Pandemija kovida 19 u Evropi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pandemija koronavirusa u Evropi 2020. je pregled kretanja epidemije koronavirusne bolesti (COVID-19) izazvane novootkrivenim virusom SARS-CoV-2, po zemljama u određenom vremenskom periodu.

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Evropa, kao jedna od regija u okviru Svetske zdravstvene organizacije, izuzetno je povezana sa ostatkom sveta. Vanredne situacije u jednoj zemlji često pogađaju mnoge njene susede. Humanitarna kriza u Siriji, kao i epidemije ebole, bolesti Zika virusa i Bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS-KoV), samo su neki primeri kriznih situacija nastalih u drugim delovima sveta koje su imale odjeka i u Evropi.

Vanredne situacije koje direktno pogađaju evropsku regiju uključuju sve veće epidemije ospica i virusa Zapadnog Nila, terorističke napade, infekcije kontaminiranom hranom ili vodom, hemijske izlive, zdravstvene posledice poplava, i zemljotresa i ukrajinsku humanitarnu krizu. Ovakvi događaji mogu strašnom brzinom uništiti ili oštetiti ljudski život i izgrađenu okolinu i ostaviti preživele pred pustoši u budućnosti.

Od početka 2020. godine izuzetna povezanost Evrope sa ostatkom sveta, još jednom je izazvala vanrednu situaciju u Evropi ovoga puta, pandemiju Kovida-19 koja je u Evropu, takoreći munjevito stigla sa dalekog istoka.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da se pandemija Kovida-19 u zadnjoj nedelji marta ubrzava sa više od 300.000 potvrđenih slučajeva. Bilo je potrebno:
  • 67 dana da se Kovidom-19 zarazi 100.000 ljudi,
  • 11 dana za drugih 100.000,
  • 4 dana za trećih 100.000 slučajeva.

Tok pandemije[uredi | uredi izvor]

Epidemija Kovida-19 započela je u kineskom gradu Vuhan u provinciji Hubej i od tada se proširila u Evropu. Prvo, 24. februara 2020. u Francuskoj u kojoj su javila tri slučaja. Potom je mali broj slučajeva evidentiran u različitim evropskim zemljama tokom prvog perioda epidemije do kraja februara. Sa naglim porastom broja slučajeva u Italiji, naglo se infekcija proširila ne samo unutar Italije već i i na ostale zemlje Evrope, tako da su do 10. marta 2020. godine u Evropi sve zemlje, prijavile najmanje jedan slučaj Kovida-19, izuzev Crne Gore.

Predsednik Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebreisus rekao je

Broj zaraženih dnevno prevazilazi broj prijavljenih u Kini na vrhuncu epidemije, U Italiji je sredinom marta za samo 24 časa preminulo 250 ljudi.

Od 13. marta 2020. broj obolelih u zemljama širom Evrope se udvostručio, unazad 3 do 4 dana, a neke zemlje (uglavnom one u ranijim fazama otkrivanja epidemije) pokazuju udvostručenje obolelih svaka 2 dana. Poređenja radi na globalnom nivou za udvostručenje obolelih bilo je potrebno 27 dana, ili po zemljama Kina 33, Severna Koreja 13, Japan 8, Srbija 3 dana...[1]

Od 15. marta Italija, Francuska i Španija koje su najteže pogođene pandemijom koronavirusa, sprovode drastične mere na suzbijanju zaraze. Brisel je ograničio izvoz medicinske opreme iz Evropske unije u države van evropskog bloka, i time ugrozio zdravstveni sistem evropskih zemalja koje još nisu postale članice Evropske unije. Desetine miliona Evropljana su u karantinu, a Crna Gora, gde nije zabeležen nijedan slučaj, od 15. marta zatvorila je granice i uvela obaveznu samoizolaciju za putnike iz inostranstva.

Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore 17. marta 2020. su potvrdile prve slučajeve infekcije novim koronavirusom u Crnoj Gori, kod jedna osoba zaražena virusom iz Ulcinja, a druge iz Podgorice. Pacijenti su ženskog pola – rođeni 1948. i 1973. godine, i oba su tokom prethodnog perioda boravila u područjima pogođenim epidemijom. Nakon ove informacije od 17. marta 2020. godine u Evropi su sve zemlje, prijavile najmanje jedan slučaj COVID-19.

