo od ekstremnog vremena i ostalih uticaja iz okruženja. Nosi se radi bezbednosti, udobnosti, mode ali da bi se istakle religioznost, kulturni ili socijalni karakter. Ljudi su jedina stvorenja koja nose odeću dobrovoljno, iako neki ljudi stavljaju odeću i na njihove životinje.

Praktična funkcija odeće je da štiti ljudsko telo od opasnosti iz okoline: vreme (jako sunce, ekstremne vrućine ili hladnoće), insekti, opasne hemikalije, sama priroda. Odeća može zaštititi od mnogih stvari koje mogu povrediti golo ljudsko telo. Odeća koja je previše čista, tanka i mala nudi manju zaštitu.

Istraživanje odeće i tekstila prati dostupnost i korišćenje tekstila i drugih materijala i razvitak tehnologije izrade odeće kroz istoriju.

Nošenje odeće je isključivo ljudska karakteristika i deo je većeg dela društva. Nije poznato kada su ljudi počeli da nose odeću, ali antropolozi veruju da životinjske kože i biljke su bile pretvorene u pokrivače kao zaštita od hladnoće, velike toplote i kiše pogotovo zato što su ljudi migriralina teritorije sa drugačijom klimom. Alternativna hipoteza je da su ti pokrivači bili u početku korišćeni u druge svrhe kao što su magijske, za dekoraciju, verovanja ili prestiž, a kasnije su shvatili da imaju praktičnije svrhe.

Istorija služi kao izvor inspiracije današnjim modnim dizajnerima, kao i tema profesionalnog interesa za kupce koji grade za predstave, filmove i televiziju.

Postoji odeća za muškarce i žene. Razlike su i u stilovima,boji i tkaninama. U nekim društvima suknje,haljine i cipela na štiklu su karakteristične za žensku odeću dok je kravata za mušku. Generalno je prihvatljivo da žene nose mušku tradicionalnu odeću, a obratno se smatra neobičnim.

U nekim kulturama ustanovljen je zakon koji glasi da ono što nose muškarci moraju i žene. Islam zahteva da žene nose više "skromnu" odeću, obično hidžab. Ono što se kvalifikuje kao "skromno" varira u različitim islamskim društvima. Od žena se traži da pokriju veći deo tela nego muškarci. U islamu žene nose od marame do burke.

Muškarci ponekad odluče da nose muške suknje, kao što su toge ili kiltovi, naročito na svečanim prilikama. U Škotskoj je to vekovni običaj. Takve suknje u prošlosti su bile uobičajan način odevanja za pojedine države.[1]

Poreklo odeće[uredi]

Ne postoji jednostavan način određivanja vremena kad je odeća prvi put bila razvijena, mada su neke informacije proizvedene proučavanjem vaši. Prema tim procenama odeća je uvedena pre oko 42.000-72.000 godina.[2][3][4][5][6]

Funkcije[uredi]

Četiri tipa ženske odeće koja se završava iznad kolena: (u smeru kazaljki na satu od gore) mini haljina, mini suknja, šorts i romper odelo.

Najočiglednija funkcija odeće je poboljšanje udobnosti nosioca, putem zaštite nosioca od elemenata okruženja. U toplim klimama, odeća pruža zaštitu od opekotina od sunca ili povreda usled vetra, dok su u hladnim klimama njena termoizolaciona svojstva generalno važnija. Sklonište obično smanjuje funkcionalnu potrebu za odećom. Na primer, kaputi, kape, rukavice i drugi spoljni slojevi se normalno skidaju prilikom ulaska u toplu kuću, pogotovo ako osoba tamo živi ili spava. Slično tome, odeća ima sezonske i regionalne aspekte, tako da se tanji materijali i manji broj slojeva odeće uglavnom nosi u toplijim regionima i sezonama nego u hladnijim.

Odeća obavlja niz društvenih i kulturnih funkcija, kao što su individualna, profesionala i rodna diferencijacija, i socijalni status.[7] U mnogim društvima, norme o odeći odražavaju standarde skromnosti, religije, pola i društvenog statusa. Odeća takođe može da funkcioniše kao oblik ukrašavanja i izraza ličnog ukusa ili stila.

