Пругасти једрилац

Prugasti jedrilac; (Iphiclides podalirius)
	Gornja strana
	Donja strana
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Arthropoda
Klasa:	Insecta
Red:	Lepidoptera
Porodica:	Papilionidae
Rod:	Iphiclides
Vrsta:	I. podalirius
Binomno ime
	Iphiclides podalirius; (Linnaeus, 1758)

Prugasti jedrilac^[1] (lat. Iphiclides podalirius) palearktička je vrsta dnevnog leptira iz porodice jedrilaca (lat. Papilionidae), koji nastanjuje bašte, polja i otvorene šume. Prvi put ga je opisao Line, 1758. godine.

Opis[uredi | uredi izvor]

Prugasti jedrilac je leptir bledožuto-bele boje. Dužina prednjeg krila kreće se od 32-44 mm. Prednja krila imaju široki crni rub i na svakom je šest crnih traka različite dužine, dok zadnja krila imaju dve takve trake i široki crni rub s jednim područjem poput plavog meseca. Kod letnje generacije unutrašnja crna traka zadnjih krila nije dvostruka već samo jednostruka, a osim toga nema ni smeđe međuzone koja postoji među trakama prolećne generacije. Na unutrašnjem rubu zadnjih krila nalazi se plava, prema telu obrubljena narandžasta mrlja.

♂
♂ △
♀
♀ △

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Prugasti jedrilac je široko rasprostranjen u celoj Evropi, osim na krajnjem severu. Njegova distribucija se proteže na sever do Donje Lužice i centralne Poljske, a na istok kroz Malu Aziju i Kavkaz, pa sve do Arabijskog poluostrva, Pakistan, Indiju i zapadnu Kinu. Nekoliko leptira je zabeleženo u na području centralne Švetske i u Velikoj Britaniji, ali se verovatno radi o zalutalim jedinkama. U Alpima se ova vrsta može naći sve do 1600 metara.

Prisustvo prugastog jedrilca unutar plavne zone reke Morave u Slovačkoj se uzima kao dobar pokazatelj očuvanosti kserotermnih travnatih površina sa šumostepskom vegetacijom, koji nije bila pod uticajem seče.^[2]

Status[uredi | uredi izvor]

Nekih godina prugasti jedrilac zna da bude prilično česta vrsta. Kako se krče površine sa trnjinom, tako i brojnost ovog leptira u prirodi postepeno opada. Leptir je sada zakonom zaštićen u Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Luksemburgu, Rusije i Poljskoj.^[3] Iako prema nekim autorima ima status ugrožene vrste ,^[2]^‍:46^[4], nije naveden kao ugrožen unutar crvene liste IUCN-a^[5], niti u prilozima I i II CITES konvencije.^[6]

Staništa i životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Gusenica prugastog jedrilca
Lutka
Odrasli leptir

Prugasti jedrilac je polifagna vrsta leptira koja se hrani glogovima (Finska), belim glogom (Palearktik), jabukom (Palearktik), biljkama iz roda Prunus (Finska, Palearktik), kajsijom (Palearktik, Španija), trešnjom (Palearktik, Španija) vinjom, (Palearktik, Rusija), šljivom (Palearktik), bademom (Palearktik, Španija), sremzom (Palearktik), breskvom (Palearktik), trnjinom (Palearktičeskoй), kruškom (Palearktik) i jarebikom (Palearktik). Gusenice upleću male jastučiće na listovima i čvrsto iz stežu. Novoizvedena gusenica je tamna sa dve manje i dve veće zelenkaste površine na dorzalnoj strani. Kasnije postaju zelenkaste sa žućkastim dorzalnim i bočnim linijama. Tokom leta lutke leptira su uvek zelene, a nakon hibernacije one postaju braon. Veliki broj lutki biva pojeden od strane predatora tokom hibernacije.

Primećeno je da gusenice prugastog jedrilca ostavljaju tragove od svile između mesta gde odmaraju i mesta gde se hrane. Ovo se može primetiti i kod solitarnih i kod teritorijarnih larvi, pri čemu gusenice mogu da razlikuju svoje tragove od tragova drugih jedinki.^[7]

Studije na lutkama prugastog jedrilca u Španiji ukazuju da lutka može da poprimi dve boje, bilo zelenu ili braon u cilju kamuflaže. Zelena lutka se razvija na biljci hraniteljki i to direktno, dok se braon lutke razvijaju tokom hibernacije među opalim lišćem. Ulutkane gusenice obrazuju zelene lutke pre avgusta, a tokom avgusta formiraju braon lutke. Izgleda da je trajanje dužine fotoperioda ili svetlog perioda mehanizam koji određuje put razvoja boje lutke. Dobijeni rezultati ukazuju da se zelene lutke razvijaju na biljci hraniteljki kako ne bi bile pojedene od strane sitnih sisara ili ptica, dok se braon lutke razvijaju na opalom lišću da bi se pre svega izbegao napad ptica.^[8]

Sezona leta[uredi | uredi izvor]

Severno od Alpa vrsta obrazuje samo jednu generaciju godišnje. Na Balkanskom poluostrvu u nižim predelima obrazuje dve generacije, od kraja marta, do početka juna, i od kraja juna do avgusta. U toplijim godinama obrazuje i delimičnu treću generaciju, od kraja avgusta do oktobra.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 11. 01. 2018. g. Pristupljeno 10. 01. 2018.
^ ^a ^b Kulfan, Miroslav; Degma, Peter; Kalivoda, Henrik (1995). „Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 34: 39—47. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 07. 2011. g. Pristupljeno 27. 10. 2010.
^ Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. str. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Pristupljeno 22. 10. 2010.
^ Popov, 1989.
^ A search for "Iphiclides" in the search facility Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2011) of the IUCN Red List web site provides no result.
^ „Appendices I, II and III to CITES”. Convention on International Trade on Endangered Species. 2010. Pristupljeno 23. 9. 2010.
^ Weyh, R.; Maschwitz, U. „Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae)”. Oecologia. 52 (3): 415—316. doi:10.1007/BF00367969. ^{[mrtva veza]}
^ Stefanescu, C. (2004). „Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly” (PDF). Animal Biodiversity and Conservation. 27 (2): 25—36. Pristupljeno 28. 10. 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. str. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Pristupljeno 22. 10. 2010.
Tolman, T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik
Jakšić, P.; Nahirnić, A. (2011) Dnevni leptiri Zasavice

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

European Butterflies and Moths
Scarce swallowtail on en.butterflycorner.net. Accessed 27 October 2010.
http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. септембар 2017)

[1] „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 11. 01. 2018. g. Pristupljeno 10. 01. 2018.

[Morava-2] Kulfan, Miroslav; Degma, Peter; Kalivoda, Henrik (1995). „Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 34: 39—47. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 07. 2011. g. Pristupljeno 27. 10. 2010.

[Threatened-3] Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. str. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Pristupljeno 22. 10. 2010.

[4] Popov, 1989.

[5] A search for "Iphiclides" in the search facility Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2011) of the IUCN Red List web site provides no result.

[6] „Appendices I, II and III to CITES”. Convention on International Trade on Endangered Species. 2010. Pristupljeno 23. 9. 2010.

[7] Weyh, R.; Maschwitz, U. „Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae)”. Oecologia. 52 (3): 415—316. doi:10.1007/BF00367969. ^{[mrtva veza]}

[8] Stefanescu, C. (2004). „Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly” (PDF). Animal Biodiversity and Conservation. 27 (2): 25—36. Pristupljeno 28. 10. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]