Na globalnom nivou od virusa korone zaraženo je 219 hiljada ljudi, približno devet hiljada je umrlo a 85 hiljada je izlečeno. U Evropi je broj smrtnih slučajeva prevazišao Aziju, a najtragičnije je u Italiji, zatim u Španiji i Francuskoj. Do 19. marta najtragičniji dnevni bilans je u Italiji u kojoj je umrlo je 475 ljudi, a najtragičnije je u Lombardiji (319). To se događa uprkos karantinu koji je na snazi već dve nedelje a vlasti su ga uvele da bi se zaustavilo širenje virusa korone.

U Italiji raste broj preminulih od posledica koronavirusa. U poslednja 24 časa samo u jednom danu (19/20. 3. 2020) umrlo je 627 osoba.[2]

Dana 21. marta je tačno mesec dana od kada je u Italija počela epidemija koronavirusa (kada je bilo samo troje zaraženih). Iz dana u dan broj se menjao vrtoglavom brzinom i do 21. marta dostigao je cifru od 793 izgubljenih života, što je najveći broj preminulih od Kovida-19 u jednom danu. To je porast broja umrlih za 19,66%.[3]

Koronavirus je odneo je prvu žrtvu i na Kosovu, pošto je 21. marta u Podujevu umro muškarac star 85 godina, a potom i u Crnoj Gori, iako su među poslednjim zemljama Evropi koje zabeležile prvi slučaj Kovida-19.

Od 22. marta gotovo u svim zemljama Evrope i sveta uvede su zaštitne mere – zatvoreni su kafići, restorani i tržni centri, a zabranjeni su veći javni skupovi.

Od 22. marta zabeležen je veliki skok broja zaraženih u Hrvatskoj – u 16 časova toga dana registrovana su nova 52 slučaja, a ukupno 306. Tamošnje vlasti najavile su zatvaranje gradova.

Drugo žarište koronavirusa posle Italije je Španija u kojoj je 23. na 24. mart 2020. umrlo 435 ljudi,a ukupan broj preminulih je 2.220. Španska vlada odlučila je da produži vanredno stanje za još 15 dana.[4]

Novi crni rekord u Italiji postignut je 26/27. marta, kada je za 24 časa umrlo 969 obolelih, registrovano 4.401 novozaraženih.

Već treći dan zaredom (poslednjih tri dana marta), Francuska prijavljuje drastičan rast broja obolelih i umrlih. Od prvog marta umrle su 3.523 osobe a 9.444 je izlečeno i izašlo iz bolnice. Vlada je naložila dezinfekciju ulica i izgradnju bolnica u sportskim centrima.[5]

Španija je krajem marta 2020. prijavila najcrnji dan od početka pandemije sa 849 smrtnih slučajeva. Tako je ta zemlja sa skoro 8.200 umrlih postala najveće žarište u Evropi.[5]

Poslednjeg dana marta 2020. U Italiji je registrovano 4.053 novozaraženih što je za oko 1.200 manje nego prethodnih dana. Broj umrlih ostao je na oko 800 dnevno. Iako deluje da se epidemija stišava odlučeno je da mere zabrane kretanja ostaju na snazi bar do katoličkog Uskrsa.[5]

Distribucija koronavirusne bolesti[uredi | uredi izvor]

