Proso

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Afrički proso u polju
Indijski proso u polju
Zrela glava prosa
Klijajuće seme prosa
Proso

Proso je grupa visoko varijabilnih trava malog semena. Koristi se za stočnu i ljudsku prehranu (kaša, peciva), alkoholnu industriju (pivo, alkoholna pića), postrna kultura.

Kulture prosa su važni usevi u polusuvim tropima Azije i Afrike (posebno u Indiji, Maliju, Nigeriji i Nigeru), tako da se 97% proizvodnje prosa odvija u zemljama u razvoju.[1] Ovaj usev je cenjen zbog obilnog rađanja i kratke sezone uzgoja u uslovima suvih, visokih temperatura. Proso kulture su autohtone u mnogim delovima sveta.[2] Najšire uzgajana kultura je afrički proso, koji je važan usev u Indiji i delovima Afrike.[3] Indijski proso, obični proso i klipasti muhar takođe su važne vrste ovog useva.

Postoje indikacije da su ljudi konzumirali proso pre oko 7000 godina i da je ova kultura potencijalno imala „ključnu ulogu u usponu višeusevne poljoprivrede i naseljavanje poljoprivrednih društava”.[4]

Opis[uredi | uredi izvor]

Generalno, proso je jednogodišnja žitarica malog zrna iz toplih predela, i pripada familiji trava. Proso kulture su veoma tolerantne na sušu i druge ekstremne vremenske prilike i imaju sličan sadržaj nutrienata sa drugim glavnim žitaricama.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Različite vrste zvane proso su prvobitno bile pripitomljene u različitim delovima sveta, a posebno u istočnoj Aziji, južnoj Aziji, zapadnoj Africi i istočnoj Africi. Međutim, pripitomljene sorte su se često proširile daleko izvan svog početnog područja.

Specijalizovani arheolozi zvani paleoetnobotaničari, oslanjajući se na podatke kao što je relativno obilje ugljenisanih zrna pronađenih na arheološkim nalazištima, smatraju da je kultivacija prosa u praistoriji bila rasprostranjenija nego uzgoj pirinča,[6] posebno u severnoj Kini i Koreji. Proso su takođe sačinjavao važne delove praistorijske ishrane u indijskim, kineskim neolitskim i korejskim mumunskim društvima.

Pripitomljavanje u istočnoj Aziji[uredi | uredi izvor]

Proso sirak (Panicum miliaceum) i proso lisičji rep (Setaria italica) bili su važni usevi počevši od ranog neolita Kine. Neki od najranijih dokaza o uzgoju prosa u Kini pronađeni su u Cišanu (sever), gde su fitoliti ljuske prosa i biomolekularne komponente identifikovani pre oko 10.300–8.700 godina u jamama za skladištenje zajedno sa ostacima jamskih domova, grnčarije i kamenog oruđa vezanog za uzgoj prosa.[7] Dokazi iz Cišana o upotrebi prosa lisičjeg repa datiraju od pre oko 8.700 godina.[7] Najstariji dokazi o kineskim rezancima napravljenim od ove dve vrste prosa potiču iz 4.000 godina stare zemljane posude, u kojoj se nalaze dobro očuvani rezanci pronađeni na arheološkom lokalitetu Lađa u severnoj Kini.[8][9]

Paleoetnobotaničari su pronašli dokaze o uzgoju prosa na Korejskom poluostrvu koji datiraju iz perioda keramike srednjeg čiulmuna (oko 3500–2000. p. n. e.).[10] Proso je nastavio da predsavlja važan element u intenzivnoj poljoprivredi sa više useva u periodu mumunskog grnčarstva (oko 1500–300. p. n. e.) u Koreji.[11] Sorte prosa i njihovi divlji preci, kao što su trave roda Echinochloa i Panicum, takođe su se uzgajali u Japanu tokom đomonskog perioda nešto kasnije od 4000. godine pre nove ere.[12]

Kineski mitovi pripisuju pripitomljavanje prosa Šenongu, legendarnom kineskom caru, i Hou Điu, čije ime znači gospodar Proso.[13]

