Stane Dolanc

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
STANE DOLANC
Stane Dolanc.JPG
Stane Dolanc 1978. godine
Datum rođenja(1925-11-16)16. novembar 1925.
Mesto rođenjaHrastnik
Kraljevina Jugoslavija Kraljevina SHS
Datum smrti12. decembar 1999.(1999-12-12) (74 god.)
Mesto smrtiLjubljana
 Slovenija
Profesijapravnik
Član KPJ od1944.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
19441960.
Činpukovnik
Savezni sekretar
za unutrašnje poslove SFRJ
Period19821984.
PrethodnikFranjo Herljević
NaslednikDobroslav Ćulafić
Odlikovanja
Orden junaka socijalističkog rada

Stane Dolanc (Hrastnik, 16. novembar 1925Ljubljana, 12. decembar 1999), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije i SFR Jugoslavije i junak socijalističkog rada.

Biografija[uredi]

Rođen je 16. novembra 1925. godine u malom rudarskom mestu Hrastniku. Potiče iz siromašne porodice, otac mu je bio rudar, a majka domaćica. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju je pohađao u Ljubljani sve do 1941. godine.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, Stane je morao da prekine školovanje u Ljubljani jer se ona nalazila u italijanskoj, a njegova kuća u nemačkoj okupacionoj zoni. Školovanje je nastavio, 1942. godine, u Gracu. Posle završene mature, 1944. godine, odlazi u partizane, gde postaje član KP Slovenije.

Američki novinar jugoslovenskog porekla Duško Doder napomenuo je u svojoj knjizi Jugosloveni, štampanoj 1978, da je tokom rata Dolanc bio član Hitlerjugenda.[1]

Posle završetka Drugog svetskog rata, Dolanc ostaje u Jugoslovenskoj armiji. Službovao je u Četrnaestoj slovenačkoj diviziji, u Vojvodini i Hrvatskoj. Kada je Četrnaesta divizija rasformirana, 1947. godine, prekomandovan je u Zadar. Do početka 1950ih predavao je političku ekonomiju na Višoj artiljerijskoj školi. Potom se vraća u Novo Mesto gde stupa na dužnost zamenika tužioca Ljubljanskog korpusa.

Dolanc je želeo da nastavi školovanje, ali pošto mu pretpostavljeni to nisu dozvolili, odlučio sa da studira „ilegalno“. Ubrzo je otkriven i pozvan na raport, čin mu je spasla desetka u indeksu, posle čega mu je dozvoljeno da nastavi studije. Studirao je pravo u Ljubljani, a potom političke nauke i sociologiju u Rimu, Parizu i Moskvi.

Posle diplomiranja postao je oficir Kontraobaveštajne službe u Zagrebu. Godine 1960. u činu pukovnika KOS-a, napustio je JNA i postao direktor, tada osnovane, Više škole političkih nauka u Ljubljani.

Godine 1965. izabran je za člana Centralnog komiteta, a 1966. za člana Predsedništva Saveza komunista Slovenije. Kao sekretar Univerzitetskog komiteta u Ljubljani, 1968. godine uspeo je da spreči studentski bunt u Sloveniji.

Na Devetom kongresu Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu, marta 1969. godine, izabran je za člana Izvršnog komiteta CK SKJ. Godine 1970. postaje sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK SKJ i na toj funkciji ostaje devet godina. U periodu od 1979. do 1982. godine bio je član Predsedništva CK SKJ zadužen za koordinaciju sa CK SK Slovenije. Godine 1982. postaje Savezni sekretar unutrašnjih poslova SFRJ, a od 1984. godine član Predsedništva SFRJ. Iz političkog i javnog života povukao se maja 1989. godine.

Mnogi su ga smatrali „drugim čovekom“ SFRJ, naročito u poslednjim godinama Titove vlasti. Bio je glavni organizator obračuna sa Maspokom i srpskim liberalima. A tokom nemira na Kosovu, 1981. godine, na konferenciji za štampu je izneo mnoštvo netačnih ocena, zbog čega je izazvao nesimpatije - Srbi su mu zamerili što je prećutao suštinu nemira, a Albanci mu nisu oprostili što je zataškao brutalnost policije. Posle Titove smrti bio je i u otvorenom sukobu s Jovankom Broz, a 1986. godine je lično zabranio njen intervju. Ona ga je osumnjičila kao glavnog krivca za njen razlaz s Titom. Naročito je bio kritikovan zbog proganjanja disidenata.

Godine 1975. objavio je knjigu „SKJ i samoupravljanje“ i potpisao nekoliko uvodnika za Titove biografije. Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada.

Umro je, od posledica moždanog udara, 12. decembra 1999. godine u Ljubljani. Sahranjen je u seocetu Gozd Martuljek kod Kranjske Gore, u kome je proveo poslednje godine svog života.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Jugoslovenski savremenici - Ko je ko u Jugoslaviji. Hronometar, Beograd 1970. godina.