Prikaz broja obolelih, umrlih i izlečenih od Kovida-19 u Evropi (na dan 6. april 2020[6]
Zemlja Potvrđeno slučajeva Umrlo Izlečeno Izvori
 Rusija 654.405 9,536 422.931
 Ujedinjeno Kraljevstvo 272.826 38.376 no data [7]
 Španija 239.228 27.125 150.376 [8]
 Italija 232.664 33.340 155.633 [9]
 Nemačka 181.482 8.500 165.200 [10]
 Turska 163.103 4.515 126.984 [11]
 Francuska 151.496 28.771 68.268 [12][13]
 Belgija 61,509 9,754 17,021 [14]
 Holandija 46,422 5,956 no data [15]
 Belorusija 62,424 398 47,553 [16]
 Švedska 37,542 4,395 4,971 [17][18]
 Portugalija 32,203 1,396 19,186 [19]
  Švajcarska 31,851 1,963 29,200 [20][21]
 Irska 24,929 1,651 22,089 [22][23]
 Poljska 34,775 1,477 21,791 [24]
 Ukrajina 44.998 1,173 19,548 [25]
 Rumunija 27,296 1,667 19,314 [26]
 Austrija 16,685 668 15,520 [27]
 Danska 11,633 571 10,327 [28]
 Srbija 11,354 242 6,524 [29]
 Češka 9,226 319 6,532 [30]
 Norveška 8,435 236 7,727 [31][32]
 Moldavija 8,098 291 4,455 [33]
 Finska 6,826 316 5,500 [34]
 Luksemburg 4,016 110 3,815 [35]
 Mađarska 3,841 517 2,024 [36]
 Grčka 2,892 173 1,374 [37]
 Bugarska 2,513 140 1,074 [38]
 Bosna i Hercegovina 4,606 188 2,432 [39]
 Hrvatska 2,245 103 2,059 [40]
 Severna Makedonija 2,129 126 1,516 [41]
 Estonija 1,859 67 1,610 [42][43]
 Island 1,805 10 1,794 [44]
 Litvanija 1,670 70 1,229 [45]
 Slovačka 1,520 28 1,338 [46]
 Slovenija 1,473 108 1,357 [47]
 Albanija 1,122 33 857 [48]
 Kosovo 1,070 30 841 [49]
 Litvanija 1,064 24 745 [50]
 Kipar 942 17 784 [51]
 Andora 764 51 684 [52]
 San Marino 671 42 344 [53]
 Malta 618 9 534 [54]
 Ostrvo Men 336 24 309 [55]
 Crna Gora 324 9 315 [56]
 Monako 98 4 90 [57]
 Lihtenštajn 82 1 55 [58]
 Island 12 0 0
 Vatikan 12 0 2 [59]
Ukupno 1.913.406 170.063 890.691

Kretanje pandemije po danima u najugroženijim zemljama Evrope[uredi | uredi izvor]


Distribucija koronavirusne bolesti na karti Evrope[uredi | uredi izvor]

Distribucija po zemljama i broj slučajeva Kovida-19 u Evropi:[60]
  od 1-20 potvrđenih slučajeva
  20-99 potvrđenih slučajeva
  100-999 potvrđenih slučajeva
  1.000-9.999 potvrđenih slučajeva
  više od 10,000 potvrđenih slučajeva

Kritike i odgovori na pandemiju koronavirusne bolesti u Evropi 2020[uredi | uredi izvor]

Iako su do 7. marta neki evropski političari pozvali na privremeno zatvaranje unutrašnjih granica Evrope,[61] Evropska unija je do kraja februara odlučila da odustane od ideje o suspenziji šengenskog prostora za slobodna putovanja i uvođenja granične kontrole sa Italijom.[62][63][64]Zamenik lidera švajcarske Ticino lige, Lorenzo Kuadri, ovu odluki kritikovao je 29. februara:

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je 12. marta:

Dana 9. marta češki premijer Andrej Babiš izjavio je da

Nakon što su Češka, Slovačka, Poljska i Danska najavile potpuno zatvaranje svojih državnih granica, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leien je 12. marta izjavila da

Lideri Evropske unije osudili su odluku Sjedinjenih Američkih Država da ograničavaju putovanje iz Evrope u Sjedinjene Države. Predsednik Evropskog veća Šarl Mišel i Ursula von der Leien rekli su u zajedničkoj izjavi:

I dok su neki kritikovali nedostatak solidarnosti Evropske unije sa Italijom.[70][71][72][73] Politiko je 7. marta 2020. izvestio da su zvaničnici i diplomate

Stotine hrvatskih radnika zbog koronavirusa neće moći da idu na posao u Sloveniju. Slovenačka pokrajina Dolenjska, gde rade mnogi hrvatski radnici, od 16. 3. 2020. je područje izrazito visokog rizika širenja Kovid-19, tako da će oni od 17. 3. na povratku s posla u Hrvatsku biti stavljeni pod epidemiološki nadzor sa dvonedeljnim karantinom, saopštio je karlovački Županijski štab Civilne zaštite.

