Palindromi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Palindromi (od grč. πάλιν (palin): natrag, opet, ponovo + grč. δρóμος (dromos): pravac, put, smer; trčanje, utrka, trkalište, trkačka staza = grč. παλινδρομος (palindromos): koji se vraća, povratan) su reči, izrazi, rečenice, brojevi ili drugi nizovi znakova i simbola (i od njih sačinjene veće celine) koji imaju određeno značenje bilo da se čitaju unapred, bilo unazad (npr. „pop“, „siv vis“; „3“, „1001“, „123“, „1+1“; hemijska oznaka „С-С“; logički zakon „A=A“…), odnosno odozdo i odozgo (npr. „69“, „ono“, „sos“).

Reč „palindrom“ prvi je upotrebio engleski pisac Ben Džonson oko 1600. godine, a sudeći prema rečniku „Mirjam-Vebster“, ona je uneta u engleski jezik oko 1629. godine.

Osnovna podela[uredi]

S obzirom na formu u kojoj se javljaju palindromi se svrstavaju u dve zasebne grupe, grupu „jednosmernih“ („jednoličnih“, „pravih“) palindroma i u novije vreme prihvaćenu grupu „dvosmernih“ („dvoličnih“, „anagramskih“) palindroma. Grupu „jednosmernih“ palindroma čine nizovi znakova koji se javljaju u istoj formi, isto glase i imaju ista značenja kada se čitaju i s leva na desno i s desna na levo („potop“, „1991“ i sl.), odnosno i prema gore i prema dole („1961“, latinično „pod“). U grupu „dvosmernih“ palindroma spadaju nizovi znakova koji se prilikom dvosmernog čitanja ispoljavaju u dvojakoj formi, različito glase i imaju drukčija značenja bilo da se čitaju od napred, bilo od nazad („dan“ – „nad“, „609 - 906“ itd), odnosno kada se čitaju odozgo i odozdo (latinično „nus - snu“, „606 - 909“ itd).

Slogovni palindromi i palindromi reči[uredi]

Palindromima se nazivaju i reči, izrazi i rečenice koji donekle odstupaju od tradicionalnog značenja definicije ove forme. Pre svih, to su zvučni ili slogovni palindromi koji, umesto da se oslanjaju na vizuelnu simetriju znakova unutar nekog izraza, svoju formu ostvaruju putem obratnog slušanja slogova tog izraza. Umesto pravila „slovo za slovo“ ovde važi pravilo „slog za slog“ prema kome su palindromi reči poput „nema mane“, „sam nisam“ i sl.

Drugi vid odstupanja od tradicionalne definicije palindoma je tzv. palindrom reči (izraza ili rečenica) ili palingram, kod koga se umesto slova, unatrag čitaju čitave reči, izrazi, stihovi ili rečenice, odnosno važi pravilo „reč za reč“: „On li je, je li on?“, „nikad za nikad“ i sl. Reči srpskoga jezika javljaju se u formi palindroma u gotovo svim gramatičkim oblicima, u zavisnosti od načina njihove tvorbe i gramatičkih osobina.

Najduže palindromne reči u srpskom jeziku[uredi]

Palindromima se kod nas najviše bavio enigmata Đuro Knežević (Novi Kozarci, 1948. – Srpska Crnja, 1998), jedan od najboljih sastavljača anagrama u bivšoj Jugoslaviji. Kneževiću se pripisuje jedan od najdužih srpskih palindroma „ekstrapopartske“, a autor je i dva novinska članka o palindromima.[1][2]

Najduža do sada pronađena palindromna reč sa određenom smislom je pridev od sedamnaest slovnih znakova: „intertroportretni*“, koji se nalazi između tri portreta[3]. Slede: „eksmalajalamske*“, koje su pripadale Malajalamu, koje su proizišle iz Malajalama [1. jedan od dravidskih jezika; 2. naziv jedne od većih filmskih industrija u Indiji][4]; „govorobrborovog*“ govorobrbor* m, brbor (= brbot) koji se čuje pri govoru kada u ustima ima vode[4]; „govorovrvorovog*“ [govorovrvor* m, govor koji podseća na ptičiji žamor, cvrkut][4]; „govoromrmorovog*“[4]; „govorozazorovog*“ [govorozazor* m, 1. zaziranje od govora, govorenja, sram, stid, sramota koju neko ima od govora ili pri govorenju. 2. strepnja od govora, govorenja; divljenje koje kod nekoga izaziva govor, govorenje][4]; „govorotutorovog*“ [govorotutor* m, tutor, staratelj zadužen za vežbanje govora][4].