Pripitomljavanje na indijskom potkontinentu[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je malo proso (Panicum sumatrense) domestikovano oko 5000 pre nego što je bilo prisutno na Indijskom potkontinentu, a proso kodo (Paspalum scrobiculatum) oko 3700 pre sadašnjice, takođe na Indijskom potkontinentu.[14][15] Različita prosa su pominjana u pojedinim tekstovima Jadžurvede, identifikujući proso lisičjeg repa (prijangu), proso Barnjard (anu) i crno prstasto proso (sjamaka), što ukazuje da se uzgoj prosa odvijao oko 1200. godine pre nove ere u Indiji.[16]‍:505 Na zahtev Indijske vlade 2018. godine, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) proglasila je 2023. za Međunarodnu godinu prosa.[17]

Pripitomljavanje u zapadnoj Africi[uredi | uredi izvor]

Biserno proso (Pennisetum glaucum) je definitivno domestikovan u Africi pre 3500 godina pre sadašnjeg vremena, mada se smatra verovatnim da je do toga došlo pre 8000 godina.[18]‍:160 Rani dokazi uključuju nalaze u Birimiju u Zapadnoj Africi, a najranije u Dar Tičitu u Mauritaniji.[18]

Biserno proso je domestikovan u regionu Sahela u zapadnoj Africi, gde se nalaze njegovi divlji preci. Dokazi o uzgoju bisernog prosa u Maliju datiraju iz 2500. godine pre nove ere.[19] Biserno proso je takođe bio prisutan na Indijskom potkontinentu do 2300. godine pre nove ere.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Proso, sirov (Panicum miliaceum)[20]
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.582 kJ (378 kcal)
72,8 g
Prehrambena vlakna8,5 g
4,3g
Zasićene0,7 g
Mononezasićene0,8 g
Polinezasićene2.1 g
0,1 g
2,0 g
11,0 g
Vitamini
Riboflavin (B2)
(24%)
0,29 mg
Niacin (B3)
(31%)
4,72 mg
Vitamin B5
(17%)
0,85 mg
Vitamin B6
(29%)
0,38 mg
Folat (B9)
(21%)
85 μg
Vitamin C
(2%)
1,6 mg
Vitamin K
(1%)
0,9 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
8 mg
Gvožđe
(23%)
3 mg
Magnezijum
(32%)
114 mg
Mangan
(76%)
1,6 mg
Fosfor
(41%)
285 mg
Kalijum
(4%)
195 mg
Natrijum
(0%)
5 mg
Cink
(18%)
1,7 mg
Ostali konstituenti
Voda8,7 g
Copper0.8 mg
Selenium2.7 µg
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Porcija od 100 grama sirovog prosa (Panicum miliaceum ili prosejanog prosa) daje 378 kalorija i bogat je izvor (20% ili više dnevne vrednosti, DV) proteina, dijetalnih vlakana, nekoliko B vitamina i mnogo dijetalnih minerala, naročito mangana sa 76% DV (tabela hranljivih sastojaka USDA). Sirovo proso je 9% voda, 73% ugljeni hidrati, 4% masti i 11% proteini (tabela).

Poređenje sa drugim glavnim osnovnim namirnicama[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje sadržaj hranljivih sastojaka prosa u poređenju sa glavnom osnovnom hranom u sirovom obliku. Sirovi oblici, međutim, nisu jestivi i ne mogu se u potpunosti svariti. Oni se moraju pripremiti i kuvati prema potrebi za ljudsku upotrebu. U prerađenom i kuvanom obliku, relativni nutritivni i antinutritivni sadržaj svake od ovih žitarica se znatno razlikuje od onog u sirovim oblicima koji su navedeni u ovoj tabeli. Hranjiva vrednost u kuvanom obliku zavisi od načina kuvanja.

