Pozorišna predstava
.jpg)
Pozorišna predstava je oblik književnosti pisana od strane dramaturga, koji se obično sastoji od dijaloga ili pevanja između izmišljenih likova, namenjen pozorišnim predstavama, a ne samo čitanju. Predstave se izvode na raznim nivoima, od brodvejskih pozorišta u Njujorku - koji su najviši nivo trgovačkog pozorišta u engleskom govornom svetu - do regionalnog pozorišta, pozorišta u zajednici, kao i univerzitetske ili školske produkcije. Retki su dramatičari, a to je Džordž Bernard Šo, koji su imali malo sklonosti u pogledu toga da li su njihove predstave izvedene ili čitane. Izraz „igra" može se odnositi i na pisane dramske tekstove, kao i na njihovu potpunu pozorišnu predstavu.[1]
Žanrovi[uredi | uredi izvor]
Postoje različite vrste drame, o kojima će se mnogi raspravljati u ovom članku.
Komedija[uredi | uredi izvor]
Komedije su predstave koje su osmišljene tako da budu smešne. One su često ispunjene duhovitim napomenama, neobičnim likovima i čudnim okolnostima. Određene komedije usmerene su na različite starosne grupe. Komedije su bile jedna od dve originalne vrste glume Antičke Grčke, zajedno sa tragedijama. Primer komedije bi bila predstava San letnje noći, Vilijam Šekspir, ili za moderniji primer Uživo subotom uveče.[2][3]
Farsa[uredi | uredi izvor]
Žanr igre koji se često glumi i često uključuje humor. Primer farse uključuje dramu Komedija nesporazuma, Vilijam Šekspir, ili dramu Da li je mrtav?, Mark Tven.
Satira[uredi | uredi izvor]
Satira je komičan pogled na aktuelne događaje ljudi, dok istovremeno pokušava da pošalje političku ili društvenu poruku, na primer, o korupciji. Jedan primer satire je Revizor, Nikolaj Gogolj, i Lisistrata, Aristofan. Satiričke predstave su generalno jedan od najpopularnijih oblika komedije.
Komedija restauracije[uredi | uredi izvor]
Komedija restauracije je žanr koji je istraživao odnose muškaraca i žena, koji je u svoje vreme smatran rizičnim.[4] Likovi prikazani u ovoj komediji obuhvatali su stereotipe svih vrsta. Bavili su se neizrečenim aspektima odnosa, stvorili su vrstu veze između publike i performansa koja je bila više neformalna i privatna.
Poreklo vodi od Molijerove teorije komedije, ali razlikuje se u nameri i tonu.[5] Nesklad između morala komedije restauracije i morala era nešto je što se često javlja tokom proučavanja ovog žanra. Ovo može dati naznake zašto, uprkos originalnom uspehu, ova komedija nije trajala dugo u 17. veku.
Tragedija[uredi | uredi izvor]
Ove predstave sadrže mračnije teme poput smrti i katastrofe. Često glavni junak predstave ima tragičnu manu, osobinu koja vodi njihovom propastu. Tragične predstave prenose sve emocije i imaju veoma dramatične sukobe. Tragedija je bila jedna od dve originalne vrste predstava Antičke Grčke. Primer tragedije je Hamlet, Vilijam Šekspir.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ove predstave se fokusiraju na stvarne istorijske događaje. To mogu biti tragedije ili komedije, ali često nisu ni jedno ni drugo. Istoriju kao poseban žanr učinio je popularnom Vilijam Šekspir. Primer istorijske drame je Šekspirov Kralj Džon.[6]
Mjuzikl[uredi | uredi izvor]
Baladna opera, tada popularni pozorišni stil, bio je prvi stil mjuzikla koji je izveden u američkim kolonijama. Prvi mjuzikl američkog porekla premijerno je prikazan u Filadelfiji 1767. godine i nazvan je „Razočaranje“, međutim, ova predstava nikada nije izvedena.
Moderno zapadno muzičko pozorište pojavilo se u viktorijansko doba, sa mnogim strukturalnim elementima uspostavljenim radovima Gilberta i Salivana u Britaniji. Oko 1920-ih, pozorišni stilovi su počeli jasnije da se definišu. Za muzičko pozorište, to je značilo da su kompozitori stekli pravo da stvaraju svaku pesmu u predstavi. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, kada su kompozitori bili retki, mjuziklima je nedostajala živost i zabava.
Do devedesetih godina, originalni brodvejski mjuzikli bili su vrlo mali, jer su mnogi bili rekrekcije filmova ili romana.
Mjuzikli imaju pesme koje pomažu da se objasni priča i pomere ideje predstave. Obično ih prati ples.
Terminologija[uredi | uredi izvor]
Termin predstava može da bude generalan izraz ili da se odnosi na predstavu bez muzike. Ponekada se termin pravilna predstava koristi kao kontrast za predstavu sa muzikom, koja uključuje muziku, ples i pevanje pesama od strane likova u predstavi. Za kratke predstave se koristio termin playlet (kratka igra).
Termin scenario" označava napisan tekst za predstavu. Posle uvoda, kao što su naslov i autor,uobičajeno počinje sa listom koja imenuje glave izvođače, a prati ih kratak opis.
Za mjuzikle se često koristi termin libreto umesto scenario.
Predstava se obično deli na prizore, kao što su poglavlja u novelama. Kratka predstava može da sadrži samo jedan prizor. Prizori su podeljeni na scene i numerisani su, kao i scene. Svaka scena se nalazi na specifičnoj lokaciji, a opisane su u scenariju. Promena lokacije obično zahteva promenu scenarija za koje je potrebno vreme.
Scenario takođe sadrži kretanje glumaca, obično da li treba da izađu ili uđu.
Pozorište apsurda[uredi | uredi izvor]
Pozorište apsurda je žanr koji uglavnom prikazuje egzistencijalna pitanja. Negira racionalnost i prihvata neizbežnost pada u pakao. Umesto da razgovaraju o ovim pitanjima, pozorište apsurda ih javno prikazuje. Ostavlja publici da sami raspravljaju i preispituju sadržaj predstave.
Jedan od glavnih aspekata pozorišta apsurda jeste fizička suprotnost jeziku. Često će se dijalog između likova direktno suprotstaviti njihovim postupcima.
Poznati dramski pisci ovog žanra su Semjuel Beket, Žan Pol Sartr, Ežen Jonesko, Adamov i Genet.[7]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „the definition of play”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski).
- ^ a b „THE ANCIENT GREEK DRAMA & THEATRE HISTORY PAGE”. anarchon.tripod.com. Pristupljeno 16. 06. 2008.
- ^ „Origin of Comedy”. www.theatrehistory.com. Pristupljeno 16. 06. 2008.
- ^ Vernon, P.F. (1962). „Marriage of Convenience and the Moral Code of Restoration Comedy”. Essays of Criticism: 370—387.
- ^ The Ornament of Action
. Cambridge University Press. 1979.
- ^ The Three Richards: Richard I ... - Google Book Search. books.google.co.uk. 2006. ISBN 978-1-85285-521-5. Pristupljeno 2008-06-17.
- ^ Esslin, Martin (2001). Theatre of the Absurd. ISBN 978-1-4000-7523-2.