Kao i u slučaju sa Kinom,[75] situacije u Italiji je kataklizmična, jer se pre nego što je cela Italija stavljena u karantin: zdravstveni sistem obrušio pod brojem pacijenata, doktori i sestre, većinom i sami zaraženi i bolesni, rade po nekoliko nedelja bez prestanka, nedostaju respiratora i kreveta za pacijente. Gde je Italija pogrešila? Iako ovo pitanje traži otvorenu debatu, nekoliko činjenica stoji:

  • Italija je u januaru povećala broj avioputnika sa Kinom,
  • prvi slučajevi koronavirusa testirani su tek krajem februara, aepidemija je počela 21. februara, * politika izolacije je donedavno važila samo za severni deo Italije. Ukratko, Italija je reagovala nekoliko nedelja prekasno.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus 27. marta pozvao je zemlje da se suzdrže od upotrebe lekova za koje nije dokazano da su efikasni protiv Kovida-19, bolesti koju uzrokuje koronavirus.

Hronični globalni nedostatak lične zaštitne opreme je sada jedna od najvećih pretnji našoj kolektivnoj sposobnosti da sačuvamo živote", upozorio je Gebrejesus na konferenciji za novinare u Ženevi.

Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je krajem marta 2020. da se svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata, sa pandemijskom pretnjom građanima svih zemalja, koja će doneti recesiju koja se neće moći porediti sa bliskom prošlošću.[5]

U Italiji je od 21 do 31. marta izgrađena bolnica intenzivne nege. Na izgradnji bolnice radilo je 500 ljudi, 24 sata dnevno i u izgradnju se uključilo 100 firmi. U ovoj bolnici će biti zaposleno 200 lekara, reanimatora i anesteziologa, 500 medicinskih sestara i 200 ostalih zaposlenih.[5]

Belgijske vlasti počele su da od 8. aprila angažuju hladnjače za odlaganje tela preminulih zbog preoptrećenosti pogrebnih ustanova, javljaju belgijski mediji. Poslednjih dana Belgija beleži tricifren broj žrtava. Samo u poslednja 24 sata, od posledica infekcije kornavirusom umrlo je 283 ljudi, a ukupni broj žrtva pandemije na dan 8. april je 2.523.[76]

Pozitivni primeri[uredi | uredi izvor]

Kao jedan od pozitivnih primera ističe se masovno testiranja na virus korona na Islandu, čiji rezultati su navedeni u ovom citatu...

Islandska istraživačka medicinska kompanija Dekod dženetiks ponudila se da sprovode masovna testiranja na korona virus kako bi se stekao uvid u procentualnu zastupljenost obolelih u populaciji. Testiranje je počelo 13. marta 2020. Rana faza testiranja pokazala je da je mali broj ljudi na Islandu zaražen i da polovina njih ne pokazuje nikakve simptome, a da druga polovina pokazuje simptome nalik blagom gripu. Od 3.787 osoba testiranih na Islandu 218 je pozitivno na virus. Najmanje polovina zaraženih bila je van zemlje, najčešće u područjima visokog rizika na Alpima (najmanje 90 osoba). Malo je verovatno da bi masovna testiranja na nacionalnom nivou mogla da postanu uobičajena praksa u zemljama širom sveta.[77]