Poređenje profila hranljivih sastojaka prosejanog prosa sa drugom osnovnom hranom[20]
Komponenta
(u 100 g porciji, sirova zrna)		 tapioka[a] pšenica[b] pirinač[v] kukuruz[g] sirak[d] proso[đ] kodo[21]
voda (g) 60 13,1 12 76 9,2 8,7
energija (kJ) 667 1368 1527 360 1418 1582 1462
protein (g) 1,4 12,6 7 3 11,3 11 9.94
mast (g) 0,3 1,5 1 1 3,3 4,2 3.03
ugljeni hidrati (g) 38 71,2 79 19 75 73 63.82
vlakna (g) 1,8 1,2 1 3 6,3 8,5 8.2
šečeri (g) 1,7 0,4 >0,1 3 1,9
gvožđe (mg) 0,27 3,2 0,8 0,5 4,4 3 3.17
mangan (mg) 0,4 3,9 1,1 0,2 <0,1 1,6
kalcijum (mg) 16 29 28 2 28 8 32.33
magnezijum (mg) 21 126 25 37 <120 114
fosfor (mg) 27 288 115 89 287 285 300
kalijum (mg) 271 363 115 270 350 195
cink (mg) 0,3 2,6 1,1 0,5 <1 1,7 32.7
pantotenska kiselina (mg) 0,1 0,9 1,0 0,7 <0,9 0,8
vitamin B6 (mg) 0,1 0,3 0,2 0,1 <0,3 0,4
fikat (µg) 27 38 8 42 <25 85
tiamin (mg) 0,1 0,38 0,1 0,2 0,2 0,4 0.15
riboflavin (mg) <0,1 0,1 >0,1 0,1 0,1 0,3 2.0
niacin (mg) 0,9 5,5 1,6 1,8 2,9 0.09
Sadržaj hranljivih sastojaka u različitim sirovim prosima u poređenju sa kvinojom, tefom, foniom, pirinčem i pšenicom[22]
Usev / sastojak protein (g) vlakna (g) minerali (g) gvožđe (mg) kalcijum (mg)
sirak 10 4 1,6 2,6 54
afrički proso 10,6 1,3 2,3 16,9 38
indijski proso 7,3 3,6 2,7 3,9 344
klipasti muhar 12,3 8 3,3 2,8 31
proso 12,5 2,2 1,9 0,8 14
kodo 8,3 9 2,6 0,5 27
mali proso 7,7 7,6 1,5 9,3 17
barnijard proso 11,2 10,1 4,4 15,2 11
smeđi vršni proso 11,5 12,5 4,2 0,65 0,01
kvinoja 14,1 7 * 4.6 47
tef 13 8 0,85 7,6 180
fonio 11 11.3 5,31 84,8 18
pirinač 6,8 0,2 0,6 0,7 10
pšenicia 11,8 1,2 1,5 5,3 41

