Paradajz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Paradajz
Tomatoes plain and sliced.jpg
Presečen i ceo plod paradajza
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Solanales
Porodica: Solanaceae
Rod: Solanum
Vrsta:
S. lycopersicum
Binomno ime
Solanum lycopersicum
Sinonimi

Lycopersicon lycopersicum(L.) H. Karst.
Lycopersicon esculentumMill.[1]

Paradajz(lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae)[2][1] i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom i paprikom. Ova vrsta potiče iz zapadne Južne Amerike.[2][3] Navatlska (astečki jezik) reč tomatl je poslužila kao osnova španske reči tomate, odakle vodi poreklo i engleska reč tomato.[3][4] Upotreba paradajza kao kultivirane hrane se smatra da potiče od domorodačkog stanovništva| Meksika.[2][5] Španci su upoznali paradajz tokom njihovog kontakta sa Astecima u okviru španske kolonizacije Amerika i doneli su tu biljku u Evropu. Odatle se paradajz proširio na druge delove evropskog kolonizovanog sveta tokom 16. veka.[2]

Paradajz se konzumira na različite načine, sirov ili kuvan, u mnogim jelima, sosevima, salatama, i pićima. Dok je paradajz voće, jer je botanički klasifikovan kao bobica, u svakodnevnoj upotrebi on se često koristi kao povrće ili garnir.[3]

Brojni varijeteti biljke paradajza se uzgajaju širom sveta u predelima sa umerenom klimom, pri čemu staklene bašte omogućavaju produkciju paradajza tokom svih sezona godine. Biljke paradajza tipično rastu do 1—3 m (3—10 ft) u visinu. To su loze koje imaju slabu stabljiku koja se širi i tipično joj je potrebna podrška.[2] Biljke paradajza su višegodišnje u njihovom prirodnom staništu, ali se kultiviraju kao jednogodišnje biljke. Grmaste biljke su jednogodišnje i prestaju sa rastom kad dosegnu određenu visinu i proizvode usev odjednom. Veličina paradajza varira u zavisnosti od kultivara, sa opsegom od 05—4 in (13—10 cm) u širini.[2]

Botanika[uredi | uredi izvor]

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Višegodišnja je biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Dlakava i lepljiva biljka tipično dostiže visinu od 1 do 3 m i ima slabu drvenastu stabljiku koja se često uspinje kao puzavica uz druge biljke. Listovi su dugi 10 do 25 cm sa nazubljenim ivicama. Cvetovi su prečnika 1 do 2 cm, žućkaste boje, sa pet zašiljenih latica; rađaju u cvastima od 3 do 12. Plodovi su u početku zeleni, a sazrevanjem dobijaju zagasitocrvenu boju. Iako spada u voće, paradajz je u kulinarstvu povrće.[6]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1753, Line je svrstao paradajz u rod Solanum (zajedno sa krompirom) kao Solanum lycopersicum. Godine 1768, Filip Miler ga je premestio u njegov zasebni rod, nazivajući ga Lycopersicon esculentum.[7] To ime je ušlo u široku upotrebu, mada ono tehnički krši pravila imenovanja biljki pošto Laneovo ime vrste lycopersicum još uvek ima prednost. Iako je ime Lycopersicum lycopersicum predložio Karsten (1888), ono se ne koristi jer krši Međunarodni kodeks nomenklature[8] koji ne dozvoljava upotrebu tautonima u botaničkoj nomenklaturi. Korigovano ime Lycopersicon lycopersicum (Nicolson 1974) je tehinički validno, pošto se Milerovo ime roda i Lieovo ime vrste razlikuju po spelovanju, ali pošto je Lycopersicon esculentum postalo tako široko poznato, ono je zvanično navedeno kao nomen conservandum 1983. godine, i smatra se korektnim imenom za paradajz u klasifikaciji, koja ne svrstava paradajz u rod Solanum.

Genetička evidencija je sad pokazala da je Line korektno stavio paradajz u rod Solanum, što čini ime Solanum lycopersicum korektnim.[1][9] Međutim oba imena će verovatno biti prisutna u literaturi dugo vremena. Dva glavna razloga za smatranja roda zasebnim su struktura lista (listovi paradajza se znatno razlikuju od drugih članova roda Solanum), i biohemija (mnogi od alkaloida zastupljeni u drugim vrstama roda Solanum su upadljivo odsutni u paradajzu). S druge strane, hibridi paradajza i diploidi krompira se mogu kreirati u laboratoriji putem somatske fuzije, i delimično su plodni,[10] što služi kao dokaz bliskog odnosa između tih vrsta.