Ovi rezultati podstakli su masovnija testiranja širom sveta, pa i osoba koje prethodno nisu bile pod sumnjom da su zaražene, čime su spaseni mnogi životi.[77]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Roser, Maks (5. 3. 2020). „Koronavirusna bolest (COVID-19) - Statistika i istraživanje”. Our World in Data. ourworldindata.org. Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  2. ^ „Rekordan broj preminulih u Italiji u jednom danu”. RTS 20. 3. 2020. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  3. ^ „Najgori dan u Italiji od izbijanja epidemije, umrlo skoro 800 ljudi za dan”. RTS Beograd, 21. 3. 2020. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
  4. ^ „Prebukirane bolnice u Španiji, raste strah kod građana”. www.rts.rs. RTS Beograd, 24. 3. 2020. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  5. ^ a b v g d „SAD pokušavaju da obuzdaju širenje zaraze, Francuska i Britanija beleže najveći broj umrlih za 24 časa”. RTS Beograd 1. 4. 2020. Pristupljeno 1. 4. 2020. 
  6. ^ News, B. N. O. (18. 2. 2020). „Tracking coronavirus: Map, data and timeline”. BNO News. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  7. ^ „Number of coronavirus (COVID-19) cases and risk in the UK”. GOV.UK (na jeziku: engleski). 26. 9. 2023. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  8. ^ RTVE.es (11. 3. 2020). „Coronavirus - El mapa del coronavirus en España: más de 2.200 casos, casi la mitad en la Comunidad de Madrid”. RTVE.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  9. ^ Salute, Ministero della. „Covid-19 - Situazione in Italia”. www.salute.gov.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  10. ^ „Infection au nouveau Coronavirus (SARS-CoV-2), COVID-19, France et Monde”. www.santepubliquefrance.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  11. ^ „Turkey confirms first coronavirus patient, recently returned from Europe”. Daily Sabah. 11. 3. 2020. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  12. ^ „Infection au nouveau Coronavirus (SARS-CoV-2), COVID-19, France et Monde”. www.santepubliquefrance.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 21. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  13. ^ „info coronavirus covid-19”. Gouvernment.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 4. 2020. g. Pristupljeno 28. 4. 2020. 
  14. ^ „Coronavirus COVID-19”. www.info-coronavirus.be (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 19. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  15. ^ „Actuele informatie over het nieuwe coronavirus (COVID-19) | RIVM”. www.rivm.nl. Arhivirano iz originala 21. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  16. ^ „Aktualitātes – Slimību profilakses un kontroles centrs”. spkc.gov.lv. Arhivirano iz originala 13. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  17. ^ „Totalt antal laboratoriebekräftade” (na jeziku: Swedish). Experience.arcgis.com. Arhivirano iz originala 30. 3. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  18. ^ „Coronavirus COVID-19 Global Cases by the Center for Systems Science and Engineering (CSSE) at Johns Hopkins University (JHU)”. arcgis.com (na jeziku: engleski). Johns Hopkins University. Pristupljeno 19. 3. 2020. 
  19. ^ „Ponto de Situação Atual em Portugal”. Direcção Geral de Saúde. Arhivirano iz originala 17. 3. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  20. ^ „Current situation in Switzerland”. Federal Office of Public Health. Pristupljeno 28. 4. 2020. 
  21. ^ „Cas d'infection au Sars-CoV-2 en Suisse”. tdg.ch (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 09. 04. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  22. ^ „Latest updates on COVID-19 (Coronavirus)”. Department of Health (Ireland). 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Covid-19: 49 more deaths, 631 additional cases”. RTÉ News and Current Affairs. 23. 4. 2020. 
  24. ^ „(Tweet)”. Twitter. 28. 5. 2020. Arhivirano iz originala 28. 5. 2020. g. Pristupljeno 28. 5. 2020. „[22 825/1 038 (total lab-confirmed/total deaths)]” 