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Raw, uncooked
  2. ^ Hard red winter.
  3. ^ White, long-grain, regular, raw, unenriched.
  4. ^ Sweet, yellow, raw.
  5. ^ Sorghum, edible portion white variety.
  6. ^ Millet, proso variety, raw.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McDonough, Cassandrea M.; Rooney, Lloyd W.; Serna-Saldivar, Sergio O. (2000). „The Millets”. Food Science and Technology: Handbook of Cereal Science and Technology. CRC Press. 99 2nd ed: 177—210. 
  2. ^ „Sorghum and millet in human nutrition”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1995. Arhivirano iz originala 01. 10. 2018. g. Pristupljeno 29. 05. 2020. 
  3. ^ „Annex II: Relative importance of millet species, 1992–94”. The World Sorghum and Millet Economies: Facts, Trends and Outlook. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1996. ISBN 978-92-5-103861-1. 
  4. ^ Cherfas, Jeremy (23. 12. 2015). „Millet: How A Trendy Ancient Grain Turned Nomads Into Farmers”. National Public Radio. The Salt. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  5. ^ Fahad, S; Bajwa, A. A.; Nazir, U.; Anjum, S. A.; Farooq, A.; Zohaib, A.; Sadia, S.; Nasim, W.; Adkins, S.; Saud, S.; Ihsan, M. Z.; Alharby, H.; Wu, C.; Wang, D.; Huang, J. (2017). „Crop Production under Drought and Heat Stress: Plant Responses and Management Options”. Frontiers in Plant Science. 8: 1147. PMC 5489704 Slobodan pristup. PMID 28706531. doi:10.3389/fpls.2017.01147. 
  6. ^ Manjul, Tarannum (21. 1. 2006). „Millets older than wheat, rice: Archaeologists”. Lucknow Newsline. Arhivirano iz originala 9. 5. 2008. g. Pristupljeno 2008-04-14. 
  7. ^ a b Lu, H.; Zhang, J.; Liu, K. B.; Wu, N.; Li, Y.; Zhou, K.; Ye, M.; Zhang, T.; et al. (2009). „Earliest domestication of common millet (Panicum miliaceum) in East Asia extended to 10,000 years ago”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (18): 7367—72. Bibcode:2009PNAS..106.7367L. PMC 2678631 Slobodan pristup. PMID 19383791. doi:10.1073/pnas.0900158106 Slobodan pristup. 
  8. ^ „Oldest noodles unearthed in China”. BBC News. 12. 10. 2005. 
  9. ^ Lu, Houyuan; Yang, Xiaoyan; Ye, Maolin; Liu, Kam-Biu; Xia, Zhengkai; Ren, Xiaoyan; Cai, Linhai; Wu, Naiqin; Liu, Tung-Sheng (12. 10. 2005). „Millet noodles in Late Neolithic China”. Nature. 437 (7061): 967—968. PMID 16222289. S2CID 4385122. doi:10.1038/437967a. 
  10. ^ Crawford 1992; Crawford & Lee 2003
  11. ^ Crawford & Lee 2003
  12. ^ Crawford 1983; Crawford 1992
  13. ^ Yang, Lihui; et al. (2005). Handbook of Chinese Mythology. New York: Oxford University Press. str. 70, 131—135, 198. ISBN 978-0-19-533263-6. 
  14. ^ Weber, Steven A. (april 1998). „Out of Africa: The Initial Impact of Millets in South Asia”. Current Anthropology. 39 (2): 267—274. S2CID 143024704. doi:10.1086/204725. 
  15. ^ Pokharia, Anil K.; Kharakwal, Jeewan Singh; Srivastava, Alka (februar 2014). „Archaeobotanical evidence of millets in the Indian subcontinent with some observations on their role in the Indus civilization”. Journal of Archaeological Science. 42: 442—455. doi:10.1016/j.jas.2013.11.029. 
  16. ^ Roy, Mira (2009). „Agriculture in the Vedic Period” (PDF). Indian Journal of History of Science. 44 (4): 497—520. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  17. ^ „International Year of Millets 2023 - IYM 2023”. Food and Agriculture Organisation. Pristupljeno 2022-12-21. 
  18. ^ a b D'Andrea, A. C.; Casey, J. (2002). „Pearl Millet and Kintampo Subsistence”. The African Archaeological Review. 19 (3): 147—173. ISSN 0263-0338. JSTOR 25130746. S2CID 162042735. doi:10.1023/A:1016518919072. 
  19. ^ Manning, Katie; Pelling, Ruth; Higham, Tom; Schwenniger, Jean-Luc; Fuller, Dorian Q. (2011). „4500-Year old domesticated pearl millet (Pennisetum glaucum) from the Tilemsi Valley, Mali: new insights into an alternative cereal domestication pathway”. Journal of Archaeological Science. 38 (2): 312—322. doi:10.1016/j.jas.2010.09.007. 
  20. ^ a b „Raw millet per 100 g, Full Report”. USDA National Nutrient Database, Release 28. 2015. Pristupljeno 3. 12. 2015. 
  21. ^ Kumar, Ashwani; Tomer, Vidisha; Kaur, Amarjeet; Kumar, Vikas; Gupta, Kritika (27. 4. 2018). „Millets: a solution to agrarian and nutritional challenges”. Agriculture & Food Security. 7: 31. ISSN 2048-7010. doi:10.1186/s40066-018-0183-3 Slobodan pristup. 
  22. ^ Millet Network of India.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Proso na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Просо&oldid=27556890”