Simeon Sabljić

simeon sabljić
1971.
Lični podaci
Nadimak	Simo
Datum rođenja	(1915-05-15)15. maj 1915.
Mesto rođenja	Trninića Breg kod Drvara, Austrougarska
Datum smrti	8. mart 2009.(2009-03-08) (93 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 — 1971.
Čin	general-major
Odlikovanja

Simeon Sabljić (Trninića Breg kod Drvara, 15. maj 1915 — Beograd, 8. mart 2009) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-major JNA, komandant Specijalne Gardijske brigade i pomoćnik komandanta Garde za obezbeđenje Vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ.

Biografija

Rođen je 15. maja 1915. godine u mesta Trninića Breg kod Drvara, u Bosni, gde je završio osnovnu školu i stugarski zanat. Pre Drugog svetskog rata bio je radnik poslovođa. Stupio je 1941. godine u Narodnooslobodilačku borbu. Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) je od 1942. godine. Tokom rata bio je komesar čete u Petom krajiškom odredu da bi početkom avgusta 1942. godine, sa još deset boraca bio prekomandovan u Prateću jedinicu Vrhovnog štaba. Uoči Desanta na Drvar 1944. godine, Sabljić se nalazio na čelu Drugog voda pri Četvrtoj četi koja je obezbeđivala sovjetsku vojnu misiju. Oni su bili u misiji pri Vrhovnom štabu koji se nalazio pećini nadomak Drvara. Sredinom leta 1944. godine, Prateći bataljon se nalazio u Crnoj Gori na obezbeđivanju aerodroma. Po naređenju pretpostavljene komande 21. septembra, bataljon je pozvan da se prebaci u Srbiju. Već prve noći u rejonu reke Tare, desio se sukob sa četničkim odredima na tom prostoru. Najteže borbe su vodili pripadnici Druge čete pod komandom Sabljića koji je bio nedavno postavljen zamenivši dotadašnjeg komandira. Nakon ovih borbi Prateći bataljon je preuzeo obezbeđivanja aerodroma u Divcima. Po oslobođenju Beograda Prateći bataljon je raspoređen u neposrednoj blizini Rumunske 15. Nakon par dana 1. novembra 1944. godine, od jedinica Pratećeg bataljona i novopridošlih boraca iz drugih jedinica formirana je Gardijska brigada. U njen sastav su ušle Prvi i Drugi bataljon sa pridodatim manjim jedinicama. Prvi bataljon je uglavnom bio sastavljen od pripadnika rasformiranog Pratećeg bataljona. Komandant bataljona je imao dva zamenika. Za drugog zamenika a kasnije i prvog određen je tada kapetan Sabljić. Na tom položaju pratio je Josipa Broza Tita prilikom poseta Sremskom frontu i učestvovao u prvom počasnom stroju nakon rata prilikom posete britanskog feldmaršala Aleksandera. Učestvovao je 7. jula 1945. godine u rejonu Kosmaja prilikom proslave četvrte godišnjice Kosmajskog-posavskog odreda. Kada je novembra 1946. godine preformirana u Gardijsku diviziju, Simeon koji je do tada bio zamenik komandanta Gardijske brigade je prekomandovan u Prvu brigadu i unapređen u čin majora. Krajem 1947. godine, Gardijska divizija je reorganizovana u Komandu garde. Dotadašnje brigade su smanjene na rang puka i preimenovane. Prva brigada je dobila naziv 118. specijalni puk i njegova uloga je bila da neposredno obezbeđuje Vrhovnog komandanta maršala Jugoslavije. Za komandanta novoformiranog puka umesto dotadašnjeg imenovan je major Sabljić. Pre ove dužnosti on je bio komandant Oficirskog bataljona. Sredinom pedesetih godina, Garda je pretrpela novu reorganizaciju. Naime 118. specijalni gardijski puk je povećao svoju formaciju na rang brigade a njen komandant Sabljić unapređen u čin potpukovnika. Krajem avgusta meseca 1953. godine Simeon je upućen na školovanje u Višu vojnu akademiju. Po povratku sa školovanja 1955. godine, postavljen je na novouvedeno formacijsko mesto pomoćnika komandanta za obezbeđenje šefa države. Na tom položaju je dobijao je naređenja samo od ađutanta vrhovnog komandanta (tada general-majora Milana Žeželja) a komandat brigade Marko Rapo je bio njemu podčinjen. Iz brigade je 1956. godine, ponovo izdvojen oficirski bataljon a Sabljić unapređen u pukovnika. Sa većim ovlašćenjima bataljon je primao neretko i određene zadatke i od samog maršala Tita. Jedinica je obavljala službu u reprezentativnim objektima Belog dvora, Rezidenciji maršala, Brionima, Karađorđevu i na Brdu kod Kranja, kao i tokom Titovih putovanja po svetu. Na Dan armije 22. decembra 1970. godine unapređen u čin general-majora a naredne 1971. je penzionisan posle trideset godina službe od kojih je dvadeset šest proveo u Gardi JNA. Preminuo je 8. marta 2009. godine.

Prijem u Beloj vili na Brionima i čestitke predsedniku Josipu Brozu Titu od strane predstavnika Garde povodom dana armije 1968. godine. Sa njegove desne strane su lični pratioci general-major Đuka Balenović i pukovnik Simeon Sabljić.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden narodne armije sa lovorovim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom, Orden za hrabrost, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima (dvaput), Orden partizanske zvezde sa puškama i Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima.

Literatura

• Damjanov, Petar; Mladenović, Miroslav (2000). Letopis Garde (1830-2000). Beograd: Vojska. 
• Vojni Leksikon. Beograd: Vojno izdavački zavod. 1981.