  25. ^ „MOZ povіdomlяє pro dva novih pіdtverdženih vipadki koronavіrusu v Ukraїnі”. Arhivirano iz originala 19. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  26. ^ „Informare COVID -19, Grupul de Comunicare Strategică, 27 Aprilie 2020, ora 13.00 – MINISTERUL AFACERILOR INTERNE”. www.mai.gov.ro. Arhivirano iz originala 08. 05. 2020. g. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  27. ^ „Neuartiges Coronavirus (2019-nCov)”. www.sozialministerium.at. Arhivirano iz originala 22. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  28. ^ „Tal og overvågning af COVID-19”. Coronavirus/COVID-19 (na jeziku: Danish). Sundhedsstyrelsen (Danish Health Authority). 17. 5. 2020. Arhivirano iz originala 29. 03. 2020. g. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  29. ^ World Health Organization. „Coronavirus disease 2019 (COVID-19)Situation Report –63” (PDF). www.who.int (na jeziku: engleski). Arhivirano (PDF) iz originala 23. 3. 2020. g. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  30. ^ „Přehled situace v ČR: COVID-19”. mzcr.cz (na jeziku: češki). 27. 3. 2020. Arhivirano iz originala 22. 3. 2020. g. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  31. ^ Nilsen, Av Sondre; Skjetne, Oda Leraan; Sfrintzeris, Yasmin; Røset, Hanna Haug; breaking-avdeling, Carina Hunshamar og VGs. „Live-oppdatering: coronavirusets spredning i Norge og verden”. VG Nett. Arhivirano iz originala 20. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  32. ^ „Corona-viruset: Slik spres viruset i Norge og verden. Kart og statistikk”. Vg.no. Arhivirano iz originala 29. 3. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  33. ^ „COVID-19 în Republica Moldova: situaţia la zi”. gismoldova.maps.arcgis.com. Pristupljeno 28. 4. 2020. 
  34. ^ „Tilannekatsaus koronaviruksesta – Infektiotaudit ja rokotukset THL”. Terveyden ja hyvinvoinnin laitos (na jeziku: finski). Arhivirano iz originala 2. 4. 2020. g. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  35. ^ „Coronavirus: COVID-19”. 26. 4. 2023. Arhivirano iz originala 19. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  36. ^ „Tájékoztató oldal a koronavírusról” (na jeziku: mađarski). Cabinet Office of the Prime Minister. 25. 3. 2020. Arhivirano iz originala 17. 3. 2020. g. Pristupljeno 25. 3. 2020. 
  37. ^ „Ενημέρωση διαπιστευμένων συντακτών υγείας από τον Υφυπουργό Πολιτικής Προστασίας και Διαχείρισης Κρίσεων Νίκο Χαρδαλιά και τον Υποπτέραρχο Δημήτρη Χατζηγεωργίου Παθολόγο - Λοιμωξιολόγο – Μέλος της Επιτροπής Εμπειρογνωμόνων του Υπουργείου Υγείας (03/05/2020)”. Εθνικός Οργανισμός Δημόσιας Υγείας (na jeziku: grčki). 3. 5. 2020. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  38. ^ „Potvъrdeni slučai na koronavirus COVID-19 v Bъlgariя” [Confirmed COVID-19 cases in Bulgaria]. mh.government.bg (na jeziku: Bulgarian). 1. 4. 2020. Arhivirano iz originala 1. 4. 2020. g. Pristupljeno 1. 4. 2020. 
  39. ^ „COVID-19 in Bosnia and Herzegovina”. Ministry of Civil Affairs of Bosnia and Herzegovina. Arhivirano iz originala 05. 07. 2020. g. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  40. ^ „Official government website for accurate and verified information on Coronavirus”. Government of the Republic of Croatia. Arhivirano iz originala 26. 3. 2020. g. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  41. ^ „Ušte šest lica pozitivni na koronavirus, vkupno 18”. Makfax (na jeziku: makedonski). 14. 3. 2020. Arhivirano iz originala 16. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  42. ^ „Koroonaviirusesse on Eestis nakatunud 135 inimest” [135 people have already been diagnosed with coronavirus in Estonia] (na jeziku: Estonian). ERR. 15. 3. 2020. Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  43. ^ „Koroonaviiruse haigus COVID-19 | Terviseamet” (na jeziku: estonski). Terviseamet.ee. Arhivirano iz originala 30. 3. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  44. ^ Ss (2. 4. 2020). „covid.is/data”. Mbl (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 4. 2020. g. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  45. ^ Svarbiausia informacija apie koronavirusą (COVID-19) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2020) lrv.ltaccessed 14 April 2020
  46. ^ „Koronavírus | Info”. www.korona.gov.sk. 
  47. ^ Koronavirus COVID-19 Arhivirano 2020-03-13 na sajtu Wayback Machine www.gov.si, accessed 12 March 2020
