Odeća

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Odeća kroz istoriju, prikazani (od gore) Egipćani, antički Grci, Rimljani, Vizantijsci, Franci, i Evropljani od 13. do 15. veka.
Dete obučeno za zimu.

Odeća štiti ljudsko telo od ekstremnog vremena i ostalih uticaja iz okruženja. Nosi se radi bezbednosti, udobnosti, mode ali da bi se istakle religioznost, kulturni ili socijalni karakter. Ljudi su jedina stvorenja koja nose odeću dobrovoljno, iako neki ljudi stavljaju odeću i na njihove životinje.

Praktična funkcija odeće je da štiti ljudsko telo od opasnosti iz okoline: vreme (jako sunce, ekstremne vrućine ili hladnoće), insekti, opasne hemikalije, sama priroda. Odeća može zaštititi od mnogih stvari koje mogu povrediti golo ljudsko telo. Odeća koja je previše čista, tanka i mala nudi manju zaštitu.

Istraživanje odeće i tekstila prati dostupnost i korišćenje tekstila i drugih materijala i razvitak tehnologije izrade odeće kroz istoriju. Nošenje odeće je isključivo ljudska karakteristika i deo je većeg dela društva. Nije poznato kada su ljudi počeli da nose odeću, ali antropolozi veruju da životinjske kože i biljke su bile pretvorene u pokrivače kao zaštita od hladnoće, velike toplote i kiše pogotovo zato što su ljudi migriralina teritorije sa drugačijom klimom. Alternativna hipoteza je da su ti pokrivači bili u početku korišćeni u druge svrhe kao što su magijske, za dekoraciju, verovanja ili prestiž, a kasnije su shvatili da imaju praktičnije svrhe.

Istorija služi kao izvor inspiracije današnjim modnim dizajnerima, kao i tema profesionalnog interesa za kupce koji grade za predstave, filmove i televiziju.

Postoji odeća za muškarce i žene. Razlike su i u stilovima,boji i tkaninama. U nekim društvima suknje,haljine i cipela na štiklu su karakteristične za žensku odeću dok je kravata za mušku. Generalno je prihvatljivo da žene nose mušku tradicionalnu odeću, a obratno se smatra neobičnim. U nekim kulturama ustanovljen je zakon koji glasi da ono što nose muškarci moraju i žene. Islam zahteva da žene nose više "skromnu" odeću, obično hidžab. Ono što se kvalifikuje kao "skromno" varira u različitim islamskim društvima. Od žena se traži da pokriju veći deo tela nego muškarci. U islamu žene nose od marame do burke. Muškarci ponekad odluče da nose muške suknje, kao što su toge ili kiltovi, naročito na svečanim prilikama. U Škotskoj je to vekovni običaj. Takve suknje u prošlosti su bile uobičajan način odevanja za pojedine države.[1]

Poreklo odeće[uredi]

Ne postoji jednostavan način određivanja vremena kad je odeća prvi put bila razvijena, mada su neke informacije proizvedene proučavanjem vaši. Prema tim procenama odeća je uvedena pre oko 42.000-72.000 godina.[2][3][4][5][6]

Vrste odeće[uredi]

Reference[uredi]

  1. Odeća
  2. Ralf Kittler, Manfred Kayser & Mark Stoneking (2003), „Molecular evolution of Pediculus humanus and the origin of clothing” (PDF), Current Biology, 13 (16): 1414—1417, PMID 12932325, doi:10.1016/S0960-9822(03)00507-4, Arhivirano iz originala (PDF) na datum 2008-09-10 
  3. Stoneking, Mark. „Erratum: Molecular evolution of Pediculus humanus and the origin of clothing”. Pristupljeno 24. 3. 2008. 
  4. "...Lice Indicates Early Clothing Use ...", Mol Biol Evol (2011) 28 (1): 29-32.
  5. Reed, David (2007), Pair of lice lost or parasites regained: The evolutionary history of Anthropoid primate lice, BMC Biology 
  6. „Naked ape: Humans lost body hair long before finding clothes”. 2003-08-20. Pristupljeno 2012-03-13. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]