Odeća može da bude i bila je u prošlosti izrađena od veoma širokog spektra materijala. Materijali se kreću od kože i krzna do tkanih materijala, do složenih i egzotičnih prirodnih i sintetičkih tkanina. Ne smatraju se svi telesni pokrivni predmeti odećom. Predmeti koji se nose umesto da se oblače (kao što su torbice), nose na jednom delu tela i lako uklanjaju (šalovi), koji se nose samo radi ukrašavanja (nakit) ili oni koji služe funkciji koja nije zaštitna (naočare), obično se smatraju dodatnom opremom, pre nego odećom, izuzev cipela.

Odeća štiti od mnogih uticaja koji mogu da povrede otkriveno ljudsko telo. Odeća štiti ljude od elemenata, uključujući kišu, sneg, vetar i druge vremenske prilike, kao i od sunca. Međutim, odeća koja je previše prozračna, tanka, mala, uska, itd, nudi zaštitu u manjoj meri. Odgovarajuća odeća takođe može da umanji rizik tokom aktivnosti kao što su rad ili sport. Neka odeća štiti od specifičnih opasnosti, kao što su insekti, štetne hemikalije, vreme, oružje i kontakt sa abrazivnim supstancama. Nasuprot tome, odeća može da zaštiti životnu sredinu od nosioca odeće: na primer doktori nose medicinsku odeću.[8][9]

Ljudi su bili dovitljivi u iznalaženju rešenja za odeću u odgovoru na životnu sredinu ili druge opasnosti: kao što su zaštitno odelo kosmonauta, klimatizovana odeća, oklopi, ronilačka odela, kupaći kostimi, pčelarska oprema, motociklistička odeća, odeća visoke vidljivosti, i drugi komadi zaštitne odeće. U međuvremenu, razlika između odeće i zaštitne opreme nije uvek jasna, jer odeća koja je dizajnirana da bude pomodna često ima zaštitnu vrednost, a odeća namenjena funkciji često uzima u obzir modu u svom dizajnu. Izbor odeće takođe ima društvene implikacije. Ona pokriva delove tela koje društvene norme zahtevaju da budu pokriveni, deluje kao oblik ukrašavanja i služi drugim društvenim ciljevima. Neko ko nema sredstava da nabavi razumnu odeću zbog siromaštva ili njene priuštivosti, ili usled jednostavnog nepostojanja inklinacije, ponekad se kaže da je odrpan, dronjav ili otrcan.[10]

Istraživanja[uredi]

Disertacije o odeći i njenim funkcijama se pojavljuju od 19. veka, kada su se kolonisti bavili novim okruženjima.[11] U prvoj polovini 20. veka sprovedena su planska naučna istraživanja psihosocijalnih, fizioloških i drugih funkcija odeće (npr. zaštitna, nosiva), uz pojavu reprezentativnih publikacija kao što je Dž. C. FligelovaPsihologija odeće” iz 1930. godine,[7] i Njuburgov seminalni rad „Fiziologija toplotne regulacije i nauka o odeći” iz 1949. godine.[12] Do 1968. godine, oblast fiziologije životne sredine se značajno razvila i proširila, dok se nauka o odeći u odnosu na fiziologiju životne sredine malo promenila.[13] Od tada su sprovedena znatna istraživanja, i baza znanja je značajno porasla, mada su glavni koncepti ostali nepromenjeni. Stoga savremeni autori i dalje često citiraju Njuburgovu knjigu, uključujući i one koji pokušavaju da razviju termoregulatorne modele razvoja odeće.[14]

Poreklo i istorija[uredi]

Rana upotreba[uredi]

Prema nalazima arheologa i antropologa, najranija odeća se verovatno sastojala od krzna, kože, lišća, i trave koji su bili ogrtani, obmotavani ili vezani oko tela. Poznavanje takve odeće ostaje inferencijalno, pošto se materijali za odeću brzo degradiraju u poređenju sa kamenom, kostima, školjkama i metalnim artefaktima. Arheolozi su identifikovali vrlo rane šivaće igle od kostiju i slonovače iz perioda oko 30.000 p. n. e., pronađenih u blizini Kostjonkovskog, Rusija 1988. godine.[15] Osušena vlakna lana koja su mogla da budu korištena za izradu odeće su nađena u praistorijskoj pećini u Gruziji. Ona potiču iz perioda oko 34.000 p. n. e.[16][17]