Genetičke modifikacije[uredi | uredi izvor]

Istraživanja na paradajzu

Paradajz modifikovan primenom genetičkog inženjerstva je bio razvijen, i mada nije komercijalno dostupan u današnje vreme, takav paradajz je bio u prodaji u prošlosti. Prva komercijalno dostupna genetički modifikovana hrana je bio varijetet paradajza imenovan Flavr Savr, koji je napravljen tako da ima duži rok trajanja.[11] Naučnici nastavljaju da razvijaju paradajz sa novim osobinama koje se ne nalaze u prirodnim usevima, kao što je povećana otpornost na štetočine ili stres u okruženju. Drugi projekti imaju za cilj da se obogatiti paradajz sa supstancama koje mogu ponuditi zdravstvene beneficije ili osigurati bolju ishranu.

Jedan međunarodni konzorcijum istraživača iz 10 zemalja, među kojima su istraživači iz Bojs Tomsonovog instituta, počeo je sekvenciranje genoma paradajza 2004. godine, i kreirana je baza podataka genomičkih sekvenci i informacija o paradajzu i srodnim biljkama.[12][13] Inicijalna verzija genoma je postala dostupna u decembru 2009. godine.[14] Genomi njegovih mitohondrija i hloroplasta su isto tako sekvencirani u okviru ovog projekta. Kompoletni genom za kultivar Heinz 1706 je objavljen 31. maja 2012. u časopisu Priroda.[15] Pošto mnogo drugo voće, kao što su jagode, jabuke, dinje, i banane ima niz zajedničkih karakteristika i gena, istraživači smatraju da objavljeni genom može da pomogne u poboljšanju kvaliteta hrane, bezbednosti hrane i umanjenju troškova kod svog tog voća.[16]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Paradajz potiče iz Južne Amerike. Genetički dokazi ukazuju na to da je predak paradajza bila zeljasta biljka sitnih zelenih plodova koja je uspevala na Peruanskim planinama. Od ove rane pomoćnice nastalo je destak vrsta paradajza koje poznajemo danas. Jedna od vrsta, Solanum Lycopersicum, preneta je u Meksiko, gde su je gajili i koristili u ishrani pripadnici tamošnje praistorijske civilizacije. Tačan period kada je kultivisan nije poznat.[17]

Veruje se da je španski istraživač Kortez prvi doneo male žute plodove paradajza u Evropu, nakon zauzimanja Astečkog grada Tenočtitlana (danas grad Meksiko) 1521, mada ima indicija da je Kristifor Kolumbo otkrio paradajz još ranije, 1493. Najraniji zapis o paradajzu u evropskoj literaturi potiče iz 1544. i sačinio ga je Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar koji ga je nazvao „pomo d’oro“, što znači zlatna jabuka.[18]

Lekovito dejstvo[uredi | uredi izvor]

Paradajz na otvorenom polju.
Crini ili plavi Paradajz, Vandusenova botanička bašta

Paradajz se upotrebljava širom sveta i veruje se da njegova konzumacija ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno pozitivno dejstvo ima na srčani mišić. Paradajz sadrži likopen, jedan od najsnažnijih prirodnih antioksidanata. U pojedinim studijama dokazano je da likopen (posebno u kuvanom paradajzu) pomaže sprečavanje raka prostate.[19]

Lekoviti su pre svega plodovi, koji su bogati vitaminom C, karotinom, vitaminom B1, a ima i vitamina E. Pored vitamina u plodovima su sadržane i značajne količine mangana, gvožđa, bakra a najviše kalijuma. Sok od paradajza posredstvom kalijuma snižava krvni pritisak, a povećava izlučivanje želudačnih i crevnih sokova, što olakšava varenje. Preporučuje se u dijetama obolelih od reumatičnih oboljenja, gihta, kao i srčanih i bubrežnih bolesti.

Ipak, potreban je izvestan oprez zbog prisustva alkaloida solanina, prirodnog pesticida/fungicida, koji je otrovan i za ljude. Solanin se može naći i u drugim pomoćnicama, a posebno u krompiru.