  48. ^ „Coronavirus Albania | Statistika” (na jeziku: albanski). Agjencia Kombëtare e Shoqerisë së Informacionit. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  49. ^ „2020 coronavirus pandemic in Kosovo”, Wikipedia (na jeziku: engleski), 25. 3. 2020, Arhivirano iz originala 6. 4. 2020. g., Pristupljeno 25. 3. 2020 
  50. ^ SPKC.gov.lvVerified account. „SPKC.gov.lv (@SPKCentrs)”. Twitter. Arhivirano iz originala 3. 2. 2020. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  51. ^ „Coronavirus: No new cases, first time since March 9 (Update 2)”. Cyprus Mail (na jeziku: engleski). 23. 5. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  52. ^ „Actualitat coronavirus”. www.govern.ad (na jeziku: katalonski). Govern d'Andorra. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  53. ^ „Gruppo coordinamento emergenze – aggiornamento 27 marzo”. Istituto per la Sicurezza Sociale (na jeziku: italijanski). 27. 3. 2020. Arhivirano iz originala 27. 3. 2020. g. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  54. ^ „Nine new coronavirus cases detected from 1,727 tests”. Times of Malta. 23. 5. 2020. 
  55. ^ „Latest updates”. Isle of Man Government. Arhivirano iz originala 01. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  56. ^ „Virus korona COVID 19” (na jeziku: Montenegrin). Government of Montenegro. Arhivirano iz originala 25. 06. 2020. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  57. ^ GvtMonaco (9. 4. 2020). „Quatre nouveaux cas positifs révélés à Monaco.” (tvit) (na jeziku: French) — preko Twitter-a. 
  58. ^ „Aktuelle Nachrichten aus Liechtenstein – volksblatt.li”. Liechtensteiner Volksblatt (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 17. 2. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  59. ^ „Covid-19: 2 new cases in the Vatican, another 170 people tested – Vatican News”. Vaticannews.va. 26. 3. 2020. Arhivirano iz originala 28. 3. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  60. ^ Dong E, Du H, Gardner L. An interactive web-based dashboard to track COVID-19 in real time. Lancet Infect Dis; published online Feb 19. https://doi.org/10.1016/S1473-3099(20)30120-1.
  61. ^ „Coronavirus: European borders likely to remain open despite crisis in Italy, observers say”. South China Morning Post. 7. 3. 2020. 
  62. ^ „Coronavirus: EU rules out Schengen border closures amid Italy outbreak”. Deutsche Welle. 24. 2. 2020. 
  63. ^ „Salvini and Le Pen Don't Have a Coronavirus Cure”. Bloomberg. 25. 2. 2020. 
  64. ^ „Coronavirus: Europe's open borders threatened by spread of disease”. The Independent. 28. 2. 2020. 
  65. ^ „Coronavirus Nightmare Could Be the End for Europe's Borderless Dream”. The New York Times. 26. 2. 2020. 
  66. ^ „In dramatic step, Trump restricts travel from Europe to US to fight coronavirus”. Reuters. 12. 3. 2020. 
  67. ^ „Czech PM: Italians Should Be Banned From Travelling Due to Coronavirus”. SchengenVisaInfo.com. 9. 3. 2020. 
  68. ^ „Denmark, Poland and Czechs seal borders over coronavirus”. Financial Times. 12. 3. 2020. 
  69. ^ „EU condemns Trump travel ban from Europe as virus spreads”. Associated Press (AP). 12. 3. 2020. 
  70. ^ „The EU Is Abandoning Italy in Its Hour of Need”. Foreign Policy. 14. 3. 2020. 
  71. ^ „Italy criticises EU for being slow to help over coronavirus epidemic”. The Guardian. 11. 3. 2020. 
  72. ^ „Italy wonders where Europe's solidarity is as coronavirus strains show”. Financial Times. 13. 3. 2020. 
  73. ^ „Italy criticizes EU for not responding its call for help, 'only China responded bilaterally'”. CGTN. 12. 3. 2020. 
  74. ^ „Europe fails to help Italy in coronavirus fight”. Politico. 7. 3. 2020. 
  75. ^ Wu, Zunyou; McGoogan, Jennifer M. (2020). „Characteristics of and Important Lessons from the Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Outbreak in China”. JAMA. 323 (13): 1239—1242. PMID 32091533. S2CID 211262395. doi:10.1001/jama.2020.2648. .
  76. ^ „IZ ČASA U ČAS Više od 15.000 mrtvih u Španiji, najsmrtonosniji dan u Njujorku”. RTS 9. 4. 2020. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  77. ^ a b „Island sprovodi masovna testiranja na korona virus”. www.politika.rs. Poilitika onlajn 18. 3. 2020. Pristupljeno 18. 3. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пандемија_ковида_19_у_Европи&oldid=27442026”