Naučnici i dalje raspravljaju kada su ljudi počeli da nose odeću. Ralf Kitler, Manfred Kajzer i Mark Stounking, antropolozi pri Maks Plankovom institutu za evolucionu antropologiju, su sproveli genetičku analizu ljudske telesne vaši i izveli su zaključak da je odeća korištena tokom zadnjih 170.000 godina. Telesne vaši su indikator nošenja odeće, pošto većina ljudi ima veoma retku dlaku, te je stoga vašima neophodno da ljudi nose odeću da bi preživele. Njihovo istraživanje sugeriše da se izum odeće verovatno poklapao sa migracijom moderne Homo sapiens vrste na sever daleko od tople klime Afrike, za koju se smatra da je počela pre između 50.000 i 100.000 godina. Međutim, druga grupa istraživača je koristeći slične genetičke matode procenila da je odeća korištena u zadnjih 540.000 godina.[18] Za sad, datum porekla odeće ostaje nerešen.

Životni ciklus[uredi]

Negužvajuća odeća[uredi]

Smola koja se koristi za izradu negužvajućih košulja otpušta formaldehid, koji može da uzrokuje kontaktni dermatitis kod nekih ljudi.[19][20] Ne postoje zakonski zahtevi za deklarisanje ove pojave. Godine 2008. je američki Ured za odgovornost vlade[21][22] testirao za prisustvo formaldehida u odeći i utvrđeno je da je generalno prisutan u najvišim koncentracijama u negužvajućim košuljama i pantalonama.[23] Godine 1999, jedno istraživanje uticaja pranja na nivoe formaldehida je utvrdilo da je šest meseci nakon pranja 7 od 27 košulja imalo nivoe veće od 75 ppm, što je bezbedonosni limit za direktno izlaganje kože.[24]

Recikliranje[uredi]

Korišćena, nenosiva odeća može naći primenu u izradi krevetnih prekrivača, krpara, tepiha, zavoja, i mnogim drugim kućnim upotrebama. Ona isto tako može da bude reciklirana u papir. U zapadnim društvima, stara odeća se često baca ili se donira u dobrotvorne svrhe (kao što je putem kontejnera za odeću). Ona se isto tako prodaje putem konsignacija, agencija za odeću, buvljih pijaca, i na onlajn aukcijama. Korištena odeća se često prikuplja u industrijskim razmerama da bi bila sortirana i otpremljena za dalju upotrebu u siromašnijim zemljama. Globalno, korištena odeća je vredna oko $4 milijarde,[25] pri čemu su SAD vodeći izvoznik sa $575 miliona.[26]

Postoji mnogo zabrinutosti u pogledu životnog ciklusa sintetičke odeće, koja prvenstveno dolazi od petrohemikalija. Za razliku od prirodnih vlakana, njihov izvor nije obnovljiv i ona nisu biorazgradiva.[27]

Višak inventara odeće se ponekad uništava kako bi se sačuvala vrednost marke.[28]

