Organska arhitektura
Organska arhitektura je stil savremene arhitekture koji neguje harmoniju između prirode i čoveka projektovanjem objekata koji su toliko integrisani u okolinu da njegovi delovi, nameštaj i okolina postaju deo jedinstvene međusobno određene kompozicije sa kraja 20. veka. Reč Organska arhitektura prvi je svesno upotrebio arhitekta Frenk Lojd Rajt.
Karakteristike i pojam[uredi | uredi izvor]
Organska arhitektura je uopšte arhitektura koja je inspirisana ciljevima, funkcijom i prirodnošću tzv. žive arhitekture. Organski znači integrisani, uceljeni, analogan sa biljnim i životinjskim organizmom, onaj koji prirodno sledi i razložno je raspoređen. Uopšteno, to je arhitektura koja je inspirisana prirodom. Prvi put je izraz organski u teoriji upotrebio 1841. godine francuski estetičar De Lamense („H.F.R. de Lammenaise“) u delu „De l´Art et du beau“ (O umetnosti i lepoti) a 1843. godine američki vajar Horejšio Grinou („Horatiо Greenough“) dalje je ovaj termin upotrebljavao Luis Salivan a svesno ju je kao teoriju razradio Frenk Lojd Rajt u vezi sa svojim programskim povratkom prirodi. Ova arhitektura je i arhitektura 60-ih godina u delu mađarskog arhitekte Imre Makovica koji u svojim delima upotrebljava organske materijale kao drvo i trsku i snažno se inspiriše oblicima iz prirode.
Teoretičar David Pirson je predložio listu pravila po kojih bi se trebalo držati u organskoj arhitekturi:
Projekatmora:
- biti inspirisan od prirode i biti samoodrživ, zdrav, ekonomičan i raznolik
- rasti iznutra kao iz semena
- postojati u trajnoj sadašnjosti i počinjati uvek ponovo
- pratiti tokove te biti fleksibilan i prilagodljiv
- podmiriti sociološke, fizičke i duhovne potrebe
- izrasti iz okoline i biti jedinstven
- slaviti duh mladosti, igre i iznenađenja
- izraziti ritam muzike i snagu plesa
Klasičan primer organske arhitekture je Kuća na vodopadima koju je Frenk Lojd Rajt projektovao za porodicu Kaufman. Kuća je izgrađena na mestu koje je bilo izazovno zbog strmog brda na vrhu vodopada i koje je očito inspirisalo Rajta. Mešajući prirodni obližnji kamen sa smelim isturenim gredama obojenim u svetlosmeđu boju da se uklope u ambijent, objekat se sa svojim projektom sjedinio kao da se jedino na tom mestu može uspešno uklopiti.
Rajtova „organska arhitektura“ nije ništa drugo nego odbacivanje svake sheme prema kojoj bi on izvodio građevine po svojim projektima i poklanjanje pažnje na okolinu u koji bi uklapao svoje objekte svaki put prilazeći im na drugi način uz odgovarajući izbor materijala. Rajt od samog pošetka usmerava svoje napore na teme izvan arhitekture, pa tvrdi: “Organska arhitektura znači manje-više organizovano društvo. Arhitektura koja se rukovodi ovim idealom ne želi da se podvrgne zakonima što ih propisuje estetika ili čak samo ukus, u istoj meri kao što bi i organizovano društvo moralo odbiti obaveze koje nemaju nikakve veze sa životom i koje su u protivrečnosti sa prirodom i karakterom čoveka koji svoje mesto i posao, na kojem može biti srećen i koristan, našao u jednoj njemu odgovarajućoj formi življenja.“.[1]
Ne postoji nikakavo propisano ili uspostavljeno spoljašnje stilsko sredstvo i ono je sam umetniči zakon sam, proporcije plastičnost, boja materijali a pravila su od samih zastupnika organske arhitekture različito naglašavana odnosno definisana i možemo ih pratiti u delima Antoni Gaudia, Erih Mendelsona ili Frenk Lojd Rajta. Harmonija zgrada i pejzaža i jedan prikladan izbor matarijala od koje se gradnja izvodi - organski iz funkcije razvijena forma kao i biološke, psihološke i socijalne svrhe arhitekture treba da se zadovolje
Izabrani predstavnici[uredi | uredi izvor]
- Frenk Lojd Rajt („Frank Lloyd Wright“)
- Luis Salivan („Louis Sullivan“)
- Bruno Zevi („Bruno Zevi“)
- Alvar Alto („Alvar Aalto“)
- Herman Finsterlin („Hermann Finsterlin“)
- Igo Hering („Hugo Häring“)
- Gustav Stikli („Gustav Stickley“)
- Ivana Tslimson („Ivan Taslimson“)
- Imre Makovec („Imre Makovecz“)
- Hans Šaron („Hans Scharoun“)
- Antoni Gaudi („Antoni Gaudi“)
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1970.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
- Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
- Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1959.
- Alfirević, Đorđe. Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi. Beograd: Orionart, 2016.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- www.organische-architektur.org
- http://www.nzz.ch/nachrichten/kultur/literatur_und_kunst/der_bauingenieur_als_kuenstler_1.527669.html „Der Bauingenieur als Künstler“],NZZ, 14. Juli 2007
- A Low Impact Woodland Home
- ADAO - The International Web Portal of Organic Architecture
- www.organic-architecture.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2019)
- KEYBAR - Friends of Keybar, Bruce Goff and Organic Architecture