100 g paradajza sadrži: [20]
kcal kJ voda masti kalijum kalcijum magnezijum Vitamin C
17 73 94 g 0,2 g 242 mg 9 mg 14 mg 25 mg

Voće ili povrće[uredi | uredi izvor]

Paradajz nesvakidašnjeg izgleda.

Paradajz spada u voće, ili preciznije u bobice. Kako nije sladak kao plodovi koje nazivamo voćem, sa kulinarske tačke gledišta se posmatra kao povrće i najčešće se služi kao salata ili se koristi u kuvanju, a ne kao desert, što je slučaj sa većinom voća.[21]

U ishrani se koristi: svež, konzerviran, kao sok, kao preliv (kečap — paradajz sos) ili kao začin.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Phylogeny”. »Molecular phylogenetic analyses have established that the formerly segregate genera Lycopersicon, Cyphomandra, Normania, and Triguera are nested within Solanum, and all species of these four genera have been transferred to Solanum« 
  2. ^ a b v g d đ „Solanum lycopersicum- Tomato”. Encyclopedia of Life. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  3. ^ a b v „Tomato”. Encyclopaedia Britannica. 4. 1. 2018. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  4. ^ „Tomato”. Etymology Online Dictionary. 2018. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  5. ^ „Tomato History”. Pristupljeno 27. 7. 2017. 
  6. ^ Acquaah, George (2002). Horticulture: Principles and Practices. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-033125-0. 
  7. ^ „Lycopersicon esculentum”. International Plant Name Index. 
  8. ^ „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants”. International Association for Plant Taxonomy. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  9. ^ Peralta, I. E.; Spooner, D. M. (2001). „Granule-bound starch synthase (GBSSI) gene phylogeny of wild tomatoes (Solanum L. section Lycopersicon (Mill.) Wettst. subsection Lycopersicon)”. American Journal of Botany. 88 (10): 1888—1902. JSTOR 3558365. PMID 21669622. doi:10.2307/3558365. 
  10. ^ Jacobsen, E.; Daniel, M. K.; Bergervoet-van Deelen, J. E. M.; Huigen, D. J. & Ramanna, M. S. (1994). „The first and second backcross progeny of the intergeneric fusion hybrids of potato and tomato after crossing with potato”. Theoretical and Applied Genetics. 88 (2): 181—186. PMID 24185924. doi:10.1007/BF00225895. 
  11. ^ Redenbaugh, K.; Hiatt, B.; Martineau, B.; Kramer, M.; Sheehy, R.; Sanders, R.; Houck, C.; Emlay, D. (1992). Safety Assessment of Genetically Engineered Fruits and Vegetables: A Case Study of the Flavr Savr Tomato. CRC Press. str. 288. 
  12. ^ Mueller, L. „International Tomato Genome Sequencing Project”. Sol Genomics Network. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  13. ^ Ramanujan, K. (30. 1. 2007). „Tomato genome project gets $1.8M”. News.cornell.edu. Arhivirano iz originala na datum 13. 7. 2010. Pristupljeno 27. 10. 2008. 
  14. ^ „Tomato Genome Shotgun Sequence Prerelease”. 
  15. ^ Sato, S.; Tabata, S.; Hirakawa, H.; Asamizu, E.; Shirasawa, K.; Isobe, S.; Kaneko, T.; Nakamura, Y.; Shibata, D.; et al. (2012). „The tomato genome sequence provides insights into fleshy fruit evolution”. Nature. 485 (7400): 635—641. PMC 3378239Slobodan pristup. PMID 22660326. doi:10.1038/nature11119. 
  16. ^ Tomato genome is sequenced for the first time Arhivirano 2012-06-04 na sajtu Wayback Machine. Rdmag.com. Pristupljeno 5 September 2013.
  17. ^ The Colonial Williamsburg Foundation: Solanaceae. Online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2007). (jezik: engleski)
  18. ^ Iris E. Peralta, Sandra Knapp, David M. Spooner: Nomenclature for wild and cultivated tomatoes. In: Report of the Tomato Genetics Cooperative. Volume 56, September (2006). str. 6-12. (jezik: engleski)
  19. ^ „Pozitivno dejstvo paradajza na zdravlje”. Pristupljeno 24. 5. 2007.  (jezik: engleski)
  20. ^ Nemački istraživački institut za hemiju pri prehrambenim namirnicama: Souci.Fachmann.Kraut, izdanje 1994.
  21. ^ „Da li je paradajz voće ili povrće”.  (jezik: engleski)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]