Izrazi[uredi]

Najstarije primere izraza nalazimo u antičkoj Grčkoj, gde se kao prvi pisci palindroma navode pripadnici aleksandrijske škole, podrugljivi pesnik Sotad (Sotades Maronealaista, 275. p. n. e.) iz Aleksandrije i njegovi sledbenici „Sotadisti“.

  1. grčki: Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν („sperite svoje grehe, a ne samo svoje lice.“)
  2. latinski: „In girum imus nocte et consumimur igni“ („Vrzmamo se okolo noću i izgaramo od vatre“)
  3. engleski: „Madam, I'm Adam!“ ("Gospođo, ja sam Adam.")
  4. francuski: „Bon sport, trop snob.“ („Dobar sport, za snobove.“)
  5. italijanski: „Ai lati d'Italia.“ („Na granicama Italije.“)
  6. španski: „No sap pas on.“ („On ne zna gde.“)
  7. nemački: „Ein Esel lese nie.“ („Magarac nikada ne bi trebalo da čita.“)
  8. finski: „Asko anna oksa!” („Asko, uđi u kokošinjac!“)
  9. mađarski: „Erőszakos kannak sok a szőre“ („Agresivni muškarci imaju mnogo kose“)
  10. poljski: „Ej, i po pracy Car popije“ („Posle posla čak i car popije.“)
  11. slovenački: „Ema, zakaj ni vinjaka zame?“ („Ema, zašto nema vinjaka za mene?“)
  12. ruski: „А роза упала на лапу Азора.“ („A ruža je pala na Azorovu šapu.“)
  13. ukrajinski: „Козак з казок.“ („Kozak iz bajki.“)
  14. beloruski: „Мала кашы шакалам.“ („Nema dovoljno kaše za sluge.“)
  15. bugarski: „Нещо метълът е мощен.“ („Metal muzika je moćna.“)

Palindromi sa područja Jugoslavije[uredi]

  • A vi pušači bi čašu piva! (Zoran Radisavljević)
  • A mene ni dogodine nema.
  • A mene tu ni minute nema.
  • A tu, pod moranje, makar i polagano, ona galopira kamenjarom do puta. (Ivan Klajn)
  • Ako si visine Ninine, nisi visoka.
  • Ana voli Milovana. (Miroslav Vukelić „Mesalov")
  • Ana nabra par banana.
  • Anja voli milovanja.
  • Aroma sa mora.
  • Borise, jesi rob! (Dalibor Drekić)
  • Gola mi leže Nada, mada ne želi malog! (Miloš Milićević)
  • E, neženja voli milovanje žene! (Slobodan Stojković)
  • E, sine, ženi se! (Boris Nazanski)
  • Evo, politika kiti lopove! (Ranko Skopal)
  • Zovi autobus u subotu, a i voz! (Ivan Klajn)
  • I jogurt ujutru goji!
  • I mizantrop sanja sport na zimi! (Zoran Radisavljević)
  • I čukununuk uči. (Boris Nazanski)
  • I u barama marabui.
  • Ivo, Rusi su Rusi, surovi!
  • Imaju Arapi i para u jami! (Ivan Klajn)
  • Kažete jad da je težak? (Miloš Milićević)
  • Kevo čiča je jači čovek.
  • Kulinar i lovac Aca voli rani luk. (Vladimir Kuterovac)
  • Maja sa Nedom ode na sajam. (Vladimir Kuterovac)
  • Moma Dina na potezu uze topa Nani damom. (Vladimir Šarić)
  • Monarh ima mesa – popa se mami hranom.
  • Muzika je jak izum! (Boris Nazanski)
  • Na korak e-četiri teče karo-kan! (Zoran Radisavljević)
  • Na sebe je besan.
  • Na tlu sedi Aziz, a ide sultan.
  • Navod zubima mami buzdovan! (Dragutin Barbalić)
  • Ne seju, Savo, ovas ujesen!
  • Nisi li mi mili sin? (Dalibor Drekić)
  • Ovi piju mom uji pivo! (Ilija Ognjanović)
  • Ovi popili po pivo!
  • Ovo je muka, kume Jovo! (Slobodan Stojković)
  • On vara, naravno! (Miroslav Šantek)
  • On žuri, onda govori sirovo, gadno i ružno.
  • On: „Zar opada nivo novina?" – „Da, porazno!" (Ivan Klajn)
  • Oni vole belo vino.
  • Oni te ne žele, ženetino!
  • Oči vadi Davičo! (aluzija na tešku narav Oskara Daviča)
  • Perica reže raci rep.
  • Rutav učitelj ljeti čuva tur! (Miloš Milićević)
  • Sava zidar gradi za vas. (M. Kirinčić)
  • Sir ima miris. (D. Herjanić)
  • Tatica ti čita citat.
  • Te pouke teku opet. (Stjepan Orešić)
  • U Rimu idu ljudi u miru.
  • U Rimu Isusi umiru. (Dalibor Drekić)
  • Udovica baci vodu.
  • Uh, ispituju ti psihu! (Zoran Radisavljević)