Vrste odeće[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Odeća
  2. ^ Ralf Kittler; Manfred Kayser; Mark Stoneking (2003), „Molecular evolution of Pediculus humanus and the origin of clothing” (PDF), Current Biology, 13 (16): 1414—1417, PMID 12932325, doi:10.1016/S0960-9822(03)00507-4, Arhivirano iz originala (PDF) na datum 10. 09. 2008 
  3. ^ Stoneking, Mark. „Erratum: Molecular evolution of Pediculus humanus and the origin of clothing”. Pristupljeno 24. 03. 2008. 
  4. ^ "...Lice Indicates Early Clothing Use ...", Mol Biol Evol (2011) 28 (1): 29-32.
  5. ^ Reed, David (2007), Pair of lice lost or parasites regained: The evolutionary history of Anthropoid primate lice, BMC Biology 
  6. ^ „Naked ape: Humans lost body hair long before finding clothes”. 20. 08. 2003. Pristupljeno 13. 03. 2012. 
  7. 7,0 7,1 Flugel, John Carl (1976) [1930], The Psychology of Clothes, International Psycho-analytical Library, No.18, New York: AMS Press. First published by Hogarth Press, London, ISBN 978-0-404-14721-1  Alternative. ISBN 978-0-404-14721-1. (This work is one of the earliest attempts at an overview of the psycho-social and practical functions of clothing)
  8. ^ Sherlock, Angela. „The Origin of Scrubs”. Medelita Lab Coats & Scrubs. Pristupljeno 13. 07. 2011. 
  9. ^ Udin, Zaf. „Nursing Uniforms of the Past and Present”. Pulse Uniform. Pristupljeno 14. 11. 2011. 
  10. ^ Baradel, Lacey. "Geographic Mobility and Domesticity in Eastman Johnson’s The Tramp." American Art 28.2 (2014): 26-49
  11. ^ e.g. Jeffreys, Julius (1858), The British Army in India: Its Preservation by an appropriate Clothing, Housing, Locating, Recreative Employment, and Hopeful Encouragement of the Troops, London: Longman, Brown, Green, Longmans & Roberts, Pristupljeno 08. 09. 2010 
  12. ^ Newburgh, Louis Harry, ur. (1968) [1949], Physiology of Heat Regulation and The Science of Clothing, New York & London: Hafner Publishing 
  13. ^ Hertig, Bruce A (februar 1969), „Book review: Physiology of Heat Regulation and the Science of Clothing”, Journal of Occupational and Environmental Medicine, 11 (2): 100, PMC 1520373Slobodan pristup, doi:10.1097/00043764-196902000-00012, Pristupljeno 08. 09. 2010  (reviewer's name appears next to Newburgh, but was not the co-author. See also reviewer's name at bottom of page).
  14. ^ Gilligan, Ian (januar 2010), „The Prehistoric Development of Clothing: Archaeological Implications of a Thermal Model”, Journal of Archaeological Method and Theory, 17 (1): 15—80, doi:10.1007/s10816-009-9076-x 
  15. ^ Hoffecker, J., Scott, J., Excavations In Eastern Europe Reveal Ancient Human Lifestyles, University of Colorado at Boulder News Archive, March 21, 2002, colorado.edu Archived 19. 07. 2011 at the Wayback Machine.
  16. ^ Balter, M. (2009). „Clothes Make the (Hu) Man”. Science. 325 (5946): 1329. PMID 19745126. doi:10.1126/science.325_1329a. 
  17. ^ Kvavadze E, Bar-Yosef O, Belfer-Cohen A, Boaretto E, Jakeli N, Matskevich Z, Meshveliani T (2009). „30,000-Year-Old Wild Flax Fibers”. Science. 325 (5946): 1359. PMID 19745144. doi:10.1126/science.1175404.  Supporting Online Material
  18. ^ Reed; et al. (2004). „Genetic Analysis of Lice Supports Direct Contact between Modern and Archaic Humans”. PLoS Biology. 2 (11): e340. PMC 521174Slobodan pristup. PMID 15502871. doi:10.1371/journal.pbio.0020340. 
  19. ^ Kimber I, Basketter DA, Gerberick GF, Dearman RJ (2002). „Allergic contact dermatitis”. Int. Immunopharmacol. 2 (2–3): 201—11. PMID 11811925. doi:10.1016/S1567-5769(01)00173-4. 
  20. ^ Rietschel, R. L. (1997). „Mechanisms in irritant contact dermatitis”. Clin. Dermatol. 15 (4): 557—9. PMID 9255462. doi:10.1016/S0738-081X(97)00058-8. 
  21. ^ „Office of the Comptroller General”. United States Government Accountability Office. 
  22. ^ „Strategic Plan: Serving the Congress and the Nation, 2010 –2015” (PDF). Government Accountability Office. Pristupljeno 27. 01. 2011. 
  23. ^ When Wrinkle-Free Clothing Also Means Formaldehyde Fumes. New York Times.
  24. ^ Changes of Free Formaldehyde Quantity in Non-iron Shirts by Washing and Storage Archived 22. 07. 2011 at the Wayback Machine.. Journal of Health Science.
  25. ^ Minter, Adam (15. 01. 2018). „No One Wants Your Used Clothes Anymore”. Bloomberg View. Pristupljeno 17. 01. 2018. 
  26. ^ Banigan, Melissa (25. 01. 2018). „East Africa Doesn’t Want Your Hand-Me-Downs”. Racked. Vox Media. Pristupljeno 26. 01. 2018. 
  27. ^ The Textile Materials Eco Battle Between Natural and Synthetic Fabrics "Steven E. Davis, Sweatshirt Station".
  28. ^ Lieber, Chavie (17. 09. 2018). „Why fashion brands destroy billions’ worth of their own merchandise every year”. Vox (website). Pristupljeno 17. 09. 2018. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]