Mnogi naši pisci, pesnici i komediografi voleli su da se poigravaju rečima. Još su klesari u srednjovekovnoj Bosni urezivali u kamenu višesmerne tekstove koji se mogu čitati pomoću ogledala. Palindrome su kod nas pisali brojni književnici i enigmate: Marko Marulić, Gavrilo Trojičanin, Hristifor Žefarović, Zaharije Orfelin, A. Andrić, Jovan Pačić, Jovan Subotić, N. Borojević, Petar Petrović Njegoš, Simo Matavulj, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Raša Popov, Ivan Klajn, Slobodan Stojković, Srboljub Tasić, Zoran Furunović, Moša Odalović, Milosav Slavko Pešić, Nedeljko Babić, Nemanja Mitrović, Vida Ognjenović, Milica Piletić, Dalibor Drekić...

Pesma u formi simetričnih palindromskih stihova[uredi]

Ako uđem u među oka[5]

Palindromi u enigmatici[uredi]

Na palindrome najčešće nailazimo u enigmatskim časopisima, gde se ponekad nazivaju i „obrtaljke“. Forme u kojima se javljaju su različite, od rebusa, zagonetki, palindromnih brojeva do različitih vrsta ukrštenica, magičnihh kvadrata i rombova. Razne vrste palindromnih zagonetki pisali su, između ostalih i Đuro Knežević, Vladeta Trivunac, Radomir Mićunović i Zoran Radisavljević.

Brojevni palindromni izrazi[uredi]

Palindrom ne mora nužno da se sastoji od slovnih oznaka, ili samo od slovnih oznaka, nego može da bude sastavljen i od brojeva, simbola, formula, slika itd. Simetrični nizovi sastavljeni od brojeva npr. mogu da označavaju:

  • Brojevni izraz „12321“ može da predstavlja niz: „jedan, dva, tri, dva, jedan“, ili broj „dvanaest hiljada trista dvadeset i jedan“;
  • Broj registracije vozila „321 – 123“, „781 – 44 – 187“, „781 – A - 187“;
  • Telefonski broj: „337 733“, „011 74 47 110“, „064 82 28 460“...

Širi smisao definicije palindroma[uredi]

U najširem smislu, definicija palindroma izlazi iz domena pisane reči, obuhvatajući i pojedine pojave u muzici i plesu, u pozorišnoj i filmskoj umetnosti, nauci itd. O palindromnoj formi u muzici govori se u slučaju kada se pojedine stavke muzičkog dela udvoje toliko simetrično da druga polovina dela predstavlja obrnuto kretanje prve. Palindromom se naziva postavka u kojoj se plesači, koji su u početku grupisani zajedno, postupno šire, a zatim se vraćaju obrnutim redom dok se ne skupe u prvobitni položaj. Palindromom se u scenskoj umetnosti nazivaju ostvarenja čija radnja, pošto dođe do centralne tačke, počne da se prikazuje obrnutim smerom dajući delu oštru simetriju. U likovnim umetnostima simetrija palindroma se ostvaruje na različite načine: uz pomoć simetrične figure, pomoću odraza, kombinovanjem delova slike, simetričnim rasporedom slova i drugih znakova, odrazom u ogledalu.

Palindromi u genetici[uredi]

Smisao palindroma u kontekstu genetike je delimično drukčiji od onog koji se navodi u opštim definicijama. Naime, pošto se DNK oblikuje od sparenih niti nukleotida, a nukleotidi se uvek sparuju na isti način (Adenin - A, Timin - T, Citozin - C, Gvanin - G), za DNK niz se kaže da je palindromni u dva odvojena slučaja:

  1. ako po redosledu znakova drugi niz iste sekcije DNK spirale predstavlja suprotnost prvom.
  2. ako se dva različita segmenta dvostruke spirale čitaju isto u suprotnim smerovima (npr. AGAACAnnnTGTTCT – TCTTGTnnnACAAGA je glukokortikoidni odzivni element; gde „n“ predstavlja bilo koji nukleotid).

Izvori[uredi]

  1. ^ Palindrom, Zamko, I, 3, 36, Sombor, 1995.
  2. ^ Istraživanje palindroma, Enigmospektar, II, 3, 12-15, Sombor 1995.
  3. ^ Dalibor Drekić 1998
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Dalibor Drekić 1999.
  5. ^ Dalibor Drekić, Beograd, 2004.